Vitiligo

Vitiligo ili leukodermija je hronično stečeno oboljenje kože, koje se javlja u vidu glatkih, belih mrlja na različitim delovima tela. To je jedno od najčešćih oboljenja iz grupe hipopigmentacijskih poremećaja. Tačan uzrok bolesti je složen i nije u potpunosti razjašnjen. U 30% slučajeva bolest je nasledna. Pretpostavlja se da dolazi do razaranja melanocita (ćelija koje proizvode kožni pigment melanin) iz još nepoznatih razloga. Kao ostali činioci koji doprinose bolesti se pominju ponovljene opekotine od sunca, traume, emocionalni stres, a sve češće se vitiligo posmatra kao autoimuno oboljenje. Ova bolest nije zarazna i javlja se u svim životnim dobima, kod oba pola. Incidenca oboljevanja iznosi oko 1-2%.

Vitiligo
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	Dermatologija
MKB-10	L80
MKB-9-CM	709.01
OMIM	193200
DiseasesDB	13965
MedlinePlus	000831
eMedicine	derm/453
Patient UK	[https://patient.info/doctor/vitiligo-pro vitiligo-pro Vitiligo]
MeSH	D014820

Naziv vitiligo potiče od latinske reči vitium (mana) ili vitelius (bele mrlje na telećem krznu).

Znakovi bolesti

Vitiligo se javlja u vidu jasno ograničenih mlečno belih polja različite veličine, obično kružnog oblika i obično simetričnog rasporeda. Promene su najčešće na koži iznad zglobova prstiju, laktova, kolena, oko prirodnih otvora (oči, nos, usta, anus, vagina), oko pupka, u pazušnim jamama itd. Ponekad može biti zahvaćena i oralna ili genitalna sluzokoža i dlake. Kod polovine obolelih fleke se pojavljuju pre njihove 20-e godine. One mogu da rastu ili da ostanu iste tokom vremena. Zabeleženi su i slučajevi repigmentacije, a delovi kože zaraženi vitiligom mogu da se pomeraju, da menjaju oblik i sl.

Etiologija

Vitiligo

Vitiligo je povezan sa autoimunim i zaraznim bolestima, pogotovo hipo- i hiperfunkcijom tiroidne žlezde. Ispitivanje koje je sproveo Engleski medicinski žurnal (England Journal of Medicine), koja je obuhvatila 656 ispitanika iz 114 porodica, ukazala je na povezanost ove bolesti sa nekoliko mutacija na NALP1 genu. Ovaj gen, koji se nalazi na 17. hromozomu, je deo kaskade koja reguliše inflamaciju i smrt ćelija, uključujući i ćelije bele krvne loze zadužene za imuni odgovor. Gen NALP1 je dobro izražen u T ćelijama i Langerhansovim ćelijama, koje su deo autoimunskog sistema kože.

Od 656 ispitanika, 219 je imalo samo vitiligo, 70 je imalo vitiligo udružen sa autoimunom bolesti štitne žlezde, a 60 ispitanika je imalo ovu i ostale autoimune bolesti.

U jednoj od mutacija na NALP1 proteinu, aminokiselina leucin je zamenjena histidinom. Originalna struktura proteina je dobro očuvana u toku evolucije kod velikog broja vrsta, što svedoči o njegovoj izuzetnoj važnosti.

Normalna proteinska sekvenca u NALP1 genu (normalna DNK) ima sledeću strukturu:

TCA	CTC	CTC	TAC	CAA
Ser	Leu	Leu	Tyr	Gln
S	L	L	Y	Q

U nekim slučajevima vitiliga, prvi leucin je zamenjen histidinom u toku mutacije:

TCA	CAC	CTC	TAC	CAA
Ser	His	Leu	Tyr	Gln
S	H	L	Y	Q

Leucin je neutralan i hidrofoban, a histidin je pozitivno naelektrisan i hidrofilan, tako da je logično očekivati da nemaju istu ulogu.

Psihološke posledice

Vitiligo može da ima ozbiljan uticaj na mentalno stanje i zdravlje obolelih. Ovo se naročito odnosi na tamnopute pacijente, kod kojih je razlika između normalne i depigmentisane kože posebno izražena.

U nekim kulturama oboleli od vitiliga su „označeni“. Oni se ponekad smatraju zlim ili izopačenim i ostali članovi zajednice ih izbegavaju. Oboleli takođe mogu da se osećaju depresivno, zbog ovih etiketacija. Sa druge strane, ljudi sa vitiligom mogu da prođu bez ikakvih psiholoških posledica i da nastave normalan život.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije).

Postoje brojni načini da se obolela koža „kamuflira“ upotrebom šminke i ostalih kozmetičkih proizvoda. Jedan od načina uključuje izbegavanje sunčanja, kako bi se smanjila razlika između pigmentisane i obolele kože. Ipak, sunčevi zraci mogu i da podstaknu regeneraciju melanocita i povratak normalnog pigmenta.

Fototerapija je takođe blagotvorna. Izlaganje dugotalasnim ultraljubičastim zracima u kombinaciji sa lekom Psoralen (terapija poznata kao "PUVA") dala je dobre rezultate. Takođe se koriste i ultraljubičasti zraci talasne dužine 311-313 nm, koja ne uključuje upotrebu lekova. U tu svrhu se koriste posebne fluorescentne lampe ili uređaji sa optičkim vlaknima, koji tretiraju velike površine u kratkom vremenskom intervalu.

Krajem oktobra 2004. godine lekari su uspešno izveli transplantaciju melanocita u područja kože zahvaćena vitiligom, što je rezultovalo potpunom repigmentacijom. Procedura podrazumeva uzimanje tankih slojeva pigmentisane kože iz glutealne regije pacijenta. Iz nje se zatim izdvajaju melanociti i pripremaju za presađivanje. Površina koja se tretira se pripremi pomoću medicinskog lasera i nakon toga se ugrađuju pripremljeni melanocitni „kalemovi“. Nakon tri nedelje taj deo se izlaže ultraljubičastom svetlu, a isti postupak se ponavlja i nakon dva meseca. Kod velikog broja pacijenata (73-84%) usledila je potpuna repigmentacija.

Osim ovih metoda lečenja, koriste se i kortikosteroidi (lokalno tokom 1-2 meseca), depigmentacija preostalih pigmentnih delova kod veoma proširenih vitiliginoznih promena itd.

Prognoza

Tok i prognoza su nepredvidivi. Moguća je spontana repigmentacija, ali obično promene postepeno napreduju.

Udruženja za pomoć i podršku obolelim

Grupe i udruženja za podršku ljudima sa vitiligom imaju za cilj da obrazuju i informišu obolele, da im objasne sve vidove različitih terapijsih postupaka i pruže podršku drugih ljudi koji se nose sa istim problemom.

Najveće ovakvo udruženje na svetu je Vitiligo Support International. Ovo neprofitno udruženje obezbeđuje besplatan pristup forumu, sobama za razgovor posetilaca, delu sa najčešće postavljanim pitanjima, informacijama, člancima itd.

Vitiligo kod domaćih životinja

Vitiligo se ponekad smatra estetskim nedostatkom kod Rotvajlera

Vitiligo se često smatra naslednom crtom kod domaćih životinja. Naročito je rasprostanjen kod Arapskih konja i među psima rase rotvajler.

Vidi još

• Dihidroaceton

Literatura

• www.stetoskop.info, uz dozvolu autora. Ovlaštenje možete videti ovde
• S. Stefanović i saradnici: „Specijalna klinička fiziologija“, Beograd-Zagreb 1980.
• Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2. 
• Grimes, P. E. (2005). „New insights and new therapies in vitiligo”. JAMA. 293 (6). PMID 15701915. |pages=730–5}}
• Handa S, Kaur I (1999). „Vitiligo: clinical findings in 1436 patients”. J Dermatol. 26 (10). PMID 10554431. |pages=653–7}}

Spoljašnje veze

• Nedostatak pigmenta - vitiligo (B92, 22. jun 2013)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).