Vlašac (lat Allium schoenoprasum L ) je začinska biljka iz porodice lukovica.

Vlašac
Closeup photograph of flowerhead
Botanical illustration
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Red: Asparagales
Porodica: Amaryllidaceae
Potporodica: Allioideae
Rod: Allium
Vrsta:
A. schoenoprasum
Binomno ime
Allium schoenoprasum
Sinonimi[2]
Sinonimi
  • Cepa schoenoprasa (L.) Moench
  • Ascalonicum schoenoprasum (L.) P.Renault
  • Allium gredense Rivas Goday
  • Porrum schoenoprasum (L.) Schur
  • Schoenoprasum vulgare Fourr.
  • Allium sibiricum L.
  • Allium palustre Chaix
  • Allium tenuifolium Salisb.
  • Allium foliosum Clairv. ex DC.
  • Allium acutum Spreng.
  • Allium tenuifolium Pohl
  • Cepa tenuifolia (Salisb.) Gray
  • Allium reflexum F.Dietr.
  • Allium riparium Opiz
  • Allium carneum Schult. & Schult.f.
  • Allium alpinum (DC.) Hegetschw.
  • Allium broteri Kunth
  • Allium punctulatum Schltdl.
  • Porrum sibiricum (L.) Schur
  • Allium buhseanum Regel
  • Allium raddeanum Regel
  • Allium purpurascens Losa
  • Allium idzuense H.Hara
  • Allium udinicum Antsupova
  • Allium ubinicum Kotukhov
Vlašac, sirov
A clump of flowering chives
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija126 kJ (30 kcal)
4,35 g
Šećeri1,85 g
Prehrambena vlakna2,5 g
0,73 g
3,27 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(27%)
218 μg
(24%)
2.612 μg
323 μg
Tiamin (B1)
(7%)
0,078 mg
Riboflavin (B2)
(10%)
0,115 mg
Niacin (B3)
(4%)
0,647 mg
Vitamin B5
(6%)
0,324 mg
Vitamin B6
(11%)
0,138 mg
Folat (B9)
(26%)
105 μg
Vitamin C
(70%)
58,1 mg
Vitamin E
(1%)
0,21 mg
Vitamin K
(203%)
212,7 μg
Minerali
Kalcijum
(9%)
92 mg
Gvožđe
(12%)
1,6 mg
Magnezijum
(12%)
42 mg
Mangan
(18%)
0,373 mg
Fosfor
(8%)
58 mg
Kalijum
(6%)
296 mg
Cink
(6%)
0,56 mg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u saksije i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.[3]

Karakteristike

uredi

Luk vlašac ima listove koji su cevasti, šuplji, dugi 20 - 25 cm koji formiraju više ili manje kompaktni busen na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izdanaka. U prvoj godini takva biljka ne cveta, a u drugoj godini nakon mirovanja i jarovizacije (poticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova) iz svih starijih izdanaka izbije cvetna biljka visoka oko 30 cm, koja na vrhu nosi cvet (s ružičastim ili ljubičastim cvetovima). Seme brzo gubi klijavost, pa se koristi samo jednogodišnje seme.

Ova biljka je veoma bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, a u sebi sadrži i mineralne materije, mikroelemente i veliku količinu gvožđa.[4]

Upotreba

uredi

Vlašac se upotrebljava još od ranog srednjeg veka. Postoje različite vrste biljke, u zavisnosti od njene visine i debljine listova. Ima i vrsta koje cvetaju belim cvetom. Svež ili zamrznut, ređe sušen, sitno naseckan, dodatak je supama ili salatama. Dugi listovi se seku, a novi rastu cele godine. Uzgaja se i kao ukrasna biljka. Lekovita svojstva vlašca nisu poznata.[5]

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Maxted, N. & Rhodes, L. (2013). „Allium schoenoprasum: Maxted, N. & Rhodes, L”. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T172256A19391728.en. 
  2. ^ „Allium schoenoprasum L. is an accepted name”. theplantlist.org. 23. 3. 2012. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  3. ^ „Vlašac - začin nad začinima”. Krstarica (na jeziku: srpski). 11. 5. 2007. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  4. ^ „Vlašac – idealna zamena za crni luk | Agromedia”. www.agromedia.rs. 15. 6. 2019. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  5. ^ „Luk vlašac- rudnik gvožđa”. Kuhinjica.rs. Pristupljeno 22. 12. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi