Википедија

Vetar

Vetar (ijek. vjetar) strujanje je gasova u velikom obimu. Na površini planete Zemlje, vetar se sastoji iz velikih pokreta vazdušnih masa. Pojam vetra u svemiru, označava prvenstveno sunčev vetar, koji se sastoji iz kretanja gasova ili naelektrisanih čestica sa Sunca kroz svemir, dok se pod pojmom planetarni vetar podrazumeva ispuštanje lakših hemijskih elemenata iz atmosfere planete u svemir.

Vetar

Vetrovi na Zemlji su obično podeljenji po njihovoj prostornoj skali, brzini, vrsti sila koje ih izazivaju, područjima u kojima duvaju i efektima koje izazivaju. Najsnažniji vetrovi na planetama u Sunčevom sistemu izmereni su na Neptunu i Saturnu. Vetrovi imaju različite aspekte, jedan od najvažnijih je njihova brzina, osim toga važna je i gustina gasova koji su uključeni, te sadržaj energije odnosno energija vetra.

U meteorologiji, vetrovi se često razlikuju prema svojoj snazi i pravcu iz kojeg duvaju. Snažni, ali kratkotrajni, zamasi vetra velike brzine nazivaju se udari vetra. Snažni vetrovi nešto dužeg trajanja nazivaju se oluje. Dugotrajni vetrovi imaju različita imena povezana sa njihovom prosečnom snagom, poput povetarca, oluje, uragana ili tajfuna. Prema dužini trajanja vetrovi mogu duvati nekoliko minuta tokom oluje, dok lokalni povetarci nastali zagrevanjem površina mogu trajati i do nekoliko sati. Osim toga, postoje i globalni vetrovi, nastali zbog razlike u apsorpciji sunčeve energije između klimatskih zona na Zemlji. Dva osnovna uzroka atmosferskih cirkulacija u velikom obimu su različit intenzitet zagrevanja između polova i ekvatora te rotacija planete (Koriolisov efekt). U tropskim područjima, niska termalna cirkulacija iznad površine i visokih planina može dovesti do monsunske cirkulacije. U priobalnim područjima, javlja se ciklus kopneno-morskih vetrova koji definiše lokalne vetrove, dok u područjima sa varijabilnim nadmorskim visinama, javljaju se vetrovi između planina i dolina.

U ljudskoj civilizaciji, vetar je inspirisao mitologiju, imao uticaja na istorijske događaje, povećao i proširio obim transporta i načina ratovanja, dao izvor snage za mehanički rad, električnu energiju i rekreaciju. Iskorištavanjem snage vetra ljudi su uspeli da plove brodovima preko Zemljinih okeana. Baloni ispunjenim vrućim vazduhom iskorištavaju vetar kako bi leteli kraće letove, dok ga letilice sa motorom iskorištavaju kako bi povećali uzgon i smanjile potrošnju goriva. Područja udara vetra koja uzrokuju različiti vremenski fenomeni mogu dovesti do opasnih situacija za avione. Kada snaga vetra postane dovoljno velika, moguća su oštećenja objekata napravljenih ljudskom rukom i rušenja drveća.

Vetar može i oblikovati reljefne oblike putem raznih eolskih procesa poput nastanka plodnog zemljišta kao što je les (prapor) ili putem erozije. Prašina iz velikih pustinja se može premeštati na velike udaljenosti od svog izvornog područja pomoću vetrova. Vetrovi koje ubrzava neravan teren i koji su povezani sa pojavom velike količine prašine dobili su regionalna imena u raznim delovima sveta zbog svog značajnog uticaja na ta područja. Vetrovi znatno utiču na širenje šumskih požara. Oni takođe rasprašuju semena mnogih biljaka, omogućavajući opstanak i širenje tih biljnih vrsta, kao i populacije letećih insekata. Kada su u kombinaciji sa niskim temperaturama, vetrovi negativno utiču na životinje, naročito na stoku i ljude. Vetar može uticati i na količinu hrane za neke životinje, kao i na njihove strategije pri lovu i odbrani.

Uzroci nastanka uredi

 
Anemometar sa lopaticama na uspravnoj osi
Vidi još: Atmosferski pritisak

Vetar nastaje zbog razlika u atmosferskim pritiscima. Kada je postoje takve razlike, vazduh se počinje kretati iz područja sa višim prema području sa nižim pritiskom, što uzrokuje pojavu vetrova različitih brzina. Na rotirajućoj planeti, vazduh se može odbiti putem Koriolisovog efekta, osim tačno na ekvatoru. Globalno, postoje dva osnovna pokretajuća faktora u šemi vetrova u velikom obimu (atmosferska cirkulacija): različito zagrevanje između ekvatora i polova (razlika u apsorpciji sunčeve energije što dovodi do sila potiska) i rotacija planete. Dalje od tropskih područja i iznad efekta trenja po površini, globalni vetrovi imaju težnju da se geostrofski uravnotežuju. U blizini površine Zemlje, trenje uzrokuje usporavanje vetra u odnosu na gornje slojeve atmosfere. Površinsko trenje tera vetrove da duvaju u unutrašnjost područja sa nižim atmosferskim pritiskom.[1] Nova, kontroverzna teorija navodi da se atmosferski gradijenti dešavaju kondenzacijom vode induciranoj šumama, što rezultira pozitivim ciklusom odziva šume, isisavajući vlažni vazduh iz priobalnih područja.[2]

 
Anemometar sa lopaticama na uspravnoj osi

Vetrovi definisani pomoću ravnoteže fizičkih sila koriste se u razmatranju i analizi profila vetrova. Oni su korisni za pojednostavljenje jednačina atmosferskih kretanja i za pravljenje kvalitativnih argumenata o uspravnoj i vodoravnoj distribuciji vetrova. Geostrofska komponenta vetra je rezultat ravnoteže između Koriolisovih sila i sile gradijenta pritiska. Ona duva paralelno sa izobarama i približno duva iznad najnižeg sloja atmosfere u umerenim geografskim širinama.[3] Termalni vetar je razlika u geostrofskom vetru između dva nivoa u atmosferi. On postoji samo u atmosferi sa vodoravnim temperaturnim gradijentima.[4] Ageostrofska komponenta vetra je razlika između stvarnog i geostrofskog vetra, koja je odgovorna za vazduh koji popunjava ciklone tokom vremena.[5] Gradijentni vetar je sličan geostrofskom ali uključuje i centrifugalnu silu (ili centripetalno ubrzanje).[6]

Merenje uredi

 
Vetrovi prema Aristotelu
 
Formacija stena nastala erozijom vetra (Bolivija)

Smer vetra obično se izražava pojmom pravca odakle on dolazi. Na primer, vetar severac duva sa severa prema jugu.[7] Kazaljka vetrokaza pokazuje smer vetra.[8] Na aerodromima se za određivanje smera vetra obično koristi čunjasto platno otvoreno s oba kraja (vetreni rukav), a kojim je moguće proceniti i brzinu vetra na osnovu ugla njegovog podizanja.[9] Brzina vetra se meri anemometrom, koji se obično sastoji iz rotirajućih lopatica ili propelera. Ako je potrebna visoka frekvencija merenja (u naučnim aplikacijama), vetar se može meriti brzinom širenja ultrazvučnih signala ili pomoću efekta ventilacije na otpor zagrijane žice.[10] Druga vrsta anemometra koristi Pitotove cevi koje iskorišćavaju prednosti razlika u pritiscima između unutrašnje i spoljne cevi koja je izložena vetru, kako bi se odredio dinamički pritisak, na osnovu čega se dalje izračunava brzina vetra.[11]

Brzina kontinuiranog duvanja vetra se obično meri na visini od 10 m te se uzima vrednost brzine u vremenskom periodu od 10 minuta. Meteorološke službe u SAD izvještavaju o brzini vetra koja je meri prosečno jednu minutu kad su u pitanju tropski cikloni,[12] dok se za potrebe meteoroloških opservacija uzima vremenski period od 2 minute.[13] U Indiji merenja brzine vetra se obično iskazuju kao prosečna kontinuirana brzina vetra tokom tri minute.[14] Poznavanje vrednosti prosečne brzine je vrlo važno, jer je vrednost kontinuiranog vetra tokom jedne minute oko 14% viša od njegove prosečne brzine tokom desetominutnog perioda.[15] Kratki zamasi vetra veoma velike brzine nazivaju se udari vetra, a jedna tehnička definicija udara vetra navodi da je to maksimum koji za 10 čvorova (16 km/h) prelazi najnižu brzinu vetra merenu tokom intervala od 10 minuta. Vihor je udvostručenje brzine vetra iznad nekog nivoa, a koje traje jednu minutu ili duže.

Za određivanje visinskih vetrova, koriste se radiosonde, koja meri brzinu vetra pomoću GPS-a, radio navigacije (LORAN) ili radarskog praćenja sonde.[16] Osim toga, kretanje meteorološkog balona se može pratiti sa zemlje vizuelno pomoću teodolita.[17] Razvijene su i tehnike udaljenog očitavanja brzine vetra uključujući SODAR, Doplerove lidare i radare, koji mogu meriti Doplerov efekt elektromagnetnog zračenja odbijenog ili raspršenog od lebdećih aerosola ili molekula, te radiometrima i radarima koji se koriste za merenje talasanja površine okeana iz svemira ili aviona. Talasanje okeana može da posluži za procenu brzine vetra blizu morske površine. Slike dobijene sa geostacionarnih satelita takođe se mogu koristiti za procene vetrova kroz atmosferu na osnovu toga koliko se oblaci pomeraju u periodu između dva satelitska snimanja. Vetroinženjerstvo proučava efekte vetrova na okolinu građevina, poput zgrada, mostova i mnogih drugih veštačkih objekata.

Skale brzine uredi

Istorijski, Boforova skala sile vetra omogućava iskustveni opis brzine vetra zasnovan na posmatranim uslovima na moru. Prvobitno, ova skala je sadržavala 13 nivoa, ali je tokom 1940-tih skala proširena na 17 nivoa.[18] Na njoj su navedeni generalni pojmovi koji sugerišu vetrove različitih prosečnih brzina poput lahora, povetarca, olujnog vetra ili uragana. Prema ovoj skali, vetrovi olujnih brzina ograničeni su između 52 km/h i 102 km/h, a detaljnija podela među njima opisuje se pridevima poput umerenog, lakog, snažnoj, te se takvi pridevi koriste za razlučivanje snage vetra unutar kategorije oluja.[19] Jak orkanski vetar ima brzine počev od 104 km/h do 117 km/h.[20] Terminologija tropskog ciklona razlikuje se od jednog do drugog područja na Zemlji. Većina okeanskih bazena koriste prosečne brzine vetra kod određivanja kategorije tropskog ciklona.

Osim Boforove, postoje još i TORRO i Fujitina skala.

Korištenje vetra uredi

Istorija uredi

 
Moderna vetroturbina

Kao prirodna sila, vetar se često personificirao u obliku jednog ili više božanstava ili natprirodnih izraza u mnogim drevnim kulturama. Vaju je hinduističko božanstvo vetra.[21][22] Grčka božanstva vetra bila su braća Anemoi: Boreas, Notos, Zefiros, Euros i drugi.[22] Eol, po nekim interpretacijama vladar ili upravitelj četiri vetra, takođe je bio opisivan i kao Astrej, božanstvo sumraka koji je rodio četiri vetra sa Ejom, božicom zore. Stari Grci su poznavali sezonske promene vetrova, što su pokazali izgradnjom „Kule vetrova“ u Atini.[22] Venti su bili rimska božanstva vetra.[23]

Fujin je bilo japansko božanstvo vetra i jedno od najstarijih šintoističkih božanstava. Prema legendi, on je bio prisutan tokom stvaranja sveta i prvo je pustio vetrove iz svoje torbe da očiste svet od magle.[24] U nordijskoj mitologiji, božanstvo vetra je Njord.[22] Takođe su postojala i četiri dvargara (nordijska patuljka): Norðri, Suðri, Austri i Vestri, a verovatno i četiri mužjaka jelena Igdrasila, personifikacije četiri vetra i pandani četiri grčka božanstava vetra.[25] Stribog je naziv slovenskog božanstva vetra, neba i vazduha. Oni su verovali da je on predak vetrova iz osam smerova.[22]

Transport uredi

Postoji mnogo različitih oblika brodova koji koriste vetar za pogon, a svi oni imaju određene osnovne zajedničke stvari. Uz izuzetak rotorskih brodova koji koriste Magnusov efekat, svaki jedrenjak ima trup i najmanje jedan jarbol koji drži jedra uz pomoć kojih se brod kreće delovanjem vetra.[26] Okeanska putovanja jedrenjacima trajala su i do nekoliko meseci,[27] a među najvećim poteškoćama i opasnostima bila su sporo kretanje ili stajanje zbog nedovoljno jakog vetra,[28] i opasnost od skretanja s kursa zbog snažnih oluja ili vetrova u pogrešnom smeru koji su sprečavali kretanje u željenom smeru.[29] Izuzetno snažne oluje mogle su izazvati potonuće broda i stradanje cele posade i putnika.[30] Jedrenjaci su mogli prevoziti samo ograničene količine potrepština u svom tovaru, tako da su se duga putovanja morala pažljivo planirati kako bi se uključile neophodne namirnice, kao i sveža voda.[31]

Izvor energije uredi

U istoriji, drevni Sinhalezi u Anuradhapuri i drugim gradovima širom današnje Šri Lanke koristili su monsunske vetrove za pogon peći još od 300. p. n. e.[32] Peći su pravljene na putu monsunskih vetrova radi iskorištavanja snage vetra, te su takve peći mogle postizati temperature i do 1200 °C. Postoje stari istorijski izvori o prvobitnim vetrenjačama koje su se koristile za pogon orgulja u 1. veku n.e.[33] Prve praktične vetrenjače kasnije su napravljene u Sistanu, Avganistan u 7. veku. To su bile vetrenjače sa uspravnom osovinom na koju su bile postavljene duga uspravna pogonska vratila sa četvrtastim lopaticama.[34] Izrađivane sa šest do dvanaest lopatica prekrivenih trstikom ili sličnim pokrivnim materijalima, drevne vetrenjače su se koristile za mrvljenje kukuruza ili vađenje vode iz bunara, a takođe su se koristile i za mlevenje žita te preradu šećerne trske.[35] Vetrenjače sa vodoravnim osovinama su se kasnije proširile u severozapadnoj Evropi počev od 1180-tih, uglavnom za mlevenje žita, a mnoge holandske vetrenjače i danas postoje. Snaga vetra iz visinskih vetroelektrana je u fokusu preko 30 svetskih kompanija koje koriste tehnologiju privezivanja umesto tornjeva na zemlji na bazi pritiska.[36] Osim toga, postoje nastojanja da se uštede fosilna goriva koje koriste teretni brodovi tako što se koristi mehanička energija dobijena iz kinetičke energije vetra pomoću veoma velikih zmajeva ili jedara privezanih za brod.

Snaga vetra uredi

Energija vetra je oblik kinetičke energije vazduha u kretanju. Kinetička energija određenog dela vazduha mase m i brzine v određena je formulom ½ m v2. Da bi se našla masa dela vazduha koji prolazi okomito kroz površinu A (a koja može biti površina rotora turbine), množi se njegova zapremina nakon vremena t koja je prošla sa gustinom vazduha ρ, što daje m = A v t ρ. Na taj način moguće je naći ukupnu energiju vetra pomoću jednačine:

 

Deriviranjem uz uzimanje protoka vremena da bi se izračunala stopa povećanja energije, može se pronaći ukupna snaga vetra jednačinom:

 

Snaga vetra je stoga proporcionalna kubiku brzine vetra. Ukupna snaga vetra bi se mogla u potpunosti uhvatiti ako bi se brzina vetra svela na nulu. Međutim u realnim uslovima kod vetroturbina to nije moguće, jer uhvaćeni vetar takođe mora i da napusti turbinu (prođe kroz nju). Odnos između ulazne i izlazne brzine vetra se mora uzeti u obzir pri proračunima. Koristeći koncept cevi toka, najveća moguća snaga vetra koja se može izvući pomoću vetroturbine iznosi 59% ukupne teoretske snage vetra.[37]

Analogne pojave u prirodi (fizici) uredi

Vetar se može uporediti sa tokom vode (bilo kao reka, bilo kao vodopad), kretanjem tela (npr kuglice) niz strmu ravan ili slobodan pad, sa strujom u metalnom provodniku ... uvek je u pitanju kretanje kao posledica različitih potencijala.

Meteorologija uredi

  • Svaka meteorološka stanica kao jedan od osnovnih parametara, pored temperature, vlažnosti, broja sunčanih sati, meri i brzinu vetra. Brzina vetra se izražava obično kao koliko kilometara na sat, ali postoji način da se brzina izražava u boforima.
  • „Čili faktor“ je pojava da je temperatura objektivno mnogo niža ako duva vetar. Postoje tablice na osnovu kojih se to izračunava. Zapravo radi se o tome da u hladnoj atmosferi ako je čovek dobro obučen oko njega se formira sloj toplog vazduha, kao posledica odavanja toplote samog tela, kao izolator. Vetar taj vazuh oduva, tako da brzo hladi organizam.
  • Poznato je pravilo da ako čoveka u planini zatekne mećava sa jakim vetrom, treba tražiti zaklon, maksimalno se utopliti i mirovati dok nevreme ne prođe

Ekonomski aspekti uredi

Vetar ima značajne ekonomske efekte na društvo

Pozitivni uredi

  • Kretanje korišćenjem snage vetra. Ova primena je aktuelna od najstarijih dana i pri tome se misli na jedrilice, jedrenjake i slična plovila. Do pojave parobroda je bio i jedini mogući način kretanja plovila na velikim rastojanjima. Galije sa veslačima su ipak imale ograničen domet.
  • Pokretanjem različitih elisa i sličnog što je snagu vetra pretvaralo u kružno kretanje koje je dalje pokretalo neki sledeći izvor energije. Tu se pre svega misli na vetrenjače koje su služile kao mlinovi. Danas vetrenjače takođe rade kao generatori, tj. snagu vetra pretvaraju u električnu energiju.
  • Podatak o intenzitetu vetra na nekoj lokaciji je bitan za donošenje privrednih odluka. Npr. ovaj podatak je bitan kod izgradnje aerodroma, postavljanje satelitskih antena (zemaljske satelitske stanice) i sl...
  • U vazduhoplovstvu poznavanje vetra se koristi za maksimalan dolet jedrilica.

Negativni uredi

  • Vetrovi velikih brzina (tornado, uragan...) mogu imati katastrofalne posledice po čoveka i njegovu okolinu.

Zdravstveni aspekti uredi

Pozitivni uredi

  • U velikim gradovima vetrovi su «čistači» zagađenog vazduha, koji nastaje kao posledica automobilskih izduvnih gasova ali i kao posledica različitih sagorevanja. Postoje gradovi u kojima nema ili je vrlo malo vetra tako da zbog povećanog smoga se proglašava «smog alarm» te zabranjuje kretanje putničkim vozilima npr u centru grada. To može da potraje danima. U takve gradove spada Berlin.

Negativni uredi

Dokazano je da vetar koji traje dugo, danima i nedeljama izaziva u većoj ili manjoj meri nervno rastrojstvo. U dolini reke Rone, u Francuskoj je poznat vetar koji duva oko tri meseca godišnje. Statistički je dokazano da se broj zločina u tom periodu rapidno povećava. Čak se na sudu kao olakšavajuća okolnost uzima da se zločin desio u doba godine kada duva taj vetar. Vetar u sebi može nositi bakterije,klice i viruse kao i dim iz fabrika čime utiče i na zdravlje ljudi i na životnu sredinu.

Vetar i ljudska kultura uredi

U Srbiji postoji verovanje da su neki „ljudi vetrenjaci“. To su verovatno, inače nervno labilne osobe, koje za vreme «dok duva vetar» mogu «doleteti» i srušiti vam odžak. Te osobe su uglavnom povučene i ćutljive i «treba ih izbegavati» i «ne ljutiti»!

  • vetar se koristi za različite sportske aktivnosti i zabavu. Koriste se «zmajevi», padobrani većih površina kojima se može upravljati, jedrilice (plovila), jedrilice (za letenje) i sl...
  • u pojednim atletskim disciplinama (npr. trčanje 100 m) sudije mere brzinu vetra i rekordi se ne priznaju ako je vetar duvao, „u leđa“, brže od ustanovljene granice

Uloga vetra u čovekovom životu je očigledno velika. Mnogi romani, filmovi u svom naslovu ili sadržaju imaju vetar kao jednu komponetu. Da navedemo samo neke «Prohujalo sa vihorom», «Orkanski visovi»

Reference uredi

  1. ^ JetStream (2008). „Origin of Wind”. Nacionalni meteorološki servis - Southern Region Headquarters. Arhivirano iz originala 24. 03. 2009. g. Pristupljeno 16. 2. 2009. 
  2. ^ Makarieva, Anastassia; V. G. Gorshkov; D. Sheil; A. D. Nobre; B.-L. Li (1. 2. 2013). „Where do winds come from? A new theory on how water vapor condensation influences atmospheric pressure and dynamics”. Atmospheric Chemistry and Physics. 13 (2): 1039—1056. Bibcode:2013ACP....13.1039M. doi:10.5194/acp-13-1039-2013. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  3. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Geostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 16. 10. 2007. g. Pristupljeno 18. 3. 2009. 
  4. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Thermal wind”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 17. 07. 2011. g. Pristupljeno 18. 3. 2009. 
  5. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Ageostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 22. 08. 2011. g. Pristupljeno 18. 3. 2009. 
  6. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Gradient wind”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 28. 05. 2008. g. Pristupljeno 18. 3. 2009. 
  7. ^ JetStream (2008). „How to read weather maps”. Nacionalni meteorološki servis. Arhivirano iz originala 22. 06. 2012. g. Pristupljeno 16. 5. 2009. 
  8. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind vane”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 18. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 3. 2009. 
  9. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind sock”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 22. 06. 2012. g. Pristupljeno 17. 3. 2009. 
  10. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Anemometer”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 06. 06. 2011. g. Pristupljeno 17. 3. 2009. 
  11. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pitot tube”. Američko meteorološko društvo. Arhivirano iz originala 22. 06. 2012. g. Pristupljeno 17. 3. 2009. 
  12. ^ Tropical Cyclone Weather Services Program (1. 6. 2006). „Tropical cyclone definitions” (PDF). Nacionalna meteorološka služba. Pristupljeno 30. 11. 2006. 
  13. ^ Office of the Federal Coordinator for Meteorology: Federal Meteorological Handbook No. 1 – Surface Weather Observations and Reports September 2005 Appendix A: Glossary. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. октобар 2005), pristupljeno 6. aprila 2008.
  14. ^ Jain, Sharad K.; Agarwal, Pushpendra K.; Singh, Vijay P. (2007). Hydrology and Water Resources of India. Springer. стр. 187. ISBN 978-1-4020-5179-1. Приступљено 22. 4. 2009. 
  15. ^ Jan-Hwa Chu (1999). „Section 2. Intensity Observation and Forecast Errors”. Mornarica SAD. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 4. 7. 2008. 
  16. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Rawinsonde”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 17. 3. 2009. 
  17. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pibal”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала 10. 11. 2007. г. Приступљено 17. 3. 2009. 
  18. ^ Saucier, Walter J. (2003). Principles of Meteorological Analysis. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-49541-5. Приступљено 9. 1. 2009. 
  19. ^ „Glossary of Meteorology”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала 22. 06. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2009. 
  20. ^ „Glossary of Meteorology, Storm”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2009. 
  21. ^ Gibbs, Laura (16. 10. 2007). „Vayu”. Encyclopedia for Epics of Ancient India. Приступљено 9. 4. 2009. 
  22. ^ а б в г д Jordan, Michael (1993). Encyclopedia of Gods: Over 2, 500 Deities of the World. New York: Facts on File. стр. 5, 4 80, 187–188,243,280,295. ISBN 978-0-8160-2909-9. 
  23. ^ Theoi Greek Mythology (2008). „Anemi: Greek Gods of the Winds”. Aaron Atsma. Приступљено 10. 4. 2009. 
  24. ^ Boardman, John (1994). The Diffusion of Classical Art in Antiquity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03680-9. 
  25. ^ Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Orion Publishing Group. ISBN 978-0-304-36385-8. 
  26. ^ Ernest Edwin Speight; Robert Morton Nance (1906). Britain's Sea Story, B.C. 55-A.D. 1805. Hodder and Stoughton. стр. 30. Приступљено 19. 3. 2009. 
  27. ^ Griggs, Brandon; King, Jeff (9. 3. 2009). „Boat made of plastic bottles to make ocean voyage”. CNN. Приступљено 19. 3. 2009. 
  28. ^ Cardwell, Jerry (1997). Sailing Big on a Small Sailboat. Sheridan House, Inc. стр. 118. ISBN 978-1-57409-007-9. Приступљено 19. 3. 2009. 
  29. ^ Lavery, Brian; Patrick O'Brian (1989). Nelson's navy. Naval Institute Press. стр. 191. ISBN 978-1-59114-611-7. Приступљено 20. 6. 2009. 
  30. ^ Underwater Archaeology Kids' Corner (2009). „Shipwrecks, Shipwrecks Everywhere”. Historijsko društvo Wisconsina. Архивирано из оригинала 13. 05. 2008. г. Приступљено 19. 3. 2009. 
  31. ^ Carla Rahn Phillips (1993). The Worlds of Christopher Columbus. Cambridge University Press. стр. 67. ISBN 978-0-521-44652-5. Приступљено 19. 3. 2009. 
  32. ^ Juleff, G. (1996). „An ancient wind powered iron smelting technology in Sri Lanka”. Nature. 379 (3): 60—63. Bibcode:1996Natur.379...60J. doi:10.1038/379060a0. 
  33. ^ A.G. Drachmann (1961). „Heron's Windmill”. Centaurus. 7: 145—151. 
  34. ^ Ahmad Y Hassan; Donald Routledge Hill (1986). Islamic Technology: An illustrated history. Cambridge University Press. стр. 54. ISBN 978-0-521-42239-0. 
  35. ^ Donald Routledge Hill (1991). Mechanical Engineering in the Medieval Near East. Scientific American. стр. 64—69. 
  36. ^ Lohrmann, Dietrich (1995). „Von der östlichen zur westlichen Windmühle”. Archiv für Kulturgeschichte. 77 (1): 1—30. doi:10.7788/akg.1995.77.1.1. 
  37. ^ The Physics of Wind Turbines. Kira Grogg Carleton College (2005). pp. 8. (PDF). Pristupljeno 3.11.2011.

Спољашње везе uredi

 
Ветар на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ветар&oldid=26648721”