Bukvar Save inoka Dečanca
Bukvar Save inoka[a] Dečanca ili prvi srpski bukvar inoka[b] Save (jeromonaha u manastiru Dečani, koji je živeo u 16. veku) prvi je srpski ćirilični bukvar, i ključno delo kojim je označen početke pismenosti u Srbiji. Objavljen je i štampan 20. maja 1579. godine u štampariji „Đulijano Rampaceti” u Veneciji, u vidu male knjige dimenzija 10,1 h 7,8 cm, na četiri strane, na kojima je bilo odštampano 37 slova azbuke, molitva za vežbanje čitanja i nekoliko brojeva za učenje računanja. Pet dana kasnije, 25. maja 1579. godine, izašlo je i drugo, četvorolisno izdanje ovog bukvara na osam strana.[1]
Sudeći po Buvaru, inok Sava je bio jedan od obrazovanijih Srba toga doba, koji je razlikovao ruskoslovenski od srpskog i pri pisanju bukvara vodio računa da udžbenik bude bar onoliko srpski koliko je ruski bio za svoje učenike. Takođe Inok Sava je današnjim filololozima omogućio da uporede onovremenski ruskoslovenski i srpskoslovenski tekst u štampanim knjigama i udžbenicima.[2][3]
Burna istorijska vremena na prostoru Balkanskog poluostrva uticala su na to da Bukvar vekovima bude zaboravljen, tako da za njega nije znao ni Vuk Karadžić, pisac jednog od novijih prvih srpskih ćiriličnih buvara, sve dok ga tokom 1903. godine, Ljuba Stojadinović nije pronašao priređujući „Katalog Narodne biblioteke Srbije” i uneo ga kao „Prvi srpski bukvar” inoka Save među dela srpske pismenosti.[4]
Šira srpska javnost sa Bukvarom je upoznata tek nakon reprint izdanja nastalih u 21. veku, kada su dnevni list „Politika” i 20 godina kasnije Zavod za udžbenike Srbije ponovnim štampanjem „Prvog srpskog bukvara” odlučili da se konačno skine veo tajni nad ovim kapitalnim delom pismenosti na srpskim prostorima.[4]
Istorija uredi
Prema materijalnim dokazima srpski bukvar inoka Save Dečanca, poslednji je slovenski bukvar štampan u 16. veku. Ovom bukvaru prethodilu su Hrvatski glagoljički bukvar iz 1527. godine, zatim Hrvatski glagoljički bukvar, Psaltir iz 1530 i Table za dicu, štampane glagoljicom i ćirilicom 1561. godine.[2]
Bukvar je objavljen i štampan u štampariji "Đulijano Rampceti" u Veneciji 1597. godine, a autori su inok Sava Dečanac, jeromonah manastira Dečani, i jeromonah Stefan Davidović Paštrović, obojica poreklom iz Paštrovića.[5][6]
Ivan Fjodorov prvo je 1574. godine štampao prvi ruski bukvar, a potom je u Ostrogu 1578. godine štampao mali grčko-slovenski bukvar i konačno, između 1578. i 1580. godine: „Načalo učeiя detem hotящim razumeti pisanie.”[2]
Godine 1581. godine objavljena je i Ostroška Biblija.[7]
Značajne razlike između hrvatskog glagoljičkog bukvara iz 1527. godine, ruskog bukvara iz 1574. godine i bukvara inoka Save, su u tome su što je inok Sava posle azbuke u bukvaru prikazao samoglasnike, vokale: a, e, i, ω, ou, ali ne i 8 (u), a na kraju Bukvara i grčke brojeve ćiriličkim slovima, za razliku od glagoljičkog bukvara u kome nema nikakvih brojeva, niti slovenskih, glagoljicom niti arapskih, dok su u ruskom bukvaru Grčki brojevi dati ispred odeljaka (lekcije).
Iako je inok Sava znao i za hrvatski glagoljičko bukvar iz 1527. i ruski bukvar iz 1574. (ili onaj između 1578. i 1580. godine), njemu ni jedan ni drugi nisu bili potpuni, pa ih je dopunjavao, pri čemu nije preuzimao rusizme iz bukvara Ivana Fjodorova, već je za sve tekstove imao srpskoslovenske izvore.[2]
| „ | Bukvarski deo knjižice inoka Save za učenje čitanja slaže se umnogome sa hrvatskim glagoljičko bukvarom iz 1527. godine. Mnogo više se razlikuje azbuka inoka Save od azbuke u ruskom bukvaru Ivana Fjodorova iz 1574. godine. Posle slogova u bukvaru inoka Save su imena slova azbuke, kojih nema u glagoljičko bukvaru, a u bukvaru Ivana Fjodorova iz 1574. ona su u odeljku Azbuka. I u ovom tekstu ima razlika, u bukvaru inoka Save posle naziva slova slede tekstovi za čitanje. Oni su nesumnjivo uzeti iz ruskog bukvara Ivana Fjodorova. U ruskom bukvaru na početku je rečenica koje nema kod inoka Save: Za molitv svяtыh otec naših, Gospodi Isuse Hriste sine bozi pomilui nas. Ali je zato preuzeo sledeći stih: Slava tebe Bože naš, slava tebe. Ne samo tekst, nego i slova kojih nema u azbuci bukvara inoka Save svedoče da je tekst preuzet iz ruskog bukvara. Takva su slova: ou, ы i ъ.[2] | ” |
Prvi srpski bukvar Inoka Save (monaha i pisca), štampan je u dva izdanja. Prvo je štampano 20. maja 1597. godine u štampariji „Đulijana Antonija Rampacetija” u Veneciji, a drugo 25. maja 1597. godine, u Dubrovniku. Burna vremena na prostoru Srbije i šire, bukvar su odnela u zaborav, pa za njega nije znao ni Vuk Karadžić, kad je stvarao svoj Bukvar.
Otkriće Bukvara u novijoj istoriji uredi
Za postojanje bukvara posle više od 300 godina slučajno se saznalo. Prvo je 1893. godine ruski konzul u Skadru Krilov došao do prvog izdanje, štampanog u Veneciji 20. maja 1597.godine. Nakon što je načinio faksimile on ih je poklonio novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću, koji je iste potom predao Narodnoj biblioteci Srbije.[8] Na osnovu ovih faksimila Ljuba Stojanović je štampao Bukvar inoka Save u Glasu Akademije nauka (knj. 66, str. 2224), 1903. godine.[8][9]
Mnogo godina kasnije, 1921. godine, do primerka drugog izdanje, štampanog 25. maja 1597. godine, u Dubrovniku, gde je bio na proputovanju, došao inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda, koji ga je i kupio, a potom poklonio Narodnoj biblioteci.
Od oba izdanja, koja su poklonjena Narodnoj biblioteci Srbije, sačuvano je samo jedno. Prvo izdanje na samo dva lista, od kojeg danas ostao samo prepis, pronašao je istraživač Đorđe Radojičić, koji ga je opisao i fotografisao 1940. godine, već naredne godine izgorelo je sa ostalim knjigama tokom nemačkog bombardovanja Beograda i Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine. Ipak, u Narodnoj biblioteci sticajem okolnosti sačuvan je jedan primerak drugog izdanja, na osam strana, štampanog 25. maja 1597. godine, u Dubrovniku.
Kako u bukvaru postoji i slovo Ь, zbog toga se smatra bitnim i za razvoj bugarske književnosti.[10]
Reprint Prvog srpskog bukvara uredi
Godine 1991. Stjepan Fileki, Mihailo Blečić i Olivera Stojadinović priredili su prvi reprint „Prvog srpskog bukvara” inoka Save na osnovu drugog izdanja, štampanog u Veneciji, koje je sačuvano u Narodnoj biblioteci Srbije.[11]
Na osnovu Politikinog izdanja isti autorski tim sačinio je i priredio i novu knjigu „Prvi srpski bukvar” Inoka Save. Umesto staroslovenskih pismena za novu knjigu korišćen je računarski set tipografskih karaktera „inok sava”, koji je osmislio i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.
Dobre i loše strane Bukvara uredi
Naravno da je bukvar ima svojih mana, i to krupnih, ako ga merimo pedagoškom merilima sadašnjice, ali on je za svoje doba bio savremen i napredan bukvar (onoliko koliko i su mu bili i izvori).
Međutim kada se uzme u obzir da je u 16. veku malo koja evropska zemlja i svetska kultura raspolagala sopstvenim učilima, pismenima, abecedarima i azbučnicima, značaj ovog bukvara je tim veći.
Bukvar je najviše fascinira svojom metodikom: jer je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja. Takođe na prvoj strani Bukvara štampana je azbuka, potom slede samoglasnici, zatim slogovi, imena svih slova (az, buke, vede…).[12]
Napomene uredi
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Blečić Petar, Učili iz bukvara i pre četiri veka, Blic online, Beograd. 7. 2. 2010.=21. 4. 2017.
- ^ a b v g d Kolak, Dragan. „Laza Čurčić o Bukvaru inoka Save Dečanca iz 1597. godine”. Ravnica — Informativni turističko poslovni Internet magazin. Arhivirano iz originala 21. 4. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2017.
- ^ I. Špadijer, Svetogorska baština. Manastir Hilandar i stara srpska književnost, Beograd 2014.
- ^ a b Todorović Tomislav Skida se veo tajne sa „Prvog srpskog bukvara” Politika on lajn 20. 4. 2017, Beograd, Pristupljeno 30. 05. 2011.
- ^ „Prvi srpski bukvar”. Matica Boke. 13. 12. 2012. Arhivirano iz originala 23. 05. 2019. g. Pristupljeno 24. 5. 2019.
- ^ „Prikaz: Bukvar inoka Save Dečanca i Stefana od Paštrovića iz 1597. godine”. Pravoslavna Mitropolija Crnogorsko-primorska. 23. 8. 2018. Arhivirano iz originala 23. 05. 2019. g. Pristupljeno 24. 5. 2019.
- ^ Ostrožka bibliя. Pъlen pečaten bibleйski svod ot 1581 g. Pravopisъt e čerkovonslavяnski. Ima fototipno izdanie: Ostrožskaя bibliя. Fototipičeskoe pereizdanie teksta s izdaniя 1581 goda. Moskva-Leningrad, 1988.
- ^ a b Glas srpske kraljevske akademije LXVI, str.22-24. 1903.
- ^ Smiljković, Smilja, Milinković, Miomir (2010): Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Vranje: Učiteljski fakultet u Vranju, Učiteljski fakultet u Užicu.
- ^ „Bъlgarskiяt ezik v predistoriяta na komparativnata lingvistika i v ezikoviя svяt na ranniя evropeйski modernizъm str. 63-64” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 06. 2018. g. Pristupljeno 24. 07. 2019.
- ^ Mihailo Blečić, 1991. Prvi srpski bukvar Inoka Save, Venecija 1597. — Politika, Beograd.
- ^ „Prvi srpski bukvar, Inok Sava”. Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu. Arhivirano iz originala 21. 04. 2017. g. Pristupljeno 21. 4. 2017.
Literatura uredi
- Medaković, Dejan (1958). Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Beograd: Naučno delo.
- Medaković, Dejan (1993). „Stare srpske štamparije”. Istorija srpskog naroda. knj. 3, sv. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 425—440.
- Danica, Vukova zadužbina, Beograd, 1997, str. 333-40.