Влашац
Vlašac (lat Allium schoenoprasum L ) je začinska biljka iz porodice lukovica.
Vlašac | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Kladus: | Tracheophytes |
Kladus: | Angiospermae |
Kladus: | Monocotyledones |
Red: | Asparagales |
Porodica: | Amaryllidaceae |
Potporodica: | Allioideae |
Rod: | Allium |
Vrsta: | A. schoenoprasum
|
Binomno ime | |
Allium schoenoprasum | |
Sinonimi[2] | |
Sinonimi
|
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Energija | 126 kJ (30 kcal) |
4,35 g | |
Šećeri | 1,85 g |
Prehrambena vlakna | 2,5 g |
0,73 g | |
3,27 g | |
Vitamini | |
Vitamin A ekv. | (27%) 218 μg(24%) 2.612 μg323 μg |
Tiamin (B1) | (7%) 0,078 mg |
Riboflavin (B2) | (10%) 0,115 mg |
Niacin (B3) | (4%) 0,647 mg |
Vitamin B5 | (6%) 0,324 mg |
Vitamin B6 | (11%) 0,138 mg |
Folat (B9) | (26%) 105 μg |
Vitamin C | (70%) 58,1 mg |
Vitamin E | (1%) 0,21 mg |
Vitamin K | (203%) 212,7 μg |
Minerali | |
Kalcijum | (9%) 92 mg |
Gvožđe | (12%) 1,6 mg |
Magnezijum | (12%) 42 mg |
Mangan | (18%) 0,373 mg |
Fosfor | (8%) 58 mg |
Kalijum | (6%) 296 mg |
Cink | (6%) 0,56 mg |
| |
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA |
Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u saksije i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.[3]
Karakteristike
urediLuk vlašac ima listove koji su cevasti, šuplji, dugi 20 - 25 cm koji formiraju više ili manje kompaktni busen na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izdanaka. U prvoj godini takva biljka ne cveta, a u drugoj godini nakon mirovanja i jarovizacije (poticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova) iz svih starijih izdanaka izbije cvetna biljka visoka oko 30 cm, koja na vrhu nosi cvet (s ružičastim ili ljubičastim cvetovima). Seme brzo gubi klijavost, pa se koristi samo jednogodišnje seme.
Ova biljka je veoma bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, a u sebi sadrži i mineralne materije, mikroelemente i veliku količinu gvožđa.[4]
Upotreba
urediVlašac se upotrebljava još od ranog srednjeg veka. Postoje različite vrste biljke, u zavisnosti od njene visine i debljine listova. Ima i vrsta koje cvetaju belim cvetom. Svež ili zamrznut, ređe sušen, sitno naseckan, dodatak je supama ili salatama. Dugi listovi se seku, a novi rastu cele godine. Uzgaja se i kao ukrasna biljka. Lekovita svojstva vlašca nisu poznata.[5]
Galerija
uredi-
Cvet vlašca
-
Cvet vlašca
-
Allium schoenoprasum
Reference
uredi- ^ Maxted, N. & Rhodes, L. (2013). „Allium schoenoprasum: Maxted, N. & Rhodes, L”. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T172256A19391728.en.
- ^ „Allium schoenoprasum L. is an accepted name”. theplantlist.org. 23. 3. 2012. Pristupljeno 19. 11. 2017.
- ^ „Vlašac - začin nad začinima”. Krstarica (na jeziku: srpski). 11. 5. 2007. Pristupljeno 22. 12. 2018.
- ^ „Vlašac – idealna zamena za crni luk | Agromedia”. www.agromedia.rs. 15. 6. 2019. Pristupljeno 22. 12. 2018.
- ^ „Luk vlašac- rudnik gvožđa”. Kuhinjica.rs. Pristupljeno 22. 12. 2018.
Spoljašnje veze
uredi- Nutritional Information
- Mrs. Grieve's "A Modern Herbal" @ Botanical.com
- „Chive”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 253.