Bol u grudima

Bol u grudima
Bol u grudima
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	kardiologija
MKB-10	R07
MKB-9-CM	786.5
	[uredi na Vikipodacima]

Bol u grudima je termin koji se u svakodnevnom životu koristi da opiše bilo koju bol, pritisak, stezanje, gušenje, trnjenje ili bilo koju drugu nelagodnost u grudnom košu ali i vratu ili gornjem delu stomaka. On može biti znak (simptom) katastrofalniih ali i trivijalnih medicinski poremećaja. Zato kod osoba koje doživljavaju bol u grudima, važno je što pre odrediti njegov karakter i eventualnu benignost ili izuzetan značaj.

Šta je bol u grudima? uredi

Bol u grudima je neprecizan termin koji u medicini označava samo jedan od simptoma, a ne dijagnozu, jer mnogi medicinski poremećaji ili (bolesti) mogu izazvati bol u grudima.

Ovaj termin često se koristi da opiše bilo koju bol, pritisak, stezanje, gušenje, trnjenje ili bilo koji drugu nelagodnost u grudima, vratu ili gornjem delu stomaka, a često se povezuje i sa bolom u vilici, glavi, ili pri određenom stavu. On može da traje kraće od jedne sekunde do nekoliko dana ili nedelja. Može se javljati često ili retko, ili se može javiti sporadično ili predvidljivo.

Sa tako širokom definicijom može se zaključiti da je termin „bol u grudima“ sam po sebi od male pomoći lekarima. I zato pre nego što se pristupi adekvatnom lečenju bola u grudima lekar mora otkriti stvarni uzrok koji ga je izazvao.

Mogući uzroci uredi

Bol u grudima maifestuje se kliničkim i elektrokardiografskim znacima.

Bol u grudima je jedan od najzastupljenijih simptoma, koji se diferencijalno dijagnostički može naći u 443 dijagnoza ^[1]. Najčešći uzroci bola u grudima koji se sreću u stanicama hitne pomoći ili u kućnim posetama lekara, po redosledu učestalosti su;

Kardiovaskularni poremećaji

Angina pektoris (MKB 10: I20) koja se prema patofiziološkom mehanizmu, prognozi, težini kliničke slike i terapiji deli na; ^[2].

Stabilna angina pektoris (MKB 10: I20.1) ili hronična i stabilna ishemijske bolesti srca^[3]
Nestabilna angina pektoris (MKB 10: I20) Акутна и нестабилна форма исхемијске болести срца) ^[3]
Ангина пекторис с доказаним спазмом (МКБ 10: I20.1). Princmetalova, varijantna, vazomotorna angina.
Ostale posebne forme angine pektoris (MKB 10: I20.8). Anginozni bol na napor i stenokardija.
Angina pektoris-neodređena (MKB 10: I20.9) Anginozni sindrom, ishemijski bol u grudima.

Srčani napad (infarkt miokarda) (MKB 10: I21, I22)

Perikarditis (MKB 10: I01.0, I09.2, I30. до I32.)

Disekcija aorte (MKB 10: I71.0)

Kongenitalni - genetički uzroci poremećaja u razvoju

Gastrointestinalni poremećaji

Gorušica
Peptički ulkus

Raspiratorni poremećaji

Benigni bol iz zida grudnog koša
Astma — MKB 10: J45
Bronhitis — MKB 10: J40
Upala pluća — MKB 10: J44.0
Pleuritis — MKB 10: A15.6
Pneumotoraks — MKB 10: J93

Postraumatski bol nakon povreda grudnog koša

Prelom rebara (MKB 10: S22.3)

Mentalni i psihijatrijski poremećaji

Anksioznost (MKB 10: F41.9)
Srčane neuroze MKB 10: R00.2)
Napadi panike/anksiozni poremećaj (MKB 10: F40.)
Psihosomatski poremećaji (MKB 10: F45.4)
Anksiozni poremećaji (MKB 10: F41.0)

Mišićni poremećaji

Miozitis, selektivni bol u mišićima, lokalizovan često duž kičmenog stuba
Dermatomiozitis, simetrični bol u mišićima
Trihinoza, selektivni mišićni bolov, najčešće sa opipljivim kalcifikacijama

Diferencijalna dijagnoza uredi

Veoma značajno je tačno diferencijalno dijagnostički odrediti uzrok bola u grudima, tj razlučiti bol uzrokovan ishemijom miokarda od neishemičnog grudnog bola koji takođe može zahtevati hitno lečenje.

Pre nego što se postavi konačna dijagnoza uzroka angine pektoris, diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće poremećaje koji mogu da izazovu simptome slične anginoznim ili vazospastičnim bolovima; ^[4]

Uzroci bola u grudima u različite kliničkim studijama.^[5]^[6]^[7]^[8]
Uzroci	Opšta praksa %	Dispečerski centar %	Ekipa hitne pomoći %	Urgentni centar %
Srčani	20	60	69	45
Mišićno-skeletni	43	6	5	14
Plućni	4	4	4	5
Želudačno-crevni	5	6	3	6
Psihijatriski	11	5	5	8
Ostalo	16	19	18	26

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu da prevalenca bola u grudima ili nelagodnosti u grudima varira u različitim delovima sveta. Veliki deo ljudi, prema objavljenim podacima pati od neke vrste nelagodnosti u grudima (što najbolje ilustuje gornja tabela). U britanskoj studiji u 7.735 ispitanika, angina pektoris ili u istoriji bolesti naveden akutni srčani udar, zabeležen je u 14% ispitanika, dok je oko 24% bolovalo od atipičnog bola u grudima.^[9]^[10]

Srčani bol u grudima uredi

Srčani ishemični bol uredi

Kao posledica akutne ishemije i/ili nekroze srčanog mišića, čiji je uzrok najčešće akutna koronarna lezija, nastala rupturom aterosklerotičnog plaka u koronarnoj atreriji, sa pratećom trombozom, inflamacijom, vazokonstrikcijom i mikroembolizacijom nastaje akutni koronarni sindrom (AKS), koji podrazumeva grupu različitih kliničkih stanja.^[11]^[3]

Akutni koronarni sindrom može da se ispolji kao: nestabilna angina pektoris, akutni srčani udar, bez i sa elevacijom ST segmenta ili kao iznenadna srčana smrt ^[3]

Srčani udar (infarkt miokarda)

Kad se radi o bolu uzrokovanom ishemijom srčanog mišića, treba jasno razlikovati anginozni bol od srčanog udara. Diferencijalno dijagnostički kriterijumi dati su u tabeli:

Diferencijalna dijagnoza angine pektoris i srčanog udara ^[3]
Karakteristike bola i pratećih simptoma	Angina pektoris	Srčani udar
Početak i trajanje bola	Bol u grudima obično se dešava bez napora ili pri naporu i traje oko 10 minuta, ali ne duže od 30 minuta	Bol u grudima obično se dešava naglo i traje najmanje 30 minuta, a može potrajati i do 1-2 sata ili čak nekoliko dana.
Karakteristike bola (prema opisu bolesnika)	Blag do umeren, Stezanje, Težak pritisak, Duboki bol, Napetost u grudima.	Jak i težak pritisak, Gnječenje, Gušenje, Stezanje, Duboki bol i pečenje.
Ostale tegobe koje prate bol	Nestanak daha, Znojenje, Mučnina, Teskoba.	Nedostatak vazduha, Obilno znojenje, Mučninu, slabost i zamor, Vrtoglavicu, Veliku uznemirenost.

Anginozni bol kao prethodnik srčanom udaru

Preinfarktna angina pektoris ili anginozni bol kao prethodnik srčanom udaru javlja se u sledećim situacijama:

iznenadni napad angine pektoris;
ubrzan razvoj bola, veća učestalost i porasta inteniteta tegoba i dužine njihovog trajanje;
izražene promena sa tipičnom lokalizacijom ili zračenjem bola za srčani udar;
bol je udružene sa mukom ili povraćanjem
stalni ili ponovljeni anginozni dekubitus;
potpuna refrakternost na gliceril trinitrat.

Preinfarktna angina pektoris se terpijski tretira kao da bolesnik boluju od srčanog udara. Ako se angina pektoris ponovo javlja, posle dužeg vremenskog perioda bez simptoma, može se ali i ne mora tretirati kao srčani udar.

Ateroskleroza koronarnih arterija

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela srčanog krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem masti, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata u zidu krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi i smanjeno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom, što se manifestuje anginoznim tegobama.

Srčani neishemični bol uredi

Perikarditis

Zapaljenje srčane maramice može biti praćeno simptomima anginoznog bola sličnog onom kod pleuritisu ili upali pluća. Bol kod perikarditisa izazvan je iritacijom ili zapaljenjem srčane maramice i izlivom u perikardnu šupljinu, koji vrši pritisak na srčani mišić i rasteže perikardnu kesu.

Miokarditis
Izolovane anomalije koronarnih arterija
Kardiomiopatije

Nesrčani bol u grudima uredi

Anksiozni poremećaji i panični poremećaj

Anksioznost i napadi panike često mogu izazivati bol u grudima, koji traje od nekoliko minuta, do nekoliko dana. Bol može biti oštar i jak u vidu uboda strele ili noža na vrhu srca ili preko prekordijuma. Takođe, je često praćen kratkim dahom, ili dubokim udisajima. Bol može biti pogoršan emocionalnim uzbuđenjem i obično nije povezan sa fizičkom aktivnošću. Ne prolazi posle uzimanja nitroglicerina. Pacijenti zbog ubrzanog i površnog disanja (hiperventilacija), jako često imaju blagu vrtoglavicu, trnjenje i peckanje u usnama i prstima i česte žalbe na stalnu iscrpljenost. Kako često napad panike ne može odmah biti potvrđen od strane lekara, pacijent mora obavezno da prođe kroz uobičajene testove kako bi se isključila angina izazvana arterijskom bolesti srca ili drugim bolestima.

Poremećaji motaliteta jednjaka (gastroezofagealni refluks)

Jednjak je mišićna cev obložena sluzokožom koja povezuje usnu duplju i želudac. Refluks ili regurgitacija-vraćanje hrane i kiselog sadržaja želuca u jednjak može izazvati gorušicu i bol u grudima sličan anginoznom.

Spazam (grč) jednjaka

Kada nastane spazam mišića jednjaka može doći do pojave bola u grudima, koji je veoma sličan anginoznom ili srčanom udaru. Uzrok grča mišića jednjaka je nepoznat. Bol izazvan spazmom jednjaka može prestati posle uzimanja nitroglicerina, kao i anginozni.

Hijatus hernija (hijatalna hernija)

Bol kod hijatus hernije se javlja u donjim delovima grudnog koša ili gornjim delovima abdomena i to najčešće posle unosa obilnog obroka hrane u ležećem položaju ili posle savijanja. Bol se smiruje blagom dijetom, antacidima, polufovlerovim položajem i kretanjem.

Zapaljenje pluća i pleuritis

Upala pluća (bakterijska ili virusna) kao i pleuritis mogu biti praćeni bolom u grudima ali i visokom temperaturom. Bol kod bakterijske pneumonije izazvan je iritacijom ili zapaljenjem plućne maramice i njenim rastazanjem pojavom izliva u njenoj šupljini.

Trovanje kokainom

Pri dugotrajnoj i prekomernoj upotrebi, kokain dovodi do trovanja. Znaci trovanja kokainom na srcu mogu biti praćeni, ubrzanim radom srčanog mišića (tahikardijom) i drugim srčanim aritmijama koje prati i značajan rast krvnog pritiska. Ovi poremećaji mogu dovesti i do pojave bolova sličnih angineoznim, i mogu se u terminalnoj fazi trovanja završiti smrtnim ishodom, ukoliko korisnik kokaina ima srčane probleme i druge kardiovaskularne bolesti.^[12]

Embolija pluća

Peptički ulkus (čir)

Često se pomišlja i na peptične grizlice ili ulkuse, ali se neki bolesnici oslobađaju teškoća povraćanjem. U ovom poremećaju simptomi su povezani sa uzimanjem hrane, ali ne i sa zamaranjem. Radiografije i skopije su od izuzetnog značaja za postavljanje dijagnoze. Bol popušta nakon odgovarajuće dijete i terapije antiulkusnim lekovima.

Sindrom prednjeg zida grudnog koša

Ovaj sindrom se karakteriše jasno ograničenim bolom u međurebarnoj muskulaturi i izazvan je pritiskom koji se reprodukuje bolom u grudima. Iščašenje ili inflamacija hondrokostalnih pripoja, koji su topli, natečeni i crveni (tzv. Titceov sindrom) daju bolove difuznog karaktera u grudnom košu koji su takođe izazvani lokalnim pritiskom. Dijagnozu može otežati međurebarni neuritis (herpes zoster, šećerna bolest itd).

Pankreatitis

Akutna disekcija aorte

Poremećaj koji se karakteriše uzdužnim cepanjem zida aorte, pri čemu krv ulazi u pukotinu i tako nastaje drugi, lažni lumen aorte. Najčešće nastaje kod aneurizme aorte i karakteriše se pojavom simptoma u vidu jakih, oštrih bolova (koji se šetaju), šoka i gubitka svesti zbog iskrvarenja.

Kompresija nerva

Bol sličan anginoznom može biti i posledica kompresije (pritiska) na nervne korenove kičmene moždine, na mestima gde oni izlaze iz kičmenog kanala. Pored bola kompresiju nerva karakterišu i simptomi slabosti mišića i utrnulost u predelu podlaktice i grudima. Vratno ili grudno oboljenje kičmene moždine (degenerativno oboljenje diska, određena urođene anomalije kičme, artritis međupršljenskih zglobova), zahvataju dorzalne puteve i izazivaju oštar i jak bol sličan angini po lokalizaciji i širenju, ali je on uslovljen posebnim pokretima vrata ili kičme pri ležanju, naprezanju ili vožnji. Bol zbog oboljenja cervikalnotorakalnog međupršljenskog diska zahvata češće spoljnu stranu dorzalnog dela ruke, palca i srednjeg prsta, ponekad i do malog prsta.

Kamen u žučnim putevima

7Prisustvo kamenja može ometati rad žučne kese ili žučnih puteva i izazvati oštar bol u gornjem delu stomaka, leđima i grudima. Bol može biti sličan onom kod angine pektoris i infarkta.

Herpes zoster

Herpes zoster je infektivna virusna bolest koja ako napadne međurebarne živace može biti praćena jakim bolom u predelu grudnog koša, koji treju nekoliko dana pre nego što se pojavi tipična ospa.

Izvori uredi

^ (jezik: engleski) Differential Diagnosis For Chest Pain: Functional, Physiologic Variant Disorders — 443 possible diagnoses found Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. август 2011)
^ (језик: енглески) MKB 10, Ischaemic heart diseases (I20-I25) Angina pectoris I20
^ ^а ^б ^в ^г ^д Vasiljević Z. Akutni koronarni sindrom: patofiziološki mehanizam, klasifikacija i klinički oblici:. Acta Clinica. 6 (1): 29—36. 2006. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ (језик: енглески) Prinzmetal's Angina, Making a Diagnosis, на heart-disease.emedtv.com Архивирано на сајту Wayback Machine (15. april 2021) Pristupljeno 7.9.2013.
^ Lamberts H, Brouwer H, Mohrs J. Reason for encounter and episode oriented standard output form the transition project. Department of General Practice/Family medicine, University of Amsterdam, Amsterdam 1991
^ Klinkman, M. S.; Stevens, D.; Gorenflo, D. W. (1994). „Episodes of care for chest pain: A preliminary report from MIRNET. Michigan Research Network”. J Fam Pract. 38 (4): 345—52. PMID 8163958. .
^ Svavarsdóttir, A. E.; Jónasson, M. R.; Gudmundsson, G. H.; Fjeldsted, K. (1996). „Chest pain in family practice. Diagnosis and long-term outcome in a community setting”. Can Fam Physician. 42: 1122—8. PMC 2146490  . PMID 8704488. .
^ Herlitz, J.; Bång, A.; Isaksson, L.; Karlsson, T. (1995). „Outcome for patients who call for an ambulance for chest pain in relation to the dispatcher's initial suspicion of acute myocardial infarction”. Eur J Emerg Med. 2 (2): 75—82. PMID 9422186. doi:10.1097/00063110-199506000-00004. .
^ Rose GA, Blackburn H, Gillum RF, Prineas RJ. Cardiovascular Survey Methods (2nd edn). Geneva: WHO, 1982.
^ Shaper, A. G.; Cook, D. G.; Walker, M.; MacFarlane, P. W. (1984). „Prevalence of ischaemic heart disease in middle aged British men”. Br Heart J. 51 (6): 595—605. PMC 481558  . PMID 6732989. doi:10.1136/hrt.51.6.595. .
^ Grech ED, Ramsdale DR. Acute coronary syndrome: unstable angina and non-ST segment elevation myocardial infarction. B M J. 326: 259—1261. 2003. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
^ Goldacre, Ben (juni 2008). „Cocaine study that got up the nose of the US”. Bad Science. The Guardian. - International study on cocaine executed by the World Health Organization Pristupljeno 8. 7.2014.

Literatura uredi

(jezik: engleski) Richard N. Fogoros, Chest Pain Part 1 - What Is It, and What Are Its Causes? (2006)about.com^{[mrtva veza]}
(jezik: engleski) Richard N. Fogoros, Chest Pain - Part 2 Evaluating the Cause of Chest Pain (2008)about.com^{[mrtva veza]}
(jezik: engleski) Chest Pain — Part 4: When is chest pain an emergency?^{[mrtva veza]}
(jezik: engleski) Rod Brouhard, Chest Pain Treatment (2011) about.com^{[mrtva veza]}

Spoljašnje veze uredi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] (jezik: engleski) Differential Diagnosis For Chest Pain: Functional, Physiologic Variant Disorders — 443 possible diagnoses found Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. август 2011)

[2] (језик: енглески) MKB 10, Ischaemic heart diseases (I20-I25) Angina pectoris I20

[Vasiljević-3] а ^б ^в ^г ^д Vasiljević Z. Akutni koronarni sindrom: patofiziološki mehanizam, klasifikacija i klinički oblici:. Acta Clinica. 6 (1): 29—36. 2006. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[4] (језик: енглески) Prinzmetal's Angina, Making a Diagnosis, на heart-disease.emedtv.com Архивирано на сајту Wayback Machine (15. april 2021) Pristupljeno 7.9.2013.

[5] Lamberts H, Brouwer H, Mohrs J. Reason for encounter and episode oriented standard output form the transition project. Department of General Practice/Family medicine, University of Amsterdam, Amsterdam 1991

[6] Klinkman, M. S.; Stevens, D.; Gorenflo, D. W. (1994). „Episodes of care for chest pain: A preliminary report from MIRNET. Michigan Research Network”. J Fam Pract. 38 (4): 345—52. PMID 8163958. .

[7] Svavarsdóttir, A. E.; Jónasson, M. R.; Gudmundsson, G. H.; Fjeldsted, K. (1996). „Chest pain in family practice. Diagnosis and long-term outcome in a community setting”. Can Fam Physician. 42: 1122—8. PMC 2146490  . PMID 8704488. .

[8] Herlitz, J.; Bång, A.; Isaksson, L.; Karlsson, T. (1995). „Outcome for patients who call for an ambulance for chest pain in relation to the dispatcher's initial suspicion of acute myocardial infarction”. Eur J Emerg Med. 2 (2): 75—82. PMID 9422186. doi:10.1097/00063110-199506000-00004. .

[9] Rose GA, Blackburn H, Gillum RF, Prineas RJ. Cardiovascular Survey Methods (2nd edn). Geneva: WHO, 1982.

[10] Shaper, A. G.; Cook, D. G.; Walker, M.; MacFarlane, P. W. (1984). „Prevalence of ischaemic heart disease in middle aged British men”. Br Heart J. 51 (6): 595—605. PMC 481558  . PMID 6732989. doi:10.1136/hrt.51.6.595. .

[11] Grech ED, Ramsdale DR. Acute coronary syndrome: unstable angina and non-ST segment elevation myocardial infarction. B M J. 326: 259—1261. 2003. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

[12] Goldacre, Ben (juni 2008). „Cocaine study that got up the nose of the US”. Bad Science. The Guardian. - International study on cocaine executed by the World Health Organization Pristupljeno 8. 7.2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]