Википедија

Бор кривуљ

Bor krivulj (lat. Pinus mugo) je zimzeleni četinarski žbun, ređe malo drvo iz roda borova (Pinus). Naziv mugo potiče od narodnog naziva mughus kako se ovaj bor naziva u Alpima. Druga domaća imena ovog bora su planinski bor ili klekovina.[2][3]

Bor krivulj
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Divizija: Pinophyta
Klasa: Pinopsida
Red: Pinales
Porodica: Pinaceae
Rod: Pinus
Vrsta:
P. mugo
Binomno ime
Pinus mugo
Turra
Areal bora krivulja
Sinonimi[1]
Spisak
  • Pinus × obliqua var. centrapedunculata Woerl.
  • Pinus applanata (Booth ex Loudon) Willk.
  • Pinus digenea Wettst. nom. illeg.
  • Pinus echinata Carrière nom. inval.
  • Pinus fischeri Booth ex P.Laws. nom. illeg.
  • Pinus magellensis Schouw
  • Pinus montana Mill.
  • Pinus mugho Laichard. [Spelling variant]
  • Pinus mughus Scop.
  • Pinus obliqua var. centrapedunculata Woerl.
  • Pinus pumilio (Haenke in Jirazek et al) Franco
  • Pinus pumilio Haenke
  • Pinus rostrata K.Koch nom. inval.
  • Pinus rubriflora Loudon ex Gordon nom. inval.
  • Pinus sanguinea Lapeyr.
  • Pinus squamosa Bosc ex Loudon
  • Pinus sylvestris var. montana (Mill.) Aiton
  • Pinus sylvestris var. montana (Mill.) Dum. Cours.
  • Pinus sylvestris var. montana (Mill.) Wahlenb.
  • Pinus sylvestris var. palustris Hagenb.
  • Pinus sylvestris var. pumilio (Haenke) Gaudin
  • Pinus wettsteinii Fritsch

Rasprostranjenost uredi

Krivulj ili planinski bor rasprostranjen je na najvišim nadmorskim visinama planinskih predela srednje i južne Evrope: Pirinejima, Alpima, Nemačkom sredogorju, Sudetima, Balkanu I Karpatima.[2]

Izgled uredi

Krivulj je dugovečna vrsta i može doživeti veliku starost. To je nizak žbun, ređe drvo, visine 3-4 m (ređe do 12 m). Stablo je najčešće krivo i poleglo po zemlji, mada ponekad može rasti i uspravno. Korenov sistem nema žilu srčanicu, već se brojni i veoma razgranati bočni korenovi šire u prečniku i do 10 m. Kora je sivosmeđa, nepravilno ispucala. Mlade grančice gole, svetlozelene, kasnije smeđe do crvenkastosive.[2][3]

Planinski bor je jednodoma ili dvodoma vrsta. Pupoljci su jajastoduguljasti, do 6 mm dugi, ušiljeni i jako smolasti. Četine rastu gusto na kratkim izbojcima, po 2 u rukavcu. Tamnozelene su boje, tvrde, 3-4 (8) cm duge, 1,5-2 mm široke, malo spiralno uvijene, ušiljene na vrhu, fino testeraste po obodu. Srpasto se savijaju ka grani. Smolni kanali smešteni subepidermalno.[2][3] Za razliku od većine drugih borova, kod krivulja četine ostaju na granama dugo, ponekad i više od 4 godine, što doprinosi gustini i dekorativnosti njegove krošnje.[4]

Cveta tokom juna-jula. Muški cvetovi se javljaju na prošlogodišnjim granama. Šišarke su na kratkoj dršci, pojedinačni ili do 4 u pršljenu, jajaste. Duge su 2-7 cm a široke 1,5-4 cm. Apofiza fertilne ljuspe je žutosmeđa do tamnosmeđa, rombična do kvadratna, piramidalno izbočena ili pljosnata. Grbica je svetlija, dok je rub u obliku prstena tamnije boje. Na grbici se vidi zakržljali ili jače izraženi šiljak. Seme je jajasto, dužine oko 5 mm, svetlo-sivosmeđe, sa 10-15 mm dugim kriocem. Sazreva krajem druge godine. Rasejava se vetrom.[2][3]

  •  
    Mladi izbojak
  •  
    Grana sa četinama
  •  
    Muške strobile i mlade šišarke
  •  
    Zrele šišarke i seme

Razmnožava se iz semena, raste sporo i relativno je otporan prema insektima i bolestima.[4] Daleko veće štete sastojine krivulja pretrpele su zbog neplanskih seča, radi prikupljanja drveta za ogrev i stvaranja većih površina pod pašnjacima.[5]

Stanište uredi

 
Prirodni areal bora krivulja na planini Pirin, Bugarska

Planinski bor krivulj raste na ekstremnim i nepovoljnim staništima, sa surovom planinskom klimom, vrlo oskudnim za život šumskoga drveća, na nadmorskim visinama preko 1400 m. Na vrlo hladnim, strmim ekspozicijama ima ga već na 1000 m n.v., a na visinama preko 2000 m n.v. često predstavlja gornju granicu šumske vegetacije, gde gradi guste i neprohodne sastojine.[5] Njegova staništa se odlikuju vrlo oskudnim uslovima za život drveća - kratak vegetacioni period, dugo zadržavanje snega, jaki vetrovi i dr. Zato je prilagođen najsurovijim uslovima i vrlo je otporan na sneg, hladnoću i vetar. Otporan je i na sušu i žegu jer je heliofilna vrsta, mada podnosi i delimičnu zasenu.[2][3][4]

Upotreba uredi

 
Drvo planinskog bora

Njegov polegnut, grmolik i razgranat habitus, koji u krajnoj liniji rezultira iz posebnih ekoloških prilika koje vladaju u visokim planinama, nije prelazna, već je čvrsta nasledna osobina. Prenesen u sredinu u kojoj su isključeni ekološki faktori koji bi mogli izazvati taj njegov polegli i niski rast, krivulj ostaje i dalje žbun i grana se bez izrazito razvijenog centralnog, uspravnog debla.[5] Kompaktna krošnja, u gustom zasadu, uspešno zaustavnja snežne lavine i bujice, a njegov razgranat koren, prilagođen rastu na veoma plitkim i siromašnim podlogama, veoma dobro vezuje zemljište, pa je pogodan za pošumljavanje goleti u ekstremnim uslovima, gde treba sprečiti eroziju.[2][6]

Drvo krivulja često se koristi za ogrev. Tvrdo je i teško, pa stoga pogodno i za rezbarstvo.[2]

Značaj u ozelenjavanju uredi

 
Krivulj u parku. Botanička bašta Džejms (James Gardens) u Torontu, Kanada.
 
Krivulj u alpinetumu

Planinski bor krivulj se veoma rado koristi za ozelenjavanje, a naročito je podesan za sadnju na nagnutim terenima, gde se može uspešno koristiti za vezivanje tla. Najlepše izgleda posađen u alpinetumima, jer je kamenjar njegovo prirodno okruženje. Često se koristi i u malim vrtovima, ali i za sadnju u žardinjerama. Vrlo je čest po parkovima, gde dobro uspeva, jer zbog surovih uslova u prirodnom okruženju nije probirač uslova.[2][6]

Varijeteti uredi

Veoma je varijabilna vrsta. Poznati su mnogi varijeteti i hortikulturni oblici. Kompleksna nomenklatura ovog bora zasniva se prvenstveno na varijabilnosti njegovih šišarki i habitusa:

  • Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari (= P. montana var. mughus (Scop.) Willk.) - bor krivulj ili klekasti bor, ima rast većinom žbunast i polegnut. Grane su povijene, a šišarke simetriče, sjedeće ili na vrlo kratkoj dršci, jajaste ili skoro okruglaste. Raste u istočnim Alpima i na Balkanu, gde čini gornju granicu šumske vegetacije.
  • Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari - patuljasti bor, raste kao žbun zaobljenog, poleglog oblika, širok do 3 m. Grane nejednake dužine, gusto razgranat, izbojci usmereni prema gore. Četine takođe neujednačene dužine, većinom kratke, usmerene prema gore. Šišarke simetrične, jajaste do okruglaste. Uspeva u subalpskom pojasu Alpa i Karpata.
  • Pinus mugo var. rostrata (Ant.) Hoopers (= P. montana var. arborea Tubug, P. uncinata Ramond) - kukasti bor, kod koga su šišarke nesimetrične i vrlo zakrivljene, 5-6 cm duge. Raste u Pirinejima, Alpima i Karpatima. Prema nekim autorima u Pirinejima i zapadnim Alpama uspeva Pinus mugo var. rostrata, a na srednjoeuropskim tresetištima, istočnim Alpima i Karpatima dolazi Pinus mugo var. uncinata Willk. koji naraste kao nisko drvo, visine 10-20 m.[3]
  •  
    Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari
  •  
    Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari
  •  
    Pinus mugo var. uncinata Willk.

Postoji veliki broj ukrasnih formi, od kojih su najčešće:

 
Pinus mugo 'Mops'
  • Pinus mugo 'Allgäu',
  • Pinus mugo 'Compacta' (= P. m. f. compacta Slavin),
  • Pinus mugo 'Frisia',
  • Pinus mugo ’Gnom’ (= P. mughus ’Gnom’ den Ouden),
  • Pinus mugo 'Hampy',
  • Pinus mugo 'Hesse',
  • Pinus mugo 'Kissen' (= P. m. brevifolia Zu Jeddeloh),
  • Pinus mugo 'Kobold',
  • Pinus mugo 'Mops',
  • Pinus mugo 'Ophir',
  • Pinus mugo 'Rotundata' (= P. montana var. rotundata Willk., P. obliqua Saunt.),
  • Pinus mugo 'Slavinnii' (= P. m. slavinii Hornibr.),
  • Pinus mugo 'Valley Cushion',
  • Pinus mugo 'Veriegata',
  • Pinus mugo 'Winter Gold'.[3]
  •  
    Pinus mugo ’Gnom’
  •  
    Pinus mugo 'Humpy'
  •  
    Pinus mugo 'Ophir'
  •  
    Pinus mugo 'Rotundata'
  •  
    Pinus mugo
    'Valley Cushion'
  •  
    Pinus mugo
    'Winter Gold'

Poznat je i hibrid između krivulja (P. mugo) i belog bora (P. sylvestris) pod nazivom P. rhaetica Bruegg. (= P. digenea Beck, P. celakovskiorum Ascher. et Graebn.).[3]

Reference uredi

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 101—102. 
  3. ^ a b v g d đ e ž „Pinus mugo Turra (Pinaceae) - planinski bor, klekovina, krivulj”. Šumarski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  4. ^ a b v Gilman, Edward F. „Pinus mugo - Mugo Pine (Fact Sheet ST-467, October 1994)” (PDF). e Environmental Horticulture Department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  5. ^ a b v Fukarek, Pavle (1959). „Planinski bor - klekovina (Pinus mugo Turra) i njegovo značenje za zaštitu tla i vegetacije naših planina”. Narodne starine. Sarajevo: 203—318. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  6. ^ a b Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0. 

Literatura uredi

  • Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0. 
  • Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 101—102. 
  • Lanzara, Paola (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. str. 80. 
  • Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0. 

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Bor krivulj na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Bor krivulj.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бор_кривуљ&oldid=26828028”