Википедија

Brankica Janković

Brankica Janković (Čačak, 18. januar 1973)[1] srpska je pravnica. Trenutno obavlja funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Brankica Janković
Lični podaci
Datum rođenja(1973-01-18)18. januar 1973. (51 god.)
Mesto rođenjaČačak, SFR Jugoslavija
Porodica
SupružnikMiloš Janković (književnik)
Deca2
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. maj 2015.
PrethodnikNevena Petrušić

Biografija

uredi

Diplomirala je pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno je doktorant na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

Za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti imenovana je u maju 2015. godine i ponovo imenovana u novembru 2020. godine.[2] Takođe je predavačica na master studijama na temu Multikulturalni socijalni rad - antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka, Beograd, Srbija, predavačica na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije i mentorka na Regionalnom programu Podelite svoje znanje koji organizuje Evropski pokret u Srbiji, uz podršku Misije OEBS-a. Članica je redakcije stručnog časopisa "Socijalna misao", predsednica uredništva časopisa Aktuelnosti i zamenica glavnog urednika stručnog časopisa Socijalna politika.[3]

Njena oblast ekspertize su socijalna zaštita, zaštita žena, starijih osoba, zaštita prava deteta i javna uprava i bezbednost. Tokom karijere bila je i državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u periodu od 2012. do 2014. godine, gde je upravljala sistemom socijalne zaštite, porodično-pravne zaštite i implementirala javne politike rada i zapošljavanja. Tokom radne karijere učestvovala je u izradi različitih nacionalnih strateških i pravnih dokumenata. Inicijatorka je i članica nekoliko regionalnih platformi za saradnju žena i mladih, kao i tela za ravnopravnost, sa ciljem bolje inkluzije svih građana.[4]

Bila je nacionalna projektna direktorka na brojnim projektima, naročito u oblasti zaštite žena od nasilja – „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ i “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“, nacionalna koordinatorka Radne grupe za starenje Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, šefica pregovaračkog tima za poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u procesu pregovora o pristupanju EU, predsedavajuća Pododbora za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti Istraživanje, inovacije, informatičko društvo i socijalne politike i članica Političkog Saveta za sprovođenje Rezolucije 1325 Žene, Mir, Bezbednost. Vodila je nekoliko Saveta Vlade Republike Srbije - za starenje stanovništva osoba sa invaliditetom i prava dece, a takođe bila je i nacionalna koordinatorka za starenje i šefica nekoliko državnih delegacija Republike Srbije.[5][6]

Nagrade i priznanja

uredi
  • Zlatni točak za doprinos zaštiti ljudskih prava pripadnika Romske nacionalne manjine za 2013. godinu - Romski nacionalni savet[7]
  • Nacionalno priznanje za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite za 2012. godinu - Asocijacija socijalne zaštite Republike Srbije
  • Drvo međugeneracijske solidarnosti - Klubovi penzionera Beograda - za trajni doprinos borbi za prava starijih[8]
  • Ličnost godine za 2017. godinu - Misija OEBS-a u Srbiji[9]
  • Priznanje za doprinos afirmisanju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i transparentnost u radu za 2017. i 2019. godinu - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti[10]
  • Nagrada Petar Manojlović za najveći doprinos u unapređenju gerentologije i gerentološke misli - Gerentološko društvo Srbije, 2018. Godine[11]
  • Doprinos godine Evropi za 2018. godinu, Evropskog pokreta u Srbiji[12]
  • Posebna nagrada za doprinos razvoju društva, magazina Diplomacy&Commerce[13]

Dela

uredi

Naučni i stručni radovi

uredi
  1. Milica S. Bošković, Brankica B. Janković: Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije, Srpska politička misao,[14]
  2. Milica S. Bošković, Brankica B. Janković: Maloletnička delikvencija u Republici Srbiji: trendovi i indikatori, Srpska politička misao, [15]
  3. Janković M., Janković B. Organizovane kriminalne grupe kao subjekti ugrožavanja bezbednosti, Nauka, bezbednost, policija: časopis Policijske akademije, [16]
  4. Zoran Dragišić, Brankica Janković: Radikalni islamizam i bezbednost, Politika nacionalne bezbednosti,[17]
  5. Zoran Dragišić, Brankica Janković, Milica Bošković: Prikupljanje obaveštajnih podataka kao izazov poštovanju ljudskih prava, str. Politika nacionalne bezbednosti,[18]
  6. Todorović N., Vračević M. i Janković B. (2015.): Globalni indeks starenja U: M. Krstić, D. Ranđelović i J. Minić (Ur.); B. Jovanović ( gl. i odg. ur) Međunarodni tematski zbornik: Starenje i kvalitet života: Tranzicija i evrointegracije, Filozofski fakultet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici str. 299-312. (Međunarodni tematski zbornik: Starenje i kvalitet života: tranzicija i evrointegracije rezultat je rada istraživača na projektu III47023 „Kosovo i Metohija između nacionalnog identiteta i evrointegracija”, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije), [19]
  7. Petrušić N., Todorović N., Vračević M., Janković B., Finansijsko zlostavljanje starijih žena u Srbiji (na engleskom jeziku),[20]
  8. Lipovac M., Janković B., Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno – vaspitnim ustanovama, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva,[21]
  9. Istraživanje veze između činjenja okrutnih radnji prema životinjama i nasilja nad ljudima: Nasilje nad ljudima i životinjama-dokazi (na engleskom jeziku) Milica Bošković, Nenad Putnik, Brankica Janković Priručnik za društvene, psihološke i forenzičke perspektive seksualnog zlostavljanja (na engleskom jeziku), izdavača IGI Global Publishing, USA, 2017.
  10. Janković B, Todorović N., Vračević M., Ljudska prava starijih u Republici Srbiji – koncepti i razumevanje, Međunarodni kongres “Starenje i ljudska prava”,[22]
  11. Janković B. (2022). Značaj rodno osetljivog pristupa u borbi protiv trgovine ljudima. Diplomatija i bezbednost: zbornik radova str. 91-116.[23]
  12. Bošković M., Janković B. (2022): Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima. Međunarodna konferencija ALOPS22, Visoka škola socijalnog rada.[24]

Priručnici

uredi
  1. Janković B., Kotević J., Pajvančić M., Piručnik za prepoznavanje diskriminacije pred organima javne vlasti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Nemačko udruženje za međunarodnu saradnju (GIZ), 2016,[25]
  2. Janković B, Todorović N., Vračević M., Dobro čuvana tajna: Zlostavljanje starijih osoba, Crveni krst Srbije, 2015,[26]
  3. Janković B, Krstić I., Andonov A., Jakobi T. Priručnik za novinare i novinarke: Borba za ravnopravnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2016,[27]
  4. Janković B, Zajić G., Vračević M., Todorović N. Položaj starijih na selu, Crveni krst Srbije, 2016,[28]
  5. Janković B., Krstić I., Vlaškalin T. Diskriminacija i ravnopravnost : priručnik za novinare i novinarke, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2023[29]
  6. Bošković, M., Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis [30]
  7. Brankica Janković, prof. dr Ivana Krstić, Tamara Vlaškalin (2023): Priručnik za novinare i novinarke - Diskriminacija i ravnopravnost[31]

Reference

uredi
  1. ^ „Poverenica • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (na jeziku: srpski). 2020-11-26. Pristupljeno 2023-08-27. 
  2. ^ „Brankica Janković ponovo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-08-27. 
  3. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Socijalna Politika”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-09-05. 
  4. ^ „Потписана Изјава о сарадњи тела за равноправност у Југоисточној Европи : Инклузија”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. 21. 11. 2016. Приступљено 2023-08-30. 
  5. ^ „CEDAW - Izveštavanje”. Autonomni ženski centar. Архивирано из оригинала 27. 07. 2023. г. Приступљено 2023-05-09. 
  6. ^ „Kadrovska rešenja – Otvorena vlada”. otvorenavlada.rs. Приступљено 2023-09-05. 
  7. ^ „РТС :: Друштво :: Николић: Мало урађено на положају Рома”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  8. ^ „РТС :: Друштво :: Признање за Бранкицу Јанковић од старијих суграђана”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  9. ^ „Misija OEBS-a u Srbiji dodelila nagradu ,,Ličnost godine””. www.osce.org (на језику: српски). Приступљено 2023-08-27. 
  10. ^ „Признања које је доделио Повереник - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности”. www.poverenik.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  11. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Međunarodni gerontološki kongres - bitka protiv vrednovanja prema krštenici”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-08-27. 
  12. ^ premins (2018-12-18). „PRIZNANJE DOPRINOS GODINE EVROPI 2018. ZA POVERENICU JANKOVIĆ I MARKA SOMBORCA ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  13. ^ „Poverenica dobitnica “Posebne nagrade za doprinos razvoju društva” magazina Diplomacy&Commerce • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  14. ^ Janković, Brankica; Bošković, Milica (2013). Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije. Srbija: Srpska politička misao - Institut za političke studije 1994. стр. 119—133. ISSN 0354-5989. 
  15. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Srpska politička misao”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  16. ^ Janković, Miloš; Janković, Brankica (2014). „Organized crime groups as subjects of endangering the security”. NBP. Nauka, bezbednost, policija (3): 135—145. ISSN 0354-8872. doi:10.5937/NBP1403135J. 
  17. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  19. ^ „Међународни тематски зборник - Старење и квалитет живота - Транзиција и евроинтеграције.pdf”. Google Docs. Приступљено 2023-08-27. 
  20. ^ Petrusic, Nevena; Todorovic, Natasa; Vracevic, Milutin; Jankovic, Brankica (2015). „Financial Abuse of Older Women in Serbia”. Journal of Elder Abuse & Neglect. 27 (4-5): 410—421. ISSN 1540-4129. PMID 26384113. doi:10.1080/08946566.2015.1094300. 
  21. ^ Janković, Brankica; Lipovac, Milan (2016). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji / Milan Lipovac, Brankica Janković, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva. Srbija: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti. стр. 73—95. ISBN 978-86-80144-06-1. 
  22. ^ A, C. (2022-03-03). „Ageing and human rights - International Congress Proceedings (2018)”. Geronlotoško društvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  25. ^ „Priručnik za prepoznavanje slučajeva diskriminacije pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-08-23. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ „Dоbrо čuvаnа pоrоdičnа tајnа-zlоstаvlјаnjе stаriјih оsоbа • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2017-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ „Priručnik za novinare i novinarke - Borba za ravnopravnost • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-12-10. Приступљено 2023-08-27. 
  28. ^ „Положај старијих на селу • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2016-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  29. ^ „Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2023-11-13. Приступљено 2023-11-21. 
  30. ^ Bošković M.; Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis. IGI Global. стр. 18—36. ISBN 9781668463345. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинар :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 

Спољашње везе

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранкица_Јанковић&oldid=27760537”