Википедија

Viktor Serž

Viktor Serž (fr. Victor Serge; Brisel, 30. oktobar 1890 — Meksiko Siti, 17. novembar 1947), pravo ime Viktor Ljvovič Kibalčič (ru. Víktor Lьvóvič Kibálьčič) je bio ruski revolucionar, pisac i novinar.[1] U svojoj ranoj fazi je bio anarhista, da bi se nakon Oktobarske revolucije pridružio boljševicima.[2] Tokom 1928. biva izbačen iz partije a 1936. odlazi iz Sovjetskog Saveza.[2] Autor je više književnih dela.

Viktor Serž
Ime po rođenjuViktor Ljvovič Kibalčič
Datum rođenja(1890-10-30)30. oktobar 1890.
Mesto rođenjaBrisel, Belgija
Datum smrti17. novembar 1947.(1947-11-17) (57 god.)
Mesto smrtiMeksiko Siti, Meksiko
ZanimanjePisac, novinar, politički aktivista
Politička strankaKomunistička partija Sovjetskog Saveza
SupružniciRiret Metrižan, Ljubav Aleksandrovna Rusakova
RođaciNikolaj Kibalčič

Biografija

uredi

Rani period

uredi

Potiče iz porodice ruskih političkih emigranata nastanjenih u Briselu, gde se i rodio. Njegov otac je bio član ruske revolucionarne organizacije Zemlja i volja, iz koje je kasnije nakon podele nastala organizacija Narodna volja koja je izvršila atentat na cara Aleksandra II Romanova.[2] Njegov rođak Nikolaj Kibalčič je napravio eksplozivnu napravu kojom je izvršen atentat na cara.[1][3] Tokom svog detinjstva u Briselu, Viktor Kibalčič je živeo u materijalnoj oskudici, a njegov rođeni brat je kao dečak umro usled neuhranjenosti.[1]

 
Viktor Serž sa svojom tadašnjom suprugom Riret Metrežan

Od 1906. postaje aktivan u anarhističkim krugovima, prvo u Briselu a zatim i u Francuskoj, gde je zajedno sa svojom partnerkom Riret Metrežan bio urednik anarhističkog časopisa l'Anarchie.[2][1] Tokom 1912. on i njegova partnerka bivaju uhapšeni nakon što su dovedeni u vezu sa Bonetovom bandom koja je izvodila pljačke banaka i bogatih.[1] Viktor Kibalčič nije direktno učestvovao u njihovim pljačkama, međutim na kratko je pružao utočište dvojici članova bande, opravdavao je njihove aktivnosti u svom časopisu, i odbio je da sarađuje sa policijom tokom vođenja istrage.[1] Tokom 1913. većina pripadnika grupe je osuđena na smrt, a Viktor Kibalčič biva osuđen na pet godina zatvora, dok je Riret Metrežan oslobođena krivice.[2] Dok je bio u zatvoru, Riret Metrižan sklapa brak sa Viktorom Kibalčičem kako bi mogla da ga posećuje.[2]

Boljševički period

uredi

Iz zatvora izlazi 1917. nakon čega prelazi u Španiju u kojoj učestvuje u ustanku anarhosindikalista, a ovde i prvi put koristi svoj pseudonim Viktor Serž, pod kojim će kasnije postati poznat.[3]

Nakon izbijanja Oktobarske revolucije 1917. pokušava da pređe u Rusiju kako bi se priključio boljševicima, međutim biva uhapšen u Francuskoj i interniran u logor, i u logoru ostaje sve do intervencije Danskog crvenog krsta koji organizuje razmenu uhapšenih simpatizera boljševika za uhapšene antikomuniste u Rusiji.[2]

U Rusiju dolazi 1919. gde radi kao urednik Kominterninog glasila i postaje član Komunističke partije Sovjetskog Saveza.[4][2]

U periodu 1923. i 1926. kao agent kominterne boravi u Berlinu i Beču gde održava bliske kontakte sa lokalnim komunističkim partijama.[3] Tokom 1927. kritikuje politiku SSSR-a prema Čang Kaj Šeku, i govori pohvalno o Mao Cedungu.[5][3]

Leva opozicija

uredi

Postaje kritičan prema razvoju događaja u SSSR-u i pridružuje se levoj opoziciji, na čelu sa Lavom Trockim, međutim sam Serž nije bio njegov politički sledbenik.[6] Nakon poraza leve opozicije 1928. biva na kratko uhapšen, i isključen je iz Komunističke partije.[4] U ovom periodu piše tri romana ("Čovek u zatvoru", "Rađanje naše moći" i "Osvojeni grad") i jedno istorijsko delo ("Godina prva Ruske revolucije").[4] Njegovi romani iz ovog perioda su objavljeni u Francuskoj, a u Sovjetskom Savezu su tek 1989. godine.[3]

Tokom 1933. biva ponovo uhapšen i deportovan u Orenburg u Centralnoj Aziji, da bi mu tokom 1936. bilo dozvoljeno da napusti Sovjetski Savez, nakon pritisaka francuskih književnika Romena Rolana i Andrea Žida.[4]

Život u egzilu

uredi

Nakon Sovjetskog Saveza na kratko živi u Briselu, a zatim prelazi u Pariz.[2]

U emigraciji se povezuje sa antistaljinističkim komunističkim krugovima.[3] Tokom Španskog građanskog rata podržava Radničku partiju marksističkog jedinstva (POUM).[3]

Nakon invazije Nemačke na Francusku u Drugom svetskom ratu 1940. godine, beži iz Francuske i sklanja se u Meksiko, gde ostaje sve do svoje smrti.[2]

Umire u Meksiko Sitiju 1947. godine, nakon srčanog udara.[3][4]

Njegova autobiografija "Memoari revolucionara" je objavljena posthumno.[2] Njegova dva romana "Slučaj druga Tulajeva" i "Nezahvalne godine" su napisana u Meksiku, i autor nije očekivao njihovo objavljivanje tokom svog života.[7] Ovi romani su takođe objavljeni posthumno.

Porodica i poreklo

uredi

Porodica Kibalčič po muškoj liniji vodi poreklo od doseljenika iz Srbije, koji su se tokom Velike seobe Srba naselili na području današnje Ukrajine.[8][9] Neki izvori navode Nikolaja Kibalčiča kao strica Viktora Serža, međutim drugi, uključujući i samog Viktora Serža, navode da je Nikolaj dalji rođak njegovog oca.[1][10][11] Nikolaj Kibalčič je bio pionir raketne tehnologije, i jedan je od glavnih učesnika atentata na ruskog cara Aleksandra II Romanova.[1][8] Po prezimenu njegove porodice je nazvan Mesečev krater Kibalčič.[12]

Sin Viktora Serža je bio Vladimir Viktorovič Kibalčič, poznati meksički slikar.[13]

Dela

uredi
  • Čovek u zatvoru (1930)
  • Godina prva Ruske revolucije (1930)
  • Rađanje naše moći (1931)
  • Osvojeni grad (1932)
  • Ponoć u veku (1939)
  • Slučaj druga Tulajeva (1948)
  • Memoari revolucionara (1951)
  • Neoprostive godine (1971)

Izvori

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž Hoberman 2000, str. 98–101
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j „Victor Serge”. Spartacus Educational (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Serž, Viktor (2020). Rađanje naše moći. Biografija na kraju romana (na jeziku: Srpski). Novi Sad: Prelom. str. 209—2011. ISBN 9788681810002. 
  4. ^ a b v g d „Victor Serge”. New York Review Books (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  5. ^ „Victor Serge: Letter 3 - The Strength of the Agrarian Revolution: The Red Spears (August 1927)”. www.marxists.org. Arhivirano iz originala 24. 2. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  6. ^ „Memoirs of a Revolutionary by Victor Serge – review”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2012-08-17. Arhivirano iz originala 9. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  7. ^ „The Outcast as Witness: Victor Serge and the Russian Revolution”. The Wire. Arhivirano iz originala 07. 04. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-27. 
  8. ^ a b „Potomak srpskog hajduka poslao Gagarina u kosmos!”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). 19. 2. 2017. Arhivirano iz originala 27. 10. 2019. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  9. ^ „© Izumi i pronalazači Rusije.”. kerchtt.ru. Arhivirano iz originala 28. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  10. ^ „Jean Riére: Victor Serge”. www.marxists.org. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  11. ^ Serge, Victor (2002). Memoirs of a Revolutionary. Iowa City: University of Iowa Press. str. 2. ISBN 9780877458272. 
  12. ^ „Gosudarstvennaя korporaciя po kosmičeskoй deяtelьnosti «Roskosmos»”. www.roscosmos.ru. Arhivirano iz originala 5. 12. 2016. g. Pristupljeno 2020-12-29. 
  13. ^ Hoberman, J. „Victor Serge’s Last Chance” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Arhivirano iz originala 11. 8. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-28. 

Literatura

uredi
  • Hoberman, J. (2000). The Red Atlantis: Communist Culture in the Absence of Communism. Philadelphia: Temple University Press. str. 98—101. ISBN 978-1566397674. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Серж&oldid=27452382”