Velika palata
Velika palata Jelisejskih polja, poznatija kao Velika palata (francuski: Grand Palais), je velika izložbena hala i muzejski kompleks i istorijska lokacija, koji se nalazi na Jelisejskim poljima u 8. arondismanu Pariza, u Francuskoj. Izgradnja Velike palate započeta je 1897. godine nakon rušenja Industrijske palate kao deo pripremnih radova za Univerzalnu izložbu 1900. godine, što je takođe uključivalo stvaranje susednih: Male palate i Mosta Aleksandra III.[1] Francusko Ministarstvo kulture uvrstilo je od 2000. godine na listu istorijskih spomenika.
| Velika palata | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  8. arondisman, Pariz
|
| Status | istorijski spomenik od 2000. |
| Sagrađena | 1900. |
| Korišćenje | izložbeni prostor |
Kompanije
| |
| Arhitekta | Anri Deglan, Alber Luve Alber Toma, Šarl Žiro |
Konstrukcija je izgrađena u stilu arhitekture lepih umetnosti, kako je predavala Škola lepih umetnosti u Parizu. Zgrada odražava ukus pokreta po ukrašenoj dekoraciji kamene fasade, formalnosti tlocrta i upotrebi tehnika koje su u to vreme bile inovativne, kao što su stakleni svod, struktura od okvira od gvožđa i lakog čelika i upotreba armiranog betona.[2]
Istorija uredi
„Spomenik koji je Republika posvetila u slavu francuske umetnosti“, kako ukazuje njen pediment zapadnog krila, odražavajući njegovu prvobitnu namenu, smeštaj velikih umetničkih događaja grada Pariza. Konkurencija za izbor arhitekte bila je žestoka i kontraverzna i na kraju je rezultirala time da je ugovor dodeljen grupi od četiri arhitekte, Anri Deglan, Alber Luve, Alber Toma i Šarl Žiro, svaki sa odvojenim područjem odgovornosti.
Glavni prostor, dug gotovo 240 metara, bio je izgrađen sa gvozdenim, čeličnim i staklenim zasvođenim krovom, čineći ga poslednjim od velikih prozirnih struktura inspirisanih londonskom Kristalnom palatom koje su bile neophodne za velika okupljanja ljudi pre doba električne energije. Glavni prostor je prvobitno bio povezan sa ostalim delovima palate duž ose istok-zapad velikim stepeništem u stilu koji kombinuje klasičnu arhitekturu i secesiju, ali je unutrašnji raspored od tada donekle izmenjen.
Eksterijer ove masovne palate kombinuje impozantnu klasičnu kamenu fasadu sa raskalašnošću gvozdenih elemenata secesije, i jedan broj alegorijskih grupa statua, uključujući radove vajara Pola Gaska, Kamila Lefevra, Alfreda Bušea, Alfons-Amedea Kordonijea i Raula Verlea. Monumentalna bronzana kvadriga Žorža Resipona nalazi se na vrhu oba krila glavne fasade. Ona na strani Jelisejskih polja prikazuje Besmrtnost koja vlada Vremenom, ona na strani Sene - Harmoniju koja trijumfuje nad Neskladom.
Velika inauguracija dogodila se 1. maja 1900. godine, a od samog početka palata je pored predviđenih umetničkih izložbi bila mesto raznih vrsta predstava. To je uključivalo takmičenje u jahanju koje se održavalo godišnje od 1901. do 1957. godine, ali je uglavnom bilo posvećeno inovacijama i modernim predmetima: automobilima, vazduhoplovstvu, kućnim aparatima i tako dalje. Zlatno doba umetničkih izložbi kao takvih trajalo je tridesetak godina, a poslednja se dogodila 1947. godine. Prva velika retrospektiva Anrija Matisa posle njegove smrti održana je u Velikoj palati.
Konstrukcija je imala problema koji su započeli i pre nego što je završena, uglavnom kao rezultat sleganja prouzrokovanog padom nivoa vode. Graditelji su pokušali da nadoknade ovo sleganje i tendenciju pomeranja tla, potapanjem potpornih stubova na čvršće tlo, jer se gradnja nije mogla odložiti. Ove mere su bile samo delimično uspešne. Dalja šteta nastala je kada je zgrada već bila u upotrebi. Prekomerna sila primenjena na strukturne elemente tokom postavki određenih izložbi, kao što je Izložba aeronautike, prouzrokovala je štetu, kao i kiselinsko oticanje sa izložbi konja. Dodatni problemi zbog same gradnje zgrade otkrili su se tokom vremena. Na primer, različite brzine širenja i stezanja između elemenata livenog gvožđa i čelika omogućavaju ulazak vode, što dovodi do korozije i daljeg slabljenja. Kada je konačno jedan od staklenih plafonskih panela pao 1993. godine, glavni prostor je morao biti zatvoren zbog restauratorskih radova i palata je za javnost u potpunosti ponovo otvorena tek 2007. godine.
Ratno vreme i palata uredi
Palata je tokom Prvog svetskog rata služila kao vojna bolnica, zapošljavajući lokalne umetnike koji nisu bili raspoređeni na frontu da ukrašavaju bolničke sobe ili izrađuju kalupe za protetičke udove.
Nacisti su koristili Palatu tokom okupacije Francuske u Drugom svetskom ratu. Prvo su je koristili kao skladište kamiona, a održali su i dve izložbe nacističke propagande.[3]
Pariski otpor je iskoristio Veliku palatu kao sedište tokom Oslobođenja Pariza. 23. avgusta 1944. sa prozora su pucali na nemačku kolonu, a Nemci su tenkovskim napadom na Palatu odgovorili. Napad je zapalio seno koje je bilo postavljeno za cirkusku predstavu, a tokom sledećih 48 sati gusti crni dim iz vatre naneo je ozbiljnu štetu na zgradi. Do 26. avgusta, tu su bili parkirani američki džipovi, uz tenkove francuske 2. oklopne divizije, dovršavajući oslobađanje zgrade.[4] [5]
Velika palata danas uredi
U Velikoj palati se nalazi velika policijska stanica čiji službenici pomažu u zaštiti izloženih eksponata u Nacionalnim galerijama Velike palate, posebno na izložbama slika „salonima“: Salon nacionalnog društva lepih umetnosti, Jesenji salon, i dr. Zapadno krilo zgrade takođe sadrži muzej nauke, Palata otkrića.
Bilo je to mesto održavanja Svetskog prvenstva u mačevanju 2010. godine.
Za izložbu Monumenta 2011. (od 11. maja do 23. juna), vajar Aniš Kapur dobio je zadatak da stvori privremenu instalaciju specifičnu za zatvoreni prostor, Levijatan, ogromnu (oko 775 000 kvadratnih stopa) strukturu koja je ispunjavala polovinu glavne izložbene dvorane Velike palate.[6]
Korišćena je tokom završne faze trke Tur de Frans 2017. godine, kao deo promocije ponude za Letnje olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Biciklisti su vozili kroz Palatu na putu do Jelisejskih polja. Pošto su Parizu jednoglasno dodeljene Igre 2024, Palata će se koristiti za takmičenja u mačevanju i tekvondou.
Vidi još uredi
- List of most visited art museums
- List of most visited museums
- Petit Palais
- Palais de la Découverte
- Pont Alexandre-III
- Louis Levacher
- Félix Charpentier, maker of a Grand Palais sculpture.
Reference uredi
- ^ „Grand Palais”. Champs-elysees-paris.org. Arhivirano iz originala 05. 07. 2018. g. Pristupljeno 2010-07-08.
- ^ Sesan Iwarere (2005). „Paris 1900: Grand Palais”. University of Maryland Libraries. Pristupljeno 2010-07-08.[mrtva veza]
- ^ „Wartime”. GrandPalais.fr. Arhivirano iz originala 2017-12-25. g. Pristupljeno 2012-08-15.
- ^ „Dans la tourmente des deux guerres”. GrandPalais.fr. Arhivirano iz originala 2012-05-17. g. Pristupljeno 2012-08-15.
- ^ Collection des FFL (Forces Françaises Libres). „Collection des FFL (Forces Françaises Libres). – ECPAD”. Ecpad.fr. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 2012-08-15.
- ^ "Anish Kapoor: Leviathan for Monumenta 2011" at designboom.com; Lauren Houssin, "Kapoor’s ‘Leviathan’ Fills Grand Palais in Paris", The New York Times (31 May 2011); Mark Hudson, "Anish Kapoor: Leviathan, Monumenta 2011, Grand Palais, Paris, review", The Telegraph (11 May 2011). Retrieved 21 September 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Official Grand Palais website
- The Grand Palais, current photographs, and photographs from the 1900s.
- Photos from the rooftops of the Grand Palais