Vlasinsko jezero

Za druge upotrebe, pogledajte Vlasina (višeznačna odrednica).

Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugoistoku Srbije sa površinom od 15 km² i dubinom do 35 m. Jezero se nalazi na području opštine Surdulica. Jezero se nalazi na 1.204 m (srednji nivo) nadmorske visine. Na obalama jezera smeštena su tri sela: Vlasina Okruglica, Vlasina Rid i Vlasina Stojkovićeva. Vlasinsko jezero je obrazovano u razdoblju 1949—1954. godine.

Vlasinsko jezero
Vlasinsko jezero
Koordinate	42° 42′ 00″ S; 22° 20′ 00″ I
Tip	veštačko, akumulaciono
Zemlje basena	Srbija
Maks. dužina	9 km
Maks. širina	3,5 km
Površina	15 km2
Pros. dubina	25 m
Maks. dubina	35 m
Nad. visina	1 213 m
Vlasinsko jezero
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Istorijat

Sa izgradnje brane Vlasinskog jezera, 1952—1954. godine

Na mestu gde se danas nalazi Vlasinsko jezero u prošlosti se nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blato, sa ševarom, trskom i samo mestimičnim vodenim površinama, iz koje je izvirala reka Vlasina.

Istorijski zapisi koji spominju Vlasinsku visoravan potiču još od 18. veka pod nazivom Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava zbog nagomilanog treseta i blata nastalog spiranjem rečnih tokova. Na taj način je u kanjonu dugom 20 km stvorena močvara koja je na pojedinim mestima bila ispunjena živim peskom.

Izgradnja jezerske brane trajala je od 1946. do 1949. godine na položaju nekadašnjeg Vlasinskog blata. Jezero je počelo da se puni 9. aprila 1949. godine, da bi 1954. dostiglo puni kapacitet - 165 miliona kubnih metara vode.

Posle izgradnje jezera trećina jezera je bila pod „plovećim ostrvima“, zapravo delovima treseta, koji se otkinuo sa novoobrazovanog dna jezera. U početku su data ostrva namenski vezivana za obalu, da bi se od sredine 1970-ih godina uočila njihova jedinstvenost. Danas postoji nekoliko „plovećih ostrva“.

Geografija

Vlasinsko jezero — pogled iz Vlasine Stojkovićeve

Vlasinsko jezero i planina Čemernik u pozadini

Vlasinsko jezero je akumulaciono jezero sa površinom od 15 km² i dubinom do 35 m. Ono je okruženo planinama Plana, Gramada, Vardenik i Čemernik i nalazi se na 1.213 m nadmorske visine. Boja vode varira od sivo plave pored obale do zatvoreno plave na sredini jezera, sa zelenim priobalnim površinama daje poseban kolorit vlasinskom predelu.

U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta. Reke Vlasina, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubatska reka, Strvna, Čemerčica sa svojim pritokama (oko 110 ukupno) čine sliv jezera (neke od njih su veštački u slivu jezera, tj. cevima se voda uspinje na višu visinu).

Brana jezera je na nekadašnjem toku reke Vlasine i od zemlje je. Visina brane je 34,43 m (od toga iznad terena 25,7 m), dužina u temelju 239 m, a u kruni 139,28 m, dok je širina 5,5 m u kruni. U branu je ugrađeno oko 330 hiljada kubika zemlje. Uzvodna strana je obložena kamenim blokovima, a nizvodna napravljena sa četiri kaskade i potpuno je zatravljena. Jezero je dužine 9 km, maksimalne širine 3,5 km, najveće dubine 35 m, površina mu je 16,5 km². Prema nadmorskoj visini, ubraja se u najviše akumulacije na Balkanu. Pri najvišem vodostaju, nivo jezera dostiže kotu 1213,8 m nadmorske visine. Inače, srednji godišnji nivo jezera je 1204 m nadmorske visine.

Kanali kojima pritiče voda sa okolnih reka i potoka, slivova Vlasine i Lisine, dugački su ukupno 60,3 km. Kanal „Čemernik“, koji zahvata vodu sa Čemerčice i kroz tunel je dovodi do brane, dug je 14,8 km, kanal koji dovodi vodu reke Strvne, ispod Plane, 16 km, onaj sa Jerme 7,5 km i sa Božice 22 km. Kanalom „Strvna“ godišnje dotiče oko 10 miliona kubnih metara vode, Kanalom „Čemernik“ oko osam miliona kubika vode, kanalom „Jerma“ tri miliona kubika i kanalom „Božica“ oko 15 miliona kubika vode. Pored tunela „Čemernik“ (1 km), tu su i tri tunela kojima pritiče voda sa Božice, odnosno Lisine (ukupno 3,5 km).

Ostrva

Ostrvo Stratorija

Jezero ima dva „stalna ili nepokretna“ ostrva - Stratoriju i Dugi del. Stratorija je bila ostrvo i u Vlasinskom blatu, dok je Dugi del bio poluostrvo pre izgradnje brane. Vlasinsko jezero je poznato po plutajućim ostrvima, koja vremenom menjaju svoj položaj, a nastala su od podvodnog biljnog sveta izraslog na tresetu, koji se u velikoj parčadi otkinuo sa dna jezera i isplovio. Na nekim ostrvima potom su izrasle vrbe i breze, drveće osobeno za vlasinski kraj.

Vlasinsko jezero oivičava zatalasana visoravan u vidu ćilima išaranog livadama, pašnjacima i šumama koje kriju raznovrstan biljni i životinjski svet, dok jezero nadvisuju planinski masivi, na čijim padinama je grupisano šezdesetak vlasinskih naselja (zaselaka, ovde „mahala“) između kojih teku bistri potoci i rečice sa šumovitim klisurama. Od planina koje okružuju jezero posebno se izdvajaju Čemernik, Plana i Vardenik.

Stvoreni uslovi

Od naseljenih mesta pre izgradnje brane bila su najveća Vlasina Rid (dugo vreme opštinsko središte), Vlasina Okruglica i Vlasina Stojkovićeva. Danas su mnogi vlasinski zaseoci, počev od same brane, pa do Promaje, postali vikend naselja koja su često neplanski građena, ali ipak su u većem delu lepo uređena i u skladu sa prirodom.

Vlasina danas ima nedovoljan broj turističkih objekata i kapaciteta u odnosu na njen značaj i mogućnost razvoja, i u odnosu na interesovanje potencijalnih gostiju. Ako se ima u vidu da je do vrha Čemernika (1638m) samo blaga strmina, kao što je i prema Kolunici i Plani, onda je neverovatno da to još uvek nije nimalo iskorišćeno.

Kulturni spomenici

Crkva Svetog Ilije na Vlasini Ridu

Područje Vlasinskog jezera odlikuje se i značajnim kulturnim spomenicima i etnografskim vrednostima, kao što su:

• Crkva Svetog Ilije na Vlasina Ridu,
• Manastir u Palji,
• Crkva u Božici,
• Klisura (Surdulica)
• Crkva Svetog Nikole u Crnoj Travi
• Crkva Svetog Pantelejmona u Brodu, selu kod Crne Trave
• Kula u Klisuri
• Crkva u Klisuri
• Crkva u Kolunici
• Crkva Svetog apostola Petra u Ruplju

Posebni kulturni spomenici u blizini jezera su manastir u Palji i crkve u Božici, Klisuri i Crnoj Travi kao i Kula u Klisuri.

Prirodne lepote

Brezova šuma, prepoznatljivost Vlasine

Prirodne lepote i retkosti ovog područja koje čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode čine ovo mesto idealnim za boravak u različitim periodima godine. Zbog ovih odlika područja u toku su istraživanja Zavoda za zaštitu prirode radi zaštite ovog područja kao parka prirode.

• 
  Žutairca
• 
  Crna roda

Ribolov

Vlasinsko jezero je bogato grgečom, klenom, somom, šaranom, belim amurom i pastrmkom.

Riblji fond

Vlasinsko jezero je do pre 20 godina bilo bogato ribom. U jezeru je bilo mnogo krkuše, grgeča, belog amura, pastrmke, pijore, klena, šarana, linjaka, babuške, zlatnog karaša, tolstolobika, a zadnjih nekoliko godina i štuke, soma. Nepažnjom i nemarnim ponašanjem ljudi koji su zaduženi za čuvanje jezera, odnosno čitavog područja oko Vlasinskog jezera, u jezeru je ostalo veoma malo riba. Neke vrste su potpuno nestale kao što je linjak, šaran, krkuša, beli amur. U jezeru trenutno ima vrlo malo sledećih vrsta riba: babuška, šaran, som, tolstolobik, klen, belica i pastrmka. Ovakvim gazdovanjem nad jezerom i ovakvim ponašanjem odgovornih ljudi jezero će za nekoliko godina ostati bez ribe.

Legenda o Vlasinskom jezeru

Vodeno čudovište

Pre izgradnje jezera, na tom mestu se nalazio močvarni teren, koji je bio imitacija nepregledne bujne livade u kojoj su nestajali vlasinski konji, goveda, ovce, pa čak i neprijateljska vojska. Tako je u Prvom svetskom ratu u Vlasinskoj tresavi (sada jezeru) za tili čas u blatu nestao ceo jedan bugarski konjički puk. Ovako mistično propadanje vojske i stoke u Vlasinsko blato (tresavu) bilo je povod za stvaranje legende o neobičnom džinovskom vodenom čudovištu. Mit o tom neobičnom vodenom (jezerskom) čudovištu, kome je „odzvonilo" posle izgradnje zemljane brane 1954. godine, kaže da je jezerom carovalo čudovište koje je ličilo na džinovskog konja. Od kada datira priča o ovom vodenom fenomenu – čudovištu, koje se skriva u prostranim tajanstvenim dubinama jezera, ne zna se. Zna se da su stariji ljudi sa „sigurnošću" pokazivali i mesto gde se nalazi ova avet. Priča se da je ta vodena neman izlazila na živopisne obale jezera i uništavala dobro negovane konje i krda goveda. Stanovnici su preduzimali čak i prave krstaške pohode da unište neman. Zvečke su okupljale narod u momentu kada je, na primer, jedna „volovodnica" (mesto za parenje krave) nestala u čeljustima blata. Dvadesetak volova, koji su bezglavo u vreme parenja jurili za kravom, progutalo je blato (Vlasinsko jezero) kao da ih nije ni bilo. Ovo je dodavalo nove elemente ovoj misterioznoj priči. Pričalo se da fenomenalna vodena neman živi vekovima tu, pa se tome dodavalo još i da je zalutala sa druge planete, ili ju je Bog poslao da kažnjava one koji mu skrive. Ipak se najviše verovalo da je to neka džinovska praživotinja. Dokazivalo se da ova avet ima čarobnu moć da hitro pokupi stoku koja pase oko jezera, pojede je, tako podmiri glad nekoliko dana miruje na dnu jezera. Priča o ovom jezerskom čudovištu je ostala samo priča. Posle stvaranja čudnovate zemljane brane, jezero je pregrađeno. Priča se da je pojavljivanje vodenog čudovišta – vodenog bika najavljivalo pobede. Narodno predanje vlasinskih mahala kaže da se vodeni bik nekoliko puta pojavljivao - i to uvek kada su Srbi isterivali protivnike sa svoje zemlje. Prilikom oslobođenja Srbije od Turaka pojavio se vodeni bik. Rikao je uoči Prvog i Drugog svetskog rata tako snažno da se sve treslo, a voda u onom jezercetu kao da je ključala izbijajući sa dna. Tada je stogodišnji starac Veličko, do tada nepokretan, ujutru izašao među okupljene pored jezera i rekao da je „ovo dobar znak i da je to bik najavio rikom".

Vidi još

• Vlasina (visoravan)
• Jezero Lisina
• Vlasinsko blato
• Hidroenergetski sistem Vlasina
• Spisak jezera u Srbiji

Galerija

• 
  Zima na jezeru, 2018-2019. godina.
• 
  Zima na jezeru, 2018-2019. godina.
• 
  Zima na jezeru, 2018-2019. godina.
• 
  Zima na jezeru, 2018-2019. godina.
• 
• 
• 
• 
  Stara kuća u mahali Đošini
• 
  Ostaci stare kuće u mahali Stevanovci
• 
  Vlasinsko jezero u jesenje jutro
• 
• 
  Pejzaž iznad jezera
• 
  Drvo u mahali Popovi
• 
  Vegetacija u jezerskoj okolini
• 
  Istočna obala Vlasinskog jezera fotografisana iz čamca
• 
  Vikendica brvnara u okolini jezera
• 
  Pejzaž sa jezera
• 
  Vikend naselje
• 
  Zimi je jezero često zaleđeno
• 
  Vlasinsko jezero — pogled iz Vlasine Rida
• 
  Najstariji hotel na Vlasini među brezama
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Jezero, led i sneg mart 2021.godine

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Spoljašnje veze

• Vlasinsko jezero Kompletan vodič kroz Srbiju
• Flora Vlasine u Bionet školi