Viktor Nikitin

Viktor Mihajlovič Nikitin (rus. Викторъ Михаӣловичъ Никитинъ; Kijev, 2. maj 1893 — 12. septembar 1933, Ljubljana) je bio pilot i to jedan od trojice prvih pilota u prvoj jugoslovenskoj avio-kompaniji Društvo za vazdušni saobraćaj A. D. Aeroput.

Viktor Nikitin
Viktor Nikitin pilot Aeroputa
Datum rođenja	(1893-05-02)2. maj 1893.
Mesto rođenja	Kijev, Ruska Imperija
Datum smrti	12. septembar 1933.(1933-09-12) (40 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Kraljevina Jugoslavija

Poginuo je u avionskoj nesreći putničkog aviona Aeroputa tipa Farman F.306 pod nazivom „Podgorica“, registarskih oznaka YU -SAH kojim je pilotirao. Nesreća se dogodila na redovnoj liniji Ljubljana - Sušak u utorak 12. septembra 1933. godine, u 6 h i 21 min ujutru neposredno po uzletanju aviona sa aerodroma u Ljubljani.

Biografija

Prvi piloti Aeroputa Nikitin, Striževski i Jarošenko (1928)

Rođen je 2. maja 1893. godine, u mestu Lozanovki kraj Kijeva, Ruska Imperija, u porodici agronoma Mihaila, upravnika imanja tamošnjeg plemića, veleposednika, i Poljakinje majke Henrijete, kao srednji od petoro sinova (Evgenij, Vladimir, Viktor, Nikolaj i Aleksandar) i četiri kćeri (Ana, Olga, Sofija i Lidija). Osnovno i srednje obrazovanje Viktor stiče u rodnom mestu a 1914. godine stupa u vojno učilište Jevsingradsku konjičku akademiju. Godinu dana kasnije 1915. godine se dobrovoljno javlja u avijaciju pa je iz Kijeva upućen u sevastopoljsku Vojnu vazduhoplovnu školu gde za godinu dana postaje vojni pilot.

Ubrzo po završetku škole formira svoju porodicu, ženi se Verom Mihajlovnom Deminjev sa kojom 30. septembra 1917. godine dobija sina Jurija (Đorđa). Nastanjuje se u Kijevu gde sa porodicom živi sve do dolaska boljševika a zatim se evakuišu u Odesu da bi kada propadne i zapadna intervencija kompletna porodica krene u izgnanstvo iz Odese preko Krima, Simferopolja i Sevastopolja u Varnu gde se privremeno nastanjuje. Da bi preživeli muški članovi porodice rade najteže fizičke poslove bez neke perspektive da će ubuduće biti bolje. Pošto rusku Belu egzilu polako napuštaju zapadni saveznici, porodica Nikitin se na poziv Kralja SHS/Jugoslavije Aleksandra sa mnogim Rusima brodom preko Carigrada i Galipolja, 1921. godine doseljava u Jugoslaviju. Prvo se lociraju u Novi Sad verovatno zato što je u to vreme Novi Sad bio centar vazduhoplovstva novoformirane države, a zatim se preseljavaju u Zemun gde su našli pogodne uslove za trajni boravak. U Zemunu Viktor gradi kuću koju završava tri meseca pre nego što će poginuti.

Sin jedinac Đorđe je posle očeve smrti završio mušku rusku gimnaziju u današnjem Ruskom domu u Beogradu, a zatim i 64. klasu Vojne akademije u Beogradu 1939. godine i služio u artiljeriji. Posle propasti Jugoslovenske kraljevske vojske u Aprilskom ratu pristupa jedinicama NOB-a, a posle rata službuje u oklopnim jedinicama JNA kao aktivni oficir. Đorđe je posle rata dobio dva sina od kojih je stariji Aleksandar krenuo dedinim stopama bio je pilot u JAT-u koji je nastavio tradiciju predratnog Aeroputa u kome je leteo deda Viktor. Na 50-to godišnjicu prvog leta Aeroputa, na liniji Beograd-Zagreb avionom je pilotirao Aleksandar Nikitin i na taj način simbolično obeležio jubilej.

Radna biografija

Prvi svetski rat

Izgled kuće Viktora Nikitina danas 2010.

Negde u isto vreme kada dobija diplomu međunarodnog pilota, juna meseca 1916. godine, Viktor Nikitin je upućen u jedinicu na frontu koja je bila u sastavu 12-tog korpusnog avijacijskog odeljenja. Vrlo brzo ovladava pilotskim veštinama tako da iste godine prelazi na lovačke avione jednosede. U toku rata je jedanput lakše ranjen ali drugih nezgoda nije imao. Kao poručnik je 1917. godine postavljen za komandanta avijacijskog odreda 7. divizije a sve vreme rata za protivnike je imao nemačke i austrougarske pilote. Posle potpisivanja Brest-Litovskog mira Viktor Nikitin se nalazi u jedinicama generala Denjikina da bi se posle njegove propasti priključio jedinicama generala Vrangela. Za sve vreme rata i revolucije Viktor je imao 606 časova borbenih letova.

Vojno Vazduhoplovstvo kraljevine SHS/Jugoslavije

Dolaskom u Novi Sad 1921. godine počinje da radi kao fizički radnik na aerodromu u Novom Sadu. U to vreme jugoslovenskom vojnom vazduhoplovstvu su bili potrebni stručnjaci svih struka i profila pa pošto je dobro poznavao motoristiku i aviomehaniku počeo je da radi kao avio-mehaničar na novosadskom aerodromu. Posle nekoliko godina prelazi u SIDNA (francusko-rumunska avio-kompanija) i u njoj radi kao avio-mehaničar. Sve vreme je pokušavao da ponovo počne da leti kao pilot i to mu konačno polazi za rukom, angažovan je kao pilot i nastavnik letenja (pod ugovorom) u vojnom vazduhoplovstvu. Njegova reputacija i očigledno letačko znanje bili su mu najbolja preporuka. Viktor Nikitin je bio rezervni oficir jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (JKRV) i kasnije kada je radio u Aeroputu i pored svih svojih letačkih obaveza održavao je trenažu i na ratnim avionima do kraja svog života.

Aeroput

Odmah po osnivanju Aeroputa 1927. ovo društvo je angažovalo za prve pilote ruske veterane Vladimira Striževskog, Mihaila Jarošenka i Viktora Nikitina. Bilo je to za njih, iskušenje letačke profesije, avion postaje nešto više, od do tada proverenog borbenog sredstva, postaje putničko sredstvo koje putnicima treba da obezbedi sigurnost, tačnost, redovnost i udobnost. Iz godine u godinu nižu se sati i kilometri saobraćajnog pilota V. Nikitina koji je kao i ostali piloti društva gotovo stalno na aerodromu, oko aviona ili u vazduhu. Iskušenja je bili mnogo, u relativno krhkim avionima, složenim vremenskim uslovima, uz navigacione i druge nedaće putnički letovi su bili prava avantura. Piloti su morali da računaju sa mnogim faktorima koji im često nisu išli u prilog. U toku rada kod Aeroputa, Nikitin je napravio 466 sati naleta. Bio je kompletan pilot koji je poznavao avion kojim je leteo, teren koji je preletao i atmosferu kojom je plovio.

Aeroklub

Nadgrobni spomenik pilota V. Nikitin na zemunskom groblju

Kao vrsni letač i zaljubljenik u plave visine, Nikitin se rado odazivao pozivima da leti za potrebe Aerokluba, koji je u to vreme intenzivno radio na popularizaciji vazduhoplovstva. Na javnim priredbama pilotirao je sportskim avionima tipa de Hevilend izvodio zadivljujuće figure u vazduhu. Često je na ovakvim priredbama obavljao takozvana „vazdušna krštenja“, vozeći avionom po prvi put one koji su se odvažili da to i iskuse. Dva dana pre svoje pogibije 10. septembra 1933. godine, na aero-mitingu u Vršcu izvršio je više od 20 letova, „krstivši“ stotinu putnika što putničkim što sportskim avionom. Na ovom aero-mitingu su i napravljene poslednje fotografije pilota Viktora Nikitina.

Nezgode

Nadgrobni spomenik pilota V. Nikitin na zemunskom groblju

U toku svoje letačke karijera V. Nikitin je imao samo tri nezgode:

1. ranjavanje u borbenom letu na istočnom frontu,
2. prinudno sletanje na nepodesan teren kada su ostali bez goriva vraćajući se sa međunarodnog takmičenja vojnih ekipa i
3. prinudno sletanje putničkog aviona Potez-29 na redovnoj liniji Beograd-Zagreb kod sela Popovača kraj Slavonskog Broda zbog pregrevanja motora.

Sve tri nezgode su prošle bez žrtava.
U toku svog pilotskog staža gotovo da nije bilo aviona na našem nebu toga doba kojim nije leteo V. Nikitin bilo kao: vojni pilot i nastavnik letenja, probni pilot Ikarusa, član Aerokluba ili saobraćajni pilot Aeroputa.

Nesreća

Spomenik na zemunskom groblju pilotu V. Nikitinu

Avionska nesreća putničkog aviona Aeroputa tipa Farman F.306 pod nazivom „Podgorica“, registarskih oznaka YU-SAH, dogodila se na redovnoj liniji Ljubljana - Sušak u utorak 12. septembra 1933. godine, u 6 h i 21 min ujutru neposredno po uzletanja aviona sa aerodroma u Ljubljani. Vremenski uslovi na aerodromu tog jutra su bili povoljni, bilo je nešto magle, koja se polako gubila. Avion je po redu letenja trebalo da poleti u 6h 10 min ali je sa upaljenim motorima sačekao na pisti jednog putnika koji je kasnio na let. U 6 h 19 min avion je poleteo sa 9 minuta zakašnjenja. Međutim, odmah nakon uzletanja, avion se srušio u šumu uz strahovit tresak, na samo jedan kilometar od aerodroma, udarivši pri padu u zidanu ogradu Duševne bolnice na Studencu. U avionu je bilo osam lica, dva člana posade i šest putnika. Sva lica u avionu su na mestu poginula. Posadu aviona sačinjavali su pilot Viktor Nikitin i mehaničar Špiro Trkulja. Ovo je bila prva avionska nesreća Aeroputa, koja se dogodila nakon šest godina od osnivanja ove avio-kompanije.

Jedan član Komisije Komande vazduhoplovstva formirane da ispita uzroke ove avionske nesreća, inženjer g. Žika Stojanović je izjavio, a prenosi Politika od 16. septembra 1933. godine da:

... krivice do materijala nema i da u pogledu organizacije isto tako nema krivice. Polazak aeroplana obavljen je posle redovnog pregleda u Ljubljani i pod normalnim okolnostima. Krivice može da bude do magle i njenog neravnomernog formiranja na gornjoj površini ili pak do fatalne greške u pilotaži, što čovek ne može da veruje, poznajući vanredne sposobnosti pok. Nikitina, kao dobrog, ozbiljnog i savesnog pilota.

Pilot Viktor Nikitin je sahranjen na zemunskom pravoslavnom groblju, 15. septembra 1933. godine uz sve počasti koje mu pripadaju kao uglednom građaninu, vojniku, pilotu i čoveku.

Na mestu udesa i danas postoji ploča koja svedoči o vremenu i imenima ljudi nestalih u ovoj katastrofi.

Vidi još

• Aeroput
• Farman F.300
• Tadija Sondermajer
• Vladimir Striževski
• Mihailo Jarošenko

Literatura

• Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
• Oštrić, Šime; Janićijević, Dušan-urednik (1994). Rusi bez Rusije - Srpski Rusi (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd - Beočin: Dunaj & Efekt. ISBN 978-86-82465-02-7. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
• Krunić, Čedomir. Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije Prva knjiga, Beograd, Izdanje autora. 2010. ISBN 978-86-901623-3-8.
• Dimitrijević, Bojan; Miladinović P.; Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Spoljašnje veze

• Viktor Nikitin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2016)
• „Politika 13. 9. 1933. god. str. 5 i 6 Izveštaj o padu aviona Farman.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. novembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Politika 14. 9. 1933. god. str. 5. Avion je bio ispravan ...” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. novembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Politika 15. 9. 1933. god. str. 5. Koliko opasnosti ima u poslu saob. pilota?” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. novembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Politika 16. 9. 1933. god. str. 7. Pilot Nikitin i mehaničar Trkulja sahranjeni su juče.” (na jeziku: (jezik: srpski)). Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 27. novembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Lёtčik - kačinec Nikitin Viktor Mihaйlovič” (na jeziku: (jezik: ruski)). Kačinec. Arhivirano iz originala 03. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. oktobar 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)