Википедија:Glasanje/Predlog/Dopuna pravila — Pisanje softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara izvornom grafijom

Zdravo, iz razgovora više urednika na Trgu pojavila se potrebe da se doradi jedna ranije usvojena smjernica, način pisanja softvera, kompanija, muzičkih grupa i video igara.

Osnovne poente prijedloga su:

• Sadašnje pravilo primjeniti samo na naslov članka i prvu rečenicu uz obaveznu transkripciju a dozvoliti da se u tijelu teksta ili u drugim člancima koristi kako se želi. Kada se neki iz ove grupe pojmova (softveri, kompanije, muzičke grupe, video-igre) u tekstu pominje po prvi put, trebalo bi ga napisati prvo izvornom grafijom (uz korišćenje blokatora preslovljavanja, dostupnih u donjem meniju), a transkribovani oblik navesti u zagradi (uz korišćenje odgovarajućeg šablona). U ostatku teksta pojam se može navoditi po izboru. U spiskovima koristiti ispise izvornom grafijom.
• Koristiti samo transkripciju po pravilima pravopisa/transkripcije za dati jezik. Menjanje transkribovanih oblika po padežima takođe vršiti po pravopisnim pravilima.
• Uzeti preporuku odbora i koristiti kako se želi, po stavu autora, a za diskutabilne, pokrenuti raspravu na stranici za razgovor samog članka i da zajednica odluči za svaki primjer. Ukoliko postoji dilema o pravilnoj transkripciji ili nedovoljna jasnost pravila, daje se prednost izvornoj grafiji.
• Nazive muzičkih albuma, pjesama i drugo, osim ukoliko ne postoji zvaničan prevod podržan pouzdanim izvorima, pisati izvornom grafijom.
• Ograničiti broj premještanja jedne stranice od strane istog korisnika do maksimalno 3 u okviru 24 časa (prema VP:P3V/WP:3RR).

Dakle, u suštini, promjenili i liberalizovali bismo ranije usvojeno rigidno pravilo da se pod moranje piše isključivo izvornom grafijom, već bi se sloboda izbora dala uredniku. Ako urednik nije siguran, može pisati izvorno, ukoliko nema dileme, na primjer, nema potrebe da se Pepsi ili Netfliks piše na izvorni način.

Izvolite, rasprava traje sedam dana.

Glasanje je završeno. ()

— Sadko (riječi su vjetar) 17:19, 5. mart 2024. (CET)

Komentari

 Komentar: Treba da bude na korisniku kako da piše. Voleo bih da se ipak ubaci smernica da se izvorna grafija mora napisati u zagradi pri prvom spominjanju pojma, koristeći Šablon:Jez — ImStevan 18:09, 6. mart 2024. (CET)

 Komentar: Nadam se da ćemo nakon rasprave izglasati ideju, da sebi i onima koji će uređivati nakon nas, gospodski olakšamo uređivanje. — Sadko (riječi su vjetar) 20:47, 5. mart 2024. (CET)

 Komentar: Apsolutno za, kao što sam već rekao za muzičare kako god. Meni je imbecilno pisati Pepsi, Netfliks, Ford itd. izvorno — Milićević (razgovor) 00:26, 6. mart 2024. (CET)

Ranije pravilo je polazilo od dobre namjere ali se u praksi pokazalo kao maltretiranje urednika a katkad i imbecilnost, van sumnje. — Sadko (riječi su vjetar) 02:40, 6. mart 2024. (CET)

Slobodna i proizvoljna tumačenja, nepromišljena i brzopleta preimenovanja, bezumna ratovanja, golema šteta za ovaj vikiprojekat... Već viđeno, tako da očekujem drastično pooštravanje preventivnih i kaznenih mera zauzvrat. Npr. obavezno dodati nekakav cooldown period i/ili ograničiti broj premeštanja po korisniku kao osobi, a ne vikinalogu – da bi se sprečila zloupotreba dodatnih naloga i botova. — نوفاك اتشمان‎ 15:32, 6. mart 2024. (CET)

Konkretizuj ideju. Možemo proširiti prijedlog. — Sadko (riječi su vjetar) 21:05, 6. mart 2024. (CET)

@Kizule: Pozdrav, da li se mogu nekako tehnički ograničiti preimenovanja stranica u određenom vremenskom periodu, po vikinalogu i sl? Mislim na nešto kao automatski limit premeštanja za jednu te istu stranicu sa npr. najviše 3 dozvoljena puta po korisniku u toku 24 časa. — نوفاك اتشمان‎ 21:40, 6. mart 2024. (CET)

Po stranici mislim da ne može, ali po vikinalogu da. Kako razumem kod, trenutno je podrazumevano podešen limit na 8 premeštanja u sat vremena. — --Kizule (razgovor) 10:36, 7. mart 2024. (CET)

Najbolje je ograničiti premještanja po istom principu kao i vraćanja izmjena, do tri po čovjeku u toku 24 časa. — Sadko (riječi su vjetar) 12:01, 7. mart 2024. (CET)

Poništavanje izmena nije tehnički ograničeno, nego u vidu vikipravila, pa će onda morati i ova dopuna na isti način. — نوفاك اتشمان‎ 15:01, 7. mart 2024. (CET)

Razumijemo se. Pogledaj novu tačku. — Sadko (riječi su vjetar) 15:34, 7. mart 2024. (CET)

Imamo i kategorije nazvane po muzičkim grupama (tipa Kategorija:Deep Purple), pa bih ja zato tu stavio uopšteno „jedne stranice” umesto „jednog članka” (samo GIP). — نوفاك اتشمان‎ 16:18, 7. mart 2024. (CET)

  Urađeno Završeno (i dopunjeno). — نوفاك اتشمان‎ 18:45, 8. mart 2024. (CET)

Fala ti! — نوفاك اتشمان‎ 18:48, 8. mart 2024. (CET)

 Komentar: slažem se da se promeni postojeće stanje koje je hrvatizovalo sr.wp. Drugo, postojeće pravilo se odnosi na sve jezike, i nekako je nerealno očekivati da će korisnik znati da pročita termin. Sa engleskim i još nekim evropskim jezicima još može i nekako da se ubode, ali sa mnogim drugim ne. Ni odbor za standardizaciju jezika nema tako "tvrdo pravilo" kakvo je sada na našoj viki.--MikyM (razgovor) 15:34, 6. mart 2024. (CET)

 Komentar: Sve, samo ne treća tačka. Ne može zajednica da odlučuje preglasavanjem jer vikipedija nije demokratija niti mi nijesmo merodavni da preglasavamo ikog. Ovo ostalo zvuči logično i hvala na pokretanju ove rasprave, samo sam protiv treće tačke. Ne može zajednica da odlučuje da li su vakcine mikročipovane niti za ostala pitanja, moramo vjerovat nauci i šta kažu naučnici. Na tome bi trebalo da se temelji čitavo naše društvo, ne samo vikipedija. @Dcirovic: ima dobar stav po tom pitanju i ja se slažem. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:00, 6. mart 2024. (CET)

Dopuna: Ovde se radi o video-igrama itd. Kada sam pisao komentar mislio sam za uopšteno. Svakako podržavam jer postoje mnoge kompanije i ostali elementi čija imena su apsolutno podobna da se prenesu na kiriličko pismo kao što je kolega Milić. napisao. Neka su problematična veoma, pogotovu nenaglašeni samoglasnici itd., ali Pepsi je Pepsi vrlo lagan za kirilicu. — Ničim neizazvan (razgovor) 22:02, 6. mart 2024. (CET)

 Komentar: Načelno bih mogao da se saglasim s predlogom, ali uz jedan amandman. Sva prva pominjanja pojma koji ne transkribujemo bi u tekstu isto trebalo da budu navedena izvornom grafijom. Nemamo mi članke o svim netranskribovanim pojmovima koje ćemo pomenuti u tekstu, neki možda nisu i nikad neće biti od enciklopedijske vrednosti, a ipak bi trebalo da imamo neko iole dosledno pravilo, koje će smanjiti prostor za razna tumačenja i prevelika oslanjanja na druge članke (koji mogu biti i neuređeni, kao što vrlo često i jesu). Npr. ako se u sadržaju članka navodi muzička top-lista, sve nazive grupa u njoj bi trebalo da pišemo izvornom grafijom, dosledno, bez skakanja s jednog pristupa na drugi. U slučaju muzičkih grupa transkribovani oblik sam po sebi, bez prethodno navedenog izvornog, čitaocu ne prenosi potpunu informaciju i nije mu ni od kakve koristi za dalju pretragu, jer svi relevantni izvori i mediji u današnje vreme navode mahom izvornu grafiju. Takvu varijantu ne bih mogao da podržim.

I jedno pitanje koje je posredno vezano za ovo — da li ima smisla da se u okviru odgovarajućih infokutija napravi neka stavka za navođenje transkribovanog oblika? — DJ0302 (razgovor) 17:04, 7. mart 2024. (CET)

Slobodno iskucaj dopunu prve tačke, amandman, ubaciću. — Sadko (riječi su vjetar) 01:37, 8. mart 2024. (CET)

@Sadko: Malo kasnim, jer sam kasno video... Nakon prve stavke bih ubacio sledeću:

• Kada se neki iz ove grupe pojmova (softveri, kompanije, muzičke grupe, video-igre) u tekstu pominje po prvi put, trebalo bi ga napisati prvo izvornom grafijom (uz korišćenje blokatora preslovljavanja, dostupnih u donjem meniju), a transkribovani oblik navesti u zagradi (uz korišćenje odgovarajućeg šablona). U ostatku teksta pojam se može navoditi po izboru. U spiskovima koristiti ispise izvornom grafijom.

Možda ne bi bilo loše da u okviru smernice navedemo i primer ispravnog navođenja izvorne grafije i transkribovanog oblika, jer blokatori preslovljavanja i transkr. šablon često nedostaju. Razmisliti i o tome da se naglasi važnost upotrebe blokatora preslovljavanja i(li) TranslitN šablona u slučaju da je naslov pisan izvornom grafijom. Urednici često zaborave da ga dodaju nakon premeštanja naslova članka, što otežava čitanje na izabranim pismima (posebno kad je članak pisan latinicom, a čita se na ćiriličnom prikazu).

U sadašnju drugu (buduću treću) stavku dodao bih sledeću rečenicu: Menjanje transkribovanih oblika po padežima takođe vršiti po pravopisnim pravilima. Zašto? Kada se po padežima menja višečlani pojam koji je pisan izvornom grafijom, tu je na čitaocu da to pročita da ispravan (ili pogrešan) način. Međutim, transkribovan oblik mora da bude pravopisno integrisan u srpski jezik i u padežima i tu često ima grešaka. — DJ0302 (razgovor) 15:40, 10. mart 2024. (CET)

 Komentar: Generalno produktivan predlog. Međutim, dodao bih da je pisanje izvornom grafijom bolje od pisanja transkribovanog oblika — ovo bih uvrstio kako potencijalno ne bi dolazilo do ratova izmena i merenja da li u tekstu članka bolje stoji izvorni ili transkribovani oblik. Takođe, ukoliko pravilo bude usvojeno ovakvo kakvo jeste, ono se nipošto ne sme odnositi na albume/pesme (ili tako nešto). — ‎רוח חיים (razgovor) 16:11, 9. mart 2024. (CET)

Ruku na srce to se i pre poslednjeg pravila pisalo izvornom grafijom — Milićević (razgovor) 17:38, 9. mart 2024. (CET)

 Komentar: Dopunio sam tekst, prema komentarima urednika. Prije nego što dođemo do faze glasanja, iskucaću čitav tekst i ostaviti neko vrijeme za dodatne komentare, kako bi glasanje bilo jednostavniji, svi uglovi pokriveni i svi zadovoljni. — Sadko (riječi su vjetar) 15:51, 10. mart 2024. (CET)

 Komentar: dopuna prve tačke može biti konfuzna. kad se govori o prvom pominjaju i obaveznom izvornom obliku, da li se misli u bilo kom članku prvo pominjanje ili prvo pominjanje u matičnom članku? i tačka tri je ozbiljno pretrpela izmene u odnosu na prvobitni predlog. generalnog sam mišljenja da treba izbegavati grupisanje mnogo pregloga u jedan (pogotovu ako je to na osnovu predloga manjeg broja korisnika) i da treba ostaviti vise ponuda za glasanje. Lupiš ponudu od a do ž pa nek se glasa :) --MikyM (razgovor) 16:57, 10. mart 2024. (CET)

Po mom mišljenju, trebalo bi da se odnosi na prvo pominjanje u svakom članku. Objasnio sam u prvom komentaru zašto — mi naprosto nemamo članke o svim ovakvim pojmovima koje bismo koristili u tekstu, a neki od njih su sporedni podatak, koji nikada neće steći uslove za zasebni članak (npr. pominjanje demo benda iz kog je nastao neki poznatiji, pominjanje manjih nerelevantnih kompanija čijim spajanjem je nastala veća itd). I da imamo članak, ne vidim razlog da usporavamo čitanje tako što ćemo nekog terati da klikće ili ulazi u matični članak da bi našao izvornu grafiju (a izvorna grafija im je od veće koristi za dalje istraživanje van projekta).

Što se treće stavke tiče, u nju se nisam mešao, ali nemam utisak da je nešto sporno u njoj. Dileme se ionako rešavaju na SZR. Ne možemo u svim situacijama ni da imamo transkribovani oblik (to smatraju i pravopisci), tako da je tada ostavljanje samo izvorne grafije prosto neminovnost, koja je ovom stavkom samo konstatovana.

Četvrta stavka, koja se tiče naslova dela, isto je samo konstatacija i podsetnik na već ustaljenu praksu (na Ruačevu sugestiju). Nema tu nečeg što bi moglo biti predmet glasanja, ali možda jeste korisno da ostane, da se preduprede eventualne nedoumice.

Čini mi se i da se ovde stavke oslanjaju jedna na drugu, pa nije baš najjednostavnije odvojiti ih i staviti kao opcije za glasanje. — DJ0302 (razgovor) 19:38, 10. mart 2024. (CET)

Ne podržavam prvi predlog sa pisanjem izvornog oblika u svakom prvom pominjanju, pa ako može da se razvoji i predloži postojeća opcija i opcija samo u matičnom članku, pa na glasanju nek se odluči :) Primera radi, postoji brdo kratkih članaka gde je jedno pominjanje neke kompanije u celom tekstu. Ovim sadašnjim predlogom bi bilo da se piše izvorno nevezano da li članak postoji ili ne. Evo npr. u članku Filmografija Pola Rada imamo po jedno pominjanje NBC, Netflix, Apple TV+ .. Iako je reč o izabranom spisku. Mada nevezano od dužine, određeni pojmovi mogu da budu pomenuti samo u segmentu i nigde više u članku a to se susreće najviše u biografskim, filmskim i sl. člancima. Kao što rekoh, nemam ništa protiv postojanja predloga, ko bude hteo podržaće ga, samo ostavite opciju i za drugačiju formu, pa da imamo svakomoguće kombinacije na glasanju :). I što se tiče tačke 3, i tu da li bi išlo svuda kako se hoće, ili bi se zadržala izvorna grafija u svakom pominjanju, kako je predloženo u kecu? -- MikyM (razgovor) 20:35, 10. mart 2024. (CET)

Ako se više puta pominje, logično je da nevedemo original. Naravno, jeste malo naporno ako se korporacija ili drugo pominje u članku jednom-dvaput. Nemamo idealno rješenje. Naravno ako imaš ideje kako da postojeće dodatno dopunimo, maksimalno su ideje dobrodošle. Ukoliko sam te dobro razumio, sugerišeš da stavimo jednu od tački sa 2 podopcije za glasanje, kako je u prijedlogu te tvoja sugestija, da se ne mora pisati u zagradi originalnom grafijom pri prvom pominjanju?

Dobro je pitanje, vezano za treću tačku. Meni je logično da se odnosi po želji, odnosno ako urednik ima jasnu ideju kako transkribuje 8 od 10 naziva, zašto zbog 2 ostaviti sve u originalu. Oko pomenutog vidim mogući problem da se ospori takav pristup kao nedovoljan prilikom rasprava za dobre i sjajne. — Sadko (riječi su vjetar) 21:30, 10. mart 2024. (CET)

Zapravo ja jesam imao ideje, ali su one prerađene toliko da nisam siguran ni da ih podržavam više :) Svakako sam protiv pisanja izvorne grafije u telu teksta u neprimarnog članka. Kao što sam naveo, gomila je sfera oblasti i članaka gde se određeni pojmovi pominju samo jednom ili dva puta u datom segmentu i pisanje oba naziva ne bi izgledalo lepo. (Snimio je reklamu za Pepsi (eng. Pepsi) koja se prikazivala na Netfliksovom (eng. Netflix) programu, dok je Dizni (eng. Disney), prikazivo reklamu za Koka-kolu (eng. Coca-Cola)) ... no no i can't .... Uskoro je kraj rasprave, trebalo bi konkretizovati predloge a možda i glasanje. Može predlog kao skup, a može i po segmentima. Da li ćemo glasati jedna osoba jedan glas pa će biti po onom predlogu koji ima najviše, ili jedna osoba može da glasa za više predloga?--MikyM (razgovor) 16:46, 11. mart 2024. (CET)

Što se mene tiče, moja dopuna prve stavke može da se povuče (dopuna treće stavke je ionako samo naglašavanje nečeg što je regulisano pravopisom). Čak bih to i tražio, ako je moguće, jer mi svakako nije bila namera da privatizujem predlog, a i lakše bi bilo da se glasa za ili protiv jednog predloga. Sadašnje stanje, iako nije pravopisno idealno (prvenstveno u pogledu provlačenja netranskribovanih oblika kroz padeže), svakako je daleko bolje i jasnije od haosa koji bi mogao da usledi kada budemo imali opciju da neko deset puta u istom tekstu šeta između transkribovanja i netranskribovanja, da nepravilno transkribovani oblici bez naznačene izvorne grafije stoje 10-15 godina pre nego što ih neko primeti i ispravi, da svako ko načini bilo kakvu sitnu izmenu u tekstu uzme i izmenja sve pojmove u oblik koji se njemu više sviđa (bio on transkribovani ili netranskribovani)... Da ne pominjem potpuno sumanute situacije kada neko npr. ime domaćeg benda koje je na engleskom u tekstu piše samo u transkribovanom obliku. Smernica o netranskribovanju gore navedenih pojmova je usvojena pre mog dolaska i nemam nikakav lični motiv da je branim, ali uveren sam da je usvojena u dobroj nameri i u cilju regulisanja prethodnog haosa, a ne u cilju hrvatizacije ili šta se već ovde onako izokola na finjaka ubacivalo. — DJ0302 (razgovor) 19:01, 11. mart 2024. (CET)

Greške se mogu dogoditi svuda, gomilu stvari se transkribuje. Ovo pitanje je pokrenuto još 2008. (to je moje prvo iskustvo sa tim, možda je bilo i pre). Kada je sadašnje pravilo doneseno, konsultovana je struke, Odbor za standardizaciju jezika, ali preporuke nisu prihvaćene. Zašto, ne znam, nisam bio aktivan tada. Nije bitno toliko šta su predlagači želeli, već šta se postiglo. Imamo sada pravopis, imamo pravila za transkripcije sa stranih jezika, imamo preporuke Odbora za standardizaciju, pa sad na nama je da li ćemo nešto novo da izmislimo ili ćemo da se vodimo onima koji se bave jezikom i eventualno prilagodimo delove projektu. Šta god, tu smo da razgovaramo kako bi poboljšali stanje.--MikyM (razgovor) 11:07, 12. mart 2024. (CET)

Ne shvatam jedan dio ovoga. Na početku piše „Sadašnje pravilo primjeniti samo na naslov članka i prvu rečenicu uz obaveznu transkripciju a dozvoliti da se u tijelu teksta ili u drugim člancima koristi kako se želi“, što je potpuno u redu. Ali u komentarima se pominje ograničavanje broja preimenovanja stranica po jednom korisničkom nalogu i ne shvatam šta se ograničava ako se nijedna stranica neće mijenjati. -- Vux33 (razgovor) 07:20, 12. mart 2024. (CET)

Istumbalo se, sadašnje pravilo je da ide original svuda, a prvi predlog je bio kompromis, naslov da bude oriđiđi a u prvoj rečenici transkripcija, dok bi u telu teksta kako se hoće.-- MikyM (razgovor) 11:07, 12. mart 2024. (CET)

Shvatam taj dio, ali ne shvatam zašto priča o ograničavanju broja preimenovanja kada se neće ništa preimenovati? U članku je nebitno kako će se pisati, to je ok pustiti slobodu da ne mora da bude uvijek u originalu. -- Vux33 (razgovor) 12:10, 12. mart 2024. (CET)

To ti je tu zbog sprečavanja mogućih ratovanja izmenama i premeštanjima kao posledica ovdašnjih tradicionalnih sporova oko Pravopisa, prevoda, transkripcije, transliteracije, pisanja izvornom grafijom i sl. — نوفاك اتشمان‎ 03:47, 13. mart 2024. (CET)

Jer je to samo jedan od predloga da ostane izvorno. Ima i ostalih gde naslov ne bi morao da ostane uvek u originalu, pa zavisno šta se izglasa.--MikyM (razgovor) 19:30, 12. mart 2024. (CET)

 Komentar: Ja sam protiv kombinovanja izvorne grafije i transkripcije kada su u pitanju muzičke grupe i video-igre. Ako smo se već ranije izborili da se sistematizuje unificira, ne znam zašto bismo sada to narušavali. — SimplyFreddie (razgovor) 08:18, 12. mart 2024. (CET)

 Komentar: Pročitao sam sve komentare i konstruktivne kritike. Probaću da napišem nacrt glasanja uzevši sve u obzir, koliko je maksimalno moguće. Neću postaviti glasanje prije nego što prečešljamo nacrt proistekao i iz rapsrave i dok ne dođemo do dugoročno funkcionalnog sistema. — Sadko (riječi su vjetar) 15:35, 12. mart 2024. (CET)

Skupa sa mnom imali smo deset učesnika rasprave @ImStevan, FriedrickMILBarbarossa, Ničim neizazvan, Ruach Chayim, Milicevic01, DJ0302, MikyM, Vux33 i SimplyFreddie:. U načelu postoji konsenzus za liberalizaciju trenutnog sistema. Postoje oprečna mišljenja oko pojedinosti prilikom implementacije. Probao sam da izvučem zaključke uz jednu ličnu dodatnu dopunu ideju i kompromisno rješenje oko tačke mimomilaženja (broj četiri).

Po završetku rasprave, stavljam na glasanje usvajanje izmjene i dopune našeg trenutnog pravila:

Tačka 1:

1. Nazivi softvera, kompanija, robnih marki i brendova, muzičkih grupa i video-igara se u naslovu članka i prvoj rečenici uvijek navode izvornom grafijom, pomoću šablon:jez. Urednik ima pravo da u ostatku teksta bira da li će transkribovati nazive pomenutih ili će pisati izvorno.
2. Urednik je u obavezi da odabere pisanje izvorno ili transkribovanje i da primjeni prustup u cijelini članka, bez mogućnosti kombinovanja dva pristupa.
3. Ukoliko postoji nedoumica oko transkribovanja određenih pojmova, preporuka je da se piše izvornom grafijom. U slučajevima gdje nije dovoljno jasno kako transkribovati, prednost se takođe daje izvornoj grafiji.
4. Ne dozvoljava se masovna promjena u vidu transkribovanja prethodno izvorno napisanih naziva softvera, kompanija, muzičkih grupa i video-igara ili masovno prebacivanja na izvornu grafiju, osim ukoliko nije u pitanju značajna dopuna članka.
5. Urednik nije u obavezi, izuzev prve rečenice, da prilikom prvog navođenja naziva u zagradi navodi originalni ispis. Ukoliko urednik želi da navodi nazive u zagradi, ima tu slobodu. Članci nominovani za status dobrog, sjajnog i izabrani spiskovi u slučaju odabira pristupa transkribovanja naziva ili pojmova, moraju u zagraditi sadržati navedenu izvornu grafiju prilikom prvog navođenja naziva ili pojma.

Tačka 2:

1. Donekle povezano sa prvom ali i uopšteno kao pravilo na Vikipediji na srpskom jeziku: Zabranjeno je vršenje više od 3 premještanja naslova članka u toku 24 časa, što se smatra ratovanjem preimenovanja i podliježe administratorskim akcijama.

---

Imamo 2 pristupa, tačku 1 postaviti na glasanje kao cijelinu, kako je gore navedena, ili tačku 5 prve tačke raščlaniti i postaviti 2 ili 3 potpitanja za glasanje: 1) Kada se transkribuje, uvijek se u zagradi navoditi izvorni naziv prilikom prvog pominjanja pojma. 2) Urednik nema obavezu da navodi izvorni naziv u zagradi, izuzev u uvodnoj rečenici. 3) Urednik ima obavezu da uvijek navodi izvorni naziv u zagradi na člancima nominovanim za status dobrog, sjajnog i izabranog spiska.

Sada treba dobro promisliti i biti mudar; ukoliko stavimo podtačke za glasanje a glasovi se na glasanju rasprše u sličnom odmjeru, može biti da ćemo se naći u situaciji ni tamo ni ovamo, imajući u vidu da na glasanju možemo očekivati do okvirnih maksimalno 50% veći broj učesnika odnosno glasača. Tema je veoma važna, za sve i zato neću žuriti sa glasanjem i hajde da vidimo kako nam je najbolje da nastavimo sa temom i gdje postoje moguće rupe u zakonu. — Sadko (riječi su vjetar) 02:53, 13. mart 2024. (CET)

Kompanije umjesto albumi u prvoj stavci. Mislim da se albumi nikad nijesu transkribovali niti bi trebalo. -- Vux33 (razgovor) 06:53, 13. mart 2024. (CET)

Imena albuma iz prve stavke izbaciti, to se uvek piše izvorno. Stavka 5 mi donekle nema smisla? Ako je izvorno napisano u prvoj rečenici, nigde više nije potrebno to ponovo navesti. Pisati izvornu svaki put pored transkribovane bi stvorilo haos — — ImStevan 06:58, 13. mart 2024. (CET)

 Komentar: Softver, video igre i muzički albumi su i pre zadnjeg pravila pisani izvorno. Kompanije bi trebalo vratiti na transkribovano. I slažem se sa Stevom nema potrebe izvorno + transkribovano svaki put — Milićević (razgovor) 08:55, 13. mart 2024. (CET)

Adaptirana je stavka; albumi nijesu ni bili dio rasprave niti problema, saglasan sam.

Razmislite još jednom o tački pet. Pojmovi će se spominjati i u nizu drugih članaka. Ako urednik govori italijanski, što nije slučaj sa većinom urednika, da li želimo da se pri prvom pomenu naziva kompanije na članku o privredi Italije, u zagradi napiše izvorni naziv. Napisao sam tačku pet kao kompromis, da može tako da se radi, ako urednik želi, ali ne i da mora, pošto je bilo oprečnih mišljenja. Dakle, da li želimo da ostavimo mogućnost da, ko želi, piše u zagradi. Govorimo o pisanju samo na prvi pomen pojma, naziva, ne svaki put. Uvodna rečenica je pod obavezno, govorimo o ostatku teksta, kao opciji. I da li biti rigidniji za izabrani sadržaj. Ukoliko imate bolje ili sveoubuhvatnije ideje, izvol'te. — Sadko (riječi su vjetar) 14:17, 13. mart 2024. (CET)

pri prvom pomenu pojma u nekom članku (i ponovo kasnije u istom članku ako urednik smatra da je potrebno) da, samo si predlog formulisao čudno. Nikako 20 puta u istom članku pisati Fejsbuk (eng. Facebook) — — ImStevan 15:20, 13. mart 2024. (CET)

Naravno da nećemo po ko zna koliko puta pisati isto. Sačekaću povratnu informaciju drugih urednika, da li je svima u redu da bude slobodno, odnosno da nije pod moranje da se u zagradi napiše izvorno na svako prvo pominjanje, osim za izabrane. u pitanju je nešto najbliže srednjem putu, imzeđu dva suprotna mišljenja. — Sadko (riječi su vjetar) 15:29, 13. mart 2024. (CET)

Podržavam, ako se termin trans. da bude original u uvodu u matičnom članku. U ostalim, proizvoljno, više ka ne (čak i za izborne, a i nekako mi je to vezivanje za tu kategoriju članaka, više za pravilo/smernicu o izboru nego za ovo pravilo, ali kakogod).--MikyM (razgovor) 16:20, 13. mart 2024. (CET)

 Komentar: — Malo se kasno uključujem u raspravu, ali imam par opažanja:

a) sve ovo što se raspravlja važi i za robne marke u drugim industrijama, poput Nissan Qashqai. Treba finalni predlog da uključi i njih u listu.

b) možda treba ostaviti mogućnost imenovanja transkribovanjem za robne marke, kompanije i sl. koje imaju odomaćena imena? Pepsi, Koka-kola, Nutela, ...

v) Ne ostavljati u originalu nazive iz slovenačkog/hrvatskog koje su domaćeg porekla i koriste samo domaće reči. Dakle Лачни Франц, ne Lačni Franc, Pankrti, Magazin (muzička grupa)... — Đido (razgovor) 17:20, 13. mart 2024. (CET)

To je donekle ekstenzija VP:SP/PESMA, to se može pospajati — ImStevan 18:21, 13. mart 2024. (CET)

A) Dodao sam robne marke i brendove, najšire moguće.

B) Mislim da trebamo raditi ito sve, pošto već vidim rasprave šta je odomaćeno a šta ne, kako može Koka-kola a ne može Badvajzer.

V) Formuliši nam rečenicu pa da vidimo gdje ubaciti. Mogu da razumijem za FBiH i HR, ali za Sloveniju može biti nezgodnije. — Sadko (riječi su vjetar) 20:58, 13. mart 2024. (CET)

 Komentar: Ja sam i dalje za transkribovanje naziva firmi. I slažem se sa Đidovom konstatacijom u vezi okolnih okolnih jezika (exYU) — Milićević (razgovor) 17:36, 13. mart 2024. (CET)