Википедија

Velika zamena

Velika zamena (fr. Grand Remplacement), takođe poznata kao teorija zamene ili teorija velike zamene,[1][2][3] je rasistička[4] krajnje desničarska teorija zavere[3][5][6][7] koju propagira francuski pisac Reno Kami. Originalna teorija kaže da se, uz saučesništvo ili saradnju „zamjnjivačkih“ elita,[5][8] etnička francuska i bela evropska populacija u celini demografski i kulturno zamjenjuju nebelim narodima— posebno iz zemalja sa muslimanskom većinom — kroz masovnu migraciju, demografski rast i pad nataliteta belih Evropljana.[5][9][10] Od tada, slične tvrdnje su iznete u drugim nacionalnim kontekstima, posebno u Sjedinjenim Državama.[11] Glavni naučnici su odbacili ove tvrdnje kao ukorenjene u pogrešnom razumevanju demografske statistike i zasnovane na nenaučnom, rasističkom pogledu na svet.[12][13][14] Prema Enciclpediji Britanika, Velika zamena „je naširoko ismejana zbog svog očiglednog apsurda“.[3]

Dok slične teme karakterišu različite teorije krajnje desnice od kasnog 19. veka, ovaj termin je popularizovao Kami u svojoj knjizi Le Grand Remplacementiz 2011. Knjiga povezuje prisustvo muslimana u Francuskoj sa opasnošću i uništenjem francuske kulture i civilizacije. Kami i drugi teoretičari zavere pripisuju nedavne demografske promene u Evropi namernim politikama koje su sprovele globalne i liberalne elite iz Vlade Francuske, Evropske unije ili Ujedinjenih nacija; opisuju ga kao „genocid zamenom”.[5]

Teorija zavere našla je podršku u Evropi, a takođe je postala popularna među antimigrantskim i belim nacionalističkim pokretima iz drugih delova Zapada; mnogi od njihovih pristalica tvrde da „imigranti hrle u pretežno bele zemlje sa preciznom svrhom da belo stanovništvo učine manjinom u svojoj zemlji ili čak izazovu izumiranje domaćeg stanovništva“.[10] Ona je u skladu sa (i deo je) šire teorije zavere o genocidu belaca[10] osim u strateškoj zameni antisemitskih kanadera islamofobijom.[15][16][17] Ova zamena, zajedno sa upotrebom jednostavnih sveobuhvatnih slogana, navode se kao razlozi za njenu širu privlačnost u panevropskom kontekstu,[15][18][19] iako koncept ostaje ukorenjen u antisemitizmu kod mnogih belih nacionalističkih pokreta, posebno (ali ne isključivo) u Sjedinjenim Američkim Državama.[20][21]

Iako je Kami javno osudio nasilje belih nacionalista,[22][23] naučnici su tvrdili da su pozivi na nasilje implicitni u njegovom prikazu nebelih migranata kao egzistencijalne pretnje belom stanovništvu.[19][24] Nekoliko ekstremno desničarskih terorista, uključujući počinioce pucnjave u džamiji u Krajstčerču 2019. godine, pucnjave u El Pasu 2019. i pucnjave u Bafalu 2022. godine, pominjalo je teoriju zavere „Velika zamena“. Američke konzervativne medijske ličnosti, uključujući Takera Karlsona i Lauru Ingraham, zastupale su ideje o zameni.[3] Neki republikanski političari su podržali teoriju kako bi se dopali krajnje desničarskim članovima Republikanske partije i kao način da se signalizira njihova lojalnost Donaldu Trampu.[3]

Pozadina

uredi

Reno Kami je razvio svoju teoriju zavere u dve knjige objavljene 2010. i 2011. godine, u kontekstu porasta antiimigrantske retorike u javnom diskursu tokom prethodne decenije. [25] Evropa je takođe doživela eskalaciju islamskih terorističkih napada tokom 2000-te 2010-ih,[26] i migrantsku krizu koja je počela 2015,[27] što je pogoršalo tenzije i pripremilo javno mnjenje za prihvatanje Kamijeve teorije zavere.[28][8] Kako ovo poslednje prikazuje zamenu stanovništva za koju se kaže da se dešava u kratkom vremenskom periodu od jedne ili dve generacije, migrantska kriza je bila posebno pogodna za širenje Kamijevih ideja, dok su teroristički napadi ubrzali prihvatanje konstrukta migranata kao egzistencijalna pretnja među onima koji su delili takav pogled na svet.[8]

Kamijeva tema o budućem propasti evropske kulture i civilizacije takođe je paralelna sa „kulturološki pesimističkim“ i antiislamskim trendom među evropskim intelektualcima tog perioda, ilustrovan u nekoliko najprodavanijih i direktno naslovljenih knjiga objavljenih tokom 2010-ih.[29]

Koncept

uredi
 
Autor Reno Kami, rodonačelnik teorije zavere „Velika zamena“, fotografija iz septembra 2013.

Teoriju zavere „Velika zamena" razvio je francuski pisac Reno Kami, prvobitno u knjizi iz 2010. pod naslovom L'Abécédaire de l'in-nocence („Abecedarium bez štete"),[30] i sledeće godine u istoimenoj knjizi Le Grand Remplacement (introduction au remplacisme global). Kami je tvrdio da je naziv Grand Remplacement „došao do [njega], gotovo slučajno, možda u više ili manje nesvesnoj referenci na Grand Dérangement Akadijanaca u 18. veku.[31] Komentarišući naziv, on je takođe izjavio da je njegova teorija bila „stvarnoživotna implementacija“ dosetke Bertolta Brehta iz satirične poeme Die Lösung da je najlakše za vladu da promeni narod da bi narod bio da narod izgubi svoja samouverenja.[32]

Prema Kamiju, „Velika zamena” je pothranjena „industrijalizacijom”, „despiritualizacijom” i „dekulturacijom”;[33][34] materijalističko društvo i globalizam koji su stvorili „zamenljivog čoveka, bez ikakvih nacionalnih, etničkih ili kulturnih specifičnosti”,[35] što on naziva „globalnim zamenom”.[36] Kami tvrdi da „velikoj zameni nije potrebna definicija“, jer taj termin, prema njegovim pogledima, nije „pojam“, već pre „fenomen“.[37][18]

U Kamijevoj teoriji, autohtoni francuski narod („zamenjeni“) je opisan kao demografski zamenjen ne-belim stanovništvom („zamjenjujući [narodi]“), koje uglavnom dolazi iz Afrika ili Bliskog istoak — u procesu „imigracije ljudi“ podstaknut „slavom zamene“.[5][38]

Kami često koristi termine i koncepte vezane za period Francuske okupirane nacistima (1940–1945). On, na primer, etiketira „kolonizatore“ ili „okupatore“ ljude neevropskog porekla koji žive u Evropi,[22][39] i odbacuje ono što on naziva „zamenjivačkim elitama“ kao „kolaboracionističkim“.[40] Kami je 2017. godine osnovao organizaciju pod nazivom Nacionalni savet evropskog otpora, kao samoočigledna referenca na Nacionalni savet otpora iz Drugog svetskog rata (1943–1945).[41] Ova analogija sa francuskim Otporom protiv nacizma opisana je kao implicitni poziv na mržnju, direktnu akciju ili čak nasilje protiv onoga što Kami naziva „okupatorima; tj. imigrantima“.[40] Kami je takođe uporedio Veliku zamenu i genocid zamenom evropskih naroda sa Holokaustom.[41]

Navedeni uticaji

uredi

Kami citira dve uticajne ličnosti u epilogu svoje knjige Velika zamena iz 2011: apokaliptičnu viziju budućih rasnih odnosa britanskog političara Enoka Pauela — izraženu u njegovom govoru „Rijeke krvi“ iz 1968. — i prikaz francuskog pisca Žana Raspaila o kolapsu Zapada od ogromnog „plimnog talasa“ migracije iz Trećeg sveta, predstavljenog u njegovom romanu The Camp of the Saints iz 1973.[15][29]

Kami je takođe izjavio za časopis The Spectator 2016. da se ključ za razumevanje „Velike zamene“ može naći u njegovoj knjizi Du Sens iz 2002. godine.[42] U potonjem je napisao da su reči „Francuska“ i „Francuski“ jednake prirodnoj i fizičkoj stvarnosti, a ne pravnoj.[43] Tokom istog intervjua, Kami je spomenuo da je počeo da smišlja svoju teoriju zavere još 1996. godine, tokom pripreme za štampu vodiča o departmanu Ero, na jugu Francuske: „Odjednom sam shvatio da se u veoma starim selima [...] i stanovništvo potpuno promenilo [...] tada sam počeo da pišem tako."[42]

Slične teme

uredi

Uprkos sopstvenim posebnostima i konceptima, „Velika zamena“ je obuhvaćena većom i starijom teorijom zavere „genocida nad belcima“,[28] koju je u SAD popularisao neonacista Dejvid Lejn u svom Manifestu o belom genocidu iz 1995. godine, gde je tvrdio da vlade zapadnih zemalja nameravale su da bele ljude pretvore u „izumrle vrste“.[44][45]

Ideja o „zameni“ pod vođstvom neprijateljske elite može se dalje pratiti do antisemitskih teorija zavere pre Drugog svetskog rata koje su postavljale postojanje jevrejske zavere da se uništi Evropa mešanjem, posebno u antisemitskom bestseleru Eduarda Drumona La France juive (1886).[46] Komentarišući ovu sličnost, istoričar Nikola Lebur i politikolog Žan-Iv Kami sugerišu da je Kamijev doprinos bio u tome da zameni antisemitske elemente sukobom civilizacija između muslimana i Evropljana.[15] Takođe u kasnom 19. veku, imperijalistički političari su se pozivali na Žutu opasnost u svojim negativnim poređenjima niskog nataliteta u Francuskoj i visokog nataliteta u azijskim zemljama. Iz te tvrdnje je proizašao veštački generisan, kulturni strah da će Azijati imigranti-radnici uskoro „preplaviti” Francusku. Ovoj opasnosti bi se navodno mogla uspešno suprotstaviti samo povećana plodnost Francuskinja. Tada bi Francuska imala dovoljno vojnika da osujeti eventualnu poplavu imigranata iz Azije.[47] Nacionalistički spisi Morisa Baresa iz tog perioda takođe su zabeleženi u ideološkoj genealogiji „velike zamene“. Bares je tvrdio i 1889. i 1900. da se zamena domaćeg stanovništva sa kombinovanim efektom imigracije i opadanja natalitet dešavala u Francuskoj.[48][46]

Naučnici takođe ističu modernu sličnost sa evropskim neofašističkim i neonacističkim misliocima neposredno posle rata, posebno sa Morisom Bardešeom, Reneom Bineom i Gastonom-Armandom Amodruzom,[49][50] i sa konceptima koje su promovisali od 1960-ih pa nadalje od francuski politički pokret Nouvelle Droite.[32]

Povezana i novija teorija zavere „Evrabije“, često se navodi kao verovatna inspiracija za Kamijevu „Veliku zamenu“.[51][52][53] Teorija Evrabije takođe uključuje globalističke entitete, koje su u to vreme predvodile i francuske i arapske sile, koji su se zaveravali da islamizuju Evropu, pri čemu su muslimani potopili kontinent kroz imigraciju i veću stopu nataliteta.[54] Teorija zavere takođe prikazuje imigrante kao osvajače ili kao petu kolonu, koje je na kontinent pozvala korumpirana politička elita.[55][56] Naučnici se uglavnom slažu da je Kami, iako nije bio začetnik ove teme, skovao termin „Velika zamena“ kao slogan i koncept, i na kraju ga je doveo do vrhunca popularnosti 2010-ih.[57][58]

Analiza

uredi

Demografska statistika

uredi

Dok se etnička demografija Francuske promenila kao rezultat imigracije posle Drugog svetskog rata, naučnici su generalno odbacili tvrdnje o „velikoj zameni“ kao ukorenjene u preuveličavanju imigracionih statistika i nenaučnim, rasnim predrasudama.[12] Geograf Lendis Mekelar kritikovao je Kamijevu tezu zbog pretpostavke „da 'imigranti' treće i četvrte generacije nekako nisu Francuzi.[59] Istraživači su različito procenjivali muslimansko stanovništvo Francuske na između 8,8% i 12,5% u 2017. godini,[60][61] čineći „zamenu“ malo verovatnom prema Mekelaru.[59]

Rasne konotacije

uredi

Prema rečima naučnika Endrua Fergusa Vilsona, dok se islamofobična teorija Velike zamene može razlikovati od paralelne teorije zavere o genocidu protiv belaca: „oni dele isti zadatak i obe su ideološki usklađene sa takozvanim „14 reči“ Dejvid Lejna.“[17] Godine 2021, Anti-Defamation League je napisala da „pošto mnogi beli rasisti, posebno oni u Sjedinjenim Državama, krive Jevreje za imigraciju ne-belih u SAD“, teorija Velike zamene sve više se povezuje sa antisemitizmom i meša sa teorija zavere o genocidu nad belcima.[20][62] Naučnica Ketlin Belev je tvrdila da teorija velike zamjene „dozvoljava oportunizam u odabiru neprijatelja“, ali „takođe prati centralnu motivišuću logiku, a to je zaštita stvari iznutra [tj. očuvanje i natalitet bele rase], bez obzira na spoljašnjeg neprijatelja“.[63]

Prema australijskom istoričaru A. Dirku Mozesu, teorija je oblik psihološke projekcije u kojoj se Evropljani — koji su sproveli naseljeničko-kolonijalne projekte koji podrazumevaju eliminaciju i zamenu domorodačkog stanovništva naseljeničkim društvima — plaše da bi im se moglo dogoditi obratno.[64]

U nemačkom diskursu, austrijski politikolog Rajner Baubok doveo je u pitanje upotrebu termina „zamena stanovništva“ ili „razmena“ od strane teoretičara zavere. Koristeći analizu Rut Vodak da slogan treba posmatrati u njegovom istorijskom kontekstu, Baubok je zaključio da je teorija zavere ponovno pojavljivanje nacističke ideologije Umvolkung.[65]

Popularnost

uredi

Jednostavnost i upotreba sveobuhvatnih slogana u Kamijevim formulacijama — „imate jedan narod, a u prostoru jedne generacije imate različite ljude“[18] — kao i njegovo uklanjanje antisemitizma iz prvobitnog neonacističke „Teorija zavere o genocidu belaca”, citirani su kao pogodni za popularnost „Velike zamene“ u Evropi.[19][15]

Uticaj na beli nacionalistički terorizam

uredi

Implicitni poziv na nasilje

uredi

Kamijevo korišćenje snažnih izraza kao što su „kolonizacija“ i „okupatori da označi neevropske imigrante i njihovu decu[22][39] opisano je kao implicitni pozivi na nasilje. [40] Naučnici poput Žan-Iva Kamija su tvrdili da je teorija zavere „Velike zamene“ blisko paralelna konceptu „remigracije“, eufemističkom terminu za prisilnu deportaciju nebelih imigranata.[19][30] „Nećemo napustiti Evropu, nateraćemo Afriku da napusti Evropu“, napisao je Kami 2019. da bi definisao svoju političku agendu za izbore za Evropski parlament.[39] Takođe je koristio drugi eufemizam, „Velika repatrijacija“, da se odnosi na remigraciju.[66]

Prema istoričarima Nikolasu Banselu i Paskalu Blanšaru, kao i sociologu Ahmedu Bubekerom, „najava građanskog rata je implicitna u teoriji 'velike zamene' [...] Ova teza je ekstremna — i toliko uprošćena da je svako može razumeti — jer potvrđuje rasnu definiciju nacije.“[19] Skeptičan prema Kamijevom opisu imigranata druge ili treće generacije kao da je sam po sebi kontradiktoran u terminima—“ oni više ne migriraju, oni su Francuzi“ — demograf Erve Le Bra je takođe kritičan prema njihovom označavanju kao pete kolone u Francuskoj ili „unutrašnjeg neprijatelja“.[67]

Inspirisani napadi

uredi

Nekoliko optuženih počinilaca masovnih pucnjava između 2018, 2019. i 2022. navelo je strah od izumiranja bijele rase, a posebno teoriju zamjene. Dok je Kami izjavio da je njegova sopstvena filozofija nenasilna, analitičari, uključujući Hajdi Bajrih iz Južnjačkog centra za siromađne, kažu da je ideja o genocidu belaca "nesumnjivo uticala" na američke bele suprematiste, potencijalno dovodeći do nasilja.[68][69]

U oktobru 2018, naoružani napadač je ubio 11 ljudi i ranio 6 u napadu na sinagogu Drvo života u Pitsburgu, Pensilvanija. Naoružani napadač je verovao da Jevreji namerno uvoze nebele imigrante u Sjedinjene Države kao deo zavere protiv bele rase.[70][71]

Brenton Harison Tarant, australijski terorista odgovoran za masovnu pucnjavu u džamiji El Nur i Islamskom centru Linvud u Krajstčerču, Novi Zeland, 15. marta 2019. godine, u kojoj je ubijena 51 osoba, a ranjeno 49, nazvao je svoj manifest Velikom zamenom, pozivajući se na Kamijevu knjigu.[22][72] Kao odgovor, Kami je osudio nasilje dok je ponovo potvrdio svoju želju za „kontra-pobunom“ protiv povećanja nebele populacije.[22]

U 2019, istraživanje Instituta za strateški dijalog pokazalo je preko 24.000 pominjanja Velike zamene na društvenim mrežama u mesecu pre pucnjave u Krajstčerču, u poređenju sa samo 3.431 spominjanjem u aprilu 2012. Upotreba izraza je porasla u aprilu 2019. nakon pucnjave u džamiji u Krajstčerču.[73]

Patrik Krusius, osumnjičeni za pucnjavu u El Pasu 2019. godine, objavio je onlajn manifest pod nazivom Nezgodna istina aludirajući na „odličnu zamenu“[68] i izražavajući podršku „strelcu iz Krajstčerča“ nekoliko minuta pre napada.[74] Kao opravdanje za pucnjavu govorilo se o „hispanskoj invaziji Teksasa“ koja je dovela do „kulturne i etničke zamene“ (aludirajući na Rekonkvistu).[68][72][74]

Osumnjičeni optužen za pucnjavu u Bafalu 2022. navodio je Veliku zamenu u manifestu koji je objavio pre napada.[75][76][77] Osumnjičeni je sebe opisao kao fašistu, belu rasu i antisemitu.[78]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Bracke, Sarah; Aguilar, Luis Manuel Hernández (2020). „'They love death as we love life': The 'Muslim Question' and the biopolitics of replacement”. The British Journal of Sociology. 71 (4): 680—701. ISSN 1468-4446. PMC 7540673  . PMID 32100887. doi:10.1111/1468-4446.12742  . 
  2. ^ Bowles, Nellie (18. 3. 2019). „'Replacement Theory,' a Racist, Sexist Doctrine, Spreads in Far-Right Circles”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 5. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. „Behind the idea is a racist conspiracy theory known as 'the replacement theory,' which was popularized by a right-wing French philosopher.” 
  3. ^ a b v g d „Replacement theory”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-14. 
  4. ^ Feola, Michael (2020). „'You Will Not Replace Us': The Melancholic Nationalism of Whiteness”. Political Theory. 49 (4): 528—553. ISSN 0090-5917. doi:10.1177/0090591720972745  . „This article addresses recent strains of white nationalism rooted within anxieties over demographic replacement (e.g., "the Great Replacement").” 
  5. ^ a b v g d Taguieff 2015, PT71.
  6. ^ Toxische Narrative : Monitoring rechts-alternativer Akteure (PDF). Berlin: Amadeu Antonio Stiftung. 2017. str. 18. ISBN 978-3-940878-29-8. OCLC 1042949000. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 9. 2018. g. 
  7. ^ Korte, Barbara; Wendt, Simon; Falkenhayner, Nicole (2019). Heroism as a Global Phenomenon in Contemporary Culture. Routledge. PT176. ISBN 978-0429557842. „This conspiracy theory, which was first articulated by the French philosopher Renaud Camus, has gained a lot of traction in Europe since 2015.” 
  8. ^ a b v Fourquet 2016, PT29.
  9. ^ Froio, Caterina (21. 8. 2018). „Race, Religion, or Culture? Framing Islam between Racism and Neo-Racism in the Online Network of the French Far Right”. Perspectives on Politics. 16 (3): 696—709. S2CID 149865406. doi:10.1017/S1537592718001573. „...the conspiracy theory of the Grand remplacement (Great replacement) positing the 'Islamo-substitution' of biologically autochthonous populations in the French metropolitan territory, by Muslim minorities mostly coming from sub-Saharan Africa and the Maghreb” 
  10. ^ a b v Bergmann 2021
  11. ^ Alba, Richard (2020). The Great Demographic Illusion: Majority, Minority, and the Expanding American Mainstream. Princeton University Press. ISBN 9780691202112. doi:10.1515/9780691202112. 
  12. ^ a b Jenkins, Cecil (2017). A Brief History of France. Little, Brown Book Group. PT342. ISBN 978-1-4721-4027-2. „As for the grand replacement, this has been widely seen as a paranoid fantasy, which plays fast and loose with the statistics, is racist in that it classes as immigrants people actually born in France, glosses over the fact that around half of immigrants are from other European countries, and suggests that declining indigenous France will be outbred by Muslim newcomers when in fact it has the highest fertility rate in Western Europe, and not because of immigration.” 
  13. ^ Buncombe, Andrew (17. 5. 2022). „Inside the data that debunks the 'Great Replacement' theory”. The Independent. 
  14. ^ Rogers, Kaleigh (26. 5. 2022). „The Twisted Logic Behind The Right's 'Great Replacement' Arguments”. FiveThirtyEight. 
  15. ^ a b v g d Camus & Lebourg 2017
  16. ^ Cosentino, Gabriele (2020). „From Pizzagate to the Great Replacement: The Globalization of Conspiracy Theories”. Social Media and the Post-Truth World Order: The Global Dynamics of Disinformation. Springer. str. 75. ISBN 978-3-030-43005-4. S2CID 216239634. doi:10.1007/978-3-030-43005-4_3. „While the Great Replacement is at its core an Islamophobic belief, Lane's ideology is anti-Semitic.” 
  17. ^ a b Wilson, Andrew (2019). „Fear-Filled Apocalypses: The Far-Right's Use of Conspiracy Theories”. Oxford Research Group. Arhivirano iz originala 4. 4. 2019. g. „Where the great replacement is an identifiably Islamaphobic screed, Lane’s written works reveal an underlying fear-fantasy of a Jewish conspiracy that seeks the eradication of Lane’s chosen people.” 
  18. ^ a b v Chatterton Williams (2017).
  19. ^ a b v g d Boubeker, Bancel & Blanchard (2015).
  20. ^ a b „"The Great Replacement:" An Explainer”. Anti-Defamation League (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-25. 
  21. ^ Ekman, Mattias (2022-05-06). „The great replacement: Strategic mainstreaming of far-right conspiracy claims”. Convergence: The International Journal of Research into New Media Technologies. 28 (4): 1127—1143. ISSN 1354-8565. S2CID 248603387. doi:10.1177/13548565221091983. 
  22. ^ a b v g d Heim, Joe; McAuley, James (15. 3. 2019). „New Zealand attacks offer the latest evidence of a web of supremacist extremism”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. „Camus, now 72, told The Washington Post that he condemns the Christchurch attacks and has always condemned similar violence. [...] Camus added that he still hopes that the desire for a 'counterrevolt' against 'colonization in Europe today' will grow, a reference to increases in nonwhite populations.” 
  23. ^ Byman, Daniel (16. 5. 2022). „The Global Roots of the Buffalo Shooting”. Foreign Policy. „In fact, although white supremacists in the United States and elsewhere have long claimed the white race is under attack, the Great Replacement theory itself originated in France with philosopher Renaud Camus (though Camus himself rejects violence).” 
  24. ^ Finkielkraut 2017, 23m05s.
  25. ^ Croucher, Stephen M. (2013). „Integrated Threat Theory and Acceptance of Immigrant Assimilation: An Analysis of Muslim Immigration in Western Europe”. Communication Monographs. 80 (1): 46—62. ISSN 0363-7751. S2CID 145389928. doi:10.1080/03637751.2012.739704. „Such political rhetoric has been effective in the past decade, as more and more individuals in the US and Europe are less accepting of Muslims, particularly Muslim immigrants (Abbas, 2007; Croucher, 2008; Gonzalez et al., 2008).” 
  26. ^ „EU Terrorism Situation & Trend Report (Te-Sat)”. Europol. Arhivirano iz originala 17. 7. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  27. ^ „EU migration: Crisis in seven charts” (na jeziku: engleski). BBC. 4. 3. 2016. Arhivirano iz originala 31. 1. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  28. ^ a b Bergmann (2018).
  29. ^ a b Polakow-Suransky (2017).
  30. ^ a b Camus, Jean-Yves; Mathieu, Annie (19. 8. 2017). „D'où vient l'expression 'remigration'?”. Le Soleil. Arhivirano iz originala 24. 5. 2019. g. 
  31. ^ Finkielkraut 2017, 4m25s.
  32. ^ a b Leconte, Cécile (2019). „La carrière militante du " grand remplacement " au sein du milieu partisan de l'Alternative pour l'Allemagne (AfD)”. Politix. 126 (2): 111—134. S2CID 210566278. doi:10.3917/pox.126.0111. 
  33. ^ Camus, Renaud (2013). Vue d'oeil: Journal 2012 (na jeziku: francuski). Fayard. PT21. ISBN 978-2213672892. 
  34. ^ Traverso, Enzo (2019). The New Faces of Fascism: Populism and the Far Right. Verso Books. str. 71. ISBN 978-1788730495. 
  35. ^ Joignot, Frédéric (23. 1. 2014). „Le fantasme du 'grand remplacement' démographique”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 21. 5. 2019. g. Pristupljeno 4. 8. 2019. 
  36. ^ Bromley, Roger (2018). „The politics of displacement: the Far Right narrative of Europe and its 'others'”. From the European South. University of Nottingham. 3: 15. 
  37. ^ Albertini, Dominique (13. 10. 2015). „Le 'grand remplacement', totem extrême”. Libération (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 1. 7. 2019. g. Pristupljeno 3. 8. 2019. 
  38. ^ „Le «Grand Remplacement», cauchemar de l'extrême droite”. Le Temps. 2020-07-09. ISSN 1423-3967. „L’écrivain distingue alors les remplacés (la civilisation européenne et sa culture), les remplaçants (les immigrés venus majoritairement d’Afrique du Nord et d’Afrique subsaharienne) et les remplacistes (le pouvoir qui ne cherche pas à inverser les flux migratoires afin de servir des intérêts politiques, de gauche notamment).” 
  39. ^ a b v AFP (4. 4. 2019). „Européennes: l'écrivain Renaud Camus en tête de liste”. Le Figaro. Arhivirano iz originala 20. 9. 2019. g. Pristupljeno 4. 8. 2019. „'L'Europe, il ne faut pas en sortir, il faut en sortir l'Afrique' [...] 'Jamais une occupation n'a pris fin sans le départ de l'occupant. Jamais une colonisation ne s'est achevée sans le retrait des colonisateurs et des colons. La Ligne claire, et seule à l'être, c'est celle qui mène du ferme constat du grand remplacement (...) à l'exigence de la remigration', ajoutent-ils.” 
  40. ^ a b v Finkielkraut 2017, 23m05s.
  41. ^ a b Sapiro, Gisèle (2018). Les écrivains et la politique en France – De l'affaire Dreyfus à la guerre d'Algérie (na jeziku: francuski). Le Seuil. PT377. ISBN 978-2-02-140215-5. 
  42. ^ a b Sexton, David (3. 11. 2016). „Non!”. The Spectator. Arhivirano iz originala 21. 8. 2018. g. Pristupljeno 20. 8. 2018. 
  43. ^ Chaouat, Bruno (27. 8. 2019). „The gay French poet behind the alt-right's favorite catch phrase”. Tablet Magazine. Arhivirano iz originala 28. 8. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2019. 
  44. ^ Berger, J. M. „How 'The Turner Diaries' Changed White Nationalism”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 24. 11. 2017. „The manifesto itself was soon reduced to the simple phrase 'white genocide', which proliferated at the start of the 21st century and has become the overwhelmingly dominant meme of modern white nationalism.” 
  45. ^ Dessem, Matthew (26. 12. 2016). „Drexel University, Apparently Unfamiliar With White Supremacist Lingo, Censures Prof For 'White Genocide' Tweet”. Slate (na jeziku: engleski). ISSN 1091-2339. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 24. 11. 2017. „Although it's difficult to date precisely, white supremacist publishing houses being somewhat less reliable than Simon & Schuster, that honor probably belongs to the late David Lane, terrorist, white supremacist, and author of an execrable little essay called 'White Genocide Manifesto'.” 
  46. ^ a b Weil & Truong (2015).
  47. ^ Margaret Cook Anderson, Regeneration Through Empire: French Pronatalists and Colonial Settlement in the Third Republic (University of Nebraska Press, 2014) p. 25.
  48. ^ Kauffmann, Grégoire (2016). Le Nouveau FN. Les vieux habits du populisme: Les vieux habits du populisme (na jeziku: francuski). Le Seuil. PT78. ISBN 978-2021300307. 
  49. ^ François, Stéphane (6. 9. 2018). „En Europe, une partie de l'extrême droite revient à l'action violente”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 8. 2019. g. Pristupljeno 3. 8. 2019. 
  50. ^ Debono, Emmanuel (3. 11. 2014). „Le Grand Remplacement et le polypier géant”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 16. 8. 2019. g. Pristupljeno 16. 8. 2019. 
  51. ^ Ait Abdeslam, Abderrahim (2018). „The vilification of Muslim diaspora in French fictional novels: 'Soumission' (2015) and 'Petit Frère' (2008) as case studies”. Journal of Multicultural Discourses. 13 (3): 232—242. S2CID 216116710. doi:10.1080/17447143.2018.1511717. 
  52. ^ Liogier, Raphaël (1. 5. 2014). „Le mythe de l'invasion arabo-musulmane”. Le Monde diplomatique (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  53. ^ Gross, Estelle; Cahuzac, Yannick. „Réacosphère : "Le conspirationnisme est au coeur de la dynamique"”. L'Obs (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 22. 8. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  54. ^ Marján, Attila; André Sapir (2010). Europe's Destiny. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. str. 161. ISBN 978-0-8018-9547-0. 
  55. ^ Ganesh, Bharath (28. 3. 2019). „How the swarm of white extremism spreads itself online”. The Spinoff. Arhivirano iz originala 23. 4. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  56. ^ Robin Yassin-Kassab (3. 4. 2014). „The Muslims Are Coming!: Islamophobia, Extremism, and the Domestic War on Terror – review”. The Guardian. Arhivirano iz originala 24. 4. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  57. ^ Soullier, Lucie; Lebourg, Nicolas (15. 3. 2019). „Attentat en Nouvelle-Zélande : L'auteur de l'attaque se reconnaît comme fasciste”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. 
  58. '^ Condomines, Anaïs (19. 3. 2019). „Attentat de Christchurch et 'grand remplacement' : itinéraire d'une théorie protéiforme”. LCI (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 23. 7. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2019. „Valérie Igounet: 'certaines personnes ont cité cette théorie avant Camus mais c'est bien lui qui l'a popularisée. L'association de ces deux mots a fait mouche dans un contexte français particulier, et ce de manière très récente” 
  59. ^ a b MacKellar, Landis (2016). „Review: La République islamique de France? A Review Essay”. Population and Development Review. 42 (2): 368—375. JSTOR 44015644. doi:10.1111/j.1728-4457.2016.00130.x. „Michèle Tribalat of the Institut National d'Études Démographiques (INED) has argued that the restriction forces policymakers to proceed with eyes wide shut, but Hervé Le Bras of the École d'Hautes Études en Sciences Sociales (EHESS) counters that such statistics simply objectify and dignify racist prejudices. Both views have some validity. Whichever way you feel, a consequence of our ignorance is that the specter of Le Grand Remplacement haunts French politics”  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  60. ^ „Europe's Growing Muslim Population”. Pew Research Center. 29. 11. 2017. Pristupljeno 13. 12. 2020. 
  61. ^ Héran, François (2017). Avec l'immigration: Mesurer, débattre, agir. La Découverte. str. 20. ISBN 978-2707195821. 
  62. ^ Jones, Dustin (2022-05-16). „What is the 'great replacement' and how is it tied to the Buffalo shooting suspect?”. NPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-25. 
  63. ^ Chotiner, Isaac (2022-05-15). „Making Sense of the Racist Mass Shooting in Buffalo”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-25. 
  64. ^ Moses, A. Dirk (2019). „"White Genocide" and the Ethics of Public Analysis”. Journal of Genocide Research. 21 (2): 201—213. S2CID 132394485. doi:10.1080/14623528.2019.1599493. „In its fixation on demographic substitution, the fear [in Great Replacement theory] mimics settler colonial theory, which highlights how this form of colonialism is marked not primarily exploitation of native labour but through its elimination and replacement by immigrant-settlers: one society displaces another. Camus – and Tarrant who likely takes the French site of his “enlightenment” story from him – fear they are native victims of reverse settler colonialism. Not for nothing does he talk about the “colonization of Europe today.”” 
  65. ^ Bauböck, Rainer (7. 5. 2019). „Bevölkerungsaustausch oder Umvolkung? Erklären Sie den Unterschied, Herr Strache!” [Population exchange or change? Explain the difference, Mr. Strache!]. Der Standard (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 20. 5. 2019. g. Pristupljeno 19. 5. 2019. 
  66. ^ „Parti de L'In-nocence”. In-nocence. Pristupljeno 5. 8. 2019. „Il n'est d'autre chance de retour à la paix civile et à la dignité que la libération du sol national et le retour chez eux des colonisateurs : remigration, Grand Rapatriement.” 
  67. ^ „Le fantasme du 'grand remplacement' démographique” [The fantasy of the "great replacement" demographic]. Le Monde (na jeziku: francuski). 23. 1. 2014. Arhivirano iz originala 21. 5. 2019. g. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
  68. ^ a b v Eligon, John (7. 8. 2019). „The El Paso Screed, and the Racist Doctrine Behind It”. The New York Times — preko ProQuest. 
  69. ^ Popli, Nik (16. 5. 2022). „How the 'Great Replacement Theory' Has Fueled Racist Violence”. Time. 
  70. ^ Dakin Andone; Jason Hanna; Joe Sterling; Paul P. Murphy (27. 10. 2018). „Hate crime charges filed in Pittsburgh synagogue shooting that left 11 dead”. CNN. Pristupljeno 25. 6. 2020. 
  71. ^ „Pennsylvania man, Robert Bowers, charged with federal hate crimes, murder in shooting at Pittsburgh synagogue”. Southern Poverty Law Center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 6. 2020. 
  72. ^ a b Darby, Luke (5. 8. 2019). „How the 'Great Replacement' conspiracy theory has inspired white supremacist killers”. The Telegraph. London — preko ProQuest. 
  73. ^ „Taboos fall away as far-right EU candidates breach red line”. Associated Press News. 16. 5. 2019. Arhivirano iz originala 24. 5. 2019. g. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  74. ^ a b Arango, Tim; Bogel-Burroughs, Nicholas; Benner, Katie (3. 8. 2019). „Minutes Before El Paso Killing, Hate-Filled Manifesto Appears Online”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 17. 9. 2019. g. Pristupljeno 18. 9. 2019.  Available via The Irish Times Arhivirano 4 avgust 2019 na sajtu Wayback Machine.
  75. ^ McKinley, Jesse; Traub, Alex; Closson, Troy (14. 5. 2022). „Gunman Kills 10 at Buffalo Supermarket in Racist Attack”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 15. 5. 2022. g. Pristupljeno 14. 5. 2022. 
  76. ^ Stanley-Becker, Isaac; Harwell, Drew (15. 5. 2022). „Buffalo gunman was inspired by racist theory underpinning global carnage”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 16. 5. 2022. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  77. ^ Collins, Ben (14. 5. 2022). „The Buffalo supermarket shooting suspect posted an apparent manifesto repeatedly citing 'Great Replacement' theory”. NBC News. Arhivirano iz originala 15. 5. 2022. g. Pristupljeno 15. 5. 2022. 
  78. ^ Vera, Shimon Prokupecz,Christina Maxouris,Dakin Andone,Samantha Beech,Amir (2022-05-15). „What we know about Buffalo supermarket shooting suspect Payton Gendron”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-17. 

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_замена&oldid=27820542”