Википедија

Vakcina

Vakcina ili cepivo (ijek. cjepivo) je biološki preparat koji sadrži specifične antigene ili delove genetskog materijala koji se primenjuju radi indukovanja aktivnog imunskog odgovora radi sprečavanja razvoja bolesti.[1] Najčešće se primenjuje kao preventivna mera infektivnih oboljenja, ali se mogu upotrebiti i nakon izlaganja antigenu. Pokazano je da predstavljaju najefikasniju specifičnu profilaktičku meru infektivnih oboljenja.[2][3] Vakcina tipično sadrži agens koje nalikuje na mikroorganizam koji uzrokuje bolest i često se pravi od oslabljenih ili ubijenih oblika mikroba, njegovih toksina ili jednog od njegovih površinskih proteina. Taj agens stimuliše telesni imunski sistem da prepozna agens kao opasnost, uništi ga, i da nadalje prepoznaje i uništava sve mikroorganizme asocirane sa tim agensom sa kojima se može sresti u budućnosti. Vakcine mogu da budu profilaktičke (na primer: da sprečavaju ili ublažavaju efekte budućih infekcija prirodnim ili „divljim” patogenima), ili terapeutske (npr., istražuju se vakcine protiv kancera).[4][5][6][7] Vakcine se mogu primenjivati sa ciljem prevencije i lečenja malignih oboljenja za koje je poznato da ih mogu prouzrokovati virusi, kao što su rak grlića materice i karcinom jetre.[8]

Vakcina
Džonas Solk 1955. godine drži dve boce kulture korišćene za uzgoj polio vakcine.
MeSHD014612
Medicinska sestra daje vakcinu detetu
Kampanja vakcinacije u Sjedinjenim Državama 1972.
Istraživanje vakcine je dug i mukotrpan proces koji se izvodi laboratorijskim uslovima

Upotreba vakcina se zove vakcinacija. Vakcinacija je najefikasniji metod prevencije zaraznih bolesti;[9] široko rasprostranjen imunitet usled vakcinacije je u velikoj meri odgovoran za eradikaciju boginja širom sveta i ograničavanje bolesti kao što su polio, male boginje i tetanus u velikom delu sveta. Efikasnost vakcinacije je bila naširoko proučavana i verifikovana; na primer, vakcine koje su se pokazale delotvornim uključuju vakcinu protiv gripe,[10] HPV,[11] i varičele.[12] Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izvestila da su licencirane vakcine trenutno dostupne za dvadeset pet različitih sprečivih infekcija.[13]

Termini vakcina i vakcinacija su izvedeni iz Variolae vaccinae (velike boginje krava), što je termin koji je osmislio Edvard Džener za označavanje kravljih boginja. On je koristio taj termin 1798. godine u dugom naslovu svog rada „Ispitivanje Variolae vaccinae poznate kao kravlje boginje” (engl. Inquiry into the Variolae vaccinae known as the Cow Pox), u kome on opisuje zaštitni efekat kravljih boginja protiv boginja.[14] Godine 1881, u Dženerovu čast, Luj Paster je predložio da se primena tog termina proširi tako da obuhvati nove zaštitne inokulacije koje su razvijane u to vreme.[15]

Smatra se da je vakcinacija, uz nespecifične mere prevencije (kao što su higijenske mere, industrijski razvoj itd.) i otkriće antibiotske terapije, zaslužna za smanjenje udela infektivnih oboljenja među uzrocima smrti kod ljudi. Na početku 20. veka su infekcije bile vodeći uzrok smrti (između 30 i 60%), a na kraju 20. i početku 21. veka imaju udeo između 3 i 5%. Procenat dece mlađih od pet godina u ukupnom broju umrlih je smanjen sa 30,4 na 1,4.[16] Uz pomoć vakcine su 1979. godine iskorenjene iz populacije velike boginje, što je bio prvi slučaj eradikacije neke bolesti ljudskom intervencijom.[17]

Nazivi uredi

Cepivo (ijek. cjepivo) je imenica izvedena od domaćeg glagola c(ij)epiti u značenju davati vakcinu, što znači da nije strana reč, i nije preuzeta iz nekog drugog jezika, već je domaća tvorenica.[18]

Vakcina, kao medicinski termin pominje se u jednotomnom Rečniku srpskoga jezika (iz 2011. godine). On se u srpskoj jezičkoj normi odomaćio, da bi se razlikovao od izraza c(j)epivo koji je danas uobičajen u hrvatskom,[19] ali i slovenačkom jeziku.[18]

Pelc ili pelcovati, (od nemačkog pelzen), nekada češće korišćen termin koji se danas retko koristi, ali se može naći u literaturi, jer ga je potisnuo termin vakcina.[18]

Efektivnost uredi

 
Dete sa morbilima, bolešću koja se može sprečiti vakcinom[20]

Vakcine su istorijski bile najefektivnija sredstva za borbu protiv i eradikaciju infektivnih bolesti. Postoje ograničenja u pogledu njihove efikasnosti.[21] Ponekad zaštita ne uspeva jer imunski sistem domaćina jednostavno ne reaguje adekvatno ili uopšte. Nedostatak odgovora obično je rezultat kliničkih faktora kao što su dijabetes, upotreba steroida, HIV infekcija ili starost. Zaštita takođe može da bude neuspešna iz genetskih razloga ako imunski sistem domaćina ne uključuje sojeve B ćelija koji mogu da generišu antitela pogodna za efektivno reagovanje i vezivanje za antigen asociran sa patogenom.

Čak i ako domaćin razvije antitela, moguće je da zaštita nije adekvatna; imunitet se može razviti suviše sporo da bi bio efektivan na vreme, moguće je da antitela u potpunosti ne onesposobe patogen, ili može biti više sojeva patogena, od kojih svi nisu podjednako podložni imunskoj reakciji. Međutim, čak i parcijalni, kasni ili slab imunitet, kao što je onaj koji je rezultat unakrsne imunosti na soj koji nije ciljni, može da ublaži infekciju, što rezultira nižom stopom smrtnosti, nižim morbiditetom, i bržim oporavkom.

Pomoćna sredstva se često koriste da se podstakne imunološki odgovor, posebno kod starijih osoba (50–75 godina i više), čiji imunski respons na jednostavnu vakcinu može da bude oslabljen.[22]

 
Procenjuje se da Moris Hilemanova vakcina protiv morbila sprečava 1 milion smrtnih slučajeva godišnje.[23]

Efikasnost ili performanca vakcine zavisi od brojnih faktora:

  • same bolesti (za neke bolesti vakcinacija je uspešnija nego za druge),
  • soj vakcine (neke vakcine su specifične za, ili bar najefektivnije protiv, određenih sojeva bolesti),[24]
  • pravilnosti sprovođenja rasporeda vakcinacije,
  • idiosinkratski odgovor na vakcinaciju; pojedine osobe ne reaguju na određene vakcine, što znači da ne stvaraju antitela čak i nakon što su pravilno vakcinisane,
  • različiti faktori kao što su etnička pripadnost, starost ili genetska predispozicija.

Ako vakcinisana osoba razvije bolest protiv koje je vakcinisana (probojna infekcija), bolest je uglavnom manje virulentna nego kod nevakcinisanih žrtava.[25]

Važna razmatranja u pogledu delotvornosti programa vakcinacije su:

  1. pažljivo modelovanje kako bi se predvideo efekat koji će kampanja imunizacije imati na epidemiologiju bolesti u srednjem do dugoročnog perioda
  2. kontinuirano praćenje relevantne bolesti nakon uvođenja nove vakcine
  3. održavanje visokih stopa imunizacije, čak i kada je bolest postala retka.

Godine 1958, bilo je 763.094 slučaja malih boginja u Sjedinjenim Državama; 552 je rezultiralo smrću.[26][27] Nakon uvođenja nove vakcine, broj slučaja je pao na manje od 150 godišnje (medijana od 56).[27] Početkom 2008. godine, bilo je 64 slučaja malih boginja. Pedeset četiri od tih infekcija su vezane za unos iz druge zemlje, mada je zapravo samo 13% bilo stečeno izvan Sjedinjenih Država; 63 od 64 individue ili nije bilo vakcinisano protiv malih boginja ili nije poznato da li su bili vakcinisani.[27]

Vakcine su doprinele eradikaciji boginja, jedne od najzaraznijih i najsmrtonosnijih bolesti kod ljudi. Druge bolesti kao što su rubeola, polio, male boginje, zauške, varičela i tifus daleko su ređe nego što su bile pre sto godina. Sve dok je velika većina ljudi vakcinisana, mnogo je teže da se dogodi izbijanje bolesti, a pogotovo širenje. Ovaj efekat se naziva populaciona imunost. Polio, koji se prenosi jedino među ljudima, je bio meta opsežne kampanje eradikacije koja je dovela do ograničavanja endemske zaraze na samo pojedine delove tri zemlje (Avganistan, Nigerija, i Pakistan).[28] Međutim, teškoće da se pristupi svoj deci, kao i kulturni nesporazumi, prouzrokovali su da se očekivani datum iskorenjivanja već nekoliko puta propusti.

Vakcine isto tako pomažu u sprečavanju razvoja antibiotičke rezistencije. Na primer, one u znatnoj meri umanjuju pojavu pneumonije uzrokovane bakterijom Streptococcus pneumoniae. Vakcinacioni programi su značajno smanjili učestalost infekcija otpornih na penicilin ili druge antibiotike prve linije odbrane.[29]

Neželjeni efekti uredi

Vakcinacija izvršena tokom detinjstva je generalno bezbedna.[30] Neželjeni efekti, ako se uopšte jave, generalno su blagi.[31] Stopa neželjenih efekata zavisi od date vakcine.[31] Neke od uobičajenih nuspojava uključuju groznicu, bol oko mesta uboda i bolove u mišićima.[31] Dodatno, pojedine osobe mogu biti alergične na sastojke vakcine.[32] MMR vakcina se retko povezuje sa febrilnim konvulzijama.[30]

Teške nuspojave su izuzetno retke.[30] Vakcina protiv varičele retko uzrokuje komplikacije kod imunodeficijentnih individua, a vakcina protiv rotavirusa su umereno povezane sa intususcepcijom.[30]

Neke zemlje kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo pružaju kompenzaciju žrtvama ozbiljnih neželjenih efekata putem svoje nadoknade za povrede usled vakcinacije. Sjedinjene Države imaju Nacionalni zakon o vakcinskim povredama u detinjstvu. Bar još 19 drugih zemalja ima takve vidove kompenzacije.[33]

Podela vakcina[34] uredi

  • Žive atenuirane vakcine koriste oslabljeni oblik klice
  • Inaktivirane vakcine koriste ubijenu verziju klice
  • Podjedinice, rekombinantne, polisaharidne i konjugirane vakcine koriste samo određene delove klice, kao što su njen protein, šećer ili omotač
  • Toksoidne vakcine koje koriste toksin (štetni proizvod) koji proizvodi klica
  • mRNA vakcine koriste RNK koja daje vašim ćelijama uputstva kako da naprave protein (ili deo proteina) klice
  • Virusne vektorske vakcine koriste genetski materijal, koji vašim ćelijama daje uputstva za pravljenje proteina klice. Ove vakcine takođe sadrže drugačiji, bezopasni virus koji pomaže da se genetski materijal unese u vaše ćelije.

Prema broju antigena koje sadrže vakcine se dele na:

Prema biološkoj formi dele se na:

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 13. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ United States Centers for Disease Control and Prevention (2011). A CDC framework for preventing infectious diseases. Accessed 11 September 2012. “Vaccines are our most effective and cost-saving tools for disease prevention, preventing untold suffering and saving tens of thousands of lives and billions of dollars in healthcare costs each year.”
  3. ^ United States National Institute of Allergy and Infectious Diseases (NIAID). NIAID Biodefense Research Agenda for Category B and C Priority Pathogens. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) Accessed 11 September 2012. “Vaccines are the most effective method of protecting the public against infectious diseases.”
  4. ^ Melief CJ, van Hall T, Arens R, Ossendorp F, van der Burg SH (septembar 2015). „Therapeutic cancer vaccines”. J. Clin. Invest. 125 (9): 3401—12. PMC 4588240  . PMID 26214521. doi:10.1172/JCI80009. 
  5. ^ Bol KF, Aarntzen EH, Pots JM, Olde Nordkamp MA, van de Rakt MW, Scharenborg NM, et al. (mart 2016). „Prophylactic vaccines are potent activators of monocyte-derived dendritic cells and drive effective anti-tumor responses in melanoma patients at the cost of toxicity”. Cancer Immunol. Immunother. 65 (3): 327—39. PMC 4779136  . PMID 26861670. doi:10.1007/s00262-016-1796-7. 
  6. ^ Brotherton J (2015). „HPV prophylactic vaccines: lessons learned from 10 years experience”. Future Virology. 10 (8): 999—1009. doi:10.2217/fvl.15.60. 
  7. ^ Frazer IH (maj 2014). „Development and implementation of papillomavirus prophylactic vaccines”. J. Immunol. 192 (9): 4007—11. PMID 24748633. doi:10.4049/jimmunol.1490012. 
  8. ^ The Lancet Infectious Diseases (2007) Assessment of herd immunity and cross-protection after a human papillomavirus vaccination programme in Australia: a repeat cross-sectional study
  9. ^
  10. ^ Fiore AE, Bridges CB, Cox NJ (2009). Seasonal influenza vaccines. Curr. Top. Microbiol. Immunol. Current Topics in Microbiology and Immunology. 333. str. 43—82. ISBN 978-3-540-92164-6. PMID 19768400. doi:10.1007/978-3-540-92165-3_3. 
  11. ^ Chang Y, Brewer NT, Rinas AC, Schmitt K, Smith JS (jul 2009). „Evaluating the impact of human papillomavirus vaccines”. Vaccine. 27 (32): 4355—62. PMID 19515467. doi:10.1016/j.vaccine.2009.03.008. 
  12. ^ Liesegang, TJ (avgust 2009). „Varicella zoster virus vaccines: effective, but concerns linger”. Can. J. Ophthalmol. 44 (4): 379—84. PMID 19606157. doi:10.3129/i09-126. 
  13. ^ World Health Organization, Global Vaccine Action Plan 2011-2020. Arhivirano 2014-04-14 na sajtu Wayback Machine Geneva, 2012.
  14. ^ Baxby D (јануар 1999). „Edward Jenner's Inquiry; a bicentenary analysis”. Vaccine. 17 (4): 301—7. PMID 9987167. doi:10.1016/s0264-410x(98)00207-2. 
  15. ^ Pasteur, Louis (1881). „Address on the Germ Theory”. Lancet. 118 (3024): 271—72. doi:10.1016/s0140-6736(02)35739-8. 
  16. ^ * United States Centers for Disease Control and Prevention (1999).Infectious Diseases. Achievements in Public Health, 1900-1999: Control of Infectious Diseases Accessed 31 March 2015.
    • medicaldaily.com. [1] Accessed 31 March 2015.
  17. ^ WHO, Smallpox [2]
  18. ^ а б в Језикофил (2021-01-14). „Ц(ј)епиво”. Језикофил (на језику: српски). Приступљено 2021-02-11. 
  19. ^ Etimološki rječnik hrvatskoga jezika 1, Zagreb 2016
  20. ^ „Measles | Vaccination | CDC”. 5. 2. 2018. 
  21. ^ Grammatikos AP, Mantadakis E, Falagas ME (јун 2009). „Meta-analyses on pediatric infections and vaccines”. Infect. Dis. Clin. North Am. 23 (2): 431—57. PMID 19393917. doi:10.1016/j.idc.2009.01.008. 
  22. ^ Neighmond, Patti (7. 2. 2010). „Adapting Vaccines For Our Aging Immune Systems”. Morning Edition. NPR. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 9. 1. 2014.  
  23. ^ Sullivan, Patricia (13. 4. 2005). „Maurice R. Hilleman dies; created vaccines”. Wash. Post. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2014.  
  24. ^ Schlegel M, Osterwalder JJ, Galeazzi RL, Vernazza PL (август 1999). „Comparative efficacy of three mumps vaccines during disease outbreak in Eastern Switzerland: cohort study”. BMJ. 319 (7206): 352. PMC 32261  . PMID 10435956. doi:10.1136/bmj.319.7206.352. 
  25. ^ Préziosi MP, Halloran ME (септембар 2003). „Effects of pertussis vaccination on disease: vaccine efficacy in reducing clinical severity”. Clin. Infect. Dis. 37 (6): 772—9. PMID 12955637. doi:10.1086/377270. 
  26. ^ Orenstein WA, Papania MJ, Wharton ME (2004). „Measles elimination in the United States”. J Infect Dis. 189 (Suppl 1): S1—3. PMID 15106120. doi:10.1086/377693. 
  27. ^ а б в „Measles—United States, January 1 – April 25, 2008”. Morb. Mortal. Wkly. Rep. 57 (18): 494—98. мај 2008. PMID 18463608. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г.  
  28. ^ „WHO South-East Asia Region certified polio-free”. WHO. 27. 3. 2014. Архивирано из оригинала 27. 3. 2014. г. Приступљено 3. 11. 2014. 
  29. ^ 19 July 2017 Vaccines promoted as key to stamping out drug-resistant microbes "Immunization can stop resistant infections before they get started, say scientists from industry and academia." Архивирано 2017-07-22 на сајту Wayback Machine
  30. ^ a b v g Maglione MA, Das L, Raaen L, Smith A, Chari R, Newberry S, Shanman R, Perry T, Goetz MB, Gidengil C (avgust 2014). „Safety of vaccines used for routine immunization of U.S. children: a systematic review”. Pediatrics. 134 (2): 325—37. PMID 25086160. doi:10.1542/peds.2014-1079. 
  31. ^ a b v „Possible Side-effects from Vaccines”. Centers for Disease Control and Prevention. 12. 7. 2018. Arhivirano iz originala 17. 3. 2017. g. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  32. ^ „Seasonal Flu Shot – Seasonal Influenza (Flu)”. CDC. 2. 10. 2018. Arhivirano iz originala 1. 10. 2015. g. 
  33. ^ Looker, Clare; Heath, Kelly (2011). „No-fault compensation following adverse events attributed to vaccination: a review of international programmes”. Word Health Organisation. 
  34. ^ „Vaccines”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2022-01-24. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Šablon:Z148

Spoljašnji video-zapis
  Modern Vaccine and Adjuvant Production and Characterization, Genetic Engineering & Biotechnology News
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина&oldid=27440921”