Velika sinagoga u Lucku
Velika sinagoga u Lucku (ukr. Велика синагога) je bila renesansna građevina sa tornjem smeštenim u jevrejskoj četvrti, verski, obrazovni i društveni centar Lucka i odbrambena sinagoga,[1] danas sportski klub.
| Velika sinagoga u Lucku | |
|---|---|
| Great Synagogue, Lutsk | |
 Velika sinagoga | |
| Osnovni podaci | |
| Status | odbrambena sinagoga |
| Osnivanje | 1629. godine |
| Lokacija | |
| Mesto | Luck, Ukrajina |
| Država |  Ukrajina |
Istorijat
uredi
Prvi zapisi o Jevrejima u Lucku datiraju iz 1388. godine. Vitold, veliki vojvoda Litvanije, je dodelio privilegije Luckim Jevrejima pa su krajem 15. veka stekli značajno bogatstvo i uticaj, a neki od njenih članova su bili istaknuti kao sakupljači poreza. Jevreji su se uglavnom bavili trgovinom, ali su takođe posedovali pivaru i upravljali cehovima. Naučna istraživanja pokazuju da je prva zidana sinagoga podignuta u drugoj polovini 16. veka, a da je uništena u požaru tokom napada Tatara 1617. godine. Nova sinagoga je tada podignuta na ruševinama stare zgrade. Poljski kralj Sigismund III Vasa je odobrio izgradnju nove sinagoge i škole 5. maja 1626. Međutim, izgradnji sinagoge su se protivili njeni dominikanci. Prema hrišćanskim pravilima, sinagoge nisu mogle da prelaze određenu visinu, međutim, kralj je potvrdio svoje odobrenje uprkos tome. Dominikanci su pali u nemilost kraljevskog dvora, a visina sinagoge nije bila veća od dominikanske crkve. Glavni deo nove sinagoge je bila molitvena sala u obliku kocke koja je predstavljala arhitekturu italijansko–poljske renesanse. Zidovi su bili debljine do 1,5 metara. Postojala su dva dodatna odeljenja koja su žene koristile za jevrejsku školu ili ješivu. Odbrambena kula sa arsenalom sa puškarnicama je izgrađena na južnom uglu molitvene sale, po želji kralja. Činila je deo gradskih zidina pa je sinagoga tako pored verske i obrazovne imala i odbrambenu ulogu.[2]
Savremeno doba
uredi
Godine 1869. je sinagoga oštećena u požaru, a obnovljena je 1886. U 19. veku se način života jevrejske zajednice u Lucku promenio usled ekonomskih i zakonodavnih karakteristika Ruske Imperije. U skladu sa tadašnjim trendovima, jevrejska zajednica je segmentirana, u Lucku su se pojavile nove jevrejske četvrti sa sinagogama, a stare su uglavnom bile naseljene siromašnim Jevrejima pa je glavna sinagoga tako izgubila centralnu ulogu. Granatirana je tokom Prvog svetskog rata, ali nije ozbiljno oštećena. U Drugoj poljskoj republici je Luck postao glavni grad Vojvodstva Volin, a Vojvodstva Poljske su 1936. godine dali sredstva za njegovu obnovu.
Drugi svetski rat
urediSovjetski Savez je pripojio Luck Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici 1939. godine zajedno sa celim regionom. Posle nemačkog napada na Sovjetski Savez 1941. sinagoga je zajedno sa jevrejskim okrugom zapaljena.[3] Decembra iste godine je osnovan Luck geto, a avgusta i septembra 1942. su bataljoni policije ubili oko 17.000 zatvorenika. Geto je likvidiran u decembru kada je nekadašnja zgrada glavne sinagoge bila prazna. Mnogo godina nakon rata je rekonstruisana kao bioskop i teretana,[4] a danas radi kao sportski klub.
Arhitektura
uredi
Mnogi istraživači i muzeji su istraživali istoriju Velike sinagoge, a Muzej jevrejske dijaspore Bet Hatefutsoth koji se nalazi u kampusu Univerziteta u Tel Avivu sadrži njen model sa arhitektonskim detaljima koji su izgubljeni tokom svetskih ratova. Centar za jevrejsku umetnost na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu je napravio 3D-model eksterijera i enterijera. Nekadašnja sinagoga je bila u obliku kocke sa tornjem i sadržala je dekoraciju u renesansnom stilu. Danas nijedna pojedinačna karakteristika ne otkriva verski karakter zgrade zbog javnih funkcija starih sinagoga. Ispod zgrade se nalaze neistražene tamnice, a na zidu je 30. maja 1995. postavljena spomen ploča posvećena izgubljenim Jevrejima.
Galerija
uredi
Reference
uredi- ^ The Jews and Europe: 2000 Years of History, By Elena Romero, Uriel Macías Kapón, Henry Holt, 1994, p. 150.
- ^ „Hallelujah! Assemble, Pray, Study – Synagogues Past and Present”. Beit Hatfutsot.
- ^ „YIVO | Luts’k”. yivoencyclopedia.org. Pristupljeno 2024-03-23.
- ^ „Lutsk (Luck) Ghetto genealogy project”. geni_family_tree (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-23.
Literatura
uredi- Metelьnicьkiй R. Deяkі storіnki єvreйsьkoї zabudovi Lucьka, K.: Duh і lіtera, 2001, s.85-133 ISBN 966-72-73-16-4.
- Grzegorz Rąkowski, Przewodnik po Zachodniej Ukrainie, część I, Wołyń.
- Adam Wojnicz. Łuck na Wołyniu. Łuck, 1922, s. 39-42.
- Stecki T. Łuck starożytny i dziesiejszy. Kraków, 1876, s. 219.
- Majer Bałaban. Karaici w Polsce. V. Łuck //Nowe Życie, Warszawa, 1924, No. 3, s.323.
- Zbigniew Rewski. Z zabytków Wołynia // Znicz, 1936, No. 6, s.85-86.
- Kraszyńska Fanny. Żydzi Łuccy do końca XVII w. // Rocznik Wołyński. T. VII. Równe, 1938, s.139-178.
