Вајмутов бор
Vajmutov bor (lat. Pinus strobus) je zimzeleni četinar iz roda borova (Pinus). Kod nas je ova vrsta poznata i pod imenom borovac i američki borovac.[1]
| Vajmutov bor | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | P. strobus
|
| Binomno ime | |
| Pinus strobus | |
| |
| Areal vajmutovog bora | |
Rasprostranjenost uredi
Vajmutov bor je poreklom iz severoistočnih delova Severne Amerike.[1] Njegov prirodni areal obuhvata istočni deo Severne Amerike. Od Njufaundlenda se proteže kroz južnu Kanadu i države oko Velikih jezera, pa na jug kroz Ajovu i Ilinois, preko Apalačkih planina sve do severnih područja Džordžije.[2]
U Evropu je prenet još davne 1705. godine i među stranim četinarima, naročito borovima, zauzeo je jedno od vodećih mesta u pošumljavanju i ozelenjavanju.[1]
Izgled uredi
Vajmutov bor ili borovac u svom prirodnom arealu može narasti do visine od 25-30 m, mada se mogu naći primerci visine i preko 50 m. Krošnja je kod mlađih stabala piramidalna, dok je kod starih proširena i nepravilna sa uspravno otklonjenim granama. Kora debla je kod mlađih stabala tanka, glatka, sjajna i sivozelena dok je kod starih debela i smeđesiva. Mladi izbojci su vrlo tanki, debeli oko 2 mm, svetlo zelenosmeđi, u početku fino dlakavi a kasnije goli.[2][1]
Pupoljci su duguljastojajasti, ušiljeni i malo smolasti. Četine rastu po 5 u rukavcu (petoigličasti borovi). Tanke su, prave, meke, plavozelene, 6-14 cm duge a oko 0,5 mm debele. Ostaju na stablu 2-3 godine. Na bočnim stranama 2-3 reda stoma. Rukavac četina brzo otpada.[2][1]
Vajmutov bor cveta tokom maja i prve polovine juna. Šišarke su viseće, na drškama dužine do 2,5 cm, pojedinačne ili do 3 zajedno. Duge su 8-20 cm, smeđe, usko cilindrične, često slabo zakrivljene. Sazrevaju tokom avgusta i septembra druge godine, kada se i otvaraju na stablu. Seme je dugo 5-6 mm, široko 4 mm, sa kriocem dugim oko 2 cm.[2][1]
Vajmutov bor počinje da plodonosi između 5 i 10 godine. Soliterna stabla obilnije plodonose od 20-30 godine starosti. Pun urod semena je svake 3-5 godine. Razmnožava se semenom, ali može i vegetativno. Razmnožavanje pomoću reznica zavisi od starosti biljaka. Reznice sa mlađih stabala ožiljavaju se daleko lakše od onih starijih od 15 godina.[2] Raste brzo i u 10-toj godini dostiže visinu od 3-5 m, a u 20-toj 8-10 m.[1]
-
Kora debla -
Četine i muški cvetovi -
Mladi izbojci -
Mlade šišarke -
Otvorene šišarke
_along_Terrace_Boulevard_in_Ewing,_New_Jersey.jpg)
Stanište uredi
Vajmutov bor je drvo nizije, mada se u južnom delu areala penje do 1500 m. Raste na vrlo različitim staništima, gde sa padavine kreću od 500-1700 mm godišnje.[1] Edafske prilike u kojima se javlja u svom prirodnom arealu su propusna peskovita, vlažna i kisela tla, ređe glinovita i slabo porozna ili nepropusna. Na slabo dreniranim, zbijenim, glinovitim i alkalnim zemljištima slabije uspeva. Može se javljati i na ilovačama i tresetištima s boljom drenažom. Otporan je na hladnoću i dobro podnosi zasenu, obzirom na to da se ubraja u poluheliofilne vrste. Može da se sadi i na mrazištima.[1] U prirodnom arealu gradi čiste sastojine ili se meša sa lišćarima ili drugim četinarima.[2]
U Evropi se dobro pokazao u blažoj klimi, na peskovitom i svežem glinovitom zemljištu sa prosečnom količinom padavina od 635 – 890 mm godišnje.[2]
Bolesti uredi
Primena borovca u pošumljavanju u Evropi donekle ograničena zbog podložnosti borovca bolesti Cronartium ribicola (upala kore borovca). Ova bolest napada većinu petoigličastih borova, ali na vajmutovom boru pravi najveću štetu. Napada zasate svih starosnih doba, ali najveće štete pravi u šumskim rasadnicima i kod mladih biljaka. Starije sastojine otpornije su na ovu bolest. Prvi napad ove bolesti u Evropi zabeležen je 1870. godine u Finskoj. Ustanovljeno je da za razvoj ove bolesti jedan od domaćina mora biti crna ribizla. Ukoliko u blizini zasada vajmutovog bora nema jedinki crne ribizle mogućnost napada upale kore borovca je mnogo manja. Sadnja borovca u mešovitim sastojinama u grupama manje je izložena zarazi od velikih čistih sastojina. Zasadi gustog sklopa manje su izloženi zarazi, jer zbog zasene donje grane brže odumiru, a upravo su četine na tim granama jače izložene zarazi. Suzbijanje bolesti mnogo je lakše sprovoditi u rasadnicima i mlađim sastojinama nego u starijim sastojinama. U šumskim kulturama suzbijanje se sprovodi sanitarnom sečom zaraženih stabala.[2]
Upotreba uredi
Drvo borovca je jedričavo, lagano, otporno i lako za obradu, pa se većinom koristi u građevinarstvu, brodogradnji (jarboli), za palete, kao celulozno drvo i dr.[2] Zbog kvalitetnog drveta i brzog porasta vajmutov bor predstavlja važnu uzgojnu vrstu. Može se saditi u čistim sastojinama, ili u mešovitim sa arišom, smrčom, belim borom i jelom.[1]
Značaj u ozelenjavanju uredi
Borovac ili vajmutov bor takođe je rado korišćena i kao dekorativna vrsta za ozelenjavanje naselja. Njegova dekorativnost ogleda se u obliku krošnje, plavičastoj boji četina i lepim šišarkama. Može se saditi pojedinačno ili u manjim grupama.[1] Kod sadnje treba izbegavati položaje u blizini saobraćajnica, jer je borovac osetljiv na posolicu tokom zime.[2]
Kultivari uredi
Izdvojen je i opisan veći broj hortikulturnih formi:[1]
- Pinus strobus ’Fastigiata’ - valjkasta forma,
- Pinus strobus ’Glauca’ - četine plavlje nego kod tipičnog oblika,
- Pinus strobus ’Pendula’ - žalosna forma,
- Pinus strobus ’Prostrata’ - stablo je povijeno, a grane se horizontalno prostiru na sve strane po zemlji,
- Pinus strobus ’Radiata ’ - patuljasta forma,
- Pinus strobus ’Torulosa’ - četine uvijene, stablo manjeg porasta od tipične forme.
-
Pinus strobus ’Fastigiata’ -
Pinus strobus ’Pendula’ -
Pinus strobus ’Radiata ’ -
Pinus strobus ’Torulosa’
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105
- ^ a b v g d đ e ž z i Vlašić, Mario. „Američki borovac ili Vajmutov bor (Pinus strobus L.)”. http://www.savjetodavna.hr/. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala 25. 2. 2016. g. Pristupljeno 16. 2. 2016. Spoljašnja veza u
|work=(pomoć)
Literatujra uredi
- Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Vlašić, Mario. „Američki borovac ili Vajmutov bor (Pinus strobus L.)”. http://www.savjetodavna.hr/. Savjetodavna služba. Архивирано из оригинала 25. 2. 2016. г. Приступљено 16. 2. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ)