Vladimir Ležimirac

Vladimir Ležimirac (Beška, 27. mart 1898 – Novi Sad, 24. avgust 1975) bio je jedan od značajnih knjižara Novog Sada.

Vladimir Ležimirac
Datum rođenja	(1898-03-27)27. mart 1898.
Mesto rođenja	Beška
Datum smrti	24. avgust 1975.(1975-08-24) (77 god.)
Mesto smrti	Novi Sad

Biografija

Rođen je 27. marta 1898. u Beški, u osmočlanoj, siromašnoj porodici. Osnovnu školu završio je u svom rodnom mestu, zahvaljujući podršci seoskog učitelja Adama Bogosavljevića. U Novi Sad odlazi 1910. godine, gde je dobio posao šegrta u knjižari Svetozara Ognjanovića (ranije je ova knjižara pripadala Arsi Pajeviću). Početkom 1913. postao je knjižarski pomoćnik, a 1917. godine je postao i glavni poslovođa u knjižari Svetozara Ognjanovića. Svoju izdavačku knjižaru Slavija, Vladimir Ležimirac je osnovao u martu 1923. godine. Na samom početku rada knjižare on nije radio na izdavanju knjiga koliko se bavio opremanjem iste. Dobro je sarađivao sa beogradskim izdavačima. Njegova dobro snabdevena knjižara postala je i tribina brojnih intelektualaca - istoričara, filozofa, muzičara, slikara i druguh. Oni su takođe predstavljali značajnu podršku Vladimiru u poslu izdavanja knjiga. Rad izdavačke knjižare Slavija je dostigao veliki uspeh u periodu između 1925. godine sve do Drugog svetskog rata. Ona je takođe predstavljala i najveće preduzeće u Dunavskoj banovini. Opus knjižare činilo je 3.500 knjiga, a knjižara je posedovala i poseban Katalog.

Dobio je predlog od dr Vladimira Ćorovića da napusti Novi Sad jer im je potreban u Beogradu. "Priznajem, bio sam uzbuđen na te reči, ali sam ipak odgovorio: Zahvaljujem Vam. To smatram za priznanje o mome radu sa najvišeg mesta, ali smatram za svetu dužnost da ostanem ovde, jer nema ko da radi."

U okviru svoje knjižare osnovao je Pozajmnu biblioteku, koja je bila od velikog značaja učenicima. Vladimir Ležimirac je i pored rada u knjižari bio angažovan u društvenim oranizacijama. Nalazio se jedno vreme na čelu Novosadske knjižarske organizacije, organizovao je književne večeri, umetničke izložbe umetnika, bio je član Upravnog odbora knjižara Jugoslavije, član Uprave Srpskog narodnog pozorišta, član Uprave društva Prosveta iz Sarajeva za Vojvodinu. Pomagao je pri stvaranju Zmajevog muzeja u Sremskoj Kamenici. 

Nekadašnja knjižara Vladimira Ležimirca se nalazila u ulici Nikole Pašića u Novom Sadu. Na fasadi knjižare nalazili su se natpisi: „Najlepši poklon deci je lepa knjiga! “, „Kuća bez knjige je što i čovek bez duše“, „Kultura čoveka zavisi od toga koliko je dobrih knjiga pročitao“. Naziv knjižare je bio ispisan ćiriličnim i latiničnim pismom. Sem naziva nalazio se i natpis „Kraljevine Jugoslavije povlaštena izdavačka knjižara“ kao i državni grb. U izlogu su sem knjiga bile izložene i dopisnice - razglednice na kojima su se nalazili kulturni velikani našeg prostora. Školski udžbenici, koji su se izdavali u okviru knjižare, pomoćnici bi donosili iz Beograda. Knjižara je sarađivala sa pozorištem, a u njoj su se prodavale karte i ulaznice za pozorišne predstave, kao i za ostale manifestacije koje su se tamo održavale. Takođe su izlagali i slovačke knjige i druge propagandne materijale u vreme napada na Čehoslovačku. Na ovom smelom potezu u emisijama Radio Bratislave izražena je zahvalnost.

Drugi svetski rat je znatno otežao rad knjižare Slavija, pa je tako i manji broj štampanih i prodavanih knjiga u ovom periodu. U periodu od 1944. pa sve do 1948. Vladimir Ležimirac je nastavio sa radom u svojoj knjižari kada ona krajem te iste godine okončava rad usled nacionalizacije. I pored gubitka on je nastavio sa snabdevanjem više knjižara u Vojvodini, dok je uporedo svoje iskustvo prenosio na mlađe knjižare i izdavače.

Uprkos uloženom trudu i doprinosu kulturi, njegov rad ostaje uskraćen penzije. Preminuo je u Novom Sadu 24. avgusta 1975. godine, a na Novom groblju je sahranjen.

Dela

U knjižari Slavija izdato je nekoliko značajnih biblioteka: Pozorišna u 49 brojeva, u svesci br. 2 je izneo svoj stav o tome da pre izvođenja pozorišne predstave treba da postoji prosvetni radnik koji bi publici održao korisno predavanje. Univerzalna u kojoj je svrstao delo Ivana Mažuranića - Smrt Smail - age Čengića sa komentarom Mladena Leskovca. Primerak je poslao unuku pisca, Želimiru Mažuraniću, koji se zadovoljan izdanjem odrekao honorara u korist izdavača. Minijaturna, koja je izdata u oko 150 naslova, sa temama raznih naučnih disciplina. Čuvaju se u Zvaničnoj zbirci Matice Srpske. Dečije radosti koje su namenjene deci, od predškolskog uzrasta do trećeg razreda. Put u život je namenjena starijoj deci.

Dela koje je važno istaći u oblasti kulture i nauke su Mitološki rečnik A. Zalurovića i Filozofski rečnik S. Marića. Ova dela su izdata u Kulturi i nauci.

U izdavaštvu Slavije ubraja se i Edicija Slavija u kojoj je jedna od muzikalija Brankovo kolo. Sem pomenutih dopisnica srpskih velikana, izdavao je i dopisnice sa narodnim vezovima i šarama. Glasilo pozorišnih umetnika Mastiks je takođe objavljivano u izdanju Slavije.

Literatura

• Petar Jonović: Znameniti knjižari i izdavači Novog Sada. Novi Sad: Veternik: Dobra vest, 1993.
• Petar Jonović: Srpsko knjižarstvo. Novi Sad: Prometej: Daniel print, 2005.
• Velimir Starčević: Staro srpsko knjižarstvo. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
• Ljubomir Durković - Jakšić: Jugoslovensko knjižarstvo. Beograd: Narodna knjiga, 1979.

Spoljašnje veze

• Vojvođanski novinar - Vladimir Ležimirac - Leteća galerija velikana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. maj 2019)