Velika glad (1315—1317)

Velika glad (1315—1317) (ili sve do 1322) je bila prva od serije velikih kriza, koje su pogodile Evropu početkom 14. veka. Milioni su bili žrtve gladi u jednom dužem periodu i time je završen raniji period rasta i prosperiteta od 11. do 13. veka. Započelo je sa lošim vremenskim prilikama 1315, a žetva i rod su podbacili i 1316. sve do leta 1317. godine. Evropa se nije oporavila do 1322. godine. Taj period je obeležen jakim kriminalom, bolestima, masovnim smrtima, ubistvima i napuštanjima dece i kanibalizmom. Da bi se spasili ubijali su stoku, koja je služila za vučenje plugova. Jeli su semenje, koje je trebalo da poseje. Napuštali su decu, da bi se sami prehranili. Stariji su dobrovoljno odbijali hranu, da bi mlađi preživeli. Te nevolje su imale velike društvene posledice i po crkvu, državu i društvo.

Uvod uredi

Glad u srednjem veku je značila da su ljudi masovno umirali od gladi. Gladi su se periodično pojavljivale u 14. veku i to 1304, 1305, 1310, 1315—1317 (Velika glad), 1330—1334, 1349—1351, 1358—1360, 1371,1374—1375 i 1390. godine. Većina ljudi nikad nije imala dovoljno hrane za jelo, a život im je bio relativno kratak i surov. Prema službenim britanskim podacima prosečni životni vek 1276. je bio 35 godina. Od 1301. do 1325. prosečni životni vek je bio 29,84 godina, a za vreme Crne smrti (1348—1375) životni vek je bio samo 17,33 godine. Velika glad je bila ograničena na severnu Evropu, od Rusije na istoku do Irske na zapadu i od Skandinavije na severu do Alpi i Pirineja na jugu.

Za vreme srednjovekovnog toplog perioda (tj. pre 1350) stanovništvo Evrope se mnogo puta uvećalo, tako da taj nivo na nekim mestima nije dostignut sve do 19. veka. Pojedini delovi Francuske su danas manje nastanjeni nego u 14. veku. Međutim prinos pšenice je opao od 1280, tj. broj dobijenih zrna u odnosu na broj posađenih zrna. Cene hrane su otada stalno rasle. U dobrim godinama omer dobijenih i posađenih zrna bio je 7:1, a u lošim godinama 2:1. Danas je omer 200:1.

Pored svega toga nastupilo je katastrofalno loše vreme tokom srednjovekovnog toplog perioda i to se poklapa sa razdobljem velike gladi. Između 1310. i 1330, severna Evropa je imala najgori period lošeg vremena u srednjem veku, koji su karakterisale oštre zime i kišna, hladna leta.

Nekoliko faktora zajedno doprinelo je Velikoj gladi,

nesposobnost srednjovekovnih vlada da vladaju krizama,
ogroman porast stanovništva i
loše vreme.

Velika glad uredi

U proleće 1315. u velikom delu Evrope su pali neuobičajeno veliki pljuskovi. Tokom proleća i leta nastavilo je kišiti, a temperature su pale. Žito nije moglo da uspe. Nije bilo ni slame, a ni krme za stoku. Cene hrane su počele rasti. U Engleskoj su cene hrane rasle duplo od proleća do sredine leta. So je predstavljala jedino sredstvo da se sačuva meso, ali pri vlažnom vremenu se ni so nije mogla lako dobiti isparavanjem. U Loreni su cene narasle 320 procenata. Samo su plemići mogli da kupe ograničene količine hrane, koja je bila u prodaji. Pošto je bilo mnogo stanovništva okrenuli su se raznom korenju, biljkama, travama, žirovima, češerima.

Glad je bila toliko velika da engleski kralj Edvard II 10. avgusta 1315. u jednom naselju nije mogao da nađe hrane za sebe. U proleće 1316, kiša je nastavila da pljušti u Evropi, ostavljajući stanovništvo bez rezervi. Svi segmenti društva su bili pogođeni, ali najviše seljaci, koji su činili 95% stanovništva.

Da bi se spasili ubijali su stoku, koja je služila za vučenje plugova. Jeli su semenje, koje je trebalo da poseje. Napuštali su decu, da bi se sami prehranili (Ivica i Marica). Stariji su dobrovoljno odbijali hranu, da bi mlađi preživeli. Hroničari toga vremena napisali su o mnogim slučajevima kanibalizma.

Glad je dosegla vrhunac 1317, jer se nastavilo sa vlažnim vremenom. Konačno leto 1317. je bilo normalno. Dp tada ljudi su bili oslabljeni upalama pluća, bronhitisima, tuberkulozom i drugim bolestima. Većinu semena za sadnju su pojeli, tako da se tek 1325. proizvodnja hrane vratila na normalni nivo. Istoričari procenjuju da je stradalo od 10% do 25% stanovništva mnogih gradova i naselja.

Posledice uredi

Glad je nazvana velika glad, ne samo zbog broja ljudi, koji su umrli od gladi, ili zbog velikog geografskog prostora, ili vremena trajanja, nego i zbog velikih posledica.

Prve posledice je osetila crkva, jer se pokazalo da molitve ne pomažu, pa je to bitno umanjilo autoritet katoličke crkve u Evropi. To je postavilo temelje za kasnije pokrete, koje je crkva proglašavala jeretičkim.
Druga posledica je porast kriminala. U srednjovekovnoj Evropi silovanja i ubistva su bila češća pojava nego u današnjim društvima. Kada je došlo do gladi u kriminal su krenuli mnogi ljudi, koji nisu bili skloni tome. Krenuli su putem kriminala da bi se nahranili. To je ostavilo posledice nakon gladi, pa je bilo mnogo više nasilja. Izmenio se i način vođenja rata. Došlo je do Stogodišnjeg rata.
Treća posledica je bila da je postalo jasno da srednjovekovne vlade ne znaju upravljati krizama. Kao što crkva i molitva nisu pomagali, tako nisu pomagale ni zemaljske vlasti, što je poljuljalo njihovu moć i autoritet.
Velika glad je bila prekretnica, koja je označila kraj perioda velikog rasta stanovništva, perioda, koji je započeo oko 1050. godine.

Literatura uredi

Aberth, John (2000). From the Brink of the Apocalypse: Confronting Famine, Plague, War and Death In the Later Middle Ages. ISBN 978-0-415-92715-4. - Chapter 1, dealing with the Great Famine, is available online.
A.R. Bridbury, "Before the Black Death", Economic History Review, 30 (1977). Available online from JSTOR.
B.M.S. Campbell (ur.). Before the Black Death. ISBN 978-0-7190-3927-0.
Jordan, William C. (1996). The Great Famine: Northern Europe in the Early Fourteenth Century. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05891-7. The first book on the subject, it is the most comprehensive treatment.
I. Kershaw, "The Great Famine", Past and Present, 59 (1973). Available online from JSTOR. Second most widely cited article.
Henry S. Lucas, "The great European Famine of 1315–7", Speculum, Vol. 5, No. 4. (Oct., 1930). str. 343–377. Available online from JSTOR. The first (in English) and most widely cited article on the Great Famine.