Википедија

Vilijam Harvi

Vilijam Harvi (engl. William Harvey; Fokston, 1. april 1578 — Roehampton, 3. jun 1657) je bio engleski lekar, fiziolog, biolog i jedan od osnivača fiziologije i embriologije.[1][2] Prvi fiziolog koji je dao tačan i pravilan opis, cirkulacije krvi u zatvorenom sistemu pomoću srca.[3][4][5][6]

Vilijam Harvi
Vilijam Harvi
Lični podaci
Datum rođenja(1578-04-01)1. april 1578.
Mesto rođenjaFokston, Engleska
Datum smrti3. jun 1657.(1657-06-03) (79 god.)
Mesto smrtiRoehampton, Engleska
PrebivališteEngleska
ObrazovanjeUniverzitet u Padovi
Naučni rad
Poljemedicina, fiziologija
Poznat poCirkulaciji krvi

Život i karijera uredi

Vilijam Harvi se rodio 1. april 1578. u Fokstonu u Engleskoj, na sredini perioda vladavine kraljice Elizabete I, kao najstariji od sedmoro dece njegovog oca Tomasa Harvija koji je u Fokstonu radio u kancelarije gradonačelnika 1600. godine.[1] Vilijamov otac je bio povučen, vredan i inteligentan čovek koga su; „sinovi ... poštovali, konsultovali i implicitno mu verovali... i sa svojim ocem blagajnikom stekli veliko sopstveno bogatstvo i imanja ...“[7] Portert Tomasa Harvija se još uvek može videti na centralnom panelu zida u trpezariji Rols park, Šiigvel, u Eseksu.[8]

Osnovno obrazovanje Harvi je stekao u Fokstonu, u toku koga je savladao i latinski jezik. Po završetku osnovnog obrazovanja upisao je Kraljevsku školu (Kenterberi) u kojoj je na školovanju proveo pet godina.[1]

Potom je školovanje nastavio u Gonvil i Kaj Koledžu u Kembridžu (engl. Gonville and Caius College, Cambridge) na kome je i diplomirao 1597.[9]

Jedno vreme (pet godina) Harvi je putovao kroz Francusku, Nemačku u Italiju, kako bi dopunio svoje usavršavanje i istraživanja.

Dalje školovanje nastavio je 1598. na Univerzitetu u Padovi, u jednoj od najboljih medicinskih škola toga vremena, kod cenjenog naučnika i hirurg, Fabricijusa (Hieronymus Fabricius 1537–1619), opčinjen slušanjem njegovih predavanja. Kao dvadesetčetvorogodišljak Harvi je diplomu lekara stekao na Univerzitetu u Padovi 25. aprila 1602.[1]

Harvi se nakon završenih studija u Padovi vratio u Englesku i 1602. oženio Elizabetom Braun, ćerkom Lanselota Brauna jednog od kraljičinih lekara, sa kojom nije imao dece.[10] Nakon ženidbe, Harvi se nastanilo u Londonu, gde se pridružio Kraljevskom koledžu lekara Engleske 5. oktobra 1604. Izabran od strane saradnika koledža lekara (College of Physicians) 5. juna 1607, Harvi je primio dužnost lekara u bolnici Sv. Vartolomeja (engl. St. Bartholomew's Hospital) u kojoj je ostao skoro sve do kraja svog života.

Harvi je zarađivao oko trideset i tri funte godišnje i živeo je u maloj kući u Ludgatu, iako je imao dve kuće u Vest Smitfildu (West Smithfield) gde je bio predložen za mesto lekara. U ovom periodu, njegova lekarska funkcija sastojala se od jednostavnih, ali detaljnih analize pacijenata koji su dovođeni u bolnicu jednom nedeljno i pisanja recepata.

Sukobi i Građanski rat u Engleskoj (1642—1645) Harvija su doveli u Oksford gde je postao doktor fizike 1642, a potom i upravnik Merton koledža 1645. Predaja Oksforda u 1645. obeležila je i početak postepenog povlačenja Harvija iz javnog života.

U šezdesetosmoj godini bez dece, Harvi je izgubio tri brata i suprugu i stoga je odlučio da se vrati u London i živi sa svojom braćom Eliabom i Danielom odvojeno i u različitim vremenskim periodima. Pošto se povukao sa dužnosti u Vartolomejskoj bolnici i sa raznih drugi navedenih pozicija, on je većinu svog vremena posvetio čitanju književnih dela. Nekoliko pokušaja da se Harvi nagovori i vrati nazad u svet rada, ostali su bezuspešni na njegovo insistiranje. [11]

Harvi je umro u Roehamptonu u kući svog brata Eliaba 3. juna 1657, najverovatnije od krvarenja iz krvnih sudova mozga. [12]

Za svoga života Harvi je stvorio značajna materijalna dobra i bogatstvo koje je ostavio široj porodici. Značajnu sumu novca pred smrt donirao je i Koledžu lekara Engleske. Harvi je prvo bio sahranjen u Hempstedu u Eseksu u kapeli između tela svoje dve bratanice [13]. Na dan Svetog Luke (engl. St.Luke's Day), 18. oktobra, 1883, Harvijevi posmrtni ostaci su ponovo sahranjeni, ovaga puta u trezoru na koledžu lekara, gde su deponovani u sarkofagu zajedno sa njegovim delima.[14]

Delo uredi

Vilijam Harvi je prvi put 1616. kao profesor anatomije i fiziologije u Kraljevskom koledžu lekara na svom prvom predavanju spomenu rezultate svog 12 godišnjeg istraživanja cirkulacije krvi.[15] U to vreme Harvi je dolazio u kontakt sa eminentnim ličnostima toga vremena. Tako je 1618. postao lekar kalja Jakova I, koji ne samo da je podržavao njegova istraživanja, već je kao i njegov naslednik kralj Karlo I posle smrti Jakova I, za naučna istraživanja Harviju ustupio sve životinje iz njegovih parkova.[1]

 
Slika vena iz Harvijevog dela lat. Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus[16][17]

Još kao student medicine u Padovi Harvi je bio opčinjen cirkulacionom krvi, slušanjem predavanja naučnika i hirurga Fabricijusa o venama i specifičnim „ventilima“-zaliscima, čiju ulogu i funkciju nije razumeo, već ih je opisao kao deo anatomske strukture vena.[18] Ova saznanja o venama Harvija su podstakla da izučava i otkrije ulogu ne samo ovih ventila, već i ulogu drugih krvnih sudova i srca. Tako je Harvi počeo da proučava cirkulaciju krvi eksperimentišući prvo na sebi, podvezivanjem sopstvene ruke (vidi sliku). Tada je video da ruka ispod poveske postaje ukočena, otečenih vena, iznad kojih koža potamni.[15]

Odgovor je bio očigledan, ove promene su posledica narušene cirkulacije krvi. Ali Vilijam Harvi nije žurio sa zaključkom. Bio je veoma pažljiv istraživač kome je dosta vremena trebalo da proveri svoja zapažanja kroz bezbroj eksperimenta, prvo na sebi a potom i na životinjama pre nego što je upoznao medicinsku javnost sa svojim otkrićem, cirkulacije krvi.[1]

Tek kada je bio potpuno siguran u svoja otkrića tokom 1628. godine Harvi je izdao svoje prvo delo lat. Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus u kome je izneo svoja otkriće o cirkulaciji krvi objasnio cirkulaciju krvi u zatvorenom sistemu pomoću srca kao snažne pumpe i opovrgao tadašnje verovanje Galena i njegovih sledbenika o funkciji krvi. Ovim otkrićem Harvi je postavio pravilni koncept cirkulatornog sistema, iza koga su sledili brojni eksperimenti sa infundovanjem životinjske, a potom i ljudske krvi u živ ljudski organizam.[2]

Harvijevo delo o radu srca i cirkulaciji krvi bilo je plod njegovog dugogodišnjeg eksperimentalnog istraživanja. u kome je on oborio sva stara učenja o pulsu, kretanju krvi kroz srčanu pregradu i o prisutnosti vazduha arterijama, i dokazao da krv polazi iz srca i kreće se kroz arterije na periferiji i potom se kroz vene opet vraća u srce. Ova njegova otkrića su prvo naišla na otpor tadašnjih naučnih krugova, međutim istraživanja Harvija su imala ne samo veliki značaj za dalji razvoj anatomije i fiziologije već i za razvoj čitave medicine.

Istraživanja koja su upotpunjena otkrićem Malpigija 1661. o protoku krvi kroz kapilarnu mrežu, potvrdila su ispravnost Harvijevog otkrića.

Velike su zasluge Harvija i u oblasti embriologije. U svom delu o embrionalnom razvoju životinja, koje je nastalo nakon brojnih eksperimenata. U njegovoj drugoj publikaciji (Essays on the generation of animals) on je dokazao da sve živo nastaje iz jajeta (lat. Omne vivum ex ovo). Time je Harvi postavio temelje moderne embriologije.[19]

U Građanskom ratu u Engleskoj 1642. Harvi je pratio kraljeve sinove u borbi, kada je mu je izgorela kuća i celokupna biblioteka. Razočaran ovim događajima Harvi je napustio kraljevsku službu i u toku života kod svog brata u Kombeu 1651. je izdao svoje drugo delo lat. Exercitationes de Generatione Animalium.

Radovi uredi

  • Power, Sir D'Arcy (1897). William Harvey. T. Fisher Unwin. 
  • Harvey, William (1889). On the Motion of the Heart and Blood in Animals. London: George Bell and Sons. 
  • Harvey, William; Franklin, Kenneth J. (translator); Wear, Andrew (introduction) (1993). The Circulation of the Blood and Other Writings. London: Everyman: Orion Publishing Group. ISBN 978-0-460-87362-8. 
  • The Works of William Harvey. Robert Willis (translator). London: Sydenham Society. 1847.  Includes:
    • Anatomska rasprava o kretanju srca i krvi kod životinja
    • Dve adrese upućene Džonu Riolanu, uključujući opovrgavanje prigovora o cirkulaciji krvi
    • Anatomske vežbe o generaciji životinja. U koje se dodati:
      • O porođaju
      • O materičnim membranama
      • O koncepciji
    • Anatomsko ispitivanje tela Tomasa Para
    • Pisma

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ „William Harvey | Biography, Education, Experiments, Discoveries, & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  2. ^ a b Greenwalt, T.J. (1997) A short history of transfusion medicine. Transfusion, 37(5): 550-63
  3. ^ Gregory 2001.
  4. ^ Harris, Paul (2007). William Harvey, Folkestone's Most Famous Son. Folkestone: Lilburne Press. 
  5. ^ Epifanov N. S. Uilьяm Garveй. — Kirov: Vяtka — 288 s. 2002. ISBN 978-5-85271-073-4.
  6. ^ Kearney, Hugh (1971). Science and Change 1500 – 1700. New York: McGraw-Hill. 
  7. ^ Power 1897, str. 4.
  8. ^ „BBC - History - William Harvey”. www.bbc.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  9. ^ „Harvie, William (HRVY593W)”. Kembridž baza podataka alumnista. Univerzitet u Kembridžu. 
  10. ^ Power 1897, str. 29.
  11. ^ Power 1897, str. 130.
  12. ^ Power 1897, str. 166–167.
  13. ^ Power 1897, str. 169.
  14. ^ Power 1897, str. 174–175.
  15. ^ a b Bolli Roberto (2019-04-26). „William Harvey and the Discovery of the Circulation of the Blood”. Circulation Research. 124 (9): 1300—1302. doi:10.1161/CIRCRESAHA.119.314977. 
  16. ^ Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis 1628. From Rare Book Room. Scanned first edition.
  17. ^ Harvey, William; Leake, Chauncey D. (1928). Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus with an English translation and annotation (First izd.). Springfield, Ill. : Thomas. 
  18. ^ Reville, William. „How William Harvey taught the world how the heart works”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  19. ^ Milankov V, Razvoj evolucione misli, Arhe VI, 11/2009 UDK 575.8 Originalni naučni rad Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. april 2014)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vilijam Harvi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Харви&oldid=27557384”