Bosket

Bosket – (franc. bosquet od ital. boschetto = šumarak, mala šuma) je formalni nasad drveća, najmanje pet stabala iste vrste zasađenih da formiraju kvinkunks, ili zatvoreni prostor omeđen strogo pravilno orezanim stablima u gustom špaliru ili redovima, tako da su u liniji duž oba lica bosketa i grade zeleno platno. Obično su pravilnog geometrijskog (najčešće pravougaonog) oblika. Bosket je važan kompozicioni element u francuskim vrtovima renesanse i baroka, a simbolizuje poredak. Kao zasebna prostorna jedinica vrta, bosket ima svoj sadržaj u središnjem delu na travnoj površini često u formi lavirinta ili pozorišta pod vedrim nebom, fontana, cvetnih leja, amfiteatara, bazena, skulptura... Po tom sadržaju bosket je najčešće dobijao naziv.

Prostori unutar bosketa u doba baroka nazivali su se kancelarijama ili zelenim salama, koristili su se za svečanosti, igre, plesove, pozorišne predstave, koncerte i sastanke odabranih osoba.

Bosketi u Versajskim vrtovima

Plan bosketa Vodeni teatar.

Bosket Vodeni teatar u Versajskim vrtovima na platnu Kotela (Jean COTELLE, le Jeune).

Bosket tri fontane u Versaju.

U Versajskim vrtovima, građenim za Luja XIV, napravljen je veliki broj bosketa: bosket trijumfalne kapije, bosket tri fontane, bosket Apolonovo kupanje, kameni bosket, kraljičin bosket, bosquet de l’Etiole en travaux, dofenov bosket ili severni kvinkunks, Bosquet de la girandole ili srednji kvinkunks, Enkeladov bosket i bosket kupole, bosket izvora kasnije bosket kolonade i Soba kestena.

Najveći broj bosketa napravljen je neposredno posle druge kampanje gradnje Versajskih vrtova (1664-1668). Bila je to prava ekspanzija bosketa. Šemu bosketa ustanovljenu tokom prve kampanje, le Notr je povećao za 10:

• 1670. godine Bosquet du Marais (Močvara);
• 1671. godine Bosquet du Théâtre d’Eau (Vodeni teatar), Île du Roi (Kraljevo ostrvo), Miroir d’Eau (Vodeno ogledalo), Salle des Festins - Salle du Conseil (Praznična sala-Sala Saveta) i Bosquet des Trois Fontaines (Bosket tri fontane);
• 1672. godine Labyrinthe (Lavirint) i Bosquet de l’Arc de Triomphe (Bosket trijumfalne kapije);
• 1675. godine Bosquet de la Renommée - Bosquet des Dômes (Bosket poznatih - Bosket kupole) i Bosquet de l’Encélade (Enkeladov bosket);
• 1678. godine Bosquet des Sources (Bosket izvora).

Tokom četvrte faze gradnje (1680-1687) modifikovana su ili podignuta tri velika vrtna bosketa. Počelo je sa Galerie des Antiques, bosketom izgrađenim 1680. na mestu ranije, kratkotrajne Vodene galerije (Galerie d’Eau; 1678). Ovaj bosket je zamišljen kao otvorena galerija u kojoj su prikazani antičke statue i kopije uzete iz Académie de France à Rome. Naredne godine, počela je izgradnja Salle de Bal. Smešten u skrovitom delu vrta južno od oranžerije, ovaj bosket je projektovan kao amfiteatar sa kaskadama - jedini preostali u vrtovima Versaja. Salle de Bal je otvoren 1685. balom čiji je domaćin bio Grand Dauphin, Louis de France sin Luja XIV. Između 1684. i 1685, Mansar (Jules Hardouin Mansart, 1646-1708) je izgradio kolonadu u le Notrovom Bosketu izvora koja je sadržala kružni peristil formiran od trideset dva luka i dvadeset osam fontana i bio je Mansarov najarhitektonskiji bosket izgrađen u vrtovima Versaja. U središte je postavljena statua „Pluton otima Persefonu" iz Velike narudžbe.

U Velikom Trijanonu (Grand Trianon) u produžetku severnog kraka Velikog kanala, podignutom po planu arhitekte Mansara 1688, ima nekoliko bosketa po periferiji vrta severno i zapadno.

Bosketi u vrtovima bečkog Belvedera

Spoljni izgled bosketa u Belvederu.

Utonuli parter u bosketu Belvedera.

Viši vrt Peterhofa sa bosketima oko Bazena Neptuna.

Srazmerno svojoj veličini Belvedere ima znatno manje bosketa od Versaja. Hildebrand (Johann Lukas von Hildebrandt, 1668-1745) austrijski arhitekta obrazovan u Italiji ih je smestio u donjem vrtu (Unteres Belvedere). Posle partera sa fontanama, idući ka jugu i gornjim vrtovima (Oberes Belvedere), slede bosketi, četiri senovita mesta sa živim ogradama, i ukopanim parterima u sredini (boulingrin). Po dva bosketa su razdvojena glavnom osom vrta i malim parterima. Bosketi su jednostavniji od zahteva francuskih vrtova.

I u ostalim gradovima [[|Austrijsko nadvojvodstvo|Austrijskog nadvojvodstva]] građeni su barokni vrtovi. U Salcburgu, Helbrun i Mirabel, su ukrašeni za to doba modernim parterima i statuama, i, najvažnije od svega, oči posetilaca bile su usmerene ka bosketima, u kojima su postignuti dekorativni efekti koji su do tada bili sasvim strani.

Bosketi Peterhofa (Petergof)

Po osnivanju Sankt-Peterburga 1703. godine, nastaju ne samo palate cara i vlastele, nego i vrtovi. Car Petar Veliki je video evropske vrtove na svojim putovanjima po Holandiji, Engleskoj i Nemačkoj. Godine 1714. je napravio veliki vrt u letnjoj palati na Ostrvu admiraliteta. U bosketima Peterhofa su fontane koje ilustruju Ezopove basne. U bosketima je pored ostalih vodenih uređaja, plačuće drveće; koje je, navodno, osmislila omiljena metresa Luja XIV madam de Montespan (Françoise Athénaïs de Rochechouart de Mortemart, marquise de Montespan, 1640-1707).

Iza dvorca je Viši vrt (Verhniй sad) sa svojim fontanama i Neptunom u sredini odakle se zrakasto rasprostiru široke staze, ka parterima i bosketima.

Vidi još

• Antoan-Žozef Dezalje d'Argenvil

Literatura

• Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4
• Turner, T. (2005): Garden History: Philosophy and Design 2000 BC - 2000 AD. New York
• Gothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto