Википедија

Бранкица Јанковић

Бранкица Јанковић (Чачак, 18. јануар 1973)[1] српска је правница. Тренутно обавља функцију повереника за заштиту равноправности.

Бранкица Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1973-01-18)18. јануар 1973. (51 год.)
Место рођењаЧачак, СФР Југославија
Породица
СупружникМилош Јанковић (књижевник)
Деца2
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. мај 2015.
ПретходникНевена Петрушић

Биографија

уреди

Дипломирала је право на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Тренутно је докторант на Факултету безбедности Универзитета у Београду.

За повереницу за заштиту равноправности именована је у мају 2015. године и поново именована у новембру 2020. године.[2] Такође је предавачица на мастер студијама на тему Мултикултурални социјални рад - антидискриминационе политике и праксе на Факултету политичких наука, Београд, Србија, предавачица на Високим студијама безбедности Школе националне одбране Војске Републике Србије и менторка на Регионалном програму Поделите своје знање који организује Европски покрет у Србији, уз подршку Мисије ОЕБС-a. Чланица је редакције стручног часописа "Социјална мисао", председница уредништва часописа Актуелности и заменица главног уредника стручног часописа Социјална политика.[3]

Њена област експертизе су социјална заштита, заштита жена, старијих особа, заштита права детета и јавна управа и безбедност. Током каријере била је и државна секретарка Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику у периоду од 2012. до 2014. године, где је управљала системом социјалне заштите, породично-правне заштите и имплементирала јавне политике рада и запошљавања. Током радне каријере учествовала је у изради различитих националних стратешких и правних докумената. Иницијаторка је и чланица неколико регионалних платформи за сарадњу жена и младих, као и тела за равноправност, са циљем боље инклузије свих грађана.[4]

Била је национална пројектна директорка на бројним пројектима, нарочито у области заштите жена од насиља – „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља“ и “Интегрисани одговор на насиље над женама“, национална координаторка Радне групе за старење Економске комисије Уједињених нација за Европу, шефица преговарачког тима за поглавље 19 (Социјална политика и запошљавање) у процесу преговора о приступању ЕУ, председавајућа Пододбора за имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању у области Истраживање, иновације, информатичко друштво и социјалне политике и чланица Политичког Савета за спровођење Резолуције 1325 Жене, Мир, Безбедност. Водила је неколико Савета Владе Републике Србије - за старење становништва особа са инвалидитетом и права деце, а такође била је и национална координаторка за старење и шефица неколико државних делегација Републике Србије.[5][6]

Награде и признања

уреди
  • Златни точак за допринос заштити људских права припадника Ромске националне мањине за 2013. годину - Ромски национални савет[7]
  • Национално признање за допринос развоју система социјалне заштите за 2012. годину - Асоцијација социјалне заштите Републике Србије
  • Дрво међугенерацијске солидарности - Клубови пензионера Београда - за трајни допринос борби за права старијих[8]
  • Личност године за 2017. годину - Мисија ОЕБС-а у Србији[9]
  • Признање за допринос афирмисању права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и транспарентност у раду за 2017. и 2019. годину - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности[10]
  • Награда Петар Манојловић за највећи допринос у унапређењу герентологије и герентолошке мисли - Герентолошко друштво Србије, 2018. Године[11]
  • Допринос године Европи за 2018. годину, Европског покрета у Србији[12]
  • Посебна награда за допринос развоју друштва, магазина Diplomacy&Commerce[13]

Дела

уреди

Научни и стручни радови

уреди
  1. Милица С. Бошковић, Бранкица Б. Јанковић: Друштвене околности насиља – могућност примене концепта помирљиве криминологије, Српска политичка мисао,[14]
  2. Милица С. Бошковић, Бранкица Б. Јанковић: Малолетничка деликвенција у Републици Србији: трендови и индикатори, Српска политичка мисао, [15]
  3. Јанковић М., Јанковић Б. Организоване криминалне групе као субјекти угрожавања безбедности, Наука, безбедност, полиција: часопис Полицијске академије, [16]
  4. Зоран Драгишић, Бранкица Јанковић: Радикални исламизам и безбедност, Политика националне безбедности,[17]
  5. Зоран Драгишић, Бранкица Јанковић, Милица Бошковић: Прикупљање обавештајних података као изазов поштовању људских права, стр. Политика националне безбедности,[18]
  6. Тодоровић Н., Врачевић М. и Јанковић Б. (2015.): Глобални индекс старења У: М. Крстић, Д. Ранђеловић и Ј. Минић (Ур.); Б. Јовановић ( гл. и одг. ур) Међународни тематски зборник: Старење и квалитет живота: Транзиција и евроинтеграције, Филозофски факултет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици стр. 299-312. (Међународни тематски зборник: Старење и квалитет живота: транзиција и евроинтеграције резултат је рада истраживача на пројекту III47023 „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција”, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије), [19]
  7. Петрушић Н., Тодоровић Н., Врачевић М., Јанковић Б., Финансијско злостављање старијих жена у Србији (на енглеском језику),[20]
  8. Липовац М., Јанковић Б., Повереник за заштиту равноправности као механизам заштите од дискриминације у образовно – васпитним установама, Безбедност у образовно – васпитним установама: Основна начела, принципи, протоколи, процедуре и средства,[21]
  9. Истраживање везе између чињења окрутних радњи према животињама и насиља над људима: Насиље над људима и животињама-докази (на енглеском језику) Милица Бошковић, Ненад Путник, Бранкица Јанковић Приручник за друштвене, психолошке и форензичке перспективе сексуалног злостављања (на енглеском језику), издавача IGI Global Publishing, USA, 2017.
  10. Јанковић Б, Тодоровић Н., Врачевић М., Људска права старијих у Републици Србији – концепти и разумевање, Међународни конгрес “Старење и људска права”,[22]
  11. Јанковић Б. (2022). Значај родно осетљивог приступа у борби против трговине људима. Дипломатија и безбедност: зборник радова стр. 91-116.[23]
  12. Бошковић М., Јанковић Б. (2022): Улога центара за социјални рад у помоћи жртвама трговине људима. Међународна конференција ALOPS22, Висока школа социјалног рада.[24]

Приручници

уреди
  1. Јанковић Б., Котевић Ј., Пајванчић М., Пиручник за препознавање дискриминације пред органима јавне власти, Повереник за заштиту равноправности, Немачко удружење за међународну сарадњу (ГИЗ), 2016,[25]
  2. Јанковић Б, Тодоровић Н., Врачевић М., Добро чувана тајна: Злостављање старијих особа, Црвени крст Србије, 2015,[26]
  3. Јанковић Б, Крстић И., Андонов А., Јакоби Т. Приручник за новинаре и новинарке: Борба за равноправност, Повереник за заштиту равноправности, 2016,[27]
  4. Јанковић Б, Зајић Г., Врачевић М., Тодоровић Н. Положај старијих на селу, Црвени крст Србије, 2016,[28]
  5. Јанковић Б., Крстић И., Влашкалин Т. Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинарке, Повереник за заштиту равноправности, 2023[29]
  6. Бошковић, М., Јанковић Б. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis [30]
  7. Бранкица Јанковић, проф. др Ивана Крстић, Тамара Влашкалин (2023): Приручник за новинаре и новинарке - Дискриминација и равноправност[31]

Референце

уреди
  1. ^ „Poverenica • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2020-11-26. Приступљено 2023-08-27. 
  2. ^ „Brankica Janković ponovo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Politika Online. Приступљено 2023-08-27. 
  3. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Socijalna Politika”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-09-05. 
  4. ^ „Потписана Изјава о сарадњи тела за равноправност у Југоисточној Европи : Инклузија”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. 21. 11. 2016. Приступљено 2023-08-30. 
  5. ^ „CEDAW - Izveštavanje”. Autonomni ženski centar. Архивирано из оригинала 27. 07. 2023. г. Приступљено 2023-05-09. 
  6. ^ „Kadrovska rešenja – Otvorena vlada”. otvorenavlada.rs. Приступљено 2023-09-05. 
  7. ^ „РТС :: Друштво :: Николић: Мало урађено на положају Рома”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  8. ^ „РТС :: Друштво :: Признање за Бранкицу Јанковић од старијих суграђана”. www.rts.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  9. ^ „Misija OEBS-a u Srbiji dodelila nagradu ,,Ličnost godine””. www.osce.org (на језику: српски). Приступљено 2023-08-27. 
  10. ^ „Признања које је доделио Повереник - Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности”. www.poverenik.rs. Приступљено 2023-08-27. 
  11. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Međunarodni gerontološki kongres - bitka protiv vrednovanja prema krštenici”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-08-27. 
  12. ^ premins (2018-12-18). „PRIZNANJE DOPRINOS GODINE EVROPI 2018. ZA POVERENICU JANKOVIĆ I MARKA SOMBORCA ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  13. ^ „Poverenica dobitnica “Posebne nagrade za doprinos razvoju društva” magazina Diplomacy&Commerce • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2022-04-01. Приступљено 2023-08-27. 
  14. ^ Janković, Brankica; Bošković, Milica (2013). Društvene okolnosti nasilja – mogućnost primene koncepta pomirljive kriminologije. Srbija: Srpska politička misao - Institut za političke studije 1994. стр. 119—133. ISSN 0354-5989. 
  15. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „Srpska politička misao”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  16. ^ Janković, Miloš; Janković, Brankica (2014). „Organized crime groups as subjects of endangering the security”. NBP. Nauka, bezbednost, policija (3): 135—145. ISSN 0354-8872. doi:10.5937/NBP1403135J. 
  17. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  18. ^ Degordian (http://www.degordian.com). „PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA”. Institut za političke studije. Приступљено 2023-08-27. 
  19. ^ „Међународни тематски зборник - Старење и квалитет живота - Транзиција и евроинтеграције.pdf”. Google Docs. Приступљено 2023-08-27. 
  20. ^ Petrusic, Nevena; Todorovic, Natasa; Vracevic, Milutin; Jankovic, Brankica (2015). „Financial Abuse of Older Women in Serbia”. Journal of Elder Abuse & Neglect. 27 (4-5): 410—421. ISSN 1540-4129. PMID 26384113. doi:10.1080/08946566.2015.1094300. 
  21. ^ Janković, Brankica; Lipovac, Milan (2016). Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao mehanizam zaštite od diskriminacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji / Milan Lipovac, Brankica Janković, Bezbednost u obrazovno – vaspitnim ustanovama: Osnovna načela, principi, protokoli, procedure i sredstva. Srbija: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti. стр. 73—95. ISBN 978-86-80144-06-1. 
  22. ^ A, C. (2022-03-03). „Ageing and human rights - International Congress Proceedings (2018)”. Geronlotoško društvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-27. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Uloga centara za socijalni rad u pomoći žrtvama trgovine ljudima; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims; Role of Social Care Centers in Providing Help to Human Trafficking Victims :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 
  25. ^ „Priručnik za prepoznavanje slučajeva diskriminacije pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-08-23. Приступљено 2023-08-27. 
  26. ^ „Dоbrо čuvаnа pоrоdičnа tајnа-zlоstаvlјаnjе stаriјih оsоbа • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2017-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  27. ^ „Priručnik za novinare i novinarke - Borba za ravnopravnost • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (на језику: српски). 2016-12-10. Приступљено 2023-08-27. 
  28. ^ „Положај старијих на селу • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2016-12-05. Приступљено 2023-08-27. 
  29. ^ „Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност • Повереник за заштиту равноправности”. Повереник за заштиту равноправности (на језику: српски). 2023-11-13. Приступљено 2023-11-21. 
  30. ^ Bošković M.; Janković B. (2023). Forced Migrations and the Risk of Human Trafficking. In E. Alaverdov & M. Bari (Eds.), Handbook of Research on the Regulation of the Modern Global Migration and Economic Crisis. IGI Global. стр. 18—36. ISBN 9781668463345. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Дискриминација и равноправност : приручник за новинаре и новинар :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2024-02-09. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранкица_Јанковић&oldid=27760537”