Vera Šnajder

Vera Šnajder (1904—1976) bila je prvi naučnik matematičar u Bosni i Hercegovini.

Vera Šnajder
Lični podaci
Datum rođenja	(1904-02-02)2. februar 1904.
Mesto rođenja	Sarajevo, Austrougarska
Datum smrti	14. februar 1976.(1976-02-14) (72 god.)
Mesto smrti	Sarajevo, SFRJ
Naučni rad
Polje	matematika

Vera Šnajder pripada porodici značajnih delatnika u istoriji Bosne i Hercegovine. Ona je dala značajan doprinos razvoju matematike kao moderne fundamentalne discipline i Odseka za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

Biografija

Vera Popović (Šnajder) rođena je u Reljevu kod Sarajeva. U Reljevu se tada nalazila pravoslavna Bogoslovija, na čijem čelu je, kao rektor, bio njen otac. Osnovnu školu i klasičnu gimnaziju završila je u Sarajevu 1922 godine. Zatim je završila studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (grupa primenjena matematika, teorijska matematika i eksperimentalna fizika) 1928. godine.

Bila je profesor Ženske gimnazije u Sarajevu, nakon čega je, kao stipendista Francuske vlade otišla u Pariz na usavršavanje (1929/1930. na Institutu Anri Puankare u Parizu). Bila je i honorarni saradnik u Laboratoriji za hidrodinamiku na Sorboni do kraja 1932. godine. Tokom studijskog boravka u Parizu, Vera Šnajder je objavila, u Comptes Rendus des Sciences de l'Académie des Sciences, svoj prvi naučni rad koji je ujedno bio i prvi naučni rad u oblasti matematike kojeg je objavio autor rođen u Bosni i Hercegovini. Nuđen joj je angažman za rad za potrebe Ministarstva vazduhoplovstva Francuske, ali nije pristala.

Od kraja 1932. opet je bila profesor Ženske gimnazije u Sarajevu. Njen suprug dr Marsel Šnajder, jedan od prvih doktora filozofije u Bosni i Hercegovini, inače profesor filozofije i matematike, bio je Jevrej i stradao je od nacista odmah na početku Drugog svetskog rata.

Od juna 1945, postavljena je za direktora Druge ženske gimnazije, a u martu 1946. postala je jedan od prvih profesora Više pedagoške škole u Sarajevu, 1947. godine postavljena je za savetnika u Ministarstvu prosvete. U junu 1948. godine vratila se na Višu pedagošku školu.

Vera Šnajder je učestvovala u osnivanju Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1950, naročito u stvaranju Katedre za matematiku, gde je sudelovala u zvanju vanrednog profesora do 1960. godine, kada je Katedra prerasla u Odsek za matematiku i prešla na novosonovani Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu. Vera Šnajder je predavala Diferencijalnu geometriju i Racionalnu mehaniku, Linearnu algebru i Uvod u algebru.

Bila je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu u dva navrata 1951/1953. i 1958/1959. Izborom za dekana 1951. Vera Šnajder ušla je u istoriju kao prva žena dekan jednog od prvih bosansko-hercegovačkih fakulteta i prva žena dekan jednog od jugoslovenskog fakulteta.

Bila je član brojnih institucija i komisija: član Univezitetskog saveta, član Saveta za prosvetu BiH, predsednik Komisije Saveta Narodne Biblioteke, član Komisije za davanje zvanja naučnih saradnika, tj. zvanja prosvetnih savetnika, predsednik Komisije za polaganje profesorskih ispita. Bila je i dugogodišnji predsednik Društva Jugoslavija – Francuska i dr.

Naročitu aktivnost ispoljila je kao predsednik Društva matematičara, fizičara i astronoma BiH, a bila je i glavni organizator Četvrtog Kongresa matematičara, fizičara i astronoma Jugoslavije, održanog u Sarajevu 1965. godine. U njenu čast pokrenuta je i „Nagrada Vera Šnajder“ od strane Bosnia & Herzegovina Futures Foundation. „Nagrada Vera Šnajder“ dođeljuje se svake godine u obliku putne pomoći izvanrednom studentu prirodnih/tehničkih nauka u Bosni i Hercegovini (dodiplomski, magistarski ili doktorski studij).

Njena kćerka Milica Šnajder, do 1992. profesor (jedno vreme i dekan) Muzičke akademije u Sarajevu, živi u Ljubljani. Njeni unuci su Andrej i Dragan Huterer. Stariji unuk, Dragan Huterer, doktor fizike, naučnik je u oblasti kosmologije, a živi i radi u Americi.

Bibliografija

• Sur l'extension de la méthode de Hele Shaw aux mouvements cycliques, Comptes Rendus de l'Académie des Sciences, Paris, T. 192 (1931), 1703-1706.
• Hamiltonov princip u Racionalnoj mehanici i njegova geometrijska interpretacija, Beograd, 1957.
• Quelques remarques sur le principe de Hamilton dans la Mécanique classique, Publication de l'Institut mathématique de l'Académie Serbe des Sciences et des Arts, Beograd, T. XIV (1960), 67-82.
• Predavanja iz racionalne mehanike s uvodom u tenzorski račun, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 1963, 287. str.

Literatura

• Mirjana Vuković, Vera (Popović) Šnajder, redovni profesor

Spoljašnje veze

• Vera Šnajder – bosanskohercegovačka Marija Kiri, dokumentarni film, Al Džazira Balkans, 8. 9. 2021. (Jutjub)