Википедија:Glasanje/Promena pravila o administratorskim pravima

Na osnovi diskusije vođene prvo na Vikipedija:Trg/Vikipolitika pa na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Promena_pravila_o_administratorskim_pravima i prijedloga koji su tamo izneseni, otvaram glasanje o pitanjima koja su tamo dogovorena. Pošto nije bilo moguće udovoljiti svim zahtjevima i detaljnim definicijama, ovo glasanje treba da utvrdi da li je zajednica za nastavak rada na nekim idejama ili ne. Svi detalji bi se razradili ako se neki prijedlog usvoji, a zatim bi se išlo na drugi krug glasanja o detaljima vezanim za pojedini prijedlog.

Glasanje je otvoreno do 13. marta 2010, i do vremena prikazanog u mom potpisu. Tačka se smatra usvojenom ako je za nju glasalo 70% ili više glasača. Glasanje se sprovodi davanjem glasa za ili protiv u odgovarajuću sekciju.

Za sva pitanja u vezi teme ovog glasanja treba prvo pogledati veoma opsežnu diskusiju o prijedlozima.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:14, 3. mart 2010. (CET)

Glasanje

Tačka 1

Da li ste za periodični reizbor administratora? ZA-PROTIV Poslije prvog kruga, ako prijedlog bude usvojen na glasanju, raspravilo bi se o tačnim uslovima, kao što su vremenski period reizbora, itd. Poslije te rasprave išlo bi se na drugo glasanje o tačnim detaljima.

Glasovi za i protiv, tačka 1

1. za --Miroslav Ćika (razgovor) 16:17, 3. mart 2010. (CET)
2. za--Jagoda ispeci pa reci 16:29, 3. mart 2010. (CET)
3. protiv Videti obrazloženje dole. --micki ^talk 22:19, 3. mart 2010. (CET)
4. protiv --Slaven Kosanović {razgovor} 17:03, 3. mart 2010. (CET)
5. za Jesam za periodični reizbor, ali samo svih admina istovremeno. Pošto to ovdje nije naznačeno, moram da se suzdržim. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET) Principijelno sam za reizbor. O pojedinostima treba razgovarati. --Kašter (разговор) 20:46, 9. март 2010. (CET)
6. protiv --Željko Todorović (razgovor) 21:42, 6. mart 2010. (CET) s. r.
7.  neutralan Ne vidim razlog za periodični reizbor zbog svega što je Filip naveo u svom komentaru. Predlažem svim korisnicima sa pravom glasa da ga pročitaju u niže navedenim komentarima pre glasanja. Neutralan sam jer možda zbog skromnog iskustva i nepoznavanja zajednice možda grešim.--Antidiskriminator (razgovor) 23:12, 3. mart 2010. (CET)
8. za Ima neaktivnih admina, zato i jeste potreban reizbor. Takođe, ljudi su podložni promenama, pa to što je neko danas OK, ne mora da znači da će zauvek tako ostati. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:24, 4. mart 2010. (CET)
9. za Koja korist od uspavanih admina? --Matija 10:04, 4. mart 2010. (CET)
10. za Obnova, podmlađivanje i osvežavanje stanja na vikipediji. Možda ćemo do godine imati potpuno drugačiju garnituru ljudi oko sebe sa novijim idejama. SmirnofLeary (razgovor) 10:13, 4. mart 2010. (CET)
11. za Izborni sistem podrazumeva sam izbor, reizbor i opoziv. To se ne odvaja i podrazumeva se u savremenom društvu.--Sahara (razgovor) 10:22, 4. mart 2010. (CET)
12. za --mile (razgovor) 15:41, 4. mart 2010. (CET)
13. protiv -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. mart 2010. (CET)
14. protiv --Ana piši mi 00:17, 5. mart 2010. (CET)
15.  neutralan više ka protiv, ako neko nije dobar za admina, treba pokrenuti postupak za smenu --Jovan Vuković (r) 00:43, 5. mart 2010. (CET)
16. za--Dilic (razgovor) 07:14, 5. mart 2010. (CET)
17. protiv - mora se podrobno definisati da se ne bi izazvalo poltronsko ponašanje administratora prema korisnicima koji prave probleme jer eto mogli bi sutra glasati protiv njih i sl. Ovo iz tog razloga nije ni uvedeno ni na jednoj Vikipediji i ne verujem da bi Vikimedija bila oduševljena ako bismo mi s time počeli. O reizboru se odlučuje na drugačiji način a to je pojedinačno pitanje poverenja administratoru za kog se sumnja da se grubo ogrešio o svoja prava gde se iznose dokazi za i protiv i onda se donosi odluka. To je ozbiljan i profesionalan način. Reizbor je pak s druge strane puko glasanje za mis popularnosti jer ne uključuje bilo kakve ozbiljne mehanizme zašto bi neko glasao za ili protiv, već se bazira samo na simpatijama. Ono što je eventualno moguće da se u određenom vremenskom roku vrši rekapitulacija, da se pogleda da li ima potrebe da se postavi pitanje poverenja nekom od admina a da to nije učinjeno bez glasanja pojedinačno ili grupno, tj. da administratori ostaju administratori s tim da se periodično proveri da li je bilo propusta.--Avala (razgovor) 14:47, 5. mart 2010. (CET)
18. protiv --Đorđe Stakić (r) 14:49, 5. mart 2010. (CET)
19. protiv Mislim kao i Avala, tako da se ne bih ponavljao.--Metodičar zgovor²a 17:44, 5. mart 2010. (CET)
20. protiv — Isprva sam bio za ovo, ali pošto je isti sistem već omanuo na drugim projektima, nema moju podršku. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:24, 5. mart 2010. (CET)
21. protiv -- Prvo sam bila za, ali...ipak mislim da nije baš dobra ideja, jer bi se Viki pretvorila u nekakvo "glasačko telo" (i ovako vuče ka tome), pa umesto dopuna ili pisanja tekstova, svaki čas bi se (više nego sada) vodile rasprave o administriranju! --Sanja razgovorstranica 23:49, 5. mart 2010. (CET)
22. protiv --Wlodzimierz (razgovor) 12:09, 7. mart 2010. (CET)
23. protiv --Aleblok70 (razgovor) 21:39, 6. mart 2010. (CET) -- Korisnik ima 21 izmenu u člancima, ukupno 39. Nema dovoljno izmena za glasanje. SmirnofLeary (razgovor) 22:02, 6. mart 2010. (CET). Korisnik je registrovan dva dana pre početka glasanja (17:37, 1. mart 2010.), pa prema pravilu da:Može glasati svaki registrovani korisnik koji je do početka glasanja napravio nalog na Vikipediji., njegov glas se uvažava. Molio bih korisnika Aleblok70 da primi moje izvinjenje. SmirnofLeary (razgovor) 13:20, 7. mart 2010. (CET)
24. protiv--Dzordzm (razgovor) 00:29, 8. mart 2010. (CET)
25. protiv--Goldfinger (razgovor) 12:48, 8. mart 2010. (CET)
26. protiv Naveo sam svoje razloge u ranijim diskusijama; ukratko: postoje mehanizam za uklanjanje u potpunosti neaktivnih administratora, a pre mesec dana je održano glasanje koje je trebalo da omogući glasanje za opoziv svima koji se ogluše o pravila i(li) izgube podršku zajednice. Stoga, proces reizbora ne samo da je nepraktičan, već i nepotreban. --filip ██ 11:06, 11. mart 2010. (CET)
27.  neutralan Za sada neutralan. S obzirom da je donešeno pravilo da je potrebno samo 50% da se nekom skinu prava, možda bi bilo bolje sačekati da se vidi kako će to funkcionisati. -- Loshmi (razgovor) 03:47, 13. mart 2010. (CET)

 Komentar: Mišljenja sam da bi nam u ovom trenutku ovo donelo više štete nego koristi. Reizbor bi neminovno vodio smanjenju broja (aktivnih i neaktivnih) administratora i to je moja glavna zamerka predlogu koji se iznosi u trenutku kada inače imamo mali broj aktivnih administratora, bez izgleda (u zadnje vreme) da će ta mesta popuniti neki drugi ljudi. Ideja koja se nalazi u osnovi ovog predloga je dobra i lično smatram da bi o ovome trebalo raspraviti malo kasnije - kada okolnosti budu drugačije. Ono što me još sprečava da podržim ovaj predlog jesu rešenja koja sam do sada video u prethodnim diskusijama. O detaljima će se raspravljati kasnije, ali je i to jedan od faktora koji su uticali na moju odluku. Ideju podržavam, ali tajming nije dobar i trenutno bi doneo više štete Vikipediji na srpskom jeziku. --micki ^talk 16:56, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ne postoji ograničenje u broju administratora, tako da što više to bolje. Ako neko nije dovoljno aktivan u odnosu na naše lične repere aktivnosti... too bad. Ako imamo više administratora, veća je šansa da je i pokrivenost veća. Pa čak i taj administrator koji dolazi jednom u mesec dana (ili koliko već), možda naleti baš kad nema drugih administratora onlajn i baš kad je potrebno blokirati vandala. Dakle, ne vidim logiku iza teze da ako neko nije tu često, ne pomaže. Samim tim što je neko administrator, pomaže kad god je "pri Vikipediji". Stoga, kako će situaciji pomoći to da manje aktivni administratori izgube svoja prava? Ja ne vidim logičan odgovor na to pitanje --filip ██ 00:01, 21. februar 2010. (CET)

 Komentar: @ Kašter. Ne vidim drugu opciju nego da se reizbor odnosi na sve administratore. Inače, što se tiče konkretnih pojedinosti, nevedeno je da će se o njim raspravljati ako prijedlog bude usvojen na glasanju. Viđale su se razne mogućnosti, reizbor na svake dve godine, polovina admina se bira jedne godine, a polovina druge. A ja lično sam za izbore jednom godišnje, pri čemu bu se kandidature podnosile tokom cele godine (uz to da za aktuelne admine kandidatura bude automatska). Sa druge strane, ne znam otkud sad glaz uszdržan, ako je gore navedeno ZA-PROTIV. Glas uzdržan je pri obračunu, ništa drugo do glas Protiv. SmirnofLeary (razgovor) 10:33, 4. mart 2010. (CET)

Slažem se. Mogu ja da promijenim glas i u protiv, to nije problem. Problem je da prijedlog zvuči tako kako je napisan: "Da li ste za periodični reizbor administratora?" Ja ni po koju cijenu neću da svojim glasom podržim eventualni (u drugom krugu glasanja o pojedinostima izglasani) cjelogodišnji non-stop izborni cirkus. A on po trenutnom tekstu prijedloga nije isključen. --Kašter (разговор) 23:28, 4. март 2010. (CET)

Nismo se razumeli, gore se zahteva da se glasa ZA-PROTIV. Ako ne promeniš glas, mislim da će se najverovatnije tretirati kao nevažeći. Što se tiče detalja, njih je mnogo i ne bi imalo smisla navoditi ih po svim tačkama. Ne radi se o tome. Poenta ove strane je da se smanji broj opcija o kojima će se dalje raspravljati, da se ne širi rasprava u pogrešnom pravcu. A, opcija koju navidiš nije iskučena, mada nisam nijednom čuo da je tako nešto razmatrano, mislim da će predlog biti opcija za koju sam čuo u raspravi, a to je reizbor na svake dve godine. SmirnofLeary (razgovor) 23:55, 4. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ja bih podsjetio sve administratore, da su na funkciju izabrani voljom zajednice. Ako glasate protiv, vi kažete direktno: izabrali ste me jednom i sad vam je gotovo. To nije demokratski. Svagdje postoji reizbor, inače dobijamo diktaturu. Ako stvarno bazirate svoje mandate na povjerenju zajednice, morate ići na periodični reizbor. Svi detalji se mogu utvrditi u daljoj raspravi ako ovaj prijedlog prođe. Izvinjavam se što moram ovo da ponavljam na glasanju, ali vidim da ste već počeli agitaciju u suprotnom smjeru gore.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:42, 4. mart 2010. (CET)

 Komentar: Tačno je da administrastore bira zajednica, a u to zajednici su i administratori, jer i administratori biraju nove administratore, kao i svi ostali saradnici projekta, jer su i sami korisnici ovog projekta sa nešto višim tehničkim ovlašćenjima. Administratori nisu nikakvo izdvojeno tijelo ovog projekta, nego se uglavnom bave poslovima koji su dosadni: praćenje skorašnjih izmjena i uklanjanje vandalizama, blokiranje vandala i korisnika koji svojom nekonstruktivnošću narušavaju integretet projekta, brisanje neenciklopedijskih članaka, brisanje smeća, zaštita stranica od vandala i drugih vrlo nekonstruktivnih saradnika, zaštita integriteta projekta od pravno nelegalnih akcija, odnosno problema, kao što su, između ostalog, objavljivanje tuđih ličnih podataka, kršenja autorskog prava, itd. Birokrate davanjem i oduzimanjem prava botovima, patrolerima, vraćačima, i na kraju davanjem prava administratorima koji su odlukom zajednice stekli povjerenje za to mjesto. Sve ove stvari nisu konstatne u vremenu, ali jesu zadaci administratora i birokrata. Ako već pričamo o demokratiji, a Vikipedija svakako nije demokratija u smislu kako je mnogi ovdje shvataju, analogno nekakvom političkom sistemu, kada ćemo glasati da administratori imaju pravo da biraju korisnike koji će raditi na ovom projektu? Osim toga, mehanizam za oduzimanje administratorskih prava postoji i u sadašnjim pravilima, kako zbog neaktivnosti, tako i zbog zloupotrebe ovlašćenja, tako da priče da se prava administratorima ne mogu oduzeti nije tačna i jedino mogu da je shvatim kao zlonamjerno izvrtanje činjenica. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:53, 4. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ovo što je Filip rekao i ja doslovno tako mislim, što sam kroz diskusiju o predlozima već obrazložio. Ako je neko neaktivan postoje pravila da mu se automatski posle nekog vremena skinu admin prava. Ako je neko aktivan korisnik i administrator koji sve radi kako treba, onda je to za ovu zajednicu super, više takvih treba da ima i gornje granice u broju admina nema. Bespotrebna je birokratija i gomila budućih komenatara i glasanja potrebna za svaki reizbor, to bi narušilo poentu ovog projekta a to je rad na člancima. Dakle ja ne vidim svrhu i potrebu za reizborom admina, posebno što toga na drugim projektima nema, ali mi moramo u svemu da budemo najpametniji :) Ja sam uvek za izbor novih admina, što se prethodnih meseci videlo, i mislim da tu treba prebaciti težište priče. --Đorđe Stakić (r) 14:49, 5. mart 2010. (CET)

---

Slavene, šta je lakše? Da ja ili neko drugi 30 puta pokreće glasanje o opozivu? Ili da se to jednom svakih par godina napravi za sve kako treba?

Admini imaju pravo glasa. Međutim, trebali bi se malo zapitati, kako to da obični korisnici u većini glasaju za reizbor. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:57, 5. mart 2010. (CET)

Ako smo svi administratori na prošlom Goranovom glasanju podržali uklanjanje birokratskih zavrzlama kod opoziva administratora, zaista je nekorektno optuživati administratore da brane svoj položaj. -- Bojan  Razgovor  23:16, 5. mart 2010. (CET)

Miroslave, ja na glavno pitanje nisam dobio odgovor ni tamo na Trgu ni ovdje, a to je: Zašto je potreban reizbor svih administratora? Drugim rječima, šta stoji iza tvoje tvrdnje da ti je lakše da glasaš na jednom reizboru nego da pokrećeš 30 glasanja o opozivu? Samo mi, bogati, nemoj o kukolju i pšenici, spavačima, narodnoj volji i sl., jer ja tražim konkretno objašnjenje. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:37, 5. mart 2010. (CET)

Reiizbor je jedna a opoziv je druga stvar i zajedno su sadržane u izbornom sistemu, kao obavezni i prirodni sadržaji. Na ovako napred postavljena pitanja se nameće kontrapitanje zašto bi administratori na vikipediji bili iznimka i biraju se na neograničeno vreme? To nije prirodno niti je to neophodno. Morali bi se zapitati zašto ste jedino složni po tome pitanju, a po drugima se međusobno blokirate? Nemojte zbog toga napadati drugačija mišljenja učesnika.--Sahara (razgovor) 00:01, 6. mart 2010. (CET)

Administartori na Vikipediji se biraju na neograničeno zato što se struktura uređivača Vikipedije često mijenja i zato što je vrlo moguće da će se na tim periodičnim izborima neki korisnici obračunavati sa administratorima zbog njihovih nepopularnih odluka, pri čemu ne mislim na moguće zloupotrebe (zašta postoji pravilo o opozivu), drugi glasati protiv zato što ne poznaju nekog admina, koji je iz nekog razloga temporalno odsutan, itd. Tu su naravno i neki korisnici koji bi da stvaraju atmosferu linča non-stop, tj. kada god im se neka odluka ili opravdan komentar nekog admina ne sviđa. Dakle, Vikipedija, kao otvoren projekat koji svako može da uređuje, ljudi svih boja i načina razmišljanja, ipak mora da zadrži određeni stepen konzistentnosti, a time se uglavnom bave administratori, jer bi u susprotnom postala divlja pijaca, gdje bi svako radio šta hoće, a administratori bi se birali kao misice (što reče Avala), čisto eto da stoje u "uramljeni u vitrini". Takođe, nije srpska Vikipedija jedini jezički projekat Vikipedije, pošto mi u stvari i jesmo samo jezički ogranak Vikipedije, ali na srpskom jeziku, na kojem se administratori biraju na neograničeno vrijeme, odnosno dok im se prava ne oduzmu zbog nekativnosti, kod nas 18 mjeseci, ili u slučaju zloupotrebe (glasanjem), ili na kraju, u slučaju da sam admin ili više njih ne žele više da zadrže ta prava. Osim toga, mi sami nijednom administratoru ne možemo oduzeti prava (možemo dati nakon uspješnog glasanja, ali ne i oduzeti), to se samo može zatražiti na Meti (projektu koji kordinira admin i druga prava na svim Vikipedijama, odlučuje o otvaranju novih jezičkih ogranaka/projekata i drugim stvarima, ukratko koordinira sve Vikipedije), nakon uspješnog i pozitivnog glasanja o opozivu. Činjenica da mi kao zajednica možemo dati, ali ne i faktički oduzeti admin prava, dovoljno govori u prilog tome zašto je to tako, odnosno da se prava ne bi oduzimala zbog obračuna, i da eventualno par ljudi ne bi preuzeli kontreolu nad projektom. Zato i sama Zadužbina ohrabruje da na projektima bude što više administratora, kako bi bila vrlo mala vjerovatnoća da se takve stvari dese. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:26, 6. mart 2010. (CET)

Svako može da pokrene opoziv ako ima razloga. Ne povlačio paralelu sa izbornim sistemima zbog prirode Vikipedije: neograničen broj administratora (da li to postoji negde u nekom izbornom sistemu?)- svako je mogao da postane administrator po ovim liberalnim pravilima (koje vi sada ukidate, a tražite da se poštre uslovi neaktivnosti). Mi sa ove pozicije vidimo nepotrebno strančarenje. Ne napadamo tuđa mišljenja, ali ne mogu prećutati da se ovde vrši pritisak na administratore. -- Bojan  Razgovor  00:19, 6. mart 2010. (CET)

Ovo bi mogao kao argument isto izneti i Predsednik Tadić i sa više argumenata da traži da bude doživotno na toj dućnosti zbog interesa države Srbije. Prvo niko ne vrši pritisak na administratore, niti ima potrebe da se tako esnafski štitite od svojih prijatelja, kolega i drugova učesnika. Samo se pokušava poboljšati sistem.--Sahara (razgovor) 00:34, 6. mart 2010. (CET)

KO KOGA štiti, kada smo bili za olabljivanje dosadašnjih krutih pravila o opozivu? Ja sam bio uzdržan o ovom pitanju, ali kada vidim kakva se kampanja vodi zaista ne mogu da ćutim. I opet se poziva na dnevnu politiku. -- Bojan  Razgovor  00:41, 6. mart 2010. (CET)

Sahara, Vikipedija nije Srbija, niti SAD, niti su administratori Tadići, Obame... Vikipedija nije nikakva država niti politički sisitem, nego otvorena onlajn zajednica koja radi na enciklopediji. Otvorenost sa sobom donosi i određene probleme, među kojima su i potencijalna obračunavanja, čisto zato što se neko nekome ne sviđa, ili mu se ne sviđa neka odluka koja jeste u interesu projekta. To je razlog zašto većina administatora glasa protiv ovog prijedloga. Neki od vas koji se zalažete za ideju reizbora, stvorili ste atmosferu linča oko toga, izdvajajući sebe kao zajednicu a administratore na drugu stranu, kao nekoga ko radi protiv zajednice, bez obzira što su i admini zajednica. To je jednostavno nedopustivo. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:43, 6. mart 2010. (CET)

Tri godine sam na vikipediji po 10 do 15 sati dnevno i shvatio sam šta je vikipedija. Nemojte svoje stavove kriti sa nekim maglovitim razlozima. Prvo reizbor nije smenjivanje administratora i obezglavljivanje vikipedije. U ostalom imamo i ovde dokaz koliko su uticajni glasovi administratora, nećete ni vi to dozvoliti, ako tvrdite da smo mi ostali neodgovorni. Beskonačan mandat se nemože ničim opravdati, pogotovo ako se u toku njega rad dotičnog kroz rezbor nikad ne razmatra.--Sahara (razgovor) 00:54, 6. mart 2010. (CET)

Ali zašto mora da se razmatra kroz reizbor? Zašto se ne razmatra jedan po jedan i kada za to bude stvanih razloga? Zašto mora cela vikipedija da stane zbog reizbora? -- Bojan  Razgovor  01:00, 6. mart 2010. (CET)

Da, ali se može stvoriti atmosfera konstatnog preispitivanja rada administratora, što svakako nije dobro, jer bi se onda samo tim bavili, a ne onim zašta u stvari ovdje i jesmo, kako je već Sanja gore primjetila. Nije nikakva magla činjenica da ste u cijeloj ovoj priči izdvojili administratore kao neko strano tijelo koje radi protiv zajednice, što je opet kažem, neprihvatljivo. Dovoljno je pogledati vaše stranice za razgovor. Osim toga, ako si shvatio šta je Vikipedija, zašto onda stalno praviš analogije sa politikom i državom? --Slaven Kosanović {razgovor} 01:05, 6. mart 2010. (CET)

Upravo ovo što kažu njih dvojica i nemoj zaboraviti da je najosnovnija uloga admina da se brinu o ovom projektu - oni ga zapravo štite. Molim da mi se odgovori samo na dva jednostavna pitanja: šta konkretno mi korisnici koji nismo admini dobijamo njihovim reizborom i šta konkretno Njikipedija kao projekat dobija time?--Metodičar zgovor²a 01:08, 6. mart 2010. (CET)

I još jedna stvar: pominje se to razmatranje. Ako neko odmah ne valja, zašto čekati reizbore? Pa verovatno jer razlozi mogu biti besmisleni poput povređene sujete, a reizbor ne bi zahtevao obrazloženje... -- Bojan  Razgovor  01:09, 6. mart 2010. (CET)

Čime se sada ovo bavimo, mene tamo čeka nedovrčen članak, ali nemogu ovago neprirodne stvari, izvan životnih zakona da prećutim. Mislim da bi se manje bavili nego sada, zašto bi vikipedija stala, ako bi napravili nečiji reizbor. Pa ljudi administratoreu BIH često i menjaju pa opet ide život. Ovde niko nikog nesmenjuje, već posle određenog perioda mu produžava mandat. Šta tu ima tako dramatično i neprirodno, naprotiv.--Sahara (razgovor) 01:13, 6. mart 2010. (CET)

Vjerujem da ti možda nemaš loše namjere u tome što zastupaš, ali ima drugih ovdje koji je imaju i koji bi činili sve da te reizbore pretvore u linčovanja. U tome je problem. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:17, 6. mart 2010. (CET)

Sitem se pravi prema normalnim dobronamernim ljudima, sa usputnim merama da ga zlobronamerni ne zloupotrebe. To je uostalom i vaspitni pokazatelj za mlađe. Ko iskače iz toga mora dobiti po prstima.--Sahara (razgovor) 01:26, 6. mart 2010. (CET)

Može li pojašnjenje? -- Bojan  Razgovor  01:29, 6. mart 2010. (CET)

Reizbor je samo drugo ime za opoziv ili glasanje o povjerenju, ili oduzimanju admin prava. Pošto već imamo te klauzule za zlonamjerne, kao i kada dobronamjerni zluopotrijebe svoja ovlašćenja, onda je tako nešto besmisleno, izuzev ako neko nema namjeru da konstantno održava tenzije na projektu, prijetnjama da će na tom i tom reizboru nekome da skine prava, bez opravdanja i sl. Nažalost na Vikipediji i dobronamjerni i zlonamjerni imaju pravo glasa, a vrlo je teško dokazati da li su nečije namjere pozitivne ili negativne za projekat, pri čemu se uvijek gube velike količine energije. Iz tog razloga nijedan projekat Vikipedije nema sličan sistem o periodičnim reizborima. Reizbor iako možda može biti postavljen iz dobrih namjera, može postati svojevrsno oružje za pritisak na administratore, što nije nimalo dobro. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:35, 6. mart 2010. (CET)

Slavene, moram da kažem da su to dve sasvim različite stvari i tehnički i moralno. Reizbor je kada izađe mandat, zakonski i časno je za sve i za svakog ko korektno radi verovatno je novi mandat. Opoziv je kada se sa zloupotrebom isforsira taj proces i veliki je šamar za dotičnog, naravno ako je objektivno sa pokazateljima podkrepljeno. To je praktično varijanta 1 Goranove inicijative, za koju si glasao.--Sahara (razgovor) 01:44, 6. mart 2010. (CET)

Konkretni odgovori: @ Miki - „... smanjio bi se broj administratora.“ Po meni (moje mišljenje), nakon raizbora bi 70% administratora ostali na svojim mestima, a pri reizboru bi se kandidovalo još 10-15 novih korisnika. Tj. povećao bi se br. administratora. @ Bojan - „... Ako neko odmah ne valja, zašto čekati reizbore?“, to mi deluje kao „Sam protiv svih“, na reizborima odlučuje zajednica, a ne pojedinac. Da bi se povukao, nije dovoljno to što se nekom ne sviđa. A ako se ne ne sviđa većem delu zajednice, štetno je da se i dalje nalazi na tom mestu. @ Kašter i Sanja - „cjelogodišnji non-stop izborni cirkus i .. jer bi se Viki pretvorila u nekakvo "glasačko telo"“, odgovor reizbori su jednom u dve ili tri godine (nedelju ili dve). Odbranu neaktivnih administratora ne razumem baš najbolje?! Nemam odgovor na te konstatacije.

@ Metodičar - Ovo je predlog, koji je po meni bio dobar. Poslednji slučaj, oko čega se sve ovo i pokrenulo je korisnik Antidikriminator koji se kandidovo za administaora, slučaj je pokazao da je moguće prihvatili nekoga ko je 2 meseca na vikipediji da bude administrator. O takvim korisnicima ne znamo „ništa“ i može se potencijalno vremenom uveriti da nije za to mesto. Šta onda? Opoziv? U proteklih par meseci je čak bilo i blokiranih administratora, šta sa tim? Stekli su nepoverenje zajedice, svojim ponašanjem remete ugledu i više štete nego što korite, opoziva nema i to je činjenica. Zajednica bi trebala reizborima na neki način da se nakon nekog perida osveži (novim korisnicima i administratorima), obnovi i unapredi (nove ideje koje mogu doći do izražaja ako je struktura drugačija), da se prispita rad onih koji su izabrani (ako se o njima nije mnogo znalo pri izboru, to je dobar metod), neaktivni da se vrate na nivo korisnika i da ponovo počnu da pišu članke (za novi početak), tu su zbog članaka, a ne zbog administriranja. Šta će nam administriranje, ako niko ne piše članke? „Neaktivni“ samim tim što su neaktivni ne doprinose, a i štete kolegama jer ne dele teret učešća u rešavanju nekih ne baš tako prijatnih problema. Koliko razloga treba? To je po meni normalna stvar, nemoguće je znati kakav će ko biti pri izboru i mora da postoji opcija da se nakon nekog vremena (cela zajednica) ispita i potvrdi kako se pokazao. Ne znam što se brane oni koji dobro rade! Spavače i administratore „koje se nekome ne sviđaju“ razumem, ako se ne sviđaju većem delu zajednice nije im mesto tu (možda se zbog njih korisnici kraće zadržavaju na projektu) SmirnofLeary (razgovor) 01:49, 6. mart 2010. (CET)

Sahara, ne, ja sam bio taj koji je obrazlagao nadugo i naširoko zašto to ne može biti tako definisano (tvoja i Kašterova varijanta) i tamo i ovdje. Upravo zato što na Vikipediju dolaze ljudi koji nemaju pojma kako funkcioniše, ali ipak brzo steknu pravo da glasaju bilo gdje, pa i za izbore admina, sa nekih 75 izmjena, mada čak i da se kao uslov postavi 1000 izmjena, to ne garantuje nečiju dobronamjernost u bilo kom glasanju. Ono što smo mi bili predložili je da u situacijama kada se neki admin ponaša oholo na projektu, zajednica može da zatraži njegov opoziv iako nije zloupotrijebio tehnička ovlašćenja. To i reizbor svih admina su po meni vrlo različite stvari, jer se tu radi o vrlo konkretnim situacijama. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:51, 6. mart 2010. (CET)

Slažem se da su različite, ali su oboje delovi izbornog sistema. Admini jesu izborne funkcije, nisu postavljeni dekretom nekoga nadređenog.--Sahara (razgovor) 02:02, 6. mart 2010. (CET)

Mogu li ja dobiti odgovore na svoja pitanja, a ne da mi se drži govor o dobrim namerama i visokim predstavnicima za BIH (kakve to veze ima sa vikipedijinim administratorima). Dakle, ako neko ne valja, zašto se odmah ne razmatra njegov slućaj, već je za to potreban reizbor? Da li taj reizbor potreban da se bez obrazloženja uklone vredni i stručni administratori jer su se zamerili nekom? -- Bojan  Razgovor  01:52, 6. mart 2010. (CET)

Bojane, odgovoreno ti je ako imaš takve urgentne argumente predloži ga za opoziv.--Sahara (razgovor) 01:58, 6. mart 2010. (CET)

Ja i dalje nisam odgovor na svoje pitanje. -- Bojan  Razgovor  02:22, 6. mart 2010. (CET)

Smirnof, niko nema pravo da odlučuje o vrijednosti nečijih doprinosa i analizira koliko ko doprinosi, da li piše članke ili samo ispravlja greške u njima, briše vandalizme i sl., pošto je svačiji doprinos na ovom projektu vrijedan. Na tom hipotetičkom reizboru se takođe mogu kandidovati ljudi o kojima znamo vrlo malo ili ništa, pa to opet ne rješava problem. Jedino ga rješava glasanje o kandidaturi i glasovi "za" i "protiv" saradnika projekta. Prema tome, po meni, osim špto otvara mogućnost za atmosferu linčovanja, a neki korisnici su se postarali da nam je dočaraju posljednjih dana, reizbor ne doprinosi ničim ovom projektu. Novi admini se i sada mogu kanidadovati, cijelo vrijem trubite kao da tako nešto nije moguće, a postoje i procedure za uklanjenje prava problematičnim i neaktivnim adminima. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:02, 6. mart 2010. (CET)

Hvala Slavene na odgovoru. Mislio sam da je temelj dobra namera, a koliko vidim sad ste promenili aršin pa je u pitanju linčovanje. Ponašanje nekih i njihovo delovanje može biti i štetno, u smislu nedoličnog ponašanja koji rezultuje odlaskom ljudi sa projekta. Ostaje jedan, a ode pet (rezultat je -4). Pod uslovom da jednako vrede. Da se razumemo, ja nisam protiv toga da manje iskusni korisnici budu administratori (nema mog glasa kod povišenja uslova), samo sam za proverljivost. Sami ste glasali da Antidis. bude administrator, pa što vučete argument da se mogu takođe kandidovati ljudi o kojima znamo vrlo malo. Ja sam ZA to, ali da takav neko ne bude izabran na taj način da ga kasnije nikako ne može niko ukloniti sa pozicije admina. Vidim da mislite da su moje namere linčovanje (istaknuto podebljanim slovima), što nije u radu sa vaše strane. SmirnofLeary (razgovor) 02:16, 6. mart 2010. (CET)

Smirnof, znaš na koga sam mislio, u svakom slučaju ne radi se o tebi. Dakle, rasprave na glasanjima o povjerenju, a reizbor to svakako jeste po svojoj definiciji, umiju da budu autentično linčovanje. Tako je bilo u prošlosti i ne vidim zašto ne bi tako bilo i ubuduće. Admin prava nisu nikakva politička funkcija da sada proganjamo neaktivne ljude ovdje, neaktivni su iz nekog razloga. Neki zbog posla i privatnog života, drugi iz hiljadu drugih razloga. U svakom slučaju postoji mehanizam da neaktivni admini izgube prava nakon određenog perioda neaktivnosti, ali opet mogu da se vrate kao korisnici, ili eventualno ponovo zatraže da postanu admini. Strašno mi smetaju neki komentari na projektu, posljednjih dana, u smislu da neaktivni saradnici nemaju pravo glasa, ili ne bi trebali da glasaju ovdje. Ti ljudi su doprinijeli projektu koliko su mogli, možda će i još u nekoj budućnosti, tako da je to nepošteno. Osim toga nije tačno, po stoti put, da bilo kog admina ovdje niko ne može skinuti sa te pozicije. Ako je neko štetan za projekat, on sigurno više neće biti admin. Tako se dešavalo čak i kada nismo imali ova pravila o zloupotrebi, a sada je to još lakše. Nego, posljednjih godina, veći su problem neki korisnici koji doprinose, ali ipak imaju jako loš način komunikacije sa ostalim saradnicima projekta. Ako bivaju blokirani, nakon toga, imamo višemjesečno prozivanje administratora po svim stranicama projekta. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:33, 6. mart 2010. (CET)

Na pitanje zašto nije bilo opoziva zbog skorašnjih događaja odogovr je jednostavan: pravila nisu predviđala da će se administratori ponašati neprikladno. O tome smo na prethodnom glasanju rekli šta mislimo, samo zbog procedura nije usvojeno (a dosada je drugi krug mogao da se održi 3 ili 4 puta i bilo bi usvojeno već iz prve). Da li neaktivni štete mom ugledu? - ja ne mislim tako, baš me briga, a mislim da svi misle tako. -- Bojan  Razgovor  02:25, 6. март 2010. (CET)

I samo da dodam pre spavanja: ja sam autor onog pravila od 18 meseci neaktivnosti/nedoprinosenja kao administrator: 18 meseci je izabarano kao nesto sto nije ni puno ni malo. Neko godinu dana može biti sprečen (vojska, studije, bolest) da aktivno doprinosi. Sve preko 18 meseci je jasan znak da je neko definitivno otisao. -- Bojan  Razgovor  02:40, 6. mart 2010. (CET)

Ja sam malo vremešniji, pa sam otišao ranije na spavanje, u 2 i 30, pa da sada dodam. Nigde nisam spominjao aktivnost kao meru i kriterijum za reizbor (pogledajte i uverićete se). Međutim opet ponavljam ne može se ignorisati činjenica da su admini izborne funkcije, a izbor podrazumeva biranje(glasanje), reizbor i opoziv. To su tri neprekidne veze između izabranih i onih od kojih su birani. To se ne može ignorisati sa činjenicom da "admini nisu političke funkcije". Niko i ne tvrdi da jesu, ali nisu ni članovi akademije nauka, na doživotnoj počasnoj funkciji. Neki koji to zaslužuju i mogu, ali ne moraju biti. Sada imaju status da jesu. Još da ponovo dodam, ne pravi se sistem prema nekom pojedinačnom poznatom ekstremnom slučaju, za njega mora biti predviđen lek, koji se koristi i neomogućva ekstreme. Priznajem da je problem na ovoj strani što nije napravljena selekcija pitanja po prioritetu i po posledičnim vezama.--Sahara (razgovor) 08:49, 6. mart 2010. (CET)

Možda nisi ti predlagao aktivnost kao uslov, ali u ovom prijedlogu postoji tačka na glasanju o toj temi, dole niže. Tako da nije korektno da pričamo da tako nešto nije postavljeno na glasanje. Kada bi administratori sami mogli da odlučuju o sadržaju članaka, šta može u članke, a šta ne, kao i ko, po podobnosti, može da pristupi i radi na Vikipediji a ko ne, onda bi se mogao složiti da su članovi "nekakve akademije nauka" ili nekakvog uredničkog tijela, te da je biti administrator na Vikipediji, nekakva funkcija i da treba periodično da se provjeravaju na "izborima". Pošto to nije tako, ne slažem se. Naravno, svako ovdje ima pravo da predloži šta hoće, te ako postoji podrška za prijedlog, on prolazi, ako ne, onda ne prolazi. Osim toga, jasan lijek za opstrukciju na Vikipediji ne postoji, naročito kada su u pitanju prikrivene namjere, jer se sve bazira na tezi, "pretpostavi najbolju namjeru". To i jeste jedan od njenih problema, koji je posljedice otvorenosti Vikipedije. Na ovom projektu, imali smo velikih problema sa raznoraznim likovima, počev od nekakvih mladih fašista, ekstremista, paranoičnih i zlonamjernih korisnika isl, i mogu ti reći da je na spriječavanje njihovih opstrukcija i djelovanja, trošena ogromna količina energije i resursa, odnosno vremena saradnika, nekada i više od godinu dana u kontinuitetu. To je još jedan od razloga, zašto sam protiv otvaranja ove mogućnosti, odnosno još većeg stepena otvorenosti, nego što to sada jeste. Po meni je sasvim dovoljno da postoji mogućnost oduzimanja prava administratorima koji ih zloupotrijebe, kao i neaktivnim više od 18 mjeseci. Prema tome, ne slažem se da administratori jednom steknu prava, podarzumjevano imaju ista za vijeke vijekova. Imaće ih ako rade za dobrobit ovog projekta, i ako ga ne napuste. Eventualno bi trebalo još izglasati Goranov prijedlog, i to bi bila sasvim dovoljno zaštita korisnika od administratora, u slučaju da je tako nešto potrebno, pošto su to rijetke situacije. Administratori, zajedno sa svim ostalim saradnicima, rade na zaštiti ovog projekta, kako njegovog integriteta, odnosno konstruktivnog rada i doprinosa svih dobronamjernih korisnika, tako i samih korisnika od neželjenih i zlonamjernih agenata. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:49, 6. mart 2010. (CET)

Zašto prelazimo na ovakav rečnik, šta je korektno a šta nije? Sada ispada pošto izabrani ne biraju svoje birače, da to nije izborna funkcija? Čim su izdvojeni sa glasanjem oni su izabrani. Ali po stoti put ponavljam biti izabran uvek u paketu nosi sa sobom i mandat, tj obavezu reizbora, kada isti prođe. Isto tako izabrani mora imati mehanizam opoziva ako se ogreši o one uslove sa kojima je biran. Zašto tu treba velika priča kada je to prirodna zakonitost u svima segmentima ljudskog organizovanja. Nije vikipedija na srpskom u svemuru i mora imati iznimku.--Sahara (razgovor) 18:23, 6. mart 2010. (CET)

Mandat, ako ćemo tako da nazovemo stvari, prirodnim putem ističe nakon 18 mjeseci neaktivnosti administratora. Glasanjem o opozivu kada administrator zloupotrijebi svoja ovlašćenja. Koncept reizbora i izbora, kao u politici i državi, ne postoji ni na jednoj Vikipediji. Vikipedija na srpskom jeziku, nema potrebe da bude izuzetak po tom pitanju. Administratori na ovoj enciklopediji se ne biraju kao što se to radi u politici, nisu ovdje da rade na svojim kampanjama, niti adminstratorska prava imaju bilo kakve veze sa državnim, društvenim i političkim funkcijama. Administratori ove enciklopedije su ovdje da pomažu u održavanju projekta, štite njegov integritet i to je sve. Sve dok rade u interesu projekta, nema potrebe da ih se preispituje na glasanjima. Onog momenta kada to nije tako, pokrene se glasanje o opozivu. Masovni izbori svih administratora neminovno vode u strančarenje i biranja po podobnosti, a ne po kvalitetu rada, što nije prihvatljivo. Ako ima dva korisnika, koji glasaju za nekog administratora vrednujući njegovo angažovanje i rad na projektu kroz vrijeme, biće ih najmanje četiri koji će glasati po kriterijumu, sviđa mi se, ili ne sviđa mi se, ili idem da poguram ovog, pošto meni više odgovara, a ovog neću, kao što se to radi u stvarnom životu, u politici i drugim funkcijama u društvu. Tako nešto takođe neminovno uvodi stranački život na jedan projekat čiji je smisao nešto sasvim drugo, a to je da svi bez obzira na naše stavove o zilion različitih stvari, treba da radimo u interesu enciklopedije i što kvalitetnijeg sadržaja na njoj, a ne da se igramo birokratije i izbora. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:01, 6. mart 2010. (CET)

Na osnovu izloženog proizilazi zaključak: glasanje treba izbaciti iz metoda rada, pošto vodi u stranačko igranje demokratije. Kako nekada može biti validno a nekada je za ovakvu osudu. Ja lično ne znam za bolji i objektivniji izraz volje većine!--Sahara (razgovor) 19:57, 6. mart 2010. (CET)

Smjernice sa ove stranice važe kao pravilo na svim Vikipedijima i opisuju šta Vikipedija nije: Vikipedija:Šta Vikipedija nije#Vikipedija nije većinska demokratija.

Vikipedija nije eksperiment u većinskoj demokratiji. Prvenstveni metod pronalaženja saglasnosti je rasprava, a ne glasanje. To jest, Vikipedijom ne vlada obavezno mišljenje većine. Stalno se sprovode razna glasanja, ali njihovi brojčani rezultati su obično samo jedno od nekoliko sredstava za odlučivanje. Presudna sredstva za postizanje saglasnosti su rasprave koje prate glasanje. Na primer, vrlo važan proces na Vikipediji je postizanje saglasnosti o tome koji članci nisu enciklopedijski te bi ih trebalo potpuno obrisati sa Vikipedije. Diskusija pomoću koje se postiže saglasnost se dešava u kontekstu „glasa“ na stranici Članci za brisanje. Međutim, Vikipedija zapravo jeste demokratija, u smislu u kojem je definišu politički teoretičari kao što su Hana Arent (Hannah Arendt) i Robert Dal (Robert Dahl). Dal demokratiju definiše kao politički sistem u kojem svaki pojedinac kojeg odluka pogađa ima priliku da da svoj prilog odluci. Arent primećuje da je vladavina većine samo procedura odlučivanja koja se koristila u, na primer, antidemokratskom sovjetskom Kremlju. Ona demokratiju definiše kao politični sistem zasnovan na otvorenom razgovoru.

--Slaven Kosanović {razgovor} 02:14, 7. mart 2010. (CET)

Odlično! Zašto se ne držimo toga? Samo se nekaže da pojedinac može birati kada odlučuju glasovi a kada drugi argumenti, niko nije sudija na vikipediji. Zašto nečujemo i mišljenja i drugih, potrudimo se umesto odbranaškog prilaza po svaku cenu. Koristimo i kontradiktorne argumente da bi po svaku cenu nešto dokazali, što se nemože dokazati. Kada zatreba nadglasavanje nazivamo voljom cele zajednice, a u sledećoj prilici nazivamo glasanje zajednice da može biti stranačko igranje demokratije. Gde je tu princip? O kojima mi to principima vikipedije pričamo, kada ih menjamo u argumentima prema trenutnoj potrebi? Kažemo vikipedija nije politika a kada zatreba pozivamo se na principe državnih izbora, čak i u drugim državama, pročitaj takav stav na kraju stranice od strane Avale. Vreme je da se uozbiljimo, gledaju i slušaju nas mlađi.--Sahara (razgovor) 12:20, 7. mart 2010. (CET)Sahara (razgovor) 09:12, 7. mart 2010. (CET)

Pa je'l nekome zabranjeno da ovdje izrazi svoje mišljenje? Nije. To što se većina ne slaže s tobom po ovom pitanju možda znači da postoje opravdani razlozi za to, bez obzira što se tebi ne sviđaju. Jesam li ja potrošio deset dana da pomognem da se sroči i usvoji onaj prijedlog za izbore za sjajne i dobre, kako se ne bi smarali po verifikacijama koje su zavisile od pojedinaca i da bi participacija saradnika projekta u tome bila veća, bio manji fokus na glasanjima, a težište prešlo na debatu i otvoreni razgovor o tim člancima. Tako bi sve trebalo da funkcioniše na ovom projektu, a ne da se igramo glasanja svakih pet minuta. Zatim Goranov prijedlog izmjene politike koji je imao vrlo visoku podršku nije prošao, jer je mala grupa vas imala druge ideje, predlažući alternative, bez obzira što se većina u ovoj zajednici ne slaže s njima. I o kakvom ti onda preglasavanju pričaš? Šta bi bilo da smo mi sada ovdje krenuli da predlažemo alternative prijedlozima u ovom glasanju? Ukinuo bi neutralne glasove, a pokušavaš drugima da imputiraš zatvaranje opcija za participaciju i iznošenje stavova većeg broja saradnika u diskusiji? Dobro je da sam na vrijeme saznao s kim treba ubuduće da sarađujem na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:49, 7. mart 2010. (CET)

Nikome formmalno nije zabranjeno da iznese svoje mišljenje, ali eto ima samozvanih sudija koji donose presude o tome ko ima podršku zajednice a ko je nema i ako naziva glasanje stranačkim igrarijama i kada izgube ideje o nekim tzv. argumentima, izlaz nađu na prelazak na lično. Ja ne mogu prodati svoje stavove i ubeđenje da bih kupio nečiju volju za saradnju. To i nije predviđeno sa viki politikom.--Sahara (razgovor) 15:18, 7. mart 2010. (CET)

Ma Sahara, nije sporno da se glasa. Međutim, ova opcija je na prethodnom glasanju već imala manje poklonika i sada glasamo ponovo za nju. Znaš, demokratija nije ni ponavljanje glasanja do iznemoglosti sve dok ne uspe. Baj d vej, rečju nisi pomenuo smisao ovog reizbora, već sve vreme pričaš o tome kako to nije ništa strašno. I nije, pa ja to znam bolje od drugih, sam sam se odrekao admin alatki, stvarno nije to podvig godine.--Metodičar zgovor²a 20:34, 6. mart 2010. (CET)

Smirnof, iskreno, niti jedan argument me nije uverio. Ukoliko admini budu blokirani ili iz bilo kog razloga nisu dobri za svoju funkciju, postoji opoziv. Ipak postoji, samo se retko ko potrudi da ga pokrene. Znaš, nije u redu čekati da dođu reizbori da bi se naplatilo ono što nam se neko od njih zamerio (a to bi se dešavalo, veruj). Ljudskije je, bar ja tako mislim, da se otvoreno suočiš sa adminom i potražiš njegov opoziv, ako baš misliš da nije za to i da šteti projektu. Zaslužio je bar toliko da mu to i kažeš javno i „u oči“ (koliko je to moguće preko neta). I nova ekipa doći neće, ljudi moji. Koja nova ekipa? Gde se krije, pošto je na Njiki očigledno nema? Ko su ti ljudi? Prave stvari van Njiki i čekaju da se stara garda povuče? Hajde da budemo realni. Koliko ljudi će zaista hteti da budu admini kada vide da će se o njima glasati svake godine? Meni to baš ne izgleda kao motiv koji će doprineti njihovom broju, a potrebni su, bez obzira što neki pričaju. Ljudi, ovaj projekat se ne održava sam od sebe.--Metodičar zgovor²a 20:34, 6. mart 2010. (CET)

I konačno; ovo prepucavanje admini-neadmini postaje opterećujuće. Da se razumemo, sa gotovo svakim od njih sam bio u makar jednom sukobu i nije mi frka od toga, a svi znaju da nisam dražestan protivnik. I najiskrenije, postupci nekog broja njih su mi potpuno jezivi. I da se ja pitam, makar trojica ne bi više bili admini. Međutim, najiskrenije, sve ovo podseća i to suviše neodoljivo na linč, bunt i sve negativno upereno protiv njih. Ne želim i neću da učestvujem u tome, jer nije u redu. Oni su moji drugari (Jagoda, evo javno obelodanjujem), poštujem ih, iako me većina nervira () i volim da sarađujem sa njima. Od ljudi sa Njikipedije i admina i neadmina sam mnogo naučio, kao i svi vi koji sada tražite njihov reizbor. Imam osećaj da se držite ideje samo zato što je vaša, bez mnogo razmišljanja o njenom smislu i svrsi i da ste spremni da sve odnose pouništavamo samo da bi se izgurala.--Metodičar zgovor²a 20:34, 6. mart 2010. (CET)

Žao mi je što sam sve ovo napisao, ali tako mislim.--Metodičar zgovor²a 20:34, 6. mart 2010. (CET)

I meni je žao što si to napisao, pošto debelo nisi u pravu. Nema nikakvog spora admini i ostali. Ima samo bunkerska odbrana adminskog esnafa. Što je nepotrebno i što je najveća šteta za vikipediju. Ja lično se više neću vraćati na ovu stranu. Ne vredi se igrati gluvih telefona.--Sahara (razgovor) 20:40, 6. mart 2010. (CET)

Znate šta, ajde da se ne izmotavamo više. Ja već treći dan nisam dobio odogovor na moje pitanje je li reizbor način da se odstrele nesimpatični a da nisu ništa prekršili nijedno pravilo ili smernicu Vikipedije. Ja pitam kako će se ovo izbeći, dobijem odgovor ja sam dobronameran. Ma ko vas pita da li ste dobronamerni, ima onih koji nisu. Izbegava se direktan odgovor na moje pitanje, a tu se onda kuka po stranama za razgovor i priča se o nekoj administratorskoj zaveri. Ja se ni sa kim nisam konsultovao, bio sam uzdržan oko ove ideje, ali me je sve ovo nateralo da promenim mišljenje. -- Bojan  Razgovor  09:40, 7. март 2010. (CET)

Ja bih samo da primetim, da onaj kome je savest mirna, taj se ne boji ni "osvete" ni "linča". Koliko vidim, ovde ima jako malo takvih. Bokice, ako ti je savest mirna, ako si uvek radio pošteno i savesno, nemaš zašto da se bojiš bilo kakvih "zlonamernih" elemenata (treba li da te podsetim kako sam glasala na tvom poslednjem izboru za administratora?). Isto važi za bilo koga, bio on administrator ili ne. Jer, čak i da ima takvih zlonamernika, čak i ako se radi o "linču" ili "osveti", uvek će biti nadglasani jer Vikipediju ne čine samo zlonamerni elementi (iako, sudeći po komentarima, neki administratori misle drugačije). Kako malo poverenja imate u pravdu, to je čudo jedno, a još manje u korisnike Vikipedije... --Јагода испеци па реци 10:54, 7. март 2010. (CET)

Moja je savest mirna. Ovaj put me ama bas niko ne moze da me optuzi da sam prekrsio zloupotrebio adminske moci, a da se ulizujem nekome to necu. -- Bojan  Razgovor  11:31, 7. март 2010. (CET)

I ja isto mislim, Bojane. Mislim da, sto se tebe tice, zaista nemas cega da se bojis. Od tvog poslednjeg izbora, tvoje ponasanje kao administratora je bilo korektno i uzorno. Nema potrebe nikom da se ulizujes, i ne znam uopste odakle ti ta ideja da tako nesto treba da radis. --Јагода испеци па реци 15:10, 7. март 2010. (CET)

Је ли? Него, Јагода, како објашњаваш то да ја мислим да ово личи на линч и освету, а нисам админ? И уопште се не ради о томе да ја не верујем у правду. Ја немам поверења у тебе, конкретно. И уосталом, ово није судница и форум где се пресуђује ко је био савестан, поштен и шта ти ја знам. Гласања на Њикипедији имају само једну сврху; да унапреде рад на енциклопедији и квалитет те енциклопедије. О каквој правди се овде прича? Зашто смо се ми уопште овде окупили?--Методичар зговор²а 13:54, 7. март 2010. (CET)

Zabole me leva stikla sto ti nemas poverenja u mene. A mozda mislis da "ovo lici na linc i osvetu" jer tebi praktikovanje linca i osvete nije strano, Vikipedija je bila svedok tvog osvetoljubivog pohoda protiv mene pre nekoliko meseci. Dragi moj, imam jedno senzacionalno otkrice za tebe: srecom, nisu svi kao ti. --Јагода испеци па реци 15:10, 7. март 2010. (CET)

Ne mogu, a da se ne složim sa ovom tvojom poslednjom tvrdnjom. Samo bih dodao; srećom po tebe, naravno. Zamisli da svi mogu da vide koliko manipulišeš ljudima? :)--Методичар зговор²а 15:42, 7. март 2010. (CET)

Kojim to ljudima ja manipulišem? Izgleda da je svaki moj istomišljenik ili svako ko me ne mrzi ovde na vikipediji osuđen da bude proglašen debilom koji dozvoljava da ga ja manipulišem, mojim potrčkom, psićem i slične budalaštine koje ste sve imali prilike da izgovorite. Mislim, Metodije, time zaista ne vređaš mene, već inteligenciju tih korisnika... No, tebe to nikad nije bilo briga, jedino što te je ikada interesovalo je bilo da me ocrniš na svakom koraku i što je više moguće, bez zadrške i bez ikakvih skrupula... E, ko nam sve uči decu... --Јагода испеци па реци 16:40, 7. март 2010. (CET)

Zastrašujuće zaista ko sve to radi i ja se slažem. :) Ipak, gledaj to sa vedrije strane; makar ti ne radiš u prosveti, a to jeste srećna okolnost. :) I naopako da se tvoji prijatelji ne slažu sa tobom uvek i bespogovorno. Pa ako to ne odrade, prestaju da ti budu prijatelji. Eto, ja bih imao što-šta da doprinesem na tu temu. :)--Методичар зговор²а 16:45, 7. март 2010. (CET)

Poenta je: puno glasanja + glasanje bez obrazlaganja glasa = puno prilika za osvetu nekom. Da se ide od slucaja do slucaja i za tako nesto ima razloga - nema problema. -- Bojan  Razgovor  15:58, 7. март 2010. (CET)

Pa neka se kao uslov stavi obrazlaganje glasa. Ovu poslednju rečenicu ne razumem. Što se osvete tiče... Heh. Ponavljam. Kome je savest čista, nema čega da se boji. Međutim, pošto ovde izgleda ima malo onih koji se mogu time pohvaliti, strah od pravde je preveliki, a opravdanje za to se nalazi u zamenjivanju teza: pravda se imenuje tamo nekom osvetom... --Јагода испеци па реци 16:40, 7. март 2010. (CET)

Kako može biti "strah od pravde" kada je na prošlom glasanju bio konsenzus da se skine ograničenje prilikom opoziva? -- Bojan  Razgovor  16:51, 7. март 2010. (CET)

Pa ako se ovde niko "ne boji pravde", zašto onda svoj glas protiv reizbora mnogi objašnjavaju strahom od neke navodne osvete? Čije? Moje? Da li to znači onda da ti isti koji su tako glasali misle da ja imam razloga da se nekom ovde ... Svetim? Ako tako misle, znači da im savest nije mirna. Što bih se ja bojala na primer, kako ćeš ti glasati kod mog reizbora, ako znam da ti nikad nisam ništa uradila nažao? Zar ne vidiš koliko su vaši razlozi protiv reizbora... Apsurdni? --Јагода испеци па реци 19:16, 7. март 2010. (CET)

Bokice, „pravda“ je ovde uvedena kao termin da se napravi opstrukcija ideje, projekta i svega drugog. Nema nikakvog traženja pravde i ti i ja možemo da se ne slažemo kao što se ne slažemo i možeš ti meni da budeš nesimpatičan do sutra, kao što i jesi, ali to nikakve veze nema sa životom i zdravom pameti. Naš sukob i odnos je naša stvar, a ako mislim da štetiš projektu (kao što ne mislim) pokrenuću postupak, ne zato što hoću da se razračunavamo, već zato što je to u interesu Njikipedije. I to je jedino ispravno. Sve ovo što ti Jagoda priča (sa nečistom savešću i sličnim glupostima) je začarani krug iz koga nema izlaza. Ona sve vreme želi da plate admini koji su joj, po njenom mišljenju, zlo naneli. I to ti je „pravda“.--Методичар зговор²а 17:04, 7. март 2010. (CET)

Hahaha, pa ti si stvarno majstor komendije! FYI, moja savest je čista kao suza, i nemam nameru bilo kome da se "svetim". Osim toga, čak i da mi jeste to namera (a nije, jer imam mnogo pametnijeg posla nego da se... svetim -- svašta), ja mogu da dam samo jedan glas. Ne znam kako bi moj jedan glas mogao na bilo koji način da nadjača vaših 20. E, stvarno što Dungo kaže, give me a break, bre... Mnogo si naporan... --Јагода испеци па реци 19:16, 7. март 2010. (CET)

Metodicar, za sukob je potrebno dvoje. Mozda ti jesi u sukobu sa mnom, ali ja nisam u sukobu sa tobom. -- Bojan  Razgovor  18:27, 7. mart 2010. (CET)

Ma nisam ni ja sa tobom, aman. :) Uopšte nije to poenta priče, to je samo primer. Hteo sam nešto drugo, ali nema veze.--Metodičar zgovor²a 19:04, 7. mart 2010. (CET)

Vikipedijanci, hajde da malo smirimo strasti. Mišljenja su očigledno podeljena i čuli smo ih dosta. Nema potrebe da prelazimo na lične napade koji su evidentni u nekolicini komentara. Neka svako glasa prema svojoj savesti i neka iznese svoj stav i argumente. Manite se prepucavanja, prozivanja i omalovažavanja onih korisnika koji misle i glasaju drugačije. Nikoga pojedinačno ne prozivam.--micki ^talk 20:10, 7. mart 2010. (CET)

Pa ne znam, Micki... Ovde meni neki sve vreme lepe etikete neke osvetoljubivice koja samo čeka da poobara sve administratore, vređa me se uzduž i popreko svaki moj komentar se tumači kao zlonameran, opstrukcija projekta, ideja i celog sveta, i niko ne reaguje. Tek kad ja vratim loptu, onda se nađu dušebrižnici da uvode red, onda kad je već kasno. Još jedan primer kako administratori jednostavno nisu za posao medijatora. --Jagoda ispeci pa reci 20:23, 7. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ja smatram da je neizvodljivo da se vrši periodični reizbor administratora, jer bi to uvelike stagniralo Vikipediju. To bi možda bio povod da se žrtve blokiranja ili nekih drugih metoda administratora obračunava sa njime, iako je admin vršio veoma dobro svoj posao. Administrator koji je prekršio dužnosti može se skinuti prostom većinom, što znači da nije doživotan i nedodirljiv. Mislim takođe da je potrebno spustiti granicu neaktivnosti na 12 mjeseci. Ukoliko neko treba duže vremena da odsustvuje on to može jednostavno saopštiti Vikipediji gdje bi se mogao napraviti izuzetak. Administrator neaktivan duže od godinu dana se može ražalovati u urednika, a nakon povratka eventualno glasanjem vratiti na staru dužnost. Danas imamo slučaj da kada se neko kandiduje za administratora, odmah počnu komentari kako ih je već previše, a mnogi od njih nisu aktivni. Onaj ko je neaktivan godinu dana gubi admin status, a treba prepustiti drugim vrsnim korisnicima da postanu administratori. Pošto su glavni argumenti za reizbor to što su neki upravnici neaktivni, predlažem da se održi opšte glasanje o administratorima gdje bi se jednom konačno riješilo da li će oni ostati administratori ili ne. Glasanje bi se odnosilo samo na neaktivne administratore. Mislim da bi to bio dobar kompromis za sve, da se jednom zasvagda vidi želi li zajednica neaktivne ili ne želi. --Željko Todorović (razgovor) 19:17, 7. mart 2010. (CET) s. r.

To bi možda bio povod da se žrtve blokiranja ili nekih drugih metoda administratora obračunava sa njime,

Žrtva ne može da se sveti. Žrtva može samo da traži pravdu. Ako je neko blokiran nepravedno, onda je žrtva. Onaj ko je blokiran s pravom, ne može nikako biti žrtva. Nazivati nekoga žrtvom ko je s punim pravom blokiran je mešanje baba i žaba. Čega se toliko boje administratori? Da su uvek radili kako valja, ne bi se sad ničeg bojali. Zapravo, oni koji jesu radili kako treba, nemaju čega da se boje, jer nikakva osveta ne može doći od nekog ko je s pravom blokiran. A onaj koji je bespravno blokiran, ne može da se sveti, već samo da traži pravdu. A ovde, koliko ja vidim, traženje pravde i osveta se poistovećuju. Koliko vidim, ipak nema nade za ovu Vikipediju... Čisto gubljenje vremena. --Jagoda ispeci pa reci 20:30, 7. mart 2010. (CET)

Potpuno se slažem. I podržaću te u odluci da ne izgubiš više niti jedan minut. :)--Metodičar zgovor²a 21:47, 7. mart 2010. (CET)

E sad baš neću da idem. Tebi u inat--Jagoda ispeci pa reci 20:47, 11. mart 2010. (CET)

Uh, vidim ovde zamenu teza. Nije poenta da li se administratori boje nečega, već svrsishodnost predloženog mehanizma. Lično, savest mi je čista i ne bojim se reizbora. Ali to apsolutno nema veze sa tim kako sam glasao. Glasao sam zato što mislim da je predlog loš, a ne zato što se plašim da ne bih prošao u reizboru. Jer, ako bih već zloupotrebio prava, svako bi imao mogućnost da pokrene glasanje za oduzimanje prava meni i to bi bio efikasniji ekvivalent reizboru. --filip ██ 00:47, 12. mart 2010. (CET)

Tačka 2

Da li ste za povišenje uslova da bi neko postao administrator? ZA-PROTIV Poslije prvog kruga, ako prijedlog bude usvojen na glasanju, raspravilo bi se o tačnim uslovima, kao što su minimalno potrebni broj izmjena u GIP, put početnik-autopatrolisan-patroler-kandidat za administratora, itd. Poslije te rasprave išlo bi se na drugo glasanje o tačnim detaljima.

Glasovi za i protiv, tačka 2

1. za --Miroslav Ćika (razgovor) 16:17, 3. mart 2010. (CET)
2. za--Jagoda ispeci pa reci 16:30, 3. mart 2010. (CET)
3. za Videti obrazloženje dole. --micki ^talk 22:19, 3. mart 2010. (CET)
4. protiv --Slaven Kosanović {razgovor} 17:04, 3. mart 2010. (CET)
5. za 6 mjeseci i bar 1000 izmjena od čega bar 90% u "nerazgovornim" imenskim prostorima. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. za --Željko Todorović (razgovor) 20:19, 3. mart 2010. (CET) s. r.
7. za 7 meseci, makar 1.200 izmena od kojih 72% u GIP-u --Новак (razgovor) 22:22, 3. mart 2010. (CET)
8. za Ne može neko da danas dođe, a sutra postane admin (zaista ne mislim ni na koga konkretno). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:25, 4. mart 2010. (CET)
9. za --Matija 10:04, 4. mart 2010. (CET)
10. za --mile (razgovor) 15:41, 4. mart 2010. (CET)
11. protiv -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. mart 2010. (CET)
12. za --Ana piši mi 00:19, 5. mart 2010. (CET)
13. protiv postoji glasanje, tako da se uvek može glasati protiv --Jovan Vuković (r) 00:43, 5. mart 2010. (CET)
14. za može se glasati protiv, ali neprolazak na glasanju često ume da obeshrabri ili ozlojedi korisnika. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:45, 5. mart 2010. (CET)
15. za - možda nekakav upitnik kao na en viki, pa da kandidati znaju tačno šta se traži i kako to da isprave. Ipak ne treba preterivati, ne bira se predsednik države nego administrator enciklopedije pa u skladu sa tim uslovi moraju da budu ispunjivi.--Avala (razgovor) 14:50, 5. mart 2010. (CET)
16. za --Đorđe Stakić (r) 14:53, 5. mart 2010. (CET)
17. protiv Ne vidim svrhu, jer je dovoljno povišenje uslova što mi glasamo. Gde ćete više od toga? :)--Metodičar zgovor²a 17:44, 5. mart 2010. (CET)
18. za Da, da i da. Predefinisati i pooštriti uslove, kako bi minimalizovali broj neuspešnih glasanja. Ona nisu dobra ni za glasače ni za kandidate. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:24, 5. mart 2010. (CET)
19. protiv Mislim da nije dobra ideja da se glasa o glasanju, ako treba postrožiti kriterijume (to je ok), ne treba to uraditi tako što će se više puta glasati o jednoj istoj stvari. Bolje u startu postaviti više kriterijume. --Sanja razgovorstranica 23:51, 5. mart 2010. (CET)

    Ako smatraš da bi trebalo izneti konkretan predlog pre izjašnjavanja, mislim da nemaš razloga za brigu. Da se ovo ne bi pretvorilo u mačka u džaku, mislim da je razumno da se u sledećoj iteraciji ponudi i opcija ostajanja na starom. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:44, 6. mart 2010. (CET)

    Da, mislim da je ovde bio potreban konkretan predog. Mislim da je ovo enciklopedija. Ne treba da se svaki čas glasa, već da se pišu i dopunjavaju tekstovi... Ovde se usvaja pravilo da se napravi pravilo za novo glasanje, pa da se usvoje predlozi, pa da se onda ponovo glasa... To nije dobro, ovde smo da bismo pisali i dopunjavali tekstove (bar sam ja tako shvatila Viki). Ako se odlučuje o promeni pravila, treba odmah dati konkretan predog i glasati za ili protiv jasno definisanog pravila (usvajanje novog ili ostajanje starog), a ne da glasamo da se smisle pravila za koja ćemo glasati!--Sanja razgovorstranica 04:01, 6. mart 2010. (CET)

    Koliko god razumeo šta želiš da kažeš, ne mogu s tim da se složim, jer nema svrhe praviti zilion podopcija i varijanti promene ovih preduslova pre nego što se vidi koliko korisnika je uopšte pozitivno raspoloženo prema pooštrenju pravila. S tog stanovišta, biti za promene, a glasati protiv njihovog daljeg utanačavanja — uz insistiranje na direktnom utanačavanju (raspianju energije, u slučaju da uopšte nema želje za tim) — je promašaj. Sloboda izbora. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:11, 6. mart 2010. (CET)

    U pravu, na kraju, koliko vidim veliki broj korisnika je za (tako da ce biti izglasano), samo i dalje mislim da se rasplinjavamo stalnim glasanjima, koja sve cesce izazivaju rasprave o stvarima koje nemaju veze sa glasanjem...(hmmm... a ni sa Viki) Dobro bi bilo da se najzad dogovorimo oko pravila (da li treba da naglasim "da ih postujemo") i smanjimo nepotrebno trosenje reci (ne mogu da verujemo da sam ovo izgovorila ), vremena i energije. U pravu si - sloboda izbora! Htela sam da naglasim ono sto mislim da je vazno! --Sanja razgovorstranica 16:17, 6. mart 2010. (CET)

20. protiv--Aleblok70 (razgovor) 20:00, 6. mart 2010. (CET)
21. protiv --Wlodzimierz (razgovor) 12:12, 7. mart 2010. (CET)
22. protiv--Dzordzm (razgovor) 00:29, 8. mart 2010. (CET)
23. protiv--Goldfinger (razgovor) 12:50, 8. mart 2010. (CET)
24.  neutralan s jedne strane, uslovi služe najpre da odbace očigledne novajlije, ali možda bismo mogli te uslove za nijansu pooštriti, jer ipak raste zajednica, pa rastu i kriterijumi aktivnosti i verovanja nekoj osobi. --filip ██ 11:13, 11. mart 2010. (CET)
25. protiv U praksi se do sada nije često dešavalo da se za admina kandiduje neko ko nema dovoljno iskustva, a broj izmena ionako nije realan pokazatelj nečijeg doprinosa. S druge strane, ako baš počne da se dešava da se nedovoljno iskusni korisnici kandiduju svaki čas, tek tada pristupiti pooštrenju kriterijuma. -- Loshmi (razgovor) 03:59, 13. mart 2010. (CET)

 Komentar: Čini mi se da je trenutna „kvota“ premala. Iako cilj te kvote nije da dobijemo savršenog kandidata, već da se onemogući kandidovanje apsolutnih početnika i ljudi koji su tu „od juče“, ipak bi mogli biti malo zahtevniji. Nisam pristalica rigoroznih zahteva, ali mi se čini prikladnijim zahtevati od korisnika bar tri meseca (ili više?) aktivnog učešća na projektu i 1000 izmena. To će omogućiti da se kandidat bolje upozna sa pravilima i načinom funkcionisanja projekta, a glasačima da steknu bolju sliku o kandidatu i lakše donesu odluku tokom glasanja. --micki ^talk 16:56, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ne bih definisao uslove na način: 1000 izmjena od čega bar 90% u GIP, navedite prosto i jasno, potrebno je preko 900 izmena u GIP-u. SmirnofLeary (razgovor) 18:56, 3. mart 2010. (CET)

To nije ono što sam rekao. Mislio sam na 900 izmjena u svim imenskim prostorima osim razgovorima korisnika i vikipedije (neproduktivnim razgovorima). Dakle ne samo GIP. --Kašter (разговор) 20:09, 3. март 2010. (CET)

Pa može da se desi da neko ima 900 izmena u GIP-u a 10000 van GIP-a. Onda takva osoba uglavnom vreme provedeno na Njikipediji ne troši na konstruktivan način. Ako odmah definišemo uslove, 1000-90% je bolje. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:31, 4. mart 2010. (CET)

Ja sam za defininiciju: 6 mjeseci i bar 1000 izmjena u "nerazgovornim" imenskim prostorima. Uslov da bude broj, pa ako je potrebno i veći, bez zalaženja u to koji je to procenat u pitanju. SmirnofLeary (razgovor) 09:43, 4. mart 2010. (CET)

 Komentar: Zalažem se za put autopatrolisani - patroler - admin. Sadašnji uslovi za admina se smatraju previše niskim pa nam prethodni kandidat samo zbog toga nije prošao iako je te kriterijume ispunio. Pojavila se dakle potreba za povećanjem i preciziranjem kriterijuma i ja se sa tim slažem. --Đorđe Stakić (r) 14:53, 5. mart 2010. (CET)

Tačka 3

Da li ste za povećanje minimalne potrebne godišnje aktivnosti administratora (uvođenje više kvote aktivnosti da bi neko ostao administrator)? ZA-PROTIV Poslije prvog kruga, ako prijedlog bude usvojen na glasanju, raspravilo bi se o tačnim uslovima, kao što su minimalna godišnja kvota aktivnosti, itd. Poslije te rasprave išlo bi se na drugo glasanje o tačnim detaljima.

Glasovi za i protiv, tačka 3

1. za --Miroslav Ćika (razgovor) 16:18, 3. mart 2010. (CET)
2. za--Jagoda ispeci pa reci 16:30, 3. mart 2010. (CET)
3. za Videti obrazloženje dole. --micki ^talk 22:19, 3. mart 2010. (CET)
4. protiv --Slaven Kosanović {razgovor} 17:05, 3. mart 2010. (CET)
5. za Pod uslovom da u kasnijem glasanju o tehn. detaljima postoji opcija protiv. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. protiv --Željko Todorović (razgovor) 20:20, 3. mart 2010. (CET) s. r.
7.  neutralan Ne vidim razlog za povećanje minimalne potrebne godišnje aktivnosti administratora zbog svega što je Filip naveo u svom komentaru. Predlažem svim korisnicima sa pravom glasa da ga pročitaju pre glasanja, a nalazi se u komentarima vezanim za glasanje za predlog pod tačkom 1. Neutralan sam jer možda zbog skromnog iskustva i nepoznavanja zajednice možda grešim.--Antidiskriminator (razgovor) 23:20, 3. mart 2010. (CET)
8. protiv----László (talk) 01:09, 4. mart 2010. (CET)
9. za Isti komentar kao i u odgovoru na prvo pitanje. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:26, 4. mart 2010. (CET)
10. protiv Mislim da dobar admin ne treba juriti godišnju kvotu da bi ostao dobar admin. --Matija 10:08, 4. mart 2010. (CET)
11. za --mile (razgovor) 15:41, 4. mart 2010. (CET)
12. protiv -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. mart 2010. (CET)
13. protiv --Ana piši mi 00:20, 5. mart 2010. (CET)
14. protiv ne vidim razlog zašto bi se to radilo --Jovan Vuković (r) 00:43, 5. mart 2010. (CET)
15. protiv administratori treba da budu osobe koje su nekonfliktne, umeju da razgovaraju... to nisu kvaliteti koji se tek tako gube. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 5. mart 2010. (CET)
16. protiv - jer aktivnost nije vrlina koja se neminovno traži kod administratora. Neki od izuzetno aktivnih korisnika nikako ne bi mogli da postanu administratori zbog svoje konfliktne prirode, ljubavi prema sočnim psovkama, lošeg snalaženja u zajednici i sl. Dakle velika aktivnost ne znači uspešnost u obavljanju administratorske dužnosti.--Avala (razgovor) 14:54, 5. mart 2010. (CET)
17. protiv Ovo je volonterski projekat. Mada iskreno ponekad poželim da svi postojeći admini ostanu bez alatki, samo da vidim kako bi to izgledalo i koliko bi to dobroga donelo.--Metodičar zgovor²a 17:44, 5. mart 2010. (CET)
18. protiv Potrebno je da admin bude aktivan, da doprinosi projektu (ovo je volonterski projekat i to naravno treba uzeti u obzir) a ne da juri nekekvu "kvotu".--Sanja razgovorstranica 23:54, 5. mart 2010. (CET)
19. protiv--Aleblok70 (razgovor) 20:02, 6. mart 2010. (CET)
20. protiv --Wlodzimierz (razgovor) 12:13, 7. mart 2010. (CET)
21. protiv--Dzordzm (razgovor) 00:29, 8. mart 2010. (CET)
22. protiv--Goldfinger (razgovor) 12:50, 8. mart 2010. (CET)
23. protiv slična stvar kao sa tačkom 1. Postoji mehanizam koji uklanja administratore koji pokazuju apsolutnu neaktivnost... i taj mehanizam postoji, čini mi se, više zbog toga da se spreči zloupotreba/otmica starih naloga, nego gubitak poverenja u osobu. --filip ██ 11:17, 11. mart 2010. (CET)
24. protiv Per Filip. -- Loshmi (razgovor) 04:01, 13. mart 2010. (CET)

 Komentar: Jesam za malo veće zahteve po ovom pitanju. Iako sam u prvoj tački bio protiv, mislim da bi od ovoga bilo više koristi nego štete. Dalo bi realniju sliku o broju ljudi koji su bar umereno aktivni u održavanju Vikipedije. Rekao bih da se ta cifra sada kreće oko 15-tak korisnika. Ni ovde nisam za rigorozne zahteve i imajući u vidu kako sada stoje stvari, podržao bih umereno povećanje kriterijuma po pitanju aktivnosti. --micki ^talk 16:56, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: Razlog za uvođenje kvote aktivnosti je upravo to, dakle da nemamo neaktivne „spavače“. Kvota može biti niska, recimo 500-1000 izmjena godišnje. Svojom neaktivnošću prebacuju teret na administratore koji rade dobar posao, i time takođe kolektivno srozavaju ugled te pozicije. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:33, 4. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ovde nije precizno jasno šta se podrazumeva pod pojmom "minimalne potrebne godišnje aktivnosti administratora" i gde ti podaci stoje u pravilima tj. koliki su trenutno da bi se mogli povećati. Ja sam ovo razumeo kao kriterijume neaktivnosti tj. posle kog perioda nekativnosti se neki admin razrešava. Do sada je to bilo 18 meseci ne vršenja admin dužnosti. Ako se ovo promeni na primer na 12 meseci, da li je to ono što je postavljač hteo? Kako bi se taj minimum izražavao, jel postoje još neki numerički parametri? --Đorđe Stakić (r) 15:01, 5. mart 2010. (CET)

Tačka 4

Da li ste za uvođenje automatske kandidature za administratora? Ovo bi se dešavalo automatski kada korisnik uradi određeni vrlo veliki broj izmjena u GIP-u, i uz to ima određeni dugi vremenski staž na vikipediji na srpskom jeziku. Glasanje je i dalje potrebno za potvrdu kandidata kao administratora. ZA-PROTIV Poslije prvog kruga, ako prijedlog bude usvojen na glasanju, raspravilo bi se o tačnim uslovima. Poslije te rasprave išlo bi se na drugo glasanje o tačnim detaljima.

Glasovi za i protiv, tačka 4

1. za --Miroslav Ćika (razgovor) 16:20, 3. mart 2010. (CET)
2. protiv--Jagoda ispeci pa reci 16:31, 3. mart 2010. (CET)
3. protiv Videti obrazloženje dole. --micki ^talk 22:19, 3. mart 2010. (CET)
4. protiv --Slaven Kosanović {razgovor} 17:05, 3. mart 2010. (CET)
5. protiv Napraviti hiljade administratora samo da bi im se kasnije ukinula prava zbog nekativnosti je apsurdno. Korisnici moraju da izraze volju da postanu admini. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
6. protiv --Željko Todorović (razgovor) 20:21, 3. mart 2010. (CET) s. r.
7. protiv Slažem se sa stavovima iznetim u niže navedenom komentaru koji je napisao Korisnik:Micki--Antidiskriminator (razgovor) 23:23, 3. mart 2010. (CET)
8. protiv Ne treba nametati nekom kandidaturu protiv njegove volje. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:28, 4. mart 2010. (CET)
9. protiv Glupo je nekome nametati posao. --Matija 10:05, 4. mart 2010. (CET)
10. protiv --mile (razgovor) 15:41, 4. mart 2010. (CET)
11. protiv -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. mart 2010. (CET)
12. protiv Ako neko želi, neka se kandiduje. Ne vidim razlog da ga silom teramo da radi nešto što neće. --Ana piši mi 00:21, 5. mart 2010. (CET)
13. protiv --Jovan Vuković (r) 00:43, 5. mart 2010. (CET)
14. protiv -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 5. mart 2010. (CET)
15. protiv - nema potrebe za ovim, ko želi da se kandiduje može i sam. Sistem može jedino automatski da predloži korisniku da se kandiduje. To ne bi bilo loše. Mada opet, velika aktivnost ne znači uspešnost u administraciji.--Avala (razgovor) 14:55, 5. mart 2010. (CET)
16. protiv --Đorđe Stakić (r) 15:01, 5. mart 2010. (CET)
17. protiv Nažalost, nepraktično.--Metodičar zgovor²a 17:44, 5. mart 2010. (CET)
18. protiv Zanimljiva ideja, ali ne treba nikome nametati obavezu --Sanja razgovorstranica 23:55, 5. mart 2010. (CET)
19. protiv --Wlodzimierz (razgovor) 12:13, 7. mart 2010. (CET)
20. protiv--Dzordzm (razgovor) 00:29, 8. mart 2010. (CET)
21. protiv--Goldfinger (razgovor) 12:52, 8. mart 2010. (CET)
22. protiv Mislim da postoji generalna saglasnost u tome da ne treba terati druge da postaju administratori, te automatsko promovisanje nije dobra ideja. --filip ██ 11:20, 11. mart 2010. (CET)
23.  neutralan Interesantan predlog, ali nemam baš neki stav po ovom pitanju. protiv Zapravo, kad razmislim, ipak ne. -- Loshmi (razgovor) 04:07, 13. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ovo nije dobra ideja. U narednom periodu bi to mogao biti izvor novih problema. Nikoga ne treba kandidovati bez njegove saglasnosti, niti nam trebaju glasanja za kandidate koji uživaju malo poverenje zajednice i jedina preporuka im je određeni broj izmena (kako se ovim predlaže). Neka svako, ko zadovoljava potrebni minimum, sam proceni da li uživa dovoljno poverenje svojih saradnika i neka se sam odluči da podnese kandidaturu.--micki ^talk 16:56, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ovo je zamišljeno tako, da ljudi mogu do glasanja doći radom, a ne prijatelj-prijatelj odnosom. Idealni saradnik je onaj koji samo piše članke i sređuje ih, a skoro nikada ne sudjeluje u raspravama, a još manje u svađama. Takve treba nagraditi. Imamo ih ovdje dosta. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:30, 4. mart 2010. (CET)

Ja se ne slažem da bi admin mesto trebalo da se shvata kao "nagrada", jer ono donosi pre svega nove obaveze (pre svega tehničko održavanja projekta) koje mnogi korisnici jednostavno, ne žele, već bi radije da i dalje rade ono što su i do sad radili -- da pišu. Povećanje kriterijuma je sasvim dovoljno pa kad neko nakupi uslove, ako ima želju pre svega da bude admin, nek se kandiduje i neka bude izabran.--Jagoda ispeci pa reci 13:38, 5. mart 2010. (CET)

Tačka 5

Da li ste za opciju da jedino posredničko veće ima pravo posredovanja u sukobima? ZA-PROTIV Poslije prvog kruga, ako prijedlog bude usvojen na glasanju, raspravilo bi se o tačnim uslovima, kao što su definiranje očitih vandalizama, brzina obaveznog donošenja odluke, dostupne kazne, itd. Poslije te rasprave išlo bi se na drugo glasanje o tačnim detaljima.

Glasovi za i protiv, tačka 5

1. za Videti obrazloženje dole. --micki ^talk 22:19, 3. mart 2010. (CET)
2. za Administrator mora i dalje da ima mogućnost blokiranja vandala i trolova. U dogovoru sa više administratora bi morao da može prekinuti ratove izmjena i to na dogovorenoj verziji. Posredničko vijeće može da se bavi stvarima koje nisu hitne. --Kašter (разговор) 18:25, 3. март 2010. (CET)
3. za --Željko Todorović (razgovor) 20:21, 3. mart 2010. (CET) s. r.
4. za Ako se već formira, onda i treba da radi svoj posao. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:27, 4. mart 2010. (CET)
5. za --mile (razgovor) 15:41, 4. mart 2010. (CET)
6. za Osim u slučaju trolova i vandala gde treba odmah reagovati. -- Bojan  Razgovor  18:25, 4. mart 2010. (CET)
7.  neutralan ako se ovo donese u nekom neodgovarajućem obliku, a ako se ne izglasa posredničko veće (a izgleda da će tako biti) doći će do toga da admini ne smeju da posreduju, a posredničko veće ne postoji. --Jovan Vuković (r) 00:43, 5. mart 2010. (CET)
8. protiv vidi komentar -- Обрадовић Горан (разговор) 04:58, 5. mart 2010. (CET)
9. za--Dilic (razgovor) 07:15, 5. mart 2010. (CET)
10. protiv --Saša Stefanović ® 13:20, 5. mart 2010. (CET)
11. protiv - kada bih znao da bi takvo veće bilo aktivno glasao bih za. Slažem se u svemu sa Goranom.--Avala (razgovor) 14:57, 5. mart 2010. (CET)
12. protiv --Đorđe Stakić (r) 15:05, 5. mart 2010. (CET)
13. za--Metodičar zgovor²a 17:44, 5. mart 2010. (CET)
14. protiv Dati prostora frilanserima. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:24, 5. mart 2010. (CET)
15. za Naravno da će se dati prostora i frilanserima. Poenta je da to više ne bude obaveza administratora i da im se time zabrani blokiranje korisnika prema sopstvenoj proceni. --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 5. mart 2010. (CET)

    Naravno da neće. Ovo bi PV dalo ekskluzivno pravo na to, iako sama politika daje mnogo šira ovlašćenja ovakvom veću od prostog posredovanja. A tek sada vidim da je ovo posredovanje zapravo vrsta ARBITRAŽE. Jok i jok. Žao mi je što sam propustio donošenje ovakve politike. Suština je da nema potrebe drugima braniti da posreduju. Ovo se ne tiče skidanja te obaveze sa leđa admina već oduzimanja prava na poserdovanje svakom korisniku van veća, što je apsurd, jer posredovanje nije isto što i arbitraža (a „posredničko veće“, kako je nesrećno nazvano, zapravo jeste vrsta arbitraže). 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:44, 6. mart 2010. (CET)

    OK, to je tvoje viđenje. Ja to ne vidim tako (da vidim isto kao i ti, ne bih svakako glasala za). Poenta bi trebalo da bude da se blokiranje korisnika kao mera "posredovanja" potpuno ukine, da ako nastane svađa, bilo ko pokuša da SMIRI situraciju posredovanjem, a ne blokiranjem. Ako ne uspe taj neko, onda bi to preuzeli članovi tog nekog veća, komisije ili kako bi se već nazvalo to posredničko telo, kod kojih bi blokiranje bilo kao krajnja opcija kad s već svi mogući napori iscrpe. Dakle, poenta je prestati rešavati sukobe blokiranjem korisnika, čemu se danas najčešće pribegava kao sredstvu rešavanja bilo kakve vrste sukoba. --Jagoda ispeci pa reci 11:13, 6. mart 2010. (CET)

    Pa onda bi zaista moglo i da se napiše na taj način. Ja sam u dilemi da li je ono za šta glasate zaista napisano tamo gore. :) 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:17, 6. mart 2010. (CET)

    Ideja je bila, kako si i sam rekao Sanji gore u pradlogu br 2 ako se ne varam, da se vidi da li uopšte postoji podrška za takvu ideju u zajednici. Ukoliko postoji, onda bi se utanačili detalji, jer (i tu se slažemo), što džaba da trošimo vreme na utanačavanje detalja ako generalno niko ovde nije za takvu ideju. Čak i ako sad prođe ovaj predlog, u principu to ne znači da stupa na snagu, jer ne postoje pravila tome. Postoji više mogućnosti: da se u sledećem krugu dogovorimo kako bi to otprilike trebalo da izgleda, stavimo na glasanje i vidimo da li će proći ili neće, da se pojavi više predloga, pa da opet više predloga stavimo na glasanje i da pobedi onaj sa više glasova, a takođe može da se desi i da svi padnemo mrtvi od diskutovanja i da na kraju napustimo ideju o posredničkom veću. Dakle, ovo glasanje nije ništa konačno ni definitivno, već samo konkretizovanje onoga oko čega vredi diskutovati i utanačiti detalje. Dakle, reizbor - hm, bilo bi dobro, ili ne, nikako mi se ne dopada ta ideja ni u kakvom obliku. Ako ipak misliš da reizbor (ili bilo koje od ovde postavljenih pitanja) bi moga biti dobra ideja, treba da glasaš za, jer ovo glasanje je samo početak, a nikako kraj. Doduše, kako je krenulo mislim da će pre biti kraj. No, opet smo postigli nešto: uštedeli smo sebi nedelje, ako ne i mesece beskorisne diskusije oko nečega što zajednica u stvari neće, a da neće, to pokazuje ovo glasanje. Iako vidim da mnogi misle da je ovo glasanje propast, ja ne mislim tako: jednostavno smo odmah saznali šta se ovde hoće, i oni koji bi nešto menjali, sad znaju da ne treba ovde da gube vreme na definisanju novih pravila. Pošteno, i otvoreno. I ušeđeno dragoceno vreme svih nas. --Jagoda ispeci pa reci 23:14, 6. mart 2010. (CET)

16. za--Sanja razgovorstranica 23:57, 5. mart 2010. (CET)
17. za--ALE^block70 14:24, 7. mart 2010. (CET)
18. protiv--Dzordzm (razgovor) 00:29, 8. mart 2010. (CET)
19. protiv--Goldfinger (razgovor) 12:53, 8. mart 2010. (CET)
20. protiv Slažem se sa Goranom i Đorđem; posredničko veće je u biti dobra ideja (glasali smo za njega svojevremeno), ali nije imalo prilike da se pokaže na delu; tako da ne bih davao toliko velika ovlašćenja telu koje nije imalo nikakvog "iskustva" do sada. Kada/ako se ono (re-)formira i prikaže u akciji, onda možemo razmišljati o tome da mu dopustimo šire ingerencije. --filip ██ 11:28, 11. mart 2010. (CET)
21. za Zbog skorašnjih dešavanja. --Новак (razgovor) 20:21, 11. mart 2010. (CET)
22. za--Sahara (razgovor) 20:32, 11. mart 2010. (CET)
23. protiv Voleo bih prvo da vidim posredničko veće na delu. -- Loshmi (razgovor) 04:03, 13. mart 2010. (CET)

 Komentar: Bio bih zadovoljan da dobijemo Posredničko veće sastavljeno od razumnih i nekonfliktnih osoba. U tom slučaju, nema potrebe da obični korisnici ili administratori na sebe preuzimaju tu obavezu. To mi se čini ispravnijim i boljim načinom rešavanja sukoba. --micki ^talk 16:56, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: Nekako da jedino PV posreduje zvuči mi „apsolutistički“. Da li postoji neka opcija koja umanjuje tu moć kao npr. preispitavanje odluke od strane Zajednice u odrećenim slučajevima? --Новак (razgovor) 22:31, 3. mart 2010. (CET)

 Komentar: 1. Zašto isključivo posredničko veće sme da posreduje. Ako se sve strane slože oko nekog posrednika zašto je bitno da li je on u ovom veću?

2. Posredničko veće kao telo smo već imali. Nije se pokazalo kao efikasno. Pre nego što mu se daju enormna ovlašćenja, hajde prvo da vidimo to telo na delu i zaista operativno.

3. Najvažnije. Za sad je prilično nejasno i neodređeno definisano, pa može da se shvati na razne načine. Meni lično ovo zvuči kao ArbKom. Odluka o uvođenju ArbKoma je otprilike najozbiljnija odluka koju zajednica može da donese. Odluka o uvođenju ArbKoma se svakako ne donosi kao peta, uzgredna tačka glasanja o nekoj politici koja sa tim nema veze. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:58, 5. mart 2010. (CET)

Slažem se u potpunosti sa Goranom. Mislim da nema uopšte potrebe za ovakvim "telom" na našoj Vikipediji. Još uvek smo mali i svi se "znamo" dovoljno dobro. Još uvek možemo da izađemo na kraj sa većinom problema. Dakle, protiv sam uvođenja takvog tela/veća. Takođe, siguran sam da bi nastao pravi haos kod izbora osoba koji bi bili članovi istog, te stoga preporučujem da bez preke potrebe ne čačkamo mečku. --Saša Stefanović ® 13:20, 5. mart 2010. (CET)

 Komentar: Kad se posredničko veće pokaže na delu kao nešto od ozbiljnog značaja i pouzdano, kvalitetno telo za rešavanje sukoba, onda mu treba dodeliti ovako isključivu ulogu. Kako to do sada nije bio slučaj nemam poverenja da će ubuduće biti dok se ne pokaže. Dakle posredničko veće - da, ali za sada ne sa isključivim ovlašćenjima. --Đorđe Stakić (r) 15:05, 5. mart 2010. (CET)

 Komentar: Delim Goranovo mišljenje iz tačke 3. njegovog komentara. Glasao sam {{за}} jer smatram da posredovanjem treba da se bavi veće kada i ako se ono formira, mada se svo vreme zalažem i da administratori imaju mogućnost delovanja u sukobima (paralelno). Ono što mene zabrinjava jeste da li će uopšte doći do formiranja veća (zbog slabog interesovanja korisnika da budu članovi istog) i ako se ono formira koliko dugo će se članovi zadržati u tom veću i koliko će ono biti aktivno i sposobno za rešavanje svih sukoba. Zbog toga delim mišljenje da bi bilo svrsishodnije glasati o ovome kada to veće bude imalo iza sebe određeni broj slučajeva i kada budemo imali predstavu kako ono radi. Svoj glas ne doživljavam kao podršku stvaranju ArbKoma, već kao davanje prednosti veću u posredovanjima, a svi detalji bi navodno trebali da se rasprave kasnije. Dakle, iako shvatam Goranovu bojazan, neću povući svoj glas. --micki ^talk 15:26, 5. mart 2010. (CET)

 Komentar:Uopšte ne delim Goranovo mišljenje ni po jednoj stavci.--Metodičar zgovor²a 17:51, 5. mart 2010. (CET)

1. Prvo, zašto bi učestvovalo? Zato što bi ga činili ljudi koji žele da se bave time. Šta je alternativa? Admini očigledno ne žele da se bave time, a nekako im to zajednica nameće. Iskreno, ne razumem insistiranje da tako ostane.
2. Kako da vidimo da li je telo efikasno ako ga ne izglasamo? Cenim da ćemo empirijski teško doći do pravog odgovora. I prethodno veće se nije pokazalo kao efikasno jer ga, najpoštenije, nismo ni koristili. To vrlo dobro zna i Goran, kao i ja, jer smo bili članovi.
3. Veće nije ništa drugačije definisano od vremena kada su se birali prethodni članovi. Zašto je sada drugačije? Hoću da kažem, koja je to zadrška da se ovlašćenja tom veću daju, koja tada nije postojala?--Metodičar zgovor²a 17:51, 5. mart 2010. (CET)

I za Sašu; ja ne mislim da izlazimo na kraj sa većinom problema na zadovoljavajući način. Bilo ko ko poglčeda događaje u poslednje vreme to može da uoči.--Metodičar zgovor²a 17:51, 5. mart 2010. (CET)

 Komentar: Ovo Posredničko vijeće nije ni slično Arbitražnom komitetu. Arbitražni komitet nije potreban i nadam se da takvo tijelo nikada neće postojati na srpskoj Vikipediji. Arbitražni komitet donosi odluke o svemu i svačemu, beskompromisno blokira veliki broj korisnika, ima pravo izbora nekih činovnika, može samo sebi dopunjavati i mijenjati pravila itd. Na njegove odluke nema pravo žalbe, može se eventualno žaliti na Meti i sudi samo u jednom stepenu. Posredničko vijeće ima isključivu nadležnost da posreduje u sukobima. Posredovanje može zatražiti sukobljena strana, zajednica ili samo Posredničko vijeće. Vijeće ima tri stepena suđenja: prvo posredovanje, ponovljeno posredovanje i posredovanje panela od 5 posrednika. Mislim da bi se jedan problem dobro pročešljao kroz ova tri stepena što pojačava njegovu pravednost. Jasno je naznačeno da ovo tijelo nema nikakvih izbornih ili savjetodavnih nadležnosti što znači da je ono odvojeno i nezavisno tijelo. Posrednici imaju mandat od godinu i nisu tu doživotno. O tome kakav je bio posrednik za svoj mandat odlučiće zajednica, ukoliko se isti kandiduje ponovo za posrednika. Postoji i politika izuzeća posrednika iz spora na zahtjev strane. Pa nećemo mi imati desetine sporova pa da je stalna aktivnost potrebna (mislim da nećemo uopšte imati sporova pred Vijećem). Mislim da je pogrešno postavljeno pitanje da samo Posredničko vijeće može posredovati. Administratori su zamišljeni takođe kao posrednici i oni su dužni dati svoje mišljenje kada se dva korisnika sukobe i da pokušaju da razrješe spor. Vandalizmi i trolovanje su isključivo u administratorskim rukama. Ukoliko sukob dva korisnika eskalira, rečeno je već da administrator ima neosporno pravo da blokira na sedam dana. Ukoliko se nastavi sukob, tek onda uskače Vijeće. Vijeće je posljednji način rješavanja sukoba i ono će najprije donositi preporuke za rješavanje spora sa dobrom namjerom a ne nekakve blokade ili tome sl. Nadam se da će se ovaj prijedlog izglasati pa da pređemo na uređivanje pojedinosti, umjesto da ovdje beskonačno uslovljavamo kako će to Posredničko vijeće izgledati. Izglasajmo prijedlog pa onda sredimo pojedinosti kako bi svi bili zadovoljni. Vidićemo kako će to sve funkcionisati. --Željko Todorović (razgovor) 22:49, 5. mart 2010. (CET) s. r.

Komentari, prvi dio

Po sadašnjim pravilima na projektu, posredničko vijeće ne samo da ima pravo da posreduje u sukobima, nego je to jedini razlog njegovog postojanja. Naravno, pod uslovom da postoje izglasani članovi, što trenutno nije slučaj, jer imamo jedno glasanje u toku, a mandat starim članovima je davno istekao. Tako da ne znam čemu ovako formulisano pitanje u tački 5. Najvjerovatnije bi ga trebalo formulisati: da li ste za potpuno ukidanje posredničkog vijeća? Mada bi po mom mišljenju trebalo sačekati, jer nije nimalo korektno glasati o tome u vrijeme kada postoji, je u toku, glasanje za posrednike, odnosno izbor posrednika. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:02, 3. mart 2010. (CET)

Postavite obavještenje o ovom glasanju na Medijaviki:Sitenotice pošto se radi o glasanju o korjenitim promjenama. --Željko Todorović (razgovor) 20:25, 3. mart 2010. (CET) s. r.

Moje mišljenje:

• Tačka 1 — PROTIV. Reizbor administratora se može posmatrati kao dobro rješenje za kontrolu aktivnosti administratora, ali smatram da je neizvodljiv. Nisam siguran ni da li politika reizbora postoji na bilo kojoj vikipediji, a mislim da ne postoji. Administrator se od strane zajednice bira neograničeno, po sadašnjim pravilima, i onaj ko je glasao za administratore je toga trebao biti svjestan u trenutku glasanja. Reizbor je nešto pozitivno, ali tehnički neizvodljivo na Vikipediji. Ukoliko je administrator prekršio dužnosti, može se pokrenuti postupak o opozivu, gdje će se vidjeti stav zajednice. Reizbor ima i svojih negativnih strana, tj. da korisnici koji su bili ograničeni od strane nekog administratora glasaju protiv reizbora, iako je ovaj administrator dobro obavljao svoj posao. Ja sam generalnog mišljenja da treba stvoriti novu politiku prema kojim bi se propisalo neko kompromisno rješenje. Smatram da bi gornja granica bila 12 mjeseci neaktivnosti, a ne kako je danas propisano 18 mjeseci. Mislim da bi to zadovoljilo one koji kritikuju administratore zbog neaktivnosti. Alternativni prijedlog bi bio da se u skorijoj budućnosti, održi kolektivno glasanje o neaktivnim administratorima, gdje bi se izjašnjavalo o svakom administratoru da li bi trebalo da ostane na dužnosti ili ne. Ovo glasanje bi se samo odnosilo na neaktivne administratore.
• Tačka 2 — ZA. Povišenje bi se trebalo odnositi na broj izmjena u vikipedija imenskom prostoru. Zajednica mora da upozna kandidata pomoću njegovih diskusija i drugih doprinosa na Trgu. Neko može biti vrstan uređivač u glavnom imenskom prostoru, koncentrisati se na pisanje članaka, ali administrator mora imati u uvid i predznanje šta se dešava u unutrašnjosti Vikipedije, tj. pratiti sve rasprave na Trgu i oglašavati se. Na osnovu nečijih stajališta na Trgu se najčešće formira mišljenje o nekim osobama.
• Tačka 3 — PROTIV. Na Vikipediji ne treba praviti nikakva uslovljavanja korisnicima pa tako i administratorima. Ovo je volonterski projekat i svako doprinosi onoliko koliko može i koliko ima vremena. Ne mora administrator da bude konstantno aktivan, pa ima i on svoj privatni život. Znači, apsolutno sam protiv bilo kojeg uslovljavanja ili nametanja broja obaveza bilo kojem korisniku Vikipediji, pa tako i administratorima.
• Tačka 4 — PROTIV. Automatska kandidatura nije neophodna na Vikipediji. Onaj ko smatra da bi bio dobar administrator on bi se kao i do sada mogao kandidovati. Eventualno, možemo uvesti dopuniti pravilo da i drugi korisnici mogu kandidovati nekog, ukoliko dobiju njegovu saglasnost. Mislim da je kandidovanje od strane drugih korisnika prisutno na nekim Vikipedijama, mislim da je tako i na hrvatskoj.
• Tačka 5 — ZA. Posredničko vijeće je neophodno za Vikipediju kako sukobe ne bi rješavala jedna osoba već kolektivno tijelo sastavljeno od korisnika koji uživaju povjerenje zajednice. Administrator bi imao apsolutno i neosporno pravo da blokira sve vandale i trolove, to im pravo niko ne spori. U pogledu rješavanja sukoba, administratori bi imali mogućnost i pravo da blokiraju nekog saradnika na najviše 7 dana. Ukoliko želi da ga blokira na više od 7 dana, obraća se Posredničkom vijeću. Posredničko vijeće ne može disciplinovati administratora niti bilo kojeg korisnika, ako krši pravila Vikipedije. Ono je nadležno za posredovanje u sukobima. Ukoliko je administrator prekršio neko pravilo, to ne spada u funkciju Vijeća, nego se može pokrenuti redovni postupak opoziva. Posredničko vijeće se ne može naravno sastati odmah, njemu je najmanje potrebno 7 dana da donese odluku u nekom sukobu. Ukoliko ćemo uspostaviti javno posredovanje, trebalo bi stvoriti posebnu razgovornu stranicu za posrednike, nešto slično Administratorskoj tabli. Javno raspravljanje posrednika bi značajno usporilo proces donošenja odluke, ali smatram da se samo na Vikipediji može donositi posrednička odluka i nigdje više, bez obzira na vrijeme potrebno za donošenje odluke. Nikakvi IRC-evi niti posebni portali, forumi, kanali itd. Samo Vikipedija imenski prostor.

Predložio bih da i drugi korisnici iznesu svoje mišljenje u ovakvoj formi, kako bi se mogla formirati predstava šta bi moglo biti kompromis u nekim pitanjima, kako bi lakše riješili ovu situaciju i što brže okončali cjelokupno glasanje i nakon njega raspravu. --Željko Todorović (razgovor) 21:24, 3. mart 2010. (CET) s. r.

Neutralni glasovi

Smem li ja nešto da pitam? Da li se neopredeljeni glasovi računaju? Mislim da je izglasano da se ne računaju, ali nisam sigurna... --Jagoda ispeci pa reci 23:52, 4. mart 2010. (CET)

I ja sam bio u istoj dilemi kao Jagoda i ovo je ono što sam uspeo da pročitam u trenutnim pravilima. Neutralan glas nije ukinut definitivno. Osim toga, u pravilima u vezi sa glasanjem je napisano da predlagač može da odredi dužinu trajanja glasanja, ali nije napisano da predlagač može sam da odluči koja vrsta glasova može, a koja ne može, da se primenjuje u svakom pojedinačnom glasanju. Ovo se ne odnosi na onu vrstu glasanja kod kojih je eksplicitno naznačeno kako se glasa. Npr. kod sjajnih članaka je navedeno da se može glasati samo za i protiv. Kod glasanja za dobre članke toga nema (koliko vidim). Kod glasanja za davanje i oduzimanje ovlašćenja postoje posebni zahtevi u vezi prava korisnika da glasaju, tačno je definisano koliko traje glasanje i naznačeno je jasno da se neutralni glasovi ne računaju. Više puta su se iznosila mišljenja u korist i protiv predloga da neutralni glas treba u potpunosti da se ukine ili bar da se ne računa na glasanjima, ali nisam uspeo da nađem da smo to zvanično usvojili. Unapred se ograđujem, jer možda grešim. --micki ^talk 10:34, 5. mart 2010. (CET)

Meni se čini da sam na nekom glasanju (a nije bilo za sjajne članke) videla jasno definisano da neutralan glas ne važi, tj da se ne računa. Mada, možda bi trebalo da o tome raspravimo i da jednom za svagda unesemo u opšta pravila o glasanju odluku koju budemo doneli. Možda čak i preskočiti raspravu, jer se o tome dosta raspravljalo, pa otići odmah na glasanje... Ne znam, šta kažu drugi? --Jagoda ispeci pa reci 13:39, 5. mart 2010. (CET)

Ne racunaju se, nije ovo skupstina pa da imamo tacno odreden kvorum i vecinu. Ako se neko ne slaze, ja cu svoje glasove precrtati. -- Bojan  Razgovor  13:46, 5. mart 2010. (CET)

Ja sam mišljenja da ne bi trebalo da se računaju, jer u suštini, u ukupnom prebrojavanju glasova, pretvaraju se u negativne glasove. No, neću da insistiram jer ne znam kakva je konačna odluka, a znam da se o tome raspravljalo. A bilo bi lepo da se zna računaju li se ili ne, pre zaključivanja ovog glasanja. --Jagoda ispeci pa reci 13:58, 5. mart 2010. (CET)

I ja se slažem da mogu izazvati zabunu. Mišljenja sam da njihovo neračunanje nema uporište u pravilima (bar u ovom trenutku, ako sam ih dobro shvatio, mada možda grešim). Stoga je uvek bolje glasati jasno i glasno. Onaj ko neće da glasa, ali hoće da izrazi svoj stav, neka ostavi  Komentar:. Činjenica jeste i to da se na kraju neutralni glasovi računaju kao negativni (mada nisu ista stvar), pa bi i to trebalo da bude jasno korisnicima koji ih koriste. Nemam definitivan stav po ovom pitanju. --micki ^talk 14:27, 5. mart 2010. (CET)

Naravno da nisu ali oduzimaju procente glasovima za, a pošto može biti samo izabran ili nije izabran, onda ti neutralni automatski potpomaću ovu drugu opciju, jer smanjuju broj glasova ZA uodnosu na ukupan broj glasova. Ja se slažem sa Mikijem da oni koji ne znaju kako da glasaju neka ostave komentar (tu žutu tačku), a ne ono neodulučan (sivu). Nadam se da će još neko ovde izraziti svoje mišljenje kako bismo do kraja glasanja znali šta sa tim navodno neutralnim glasovima. --Jagoda ispeci pa reci 15:39, 5. mart 2010. (CET)

Napomenula bih da je otvarač glasanja jasno izložio:

Glasanje se sprovodi davanjem glasa ili u odgovarajuću sekciju.

Dakle, neutralan glas se nije pominjao. Mislim da bismo ovo mogli da uzmemo kao potvrdu da se neutralni glasovi ne računaju. --Jagoda ispeci pa reci 15:41, 5. mart 2010. (CET)

Onda ih jednostavno treba precrtati sa napomenom da se samo može glasati za ili protiv. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 20:58, 5. mart 2010. (CET)

Evo ponoviću još jednom: u pravilima u vezi sa glasanjem je napisano da predlagač može da odredi dužinu trajanja glasanja, ali nije napisano da predlagač može sam da odluči koja vrsta glasova može, a koja ne može, da se primenjuje u svakom pojedinačnom glasanju. Ko onda može da uzme sebi za pravo da precrtava glasove drugih ljudi? Na osnovu čega? Ja se slažem da ti glasovi unose zabunu, ali ovo nije način da se to reši. To što je predlagač tako odlučio nije dovoljno, jer se ovo tiče svih korisnika. Da li su ovi glasovi još nekada poništavani, osim prilikom davanja i ukidanja administratorskih ovlašćenja što je definisano u pravilima? Možda to treba promeniti, ali ne treba sada praviti presedane. Ako je usvojena odluka da se neutralni glasovi poništavaju ili prosto ne računaju u konačnom prebrojavanju glasova, onda je to druga priča. Zbog toga se izvinjavam ako mi je ta informacija promakla. --micki ^talk 21:32, 5. mart 2010. (CET)

Hm, kod sjajnih članaka stoji u tački pet:

Korisnici mogu glasati za i protiv,....

Dakle, već postoje glasanja gde se neutralni glas ne računa. Taj glas je običan trojanski konj i ne treba ga uzimati u obzir. Ili glasaj protiv ili glasaj za. Ako ne znaš kako da glasaš, nemoj ni da glasaš, nego daj komentar--Jagoda ispeci pa reci 22:21, 5. mart 2010. (CET).

Tako je, kod glasanja za sjajne članke i kod izbora i opoziva admina to stoji u pravilima. Ne i za ostala glasanja. Ili to treba ugraditi i u pravila za druga glasanja ili prosto raspraviti da li je zajednica za ukidanje neutralnih glasova u globalu. --micki ^talk 22:27, 5. mart 2010. (CET)

Drugim rečima, ovde se neutralni glasovi ipak računaju, jer nigde ne piše da se ne računaju. Bzvz. --Jagoda ispeci pa reci 22:38, 5. mart 2010. (CET)

Ma kako hoćete. Ja sam hteo reći da ne treba ovde praviti bilo kakve presedane, jer to posle ispadne loše. Ako se i ostali slažu, neka se ne računaju. Već neko vreme nisam baratao sa neutralcima pa ni ja nisam 100% siguran. Možda nam neka pametna glavica ukaže na nešto što nismo videli ili spomenuli. --micki ^talk 22:54, 5. mart 2010. (CET)

U ovom slučaju se neutralni glasovi ne računaju. Točka! (a ne bi trebalo ni u ostalim slučajevima. Ako nezna šta će, neka sačeka malo pa nek se odluči. Zajednicu interesuje da li je neko za ili protiv, a ne ko je neodlučan - taj i ne treba ništa da odlučuje) ----László (talk) 01:07, 6. mart 2010. (CET)

Ne može to tako točka i kraj priče. Po tom pitanju bi trebalo da postoji konsenzus. Možda jedan deo zajednice ne interesuje da li je neko neodlučan, ali jedan deo zajednice to interesuje. Neutralan glas je legitimna stvar. Evo, ja na primer baš razmišljam kako da glasam za prvi predlog i još uvek sam po tom pitanju neodlučan. Ako želim da budem neutralan to je moje pravo. -- Loshmi (razgovor) 03:24, 6. mart 2010. (CET)

Neutralan glas u diskusijama o politikama projekta i generalno diskusijama u kojima se ispituje neki prijedlog, je legitmna stvar. Može da ukaže na nedostake prijedloga, odnosno njegovu (ne)jasnoću, ili namjeru s kojom se nešto predlaže. Kod sjajnih i dobrih članaka, kao i prilikom biranja administratora, nema smisla, jer tu treba da se donese konkretna odluka, te je stoga izbačen iz takvih glasanja. Dakle, neutralna glas je u određenim situacijama indikativ da korisnicima koji su neutralni, nije dovoljno jasno šta, ili zbog čega se nešto predlaže. --Slaven Kosanović {razgovor} 03:39, 6. mart 2010. (CET)

I šta je na kraju odlučeno? Da li se neutralni glasovi računaju ili ne? Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:46, 6. mart 2010. (CET)

Neutralan glas je savršen i vrlo perfidan metod za obstruiranje glasanja, iz prostog razloga zato što svaki neutralan glas ide direktno protiv opcije ZA, to jest u konačnom obračunu, pretvara se u glas NE. Dakle, neko ko neće da se nekome zameri, a želi da ipak kaže ne, ladno može upotrebiti neutralan glas kako bi naveo vodu na svoju vodenicu. Kao što je Laslo rekao, zajednicu ne zanimaju neodlučni. Baš me bole leva štikla što si ti neodlučan. Ili jesi za nešto ili nis. Ako si neodlučan, nemoj glasati. Ili, idi prvo pa se odluči, pa dođi da glasaš. Takođe ne vidim šta je ovde manje konkretno od biranja administratora ili sjajnog članka. Ili ti se dopada predlog ili ti se ne dopada. Ili jesi za predlog ili nisi. Ako ti nije jasan predlog, nemoj da glasaš.

No, dragi moj Kojote, pošto naravno nemamo nigde to napisano, ako se jednoglasno ne složimo da ih ne računamo (a nećemo, jer su se već javili neki kojima neutralan glas izgleda logičan), moraćemo da ih računamo. Heh, onda i svi oni koji su glasali protiv mogu ladno da promene svoj glas u "neutralan", pošto je krajnji rezultat apsolutno isti. --Jagoda ispeci pa reci 10:58, 6. mart 2010. (CET)

Pa tako i meni ispada. Znači, nisam jedini koga to buni. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 18:32, 6. mart 2010. (CET)

Slažem se sa Laslom 100%, ko je neutralan nije za prisustvo na glasačkoj listi. Ako bi to smatrali nekim indikatorom, to može samo da pokazuje opstrukciju. Ako mu je nejasno mogao je, a može još uvek, da pita. Nije drugi pokazatelj osim da kvari glasanje.--Sahara (razgovor) 13:06, 6. mart 2010. (CET) Neutralne glasove naravno moramo uračunati. Kao što se i na izborima nevažeći listići računaju u procenat, kao što u mnogim državama postoji i mogućnost da se zaokruži „protiv svih“ tako ni ovde nema razloga da se nečiji glas zdrobi. Nisu oni ni za ni protiv, već pokazatelj da je neki predlog nedorečen. U svakom slučaju i to su glasovi i ne mogu biti ignorisani.--Avala (razgovor) 17:17, 6. mart 2010. (CET)

Ovde se potpuno slažem sa avalom. Dodaću da opšte smernice glasanja i dalje dozvoljavaju neutralan glas, i nikakav tekst pred glasanje ne može ovo da poništi. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 02:04, 10. mart 2010. (CET)

... niti će da poništi. --Kašter (разговор) 08:44, 10. март 2010. (CET)

Uvek sam i uvek ću zastupati moralna prava neutralnih glasova! :) Bilo kakva precrtavanja i uklanjanja tih glasova ne dolaze u obzir, jer bi inače bilo reči o cenzuri. Naime, reč je samo o drugom načinu obeležavanja komentara u slučaju kad ne znaš kako da glasaš. Nekome se sviđa siva, a nekome žuta nijansa. Nekome znak jednakosti, a nekome uzvičnik. Da ne bih dužio sa pričom da su glasanja zla i da uvek treba težiti konsenzusu, a ne prostom prebrojavanju glava, konstatovaću samo da je uvek bolje da se neko neodlučan izrazi kao "uzdržan", uz davanje svog viđenja situacije (kojom prilikom se njegov glas ne bi računao, jer nije "ni tamo ni vamo", pa nije fer da se zbraja zajedno sa negativnim glasovima) nego da mu se glas (koji je, u suštini, samo komentar) briše, precrtava ili šta već. To bi bilo ružno. Dakle, uvek treba ostaviti mogućnost za "uzdržan" glas, makar ga shvatili kao drugi način za ostavljanje komentara. I komentari "ne zanima me što je neko neodlučan" veoma su anti-viki: svako ima pravo na svoje mišljenje, pa čak iako ga nije do kraja formirao ili ako nema dovoljno argumenata da bi se odlučio za jednu "stranu". Da budem jasan, protiv sam obračunavanja takvih glasova, jer to nisu polarizovani glasovi, već samo nijanse u kreiranju opšteg konsenzusa. --filip ██ 01:06, 12. mart 2010. (CET)

Ustalom, "uzdržani" glas adaptiran je od "engleskog" "neutral", odnosno "neutralan". A ako je neko neutralan, znači da se ne računa. Semantički posmatrano, čini mi se da reč "uzdržan" više naginje ka značenju da se glas obračunava, ali mislim da je samo reč o nesrećnom prevodu sa engleskog (zbog toga što je, da l' zbog Skupštine ili nečeg drugog, termin "uzdržan" mnogo bliži narodima sa srpskog govornog prostora nego termin "neutralan"). --filip ██ 01:50, 12. mart 2010. (CET)

Niko se i ne buni protiv komentara, međutim, siva tačka NIJE komentar, nego je glas koji prema navodnim pravilima treba da se računa u opštem obračunu glasova, I TO JE ONO što ovde mnogima smeta. Nikom ne smetaju komentari, ali im smeta što se kometar, kako ga ti nazivaš, uračunava kao sasvim legalan glas. Pošto nije glas ZA on se automatski pretvara u protiv, jer na kraju imamo samo dve, a ne tri opcije - izabran ili neizabran. Nema trećeg. Dakle pitanje je u njihovom računanju a ne u njihovom ostavljanju. Zat se i pojavila ideja o njihovo precrttavanju, da bi se time obeležilo da se ne računaju u glasanju, a ne da je manje važno ono što je taj neko napisao. A ako je komentar, kako ti kažeš, može lepo da se koristi žuta tufna, rezervisana za komentar i mirna bačka.--Jagoda ispeci pa reci 07:59, 12. mart 2010. (CET)

neutral ADJ - A neutral person does not support either side in disagreement... (Collins Dictionary of English Language). Dakle, ...koji ne podržava bilo koju stranu koja se oko nečega ne slaže. Prema tome, Filipe, prevod uzdržan je sasvim u redu. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:06, 12. mart 2010. (CET)

Ma prevod nijje bitan. Bitno je da li mi te glasove računamo ili ne računamo? Očigledno je da još uvek nemamo pravilo o tome, a trebalo bi da se izglasa. Pitanje je kako ćemo u ovom glasanju da se postavimo prema neutralnim glasovima: računaju se ili se ne računaju u opštem zbiru glasova?--Jagoda ispeci pa reci 08:45, 12. mart 2010. (CET)

Ako se dobro sećam, prilikom jednog izbora za administratora, došli smo u identičnu situaciju i tada je bio konsenzus da se uzdržani glasovi ne računaju, po ugledu na praksu sa ennjiki, pa smo to i ubacili u politiku. Nisam čuo da se igde (na viki projektima) neutralni glasovi obračunavaju kao glasovi "protiv". --filip ██ 10:28, 12. mart 2010. (CET)

Ne zaboravi da, ako računaš glasove „za“ od ukupnog broja glasova, uzdržani nisu za, pa ispada kao da su protiv, iako nisu protiv, nego jednostavno nemaju stav ni za ni protiv (uh, kako sam sad zakomplikovao!). To i jeste glavolomka u celoj ovoj priči. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:34, 12. mart 2010. (CET)

Po definiciji, uzdržani ne podržavaju razmatranje nekog prijedloga, odnosno ne podržavaju argumente „za“ niti argumente „protiv“ (...koji ne podržava bilo koju stranu koja se oko nečega ne slaže). Možda ih ne treba obračunavati u glasanju, ali u zaključku o glasanju treba navesti da određeni broj korisnika nije podržao niti argumente "za" prijedlog, niti "protiv" prijedloga. Ipak, nije korektno ignorisati da je bilo korisnika koji su se tako izjasnili. U protivnom, to je kao kada kažeš nekome, nije me briga šta misliš, ili ignorišem te. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:50, 12. mart 2010. (CET)

E, upravo oko toga „možda ih ne treba obračunavati“ se i lome koplja. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:55, 12. mart 2010. (CET)

Ma može sve, Slavene, neka se navede da ih je bio određen broj neeodlučnih, samo da ne ulaze u konačni obračun. jer odnos nije proporcionalan. Neki matematičar bi možda mogao bolje od mene da se izrazi, ali, ako glasači imaju tri opcije, a onda se na kraju razmatraju samo dve, šta se dešava sa onom trećom? Svakako se priklanja jednoj od one dve opcije, jer njene, te treće u konačnom rezultatu nema. Dakle, glasalo je pet za, dva protiv i četiri neodlučna, rezultat bi trebalo da bude pobedili ZA, s napomenom da je vilo i 4 neodlučna. Problem nije u neodlučnosti, nego u uračunavanju tih glasova u krajnjem brojanju glasova.--Jagoda ispeci pa reci 11:10, 12. mart 2010. (CET)

Dakle, mogu postojati i tri opcije: računamo glasove za, protiv i neutralne. U mojoj prethodnoj računici 5ZA 2PROTIV 4NEUTRALNA pobednik bi bio ZA, ali ako bi bilo npr. 4ZA 2PROTIV 5NEUTRALNA, onda bi se glasanje proglašavalo neuspešnim, jer ima najviše onih koi ne mogu da se odluče. Mislim da je i to jedna validna opcija koja ne bi nikoga štetila niti gurala u stranu.--Jagoda ispeci pa reci 11:14, 12. mart 2010. (CET)

Dungo, ako se tako nešto i izglasalo/dogovorilo, toga nema u pravilima. Zbog toga i jeste cela ova diskusija ovde opet pokrenuta... Kad bi mogao da se setiš kad je to bilo, da proverimo i onda ubacimo u pravila i da završimo priču, ili pak ako je potrevno da glasamo o neutralnom glasu na svim glasanjima i da zaista jednom za svagda na tu priču stavimo tačku.--Jagoda ispeci pa reci 11:26, 12. mart 2010. (CET)

Jao, Jagoda, nemoj još jedno glasanje, tek će onda krenuti cirkus od kilometarskih rasprava. Neka Dungo nađe to ako može da se situacija ne rasplinjava dalje. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:33, 12. mart 2010. (CET)

Na ovo sam mislio, neposredno nakon čega je došlo do ovoga. --filip ██ 16:01, 12. mart 2010. (CET)

Znači, neutralni glasovi se računaju kad se prebrojava. Sad više ništa nije sporno. Može da nam se svidi ili ne to što po tome neutralni glasovi ispadaju glasovi protiv, ali tako je i tu nema dalje rasprave. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:44, 12. mart 2010. (CET) Pola vidi, Pola Šarcu daje. Izvinjavam se na previdu. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 18:22, 12. mart 2010. (CET)

Kako si samo izvukao taj zaključak nije mi jasno... --filip ██ 16:48, 12. mart 2010. (CET)

Na osnovu ovoga:

Glasanje se završava uspešno ako je odnos glasova jednak ili veći od 70%-30% u korist glasova za.

Glasanje se završava uspešno ako je odnos glasova jednak ili veći od 80%-20% u korist glasova za.

Glasanje se završava uspešno ako je broj glasova 50% + 1 glas u korist glasova za (za skidanje prava je glasalo bar 50% glasača).

Po meni je to od ukupnog broja glasova (možda grešim...) Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:57, 12. mart 2010. (CET) Ne možda, nego grešim. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 18:22, 12. mart 2010. (CET)

S tim što si preskočio pravilo "Neutralni glasovi se ne računaju u procesu prebrojavanja glasova". --filip ██ 17:11, 12. mart 2010. (CET)

Ups, sori, previd. Moja greška. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 18:22, 12. mart 2010. (CET)

Ali to je samo za glasovanje za administratore. Da li to važi i za bilo koje drugo glasanje? Ako važi, onda da ubacimo i to u pravila tamo i da jednom za svagda raščistimo to. Kojo, rekoh glasanje, da ne bude posle da sam je to progurala na mala vrata i druge slične optužbe... Ja samo hoću da sve bude po PE ESU... --Jagoda ispeci pa reci 22:45, 12. mart 2010. (CET)

Ma razumemo se, no frks... Pa sad, ovo glasanje je završeno tako kako je završeno, ali svakako bi trebalo definisati pravila za neka buduća glasanja (pa makar i glasali o tome ). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 19:20, 13. mart 2010. (CET)

Pa kad smo već u fazonu, aj da obrnemo još jedan krug glasanja za ili protiv neutralnih glasova. --Jagoda ispeci pa reci 09:24, 14. mart 2010. (CET)

Komentari, drugi dio

1. Onaj ko pravo radi, nema zašto da se boji reizbora. Ljudi ovdje nisu na intelektualnom nivou malog djeteta.

2. Onaj ko se zamjerio nekome, i dobro radi, nema zašto da se boji reizbora. Ako se zamjerio Peri, nije Žiki, i većinom prolazi.

3. Onaj ko se zamjerio mnogima, i dobro radi, očito ima neke probleme. Treba da ide na provjeru. Jer sigurno nije izabran da bi se zamjerao mnogima.

4. Onaj ko se zamjerio većini, ili loše radi, ne treba da bude administrator. Zbog takvih mnogi ljudi ne žele da se kandidiraju, i odbijeni su od ove vikipedije u gomilama.

5. Priče o tome kako će sr vikipedija propasti zato što nema dovoljno administratora su, u najmanju ruku, smiješne. Na tim izborima bi se moglo ustanoviti pravilo da prvih, recimo 20 kandidata sa najviše glasova prolazi, pa makar imali podršku od 10%. Vi administratori glasate u većini protiv provjere vašeg rada. Dakle, izgleda da sumnjate u zajednicu? Ili sumnjate u sebe? Podsjetiću opet, da ste izabrani voljom zajednice. Ako sumnjate u istu, tu vam nije mjesto.

6. Vikipedija nije demokratija. Zašto onda stalno donosimo odluke glasanjem? Ili jest ili nije, ne može malo vako - malo nako. Vikipedija nije ni diktatura. A nije ni birokratija. To se tako ne radi.

7. Imamo oko 30 administratora i oko 20 ostalih jako aktivnih korisnika. Sve odluke u vezi administrature se sada donose preglasavanjem običnih korisnika, kako možemo da vidimo gore. To je sukob interesa i zloupotreba administratorske ovlasti.

8. Jedini put kada je stvarno nešto urađeno povodom promjene admin politike, je bilo kad su se Mihajlo i Dejan posvađali. Dakle, opet je sukob administratora bio važniji od mišljenja većine običnih korisnika. Što kažu u onom filmu: Kad narod ne valja, mi, narodna milicija, ćemo biti narod.

9. Druge vikipedije imaju veći broj aktivnih korisnika od administratora, pa je ovakvo preglasavanje običnih korisnika nemoguće. Iz istog razloga, sam opoziv je tamo uglavnom dovoljan da zaustavi totalnu diktaturu admin tijela.

10. Oni koji su glasali protiv, su glasali protiv PRINCIPA opoziva. Mandat je mogao biti dogovoren i na 10 godina eventualno. Zašto ste tako glasali, zaista mi nije jasno. Jedini jasan stav na koji gore nisam odgovorio je Bojanov, na koji dajem odgovor dolje:

Ali zašto mora da se razmatra kroz reizbor? Zašto se ne razmatra jedan po jedan i kada za to bude stvanih razloga? Zašto mora cela vikipedija da stane zbog reizbora?

Zato što je reizbor normalni, demokratski, isproban sistem za provjeru volje neke zajednice. Ne razmatra se jedan po jedan iz istog razloga kao i u stvarnom svijetu: zato što bi tada imali stalne izbore. Lakše je to uraditi periodično. Bolje je da vikipedija stane jednom u 2 ili 4 godine na 7 dana, nego da stoji mjesecima zbog pojedinačnih opoziva. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:10, 9. mart 2010. (CET)

Vikipedija će zbog opoziva stajati, bilo reizbora ili ne. Ili kažeš da neće biti uopšte dozvoljen opoziv ako bude reizbor? Ako neko nešto stvarno loše uradi, treba da mu se izglasa nepoverenje i ćao. Optužbe tačke 10 stvarno nemaju osnova. -- Bojan  Razgovor  07:19, 10. mart 2010. (CET)

---

1-4. Manje-više se slažem.

5. Ne slažem se sa predlogom sa prvih 20 administratora, jer nema logike. Ne slažem se ni sa ostalim. Admini su deo ove zajednice, bez obzira šta pojedinci tvrdili. Ne slažem se ni sa stavom da nekim ljudima ovde nije mesto (da li je potrebno obrazloženje?).

6. Slažem se sa svim, osim sa tvrdnjom da odluke donosimo glasanjem=demokratijom. Odluke donosimo konsenzusom SVIH članova ove zajednice.

7. Ne slažem se ni sa jednim stavom - izvrtanje činjenica (da ne bih upotrebio neki grublji izraz).

8. Ne slažem se ni sa jednim stavom - izvrtanje činjenica.

9. Uopšteno, i ne vidim da se mi razlikujemo od svih drugih Vikipedija.

10. Da si čitao argumente i komentare korisnika i da si izdvojio bar malo vremena da razmisliš o njima, verovatno bi ti bilo jasnije. (nemoj ovo shvatiti kao uvredu, zaista mislim tako)

Žao mi je što je stvorena ovakva atmosfera na ovom glasanju i što nekolicina korisnika ne poštuje glasove i uopšte pravo da glasaju drugim korisnicima. Da je bilo malo više spremnosti da se saslušaju argumenti i pronađe rešenje oko kojeg bi postojao konsenzus, stvari bi verovatno bile drugačije. Ali život ide dalje. Toliko od mene. --micki ^talk 23:44, 9. mart 2010. (CET)

Svima kojima je stalo do vikipedije i skladnog odnosa među ljudima, posebno među kolegama i drugovima na istom zadatku treba da je žao kod stvaranja ovakve situacije. Najgore je što se nekako postrojismo u dva tabora: admini i ostali učesnici. Nije prihvatljivo da su za to krivi samo oni koji nisu admini, pogotovo kao ja koji nema ni takve ambicije i ni šanse. Ne valja se toliko ukopati i braniti ono što nije prirodno i uporedivo ni sa jednim primerom organizovanja u društvu. Toliko odmene.--Sahara (razgovor) 00:27, 10. mart 2010. (CET)

Ne mislim da iko krivi neadmine za bilo šta. I ne slažem se sa postojanjem tabora; ako ih i ima, ja ne pripadam ni jednom, a ima još korisnika osim mene i to dobar broj njih koji se nigde nisu svrstali i to sigurno neće uraditi. Tako da ja te tabore ne vidim. Jedino gde mogu da se složim je da mi je žao što je nastala ovakva situacija, jer ne mislim da ima potrebe za njom i ne vidim razlog zašto smo toliko pogoršali odnose. Ipak, sve ono što se pokvari, može i da se popravi. :)--Metodičar zgovor²a 00:37, 10. mart 2010. (CET)

I ja ne delim mišljenje o postojanju tabora, niti pripadam nekom od tabora, već sam glasao prema svojoj savesti (svako ko tvrdi drugačije neka mi to kaže otvoreno, ne iza leđa). Problem i jeste u tome što se stvara takva slika (veštački) jer se ne prihvata volja svih korisnika Vikipedije koji su glasali ili će glasati (a to ne rade admini ili neadmini, već pojedinci). I to znatno otežava saradnju i dogovor. I na ovom glasanju i na ranijim su neki moji stavovi u manjini, ali mi ne pada na pamet da radi toga omalovažavam svoje kolege sa Vikipedije ili pravim podele. Možda ćete i ovo pogrešno shvatiti i interpretirati, ali se nadam da će razum nadvladati. Srećan rad svima. --micki ^talk 01:05, 10. mart 2010. (CET)

Evo na čemu se odmah oštre stavovi, čemu ovo izvalačenje iz konteksta "Najgore je što se nekako postrojismo u dva tabora: admini i ostali učesnici" zašto davanje mu konotacije koju nema. Pa glasovi i stavovi su tačno tako raslojeni. Nećete popraviti ništa ako tome sada dajete neko drugo i centralno pitanje.--Sahara (razgovor) 08:48, 10. mart 2010. (CET)

Primetićeš da nisu svi admini glasali, da se i njihovi glasovi razlikuju i da su i obični korisnici bili i za i protiv po svakoj tački. Stoga mi nije jasno zašto se trenutno to predstavlja kao da su admini glasali na jedan način, a oni koji nisu admini na drugi način. I zašto se ne poštuje stav pojedinca već se njegov glas tumači kao pripadnost nekoj grupi.--micki ^talk 09:58, 10. mart 2010. (CET)

Kada se već zalažemo za autonomno pravo pojedinca na mišljenje i lični stav ( sa čime se duboko ja slašem) pustimo ga i da vidi stvari onako kako ih on vidi.--Sahara (razgovor) 10:21, 10. mart 2010. (CET)

Niko nikome ne brani da vidi stvari kako želi i da ima lični stav, ali ako svoje mišljenje iznese bilo gdje na Vikipediji, onda i drugi imaju pravo da kažu svoje, ukoliko smatraju da treba da odgovore. Prosto, ovo je javni projekat, otvoren za svačije konkstruktivno mišljenje, ali ne podrazumjeva automatski i slaganje sa bilo kojim mišljenjem. Kao što svako pojedinačno iznosi svoje stavove, tako se i svako pojedinačno s njima slaže, ili ne slaže. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:28, 10. mart 2010. (CET)

Vikipedija nije zajednica nekakvih kolektiva/kolhoza, nego zajednica pojedinaca. Liberalni sistem, a ne sistem kolektiva i kolhoza. Demokratija pojedinaca, a ne demokratija nekakvih kolektiva. Svaki pojedinac iznosi na projektu svoje stavove, brani ih, ili ne, ponaša se u skladu s njima ili ne, itd. Svi korisnici su pojedinci. Administratori i birokrate se kandiduju kao pojedinci, dobijaju podršku pojedinaca, ili je ne dobijaju, opet kao pojedinci, itd. Ako kandidat po mišljenju većine pojedinaca nije za poziciju administratora, ne prolazi, ako jeste, prolazi. Ako administrator, kao pojedinac, zloupotrijebi svoja ovlašćenja, glasa mu se o opozivu, pri čemu opet glasaju pojedinci. Ne može se nikako ovaj projekat dijeliti na nekakve kolektive/kolhoze običnih korisnika i administratora, nego samo na pojedince, pojedinačne ličnosti sa ili bez administratorskih prava, svejedno. Glasovi i mišljenja administratora kao pojedinaca, ne broje se dvostruko u odnosu na korisnike bez admnistratorskih ovlašćenja, nego važe isto. Ako je veći broj pojedinaca na Vikipediji, protiv nečega, to ne prolazi, ako je za, onda prolazi. Nijedan administrator sam ne može da odluči ništa bitno za projekat, isto kao nijedan drugi korisnik, bez ostalih pojedinaca u zajednici. Svako od nas pojedinaca na ovom projektu, može da predlaže šta želi, ali niko od nas ne može unaprijed da zna da li će to nešto imati podršku ostalih ili ne. Zavisi od naših argumenata, smislenosti prijedloga, konsekvenci koji neki prijedlog može imati za projekat, volje ostalih da ga podrže ili ne, itd. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:21, 10. mart 2010. (CET)

Konsenzus se postiže slaganjem pojedinaca, u suprotnom nema konsenzusa. O stvarima koje se tiču projekta se glasa, kada iz iznesenih komentara/mišljenja pojedinaca ovog projekta, nije jasno da li posatoji konsenzus ili ne. Kada su stvari jasne, nema potrebe glasati, niti pokretati glasanja. U posljednje vrijeme niko nikoga ne sluša ovdje, pa se pribjegava glasanjima kao rješenju za taj problem, odnosno problem nepostajnja konsenzusa. Rješenje za problem međusobnog ignorisanja, ili nepostojanje konsenzusa, nije glasanje. Glasanje je samo procedura. Ono će samo potvrditi ono što nismo htjeli da čujemo, sviđalo nam se ili ne. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:30, 10. mart 2010. (CET)

---

NIJEDAN admin nije glasao za reizbor. To nije nikakvo mišljenje pojedinca, već orkestrirana odluka. Pitajte nekog statističara, koji će vam odgovoriti koja je vjerovatnoća takve SLUČAJNE odluke.

I da, nisu svi korisnici isti. Imamo one sa 100 izmjena i one sa 10000. Ako radije zadržavate one sa 100 nego one sa 10000, sretno vam bilo. Ako radije zadržavate neaktivne nego aktivne, još više sreće će vam biti potrebno. Aktivni će se prije ili kasnije iscrpiti: sa uzaludnom rovovskom borbom sa onima koji se samo pojavljuju da bacaju klipove u točkove napretku ove vikipedije i viču: „na smrt, na smrt“ svakoj ideji.

Na smrt će zaista i biti. Smrt našeg jezika i kulture. Dok nas prestižu kulturno napredniji Arapi i Turci.

„Dole glavu, pasi travu, glup si, nisi ti u pravu.“ - B. Đorđević. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:05, 10. mart 2010. (CET)

Nije slučajna, bazira se na tome da ti predlažeš reizbor iz nekih ličnih pobuda, a ne zato što je to funkcionalno na ovom projektu. Reizbor je odlična platforma da se utiče na administratore, da se biraju po podobnosti određenih grupa koje u tom momentu doprinose projektu i njihovih interesa. Vjerovatno ti nisi svjestan kakvu pandorinu kutiju bi otvario i kakve se sve mogućnosti za trolovanje projekta i obračunavanja otvaraju periodičnim izborom. Tvoj glas na tim reizborima je jedan, kao i Saharin i Smirnofov, i ako uzmemo da bi bili savjesni, sigurno ne bi bili presudni, kada se skupi jedna veća grupa prikrivenih trolova s namjerom da izaberu sebi podobne kandidate. Imao si sreće da si došao u periodu kada su takve stvari uglavnom stavljene pod kontrolu, zašta je potrošeno nekoliko godina, ali nikad ne reci nikad. Svi ti neaktivni, kako ih nazivaš, su doprinijeli koliko su mogli da ovaj projekat ne postane prćija raznoraznih ektremista i da se koliko toliko očuva njegov integritet normalne enciklopedije. U početku je bila ideja da svi korisnici koji doprinose jedno vrijeme, dobiju admnistratorks prava, ali vremenom se uvidjelo da to nije održivo, jer su vrlo brzo počeli da se pojavljuju ljudi koje ne interesuje enciklopedija, nego neke druge stvari. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:29, 10. mart 2010. (CET)

Slavene, do ovog dela sam podržavao tvoje mišljenje, ali sada verujem da nisi korektno postupio prema Miroslavu. Prvo, kakve on pobude ima ti ne znaš, možeš samo da nagađaš, a drugo, nemoj napadati njega, već njegove stavove. Pravo je svakoga od nas da kažemo šta mislimo, a on nije nikog direktno napao, te mislim da za rečima koje si koristio nema potrebe.--Metodičar zgovor²a 18:10, 10. mart 2010. (CET)

Lične pobude postoje. Da ne postoje, ne bi inisitrao da se glasom protiv prijedloga, njega i neke druge "tjera sa projekta". To je svojevrsno ucjenjivanje, "čantahe", što bi rekli Španci. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:19, 10. mart 2010. (CET)

Stvarno si neverovatan. U nedostatku mene (jer dugo se ne javljah na ovoj stranici), kojoj bi mogao da pripisuješ do mile volje "lične pobude", i "zadnje namere", sad si prešao na Ćiku. Zaista si sam sebe premašio. Dakle, ako neko ne želi da ostane pod uslovima koje smatraju apsolutnom diktaturom (jer, kao što Sahara reče, samo diktatori nikad ne idu na reizbor), znači da odmah ima "zadnje namere" i "lične pobude". Bitno je da ti i tebi slični nemate ni ličnih pobuda ni zadnjih namera kad ne želite reizbor. Ovo je svojevrsna gebelskovska propaganda. Ako nisi sa mnom, onda si sigurno protiv mene. Neverovatno. Ajde, eto mene, opet sam se javila, napadaj mene, pusti Ćiku i ostale, jer ti ti ljudi ama baš ništa nisu skrivili, osim eto što bi voleli da s vremena na vreme provere poverenje zajednice koju imaju administratori. --Jagoda ispeci pa reci 18:28, 10. mart 2010. (CET)

A je l bi mogla malo ti da se smiriš sa tim proglašavanjem ljudi nacistima? Koliko ja vidim, ti si jedina ovde koja napada ljude uvredama. Verujem da uvrede koriste ljudi u nedostatku argumenata, a tebi očigledno svaki put manjkaju.--Metodičar zgovor²a 18:41, 10. mart 2010. (CET)

A je l' bi ti mogao da ne budeš mirođija u svakoj čorbi i da barem jedan moj komentar (koji inače nemaju veze s tobom) ne propratiš svojim otrovnim komentarima i uvredama ad hominem, kao i izmišljotinama tipičnim samo za tebe? Stvarno mi ne treba da mi ti goviriš šta treba da radim i kako treba da se ponašam, jer si najmanje indikativna osoba da nekom pridikuješ o lepom i pristojnom ponašanju. A argumenata imam, koliko hoćeš. Ne vidi ih samo onaj koji neće. --Jagoda ispeci pa reci 19:25, 10. mart 2010. (CET)

Ja mirođija u svakoj čorbi, a ti se nadovezuješ na razgovor koji smo vodili Slaven i ja??? I zato i ima veze sa mnom (jer si se nadovezala na našu priču) i ispašće da podržavam tvoje uvrede i verbalno nasilništvo, a to uopšte nije tako. I makar imam toliko intelekta da umem da budem otrovan i bez toga da vređam ljude. I kada bih vređao kao ti, barem bih bio dovoljno inventivan da ne pomenem Gebelsa zilion puta. Kada bismo ga ukucali u pretraživač, majko mila, našli bi ga u svakoj tvojoj drugoj poruci, a fala bogu ima ih i previše.--Metodičar zgovor²a 19:33, 10. mart 2010. (CET)

E nemaš pojma koliko mi je drago što si toliko telegentan... Svaka čast, prosto nemam reči... A to da ne vređaš.. Heh.. Znaš ono, što je babi milo... --Jagoda ispeci pa reci 19:44, 10. mart 2010. (CET)

---

Slavene: Da, želim reizbor iz ličnih pobuda. Želim da ova enciklopedija napreduje brže i bolje, sa ljudima koji su što više aktivni. Želim da imamo što više i što boljih članaka. Primjer na vrhu vlasti, ako je pozitivan, potiče mnoge. Negativan odbija ljude u većem broju.

„Reizbor je odlična platforma da se utiče na administratore.“ Upravo tako. Šta tu ne valja? Administratori su tu da sprovode odluke zajednice, a reizbor i treba da bude platforma da se koliko-toliko utiče na iste. Suprotno tvom mogućem mišljenju, izborom za administratora grešnik ne postaje automatski svetac, čije se odluke ne mogu preispitivati nikako osim opozivom.

Ah, sad ćeš reći: „pa inače će trolovi preuzeti projekt biranjem sebi podobnih kandidata.“ Kako je Smirnof lijepo rekao, niko nije toliko blesav da piše članke godinu ili dvije, i napravi 10000 izmjena u GIP-u, da bi poslije minirao projekt. Ako i jest toliko lud, sam je u tome, i ostali će ga glatko preglasati.

Jer trolova ima više vrsta, i svaki vuče na svoju stranu. Imaš fašiste, komuniste, liberale, ateiste, teologe, nacionaliste Srbe, Hrvate, Albance, Muslimane i tsl. Kako misliš da će se ti svi raznorodnici sa suprotnim ubjeđenjima sastati da obore sve administratore? To nije moguće. Isto kao što nije moguće da svi admini slučajno glasaju protiv nekog prijedloga, a većina ostalih korisnika za. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:23, 11. mart 2010. (CET)

Pitanje je šta je pozitivno? Svako ima svoj reper ovdje o tome. U tome i jeste problem. Zato je mnogo bolje tražiti opoziv administratora koji zloupotrebljava svoja prava, nego svih odjednom. Da se ne lažemo, reizbor je isto što i opoziv, jer se glasa o povjerenju. Ko je taj ko će ovdje postaviti uslov 10 000 izmjena za mogućnost glasanja i ko će to podržati? --Slaven Kosanović {razgovor} 16:31, 11. mart 2010. (CET)

Pa nije ti čovjek ni rekao da bi 10000 izmjena trebao biti uslov. Pročitaj gornji tekst. Šta je sa tobom Slavene? --Kašter (разговор) 17:20, 11. март 2010. (CET)

Pročitaj ti ponovo: Kako je Smirnof lijepo rekao, niko nije toliko blesav da piše članke godinu ili dvije, i napravi 10000 izmjena u GIP-u, da bi poslije minirao projekt. Ako i jest toliko lud, sam je u tome, i ostali će ga glatko preglasati. Ja ne znam kako drugačije ovo da shvatim, nego da se radi o glasanjima, odnosno uslovu za glasanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:24, 11. mart 2010. (CET)

;) Eto pročitao sam. Radi se o argumentaciji da jedan hipotetični dugogodišnji saradnik sa 10000 izmjena u GIPu ima skoro nikakvu motivaciju za miniranjem projekta, zato što je u taj projekat investirao veoma mnogo vremena i truda. Pošto se radi o skoro nikakvoj motivaciji, Đika je naveo i argument da bi taj hipotetični korisnik i u slučaju da prolupa i ipak krene sa miniranjem, bio preglasan tj. bio u manjini. Evo sad ti je i prepričano ;) --Kašter (разговор) 18:59, 11. март 2010. (CET)

I jedan korisnik, može da spriječi sve moguće zloupotrebe koje bi se otvorile redovnim reizborima? Fantastično zamišljeno. Kako bi to jedan korisnik uspjevao, kada se odluke donose glasanjima većeg broja ljudi? --Slaven Kosanović {razgovor} 19:23, 11. mart 2010. (CET)

Mada i dalje mislim da je tvoja interpretacija pogrešna, ali ajde, da vidimo sve moguće "interpretacije". --Slaven Kosanović {razgovor} 19:26, 11. mart 2010. (CET)

Osim toga, kako misliš nametnuti tvoja rješenja o bilo čemu, kada moraš uvažiti mišljenja i glasove svih korisnika projekta? Ako imaš korisnike protiv masovnog unosa botom H, džabe ti administratorska prava, ne možeš ga sprovesti, dok se praktično svi ne saglase. Ako imaš verzije članka koje ti se ne sviđaju, ne možeš nametnuti svoje mišljenje, nego moraš tražiti konsenzus sa ostalim korisnicima, kroz diskusiju. Ako imaš prijedlog izmejene neke politike, moraš prihvatiti mišljenje i glasove svih, a ne samo onih koji tebi idu u prilog. Administratorska prava ne pomažu ništa niti se mogu koristiti u tim stvarima. Problem je što brkaš pojmove, pa po tebi, administratori ne bi trebali da imaju pravo da iznose svoje mišljenje/zastupaju ga, ni o čemu što se ne tiče upotrebe admin ovlašćenja i sprovođenja odluka zajednice. Ipak, to nije tako. Potrebno je razdvojiti stvari, tj., kada se upotrebljavaju ta prava za nešto, a kada ne, jer i administratri imaju pravo da uređuju projekat, učestvuju i diskusijama o projektu i sadržaju u člancima, glasaju, zastupaju i brane svoje stavove, itd. Za te stvari se administratorska ovlašćenja ne upotrebljavaju. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:07, 11. mart 2010. (CET)

Kojih svih članova društva? Pa nikad nije piramida stajala na temenu, već na osnovi (bazi).--Sahara (razgovor) 18:55, 11. mart 2010. (CET)

Sahara, de ti meni objasni po čemu su administratori vlast, kada za upotrebu tih prava, u većini situacija, osim vandalizama i napada na saradnike projekta, za druge stvari upotrebljavaju ta prava na osnovu odluka, glasanja, koje se redovno sprovode i gdje glasaju svi korisnici? Kada to razlučimo, onda možemo dalje pričati. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:23, 11. mart 2010. (CET)

Dali su vlast ili ne, nije ni bitno, ali su izdvojena struktura u okviru organizovanja funkcionisanja vikipedije. Prirodno je da budu kao pojedinci, te izabrane srukture, podložni reizboru, kao i u svim drugim slučajevima društvenog organizovanja. Hoćeš da kažeš da nije vlast, a zašto se tako žestoko brani, od strane nosioca te nevlasti?--Sahara (razgovor) 19:33, 11. mart 2010. (CET)

Sahara, ne diraj nam Slavena. Elem, bitno je jako da li su administratori neka vlast ili nisu. A nisu. Čak je grubo da se kaže da su ono što im ime govori — administrativni službenici, dakle pozicija im je najbliža nekom radnom mestu. A poznato je kako ide proces zapošljavanja — radiš, dok ne crkneš. Nema reizbora, već ti šef proceni kada si zreo za otkaz odn. penziju. U ovom slučaju, taj šef je zajednica. Analogijom začas dolazimo do modela uzimanja admin-prava po glasanju, što već postoji. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 06:09, 12. mart 2010. (CET)

Potpuno sam odgovorio, nisam na kvizu. Rekao sam sasvim jasno, da nije bitno kako je zovete , ali pitam što je toliko branite i ako je niko ne otima, već samo želi da nadogradi organizaciju.--Sahara (razgovor) 19:51, 11. mart 2010. (CET)

Nisi mi odgovorio na pitanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:44, 11. mart 2010. (CET)

Kako stoje glasovi sada, Posredničkom vijeću neće biti data isključiva nadležnost da posreduje u sukobima. Argumenti su uglavnom kako mnogi nemaju povjerenja u ovo Vijeće jer još ne znaju kako će funkcionisati i da li će biti efikasno. U tome ne vidim problem, jer je zaista teško dati nadležnost nekolicini korisnika za koje se ne zna kako će raditi i donositi odluke. Ja se samo nadam da će se Vijeće formirati zakonito (tj. najmanje da se izabere 5 posrednika) kako bi moglo da počne sa radom, pa ćemo viditi je li efikasno ili ne. Dalje, argument protiv Vijeća je takođe da ovo Vijeće liči na Arbitražni komitet. Ja sam već prethodno obrazložio po čemu se Vijeće razlikuje od Arbitražnog komiteta. Vijeće je tijelo za posredovanje, i isključivo posredovanje. Ali, kada sukob eskalira Vijeće mora moći da donese odluku o blokiranju sukobljenih strana. To znači, da je ovo Vijeće nešto između medijatorskog komiteta i arbitražnog komiteta, ali nikako ne djeluje kao arbitražni komitet. Administratori trebaju uvijek da budu kao neformalni posrednici i svaka sukobljena strana bi trebala prvo da zatraži mišljenje administratora, a tek onda da uše u službeno posredovanje. Dakle, treba razgraničiti neslužbeno i službeno posredovanje. Administratorima se ne oduzimaju prava posredovanja, ali nezadovoljni korisnik će uvijek reći da administrator nije valjan posrednik i tada treba da nastupi Vijeće. Može se eventualno uvesti obaveza da bi prije službenog posredovanja, korisnik trebao da zatraži mišljenje na Administratorskoj tabli. Trebalo bi se izjašnjavati šta nije dobro u trenutno važećoj politici posredovanja kako bi se stiglo do dogovora koji bi važio za sve. --Željko Todorović (razgovor) 20:24, 11. mart 2010. (CET) s. r.

Rezultati glasanja

Tačka 1

Glasova 27. 9 za, 15 protiv, 3 uzdržana. Uzdržani se ne računaju ni za ni protiv. Dakle 37,5% za. Prijedlog neće biti dalje razmatran.

Tačka 2

Glasova 25. 14 za, 10 protiv, 1 uzdržan. Uzdržani se ne računaju ni za ni protiv. Dakle 58,3% za. Prijedlog neće biti dalje razmatran.

Tačka 3

Glasova 24. 6 za, 17 protiv, 1 uzdržan. Uzdržani se ne računaju ni za ni protiv. Dakle 26% za. Prijedlog neće biti dalje razmatran.

Tačka 4

Glasova 23. 1 za, 22 protiv, 0 uzdržanih. Uzdržani se ne računaju ni za ni protiv. Dakle 4,3% za. Prijedlog neće biti dalje razmatran.

Tačka 5

Glasova 23. 13 za, 9 protiv, 1 uzdržan. Uzdržani se ne računaju ni za ni protiv. Dakle 59,1% za. Prijedlog neće biti dalje razmatran.

Zaključak glasanja

Svi prijedlozi su odbijeni, jer nijedan nije dobio 70% ili više glasova za. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:57, 13. mart 2010. (CET)