Википедија:Viki gimnazijalac/Aktuelno
| Uvod | Pravila | Spisak unosa | Kontakt |
|---|
| Pomoć u uređivanju | Školski trg | Aktuelno | Literatura |
|---|
 Vikipedija je enciklopedija koja se stvara „uživo“. Posebno interesantno kod uređivanja ove enciklopedije su aktuelni događaji. Nastanak nove države, ratovi, sukobi, elementarne nepogode, smena vlasti, otkriće nove biljne ili životinjske vrste, rođenja ili smrt značajnih ličnosti. Sve ovo je deo svakodnevnih aktulenosti na Vikipediji. Upravo ti događaji izazovu veliku pažnju korisnika enciklopedije. Pogledajte neke od primera, a budite i Vi deo istih, tako što ćete napisati nešto što je aktuelno i značajno. |
 Kim Džong Il (kor. 김정일) bio je vođa Severne Koreje od 1994. do svoje smrti 2011. godine. Njegove zvanične pozicije su Predsednik Nacionalnog komiteta odbrane Demokratske Narodne Republike Koreje, Vrhovni komandant Korejske narodne armije i Generalni sekretar Radničke partije Koreje. Na vlasti je nasledio svog oca Kim Il Sunga, osnivača Severne Koreje koji je preminuo 1994. PosećenostU periodu novembar 2011 — februar 2012. godine članak o severnokorejskom vođi posećen je ukupno 4.366 puta. Samo u mesecu njegove smrti, decembru, članak je pregledan 2.593 puta što je skoro 60% ukupnih poseta u četiri meseca. Ovo je dobar primer kako aktuelni dogđaj od svetkog značaj utiče na posećenost nekog članka na Vikipediji. Već dva meseca kasnije, posećenost se vratila u granice proseka između 200-300 pregleda. |
 Republika Južni Sudan (engl. Republic of South Sudan, arap. جنوب السودان) je kontinentalna država istočne Afrike. Graniči se sa Sudanom, Etiopijom, Ugandom, DR Kongom i Centralnoafričkom Republikom. Površina države iznosi oko 620.000 km², na kojoj živi približno 7—9 miliona stanovnika, po veri pretežno hrišćana i animista. Najbrojnije etničke grupe u Južnom Sudanu su Dinka, Nuer i Azande. Glavni i najveći grad je Džuba, koji se nalazi na jugu države. Južni Sudan je, pre sticanja nezavisnosti, u dva navrata postojao kao autonomni region u sastavu Sudana. Poslednjih pedesetak godina pre proglašenja nezavisnosti Južnog Sudana, ovi prostori su bili zahvaćeni građanskim ratom, koji je odneo oko tri miliona života. PosećenostU periodu jun — septembar 2011. godine članak Južni Sudan imao je ukupno 4.894 pregleda. U mesecu julu, kada je ova novonastala država proglasila svoju nezavisnost članak je pogledan čak 3227 puta, što je 10 puta više od prethodnog meseca, a oko 66% od svih pregleda u posmatranom periodu. Ovo je još jedan primer kako je ovaj put rađanje nove države uticalo na posećenost članka. |
 Libija je država Magreb regiona na severu Afrike na obali Sredozemnog mora. Nalazi se između Egipta na istoku, Sudana na jugoistoku, Čada i Nigera na jugu i Alžira i Tunisa na zapadu.Sa površinom od skoro 1.800.000 km², Libija je četvrta po veličini država afričkog kontinenta i 17. u svetu. Nakon sticanja potpune nezavisnosti krajem 1951, Libija je postala kraljevina koje se kao takva održala sve do Prvoseptembarske revolucije iz 1969. godine. Od tada državom upravlja Muamer el Gadafi, čija je vladavina značajno uzdrmana početkom 2011. godine usled Rata u Libiji. PosećenostU periodu januar — maj 2011. godine članak Libija imao je ukupno neverovatnih 22.925 pregleda. U mesecu martu, kada je rat u ovoj zemlji uzeo maha, članak je pogledan čak 11.538 puta, što je oko 50% od svih pregleda u posmatranom periodu. Ako se uzme i mesec februar, kada su sukobi otpočeli a posećenost naglo skočila sa 560 na 7.200 pregleda, onda je jasno da su drugi i treći mesec 2001. godine imali udeo od 80% ukupnih poseta u posmatranom periodu. Ovo je još tipičan primer kako je sukob i rta na prostoru ove sredozemne afričke države utiaco na posećenost članka. |
 Most na Adi je drumski i šinski most u Beogradu koji povezuje opštine Novi Beograd i Čukarica. Most je predviđen kao deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Bilo je predviđeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra. EIB je procenila 2010. da će vrednost biti preko 400 miliona evra. Državna revizorska komisija procenila je da će prva faza koštati 450 miliona evra. PosećenostU periodu oktobar 2011 — februar 2012. godine članak o novom beogradkom mostu posećen je ukupno 16.629 puta. Veoma interesantan podatak je da samo tri meseca pre njegovom svečanog otvaranja nije bio predmet interesoavanja, tačnije imao je 0 poseta. Kako su radovi bili sve bliži kraju tako je i posećenost naglo rasla, a kulmninaciju je dostigla u mesecu januaru kada je most i pušten u saobraćaj, i iznosila je 9.321 posetu (udeo od 56% u ukupnom broju poseta za posmatrani period). Ovo je tipičan primer kako je jedan članak koji je bio potpuno zaposvaljen, zahvaljujući aktuelizovanju tematike postao jedan od najposećenijih za dati mesec. |