Википедија

Bjalovješka šuma

Bjalovješka šuma (polj. Puszcza Białowieska, blr. Белавежская пушча) ili Bjalovježa (Białowieża, blr. Белавежа) je prašuma koja se nalazi na obe strane poljsko-beloruske granice (100 km2 u Poljskoj, 1.771  km2 u Belorusiji). U praistorijska vremena šuma takvog tipa se prostirala kroz značajan deo Evropske ravnice. Ipak, postepeno je sečena i u prvobitnom stanju se sačuvala samo u Bjaloveškom području.

Bjalovješka šuma
Puszcza Białowieska
Belavežskaя pušča
Palo stablo u Bjalovješkoj šumi
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Bjalovješka šuma
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Bjalovješka šuma
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Bjalovješka šuma
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Bjalovješka šuma
MestoGrodno i Brest regioni, Belorusija
Vojvodstvo podlasko, Poljska
Najbliži gradHajnovka, Poljska
Površina3.085,8 km2 (1.191,4 sq mi)
Osnovano11. avgust 1932
Upravljačko teloMinistarstva za životnu sredinu Belorusije i Poljske
http://whc.unesco.org/en/list/33
Svetska baština Uneska
Zvanično ime
  • Białowieża Forest Edit this on Wikidata
KriterijumNatural: ix, x
Referenca33
Upis1979 (3. sednica)
Dodatni upis1992, 2014

Bjaloveška šuma ima najveći broj različitih vrsta biljaka i životinja u Evropi. Najpoznatija bjaloveška životinja je evropski bizon, koji je najkrupniji evropski sisar, poslednji predstavnik divljih evropskih bikova. Od drugih krupnih biljojeda ima jelena, divljih svinja, losova, srna, a od mesoždera ima vukova, lisica, risova i dr. Prosečan uzrast bjaloveških stabala je 100 godina, a pojedini delovi šume imaju prosečan uzrast 250—350 godina. U šumi je registrovano više od hiljadu stabala-staraca (400—600-godišnji hrastovi, 250—350-godišnji borovi i jasike, 200—250-godišnje jele).

Evropski bizon

Šuma je otvorena za turizam. U beloruskom delu se nalaze hoteli i sportski kompleksi, vode se pešačke, konjske i automobilske ekskurzije.

Šuma je dom za 800 evropskih bizona, najteže kopnene životinje u Evropi.[1] UNESCO program Čovek i biosfera odredio je poljski rezervat biosfere Białowieża 1976. godine[2] i beloruski rezervat biosfere Belavežskaя pušča 1993. godine.[3]

Godine 2015. beloruski rezervat biosfere zauzimao je površinu od 216.200 ha (2.162 km2; 835 sq mi), podeljeno na prelaznu, tampon i sržnu zonu.[4] Ova šuma je proglašena Uneskovom svetskom baštinom[5] i posebnom zonom zaštite EU Priroda 2000. Komitet za svetsku baštinu je svojom odlukom iz juna 2014. g. odobrio proširenje Uneskovog lokaliteta svetske baštine Beloveška pušča/Bjaloveška šuma, Belorusija, Poljska, koji je postao Bjaloveška šuma, Belorusija, Poljska.[6][7] Nalazi se na granici između Poljske (Podlasko vojvodstvo) i Belorusije (Brest i Grodno oblasti), i nalazi se 70 kilometres (43 miles) severno od Bresta u Belorusiji i 62 kilometres (39 miles) jugoistočno od Bjalistoka, Poljska. Ovaj lokalitet svetske baštine pokriva ukupnu površinu od 141.885 ha (1.418,85 km2; 547,82 sq mi).[8]

Seča drveta uredi

Oko 60.000 ha (150.000 acres) poljskih šuma nalazi se izvan nacionalnog parka;[9] skoro polovina svog drveća u šumi je mrtvo – 10 puta više nego u šumama kojima se upravlja – pri čemu polovina od 12.000 vrsta zavisi od trupaca koji se raspadaju, uključujući skoro ugroženu bubu Cucujus cinnaberinus.[9] Tradicionalno gazdovanje šumama bi uklonilo mrtvo drvo, kao opasnost od požara. Godine 2011, Zdzislav Škiruć, direktor Nacionalnog parka Bjalovješka, izjavio je da seča i ponovno zasađivanje omogućavaju ponovno uspostavljanje šume za 50 godina, a ne za 300–400 godina koliko bi priroda zahtevala;[9] ekolog Januš Korbel je tvrdio da je to tako jedinstvena priroda iskonske šume zahteva lakši stil upravljanja.[9] Andrzej Kraszevski, poljski ministar životne sredine od februara 2010. do novembra 2011. godine, nastojao je da poveća zaštitu cele šume, počevši od skromnijeg proširenja od 12.000—14.000 ha (30.000—35.000-acre), uprkos otpora lokalne zajednice i šumarske službe.[9]

Ekolozi kažu da seča šuma ugrožava floru i faunu u šumi, uključujući i vrste retkih ptica, kao što je Planinski detlić, koji je tokom 1990-ih i 2000-ih izgubio 30% svoje populacije u područjima pod upravljanjem šumama.[9] Poljski državni odbor za šumarstvo tvrdi da se seča vrši radi zaštite i iz ekoloških razloga,[10] zaštite od evropskog potkornjaka smrče.[11] Godine 2012, količina drveta koju šumari mogu izvući godišnje je nakratko smanjena sa oko 120.000 m3 (4.200.000 cu ft) na 48.500 m3 (1.700.000 cu ft), otprilike 20.000.000 ku. ft, od čega se najviše prodaje lokalno, uglavnom kao ogrevno drvo.

Dana 25. marta 2016, Jan Šiško, poljski ministar životne sredine, bivši šumar i šumarski akademik, najavio je da će odobriti utrostručenje seče u šumi, sa granice od 63.000 m3 (2.200.000 cu ft) – skoro iscrpljeno u to vreme – do 188.000 m3 (6.600.000 cu ft), nudeći izgovor za „borbu protiv najezde potkornjaka“.[12] Robert Ciglicki, šef Grinpisa Polska, tvrdio je da bi seča šuma u borbi protiv potkornjaka „donela više štete nego koristi“, prikupivši više od 120.000 potpisa za peticiju premijerki Beati Šidlo da poništi Šiškov potez.[12] Grinpis je takođe rekao da bi seča mogla da podstakne EU da pokrene kaznene postupke protiv Poljske zbog kršenja njenog programa Priroda 2000,[13] iako Šiško tvrdi da se planovi seče neće primeniti na strogo zaštićena područja,[13] i tvrdi da, umesto da su stari 8.000 godina, kako naučnici tvrde,[12] delove šume stvorila je „preduzetna ljudska ruka“ na zemljištima koja su pre vekova obuhvatala polja pšenice i prosa.[12]

Velika seča drva počela je 2017. godine.[14] Posečeno je 190.000 kubnih metara drveta (160.000 do 180.000 stabala), što je najveći obim seče od 1988. godine.[15] Poljska vlada je ignorisala molbe UNESCO-a da prestane sa sečom starih delova šume,[16] kao i sudski nalog Evropskog suda pravde da obustavi aktivnosti seče.[17] Konačna presuda pala je 17. aprila 2018. kojom je odlučeno da je prekršen zakon EU.[18][19][20]

Izvori uredi

  1. ^ Baczynska, Gabriela (28. 9. 2008). „Climate change clouds fate of ancient Polish woods”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 8. 2009. g. Pristupljeno 28. 9. 2008. 
  2. ^ „Biosphere Reserve Information – Bialowieza”. Arhivirano iz originala 25. 2. 2017. g. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  3. ^ „Biosphere Reserve Information – Belovezhskaya Puschcha”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2016. g. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  4. ^ „Biosfernый rezervat "Belovežskaя puщa" obrel sovremennuю territorialь…”. brest.by. 24. 5. 2015. Arhivirano iz originala 24. 5. 2015. g. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  5. ^ „21 World Heritage Sites you have probably never heard of”. The Daily Telegraph. 4. 2. 2016. Arhivirano iz originala 3. 12. 2015. g. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  6. ^ UNESCO World Heritage Centre. „UNESCO World Heritage Centre – Decision – 38COM 8B.12”. unesco.org. Arhivirano iz originala 13. 2. 2020. g. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  7. ^ „Decision 38 COM 8B.12 of the World Heritage Committee” (PDF). whc.unesco.org. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 11. 2019. g. Pristupljeno 26. 12. 2019. 
  8. ^ „Białowieża Forest, Belarus, Poland”. UNESCO/WHC website. Arhivirano iz originala 13. 2. 2020. g. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  9. ^ a b v g d đ Damian Carrington (6. 4. 2011). „Poland's environmentalists fight foresters for heart of primeval forest”. The Guardian. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 26. 3. 2016. 
  10. ^ Rudolf, John Collins (12. 8. 2010). „The Last Stand? Rallying Behind a Primeval Forest”. Green Blog. Arhivirano iz originala 5. 8. 2017. g. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  11. ^ Agence France-Presse (12. 9. 2010). „Logging spells danger for Europe's last primeval forest”. Terra Daily. Arhivirano iz originala 5. 8. 2017. g. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  12. ^ a b v g Anna Koper; Marcin Goettig (25. 3. 2016). „Polish minister approves tripling of logging in ancient forest”. Reuters. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 26. 3. 2016. 
  13. ^ a b „Poland approves large-scale logging in Europe's last primeval forest”. The Guardian. Agence France-Presse. 26. 3. 2016. Arhivirano iz originala 26. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 3. 2016. 
  14. ^ Christian Davies (23. 5. 2017). „'My worst nightmares are coming true': last major primeval forest in Europe on 'brink of collapse'”. The Guardian. Arhivirano iz originala 24. 8. 2017. g. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  15. ^ „Scars of the Primeval Forest – What Really Happened in the Oldest Forest of Europe”. BIQDATA. Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 23. 8. 2018. 
  16. ^ „UNESCO urges Poland to stop logging ancient forest”. EURACTIV. 6. 7. 2017. Arhivirano iz originala 25. 8. 2017. g. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  17. ^ „EU court orders Poland to stop logging in Białowieża forest”. The Guardian. Reuters. 28. 7. 2017. Arhivirano iz originala 24. 8. 2017. g. Pristupljeno 24. 8. 2017. 
  18. ^ „C-441/17 - Commission v Poland”. Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 23. 8. 2018. 
  19. ^ „Białowieza: destructive logging in Polish Primeval Forest”. BIQdata/EDJNet. 19. 4. 2018. Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 23. 8. 2018. 
  20. ^ „The forest management operations concerning the Puszcza Białowieska Natura 2000 site that have been undertaken by Poland infringe EU law” (PDF). Court of Justice of the European Union. 17. 4. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 23. 8. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

 
Bjalovješka šuma na Vikimedijinoj ostavi.
 
Bjalovješka šuma na Vikiputovanju.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бјаловјешка_шума&oldid=27658769”