Vodonik-sulfid
Vodonik-sulfid je jedinjenje vodonika i sumpora, opšte formule H2S. To je otrovan gas, koji može da bude smrtonosan čak i ako je prisutan u malim količinama u vazduhu. Miris mu je prepoznatljiv, poput pokvarenih jaja. Kao antidot se preporučuje razblaženi rastvor hlora.[1]
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Vodonik-sulfid
| |||
| Drugi nazivi
Sulfid vodonika; vodonik-sulfidna kiselina
| |||
| Identifikacija | |||
| ECHA InfoCard | 100.029.070 | ||
| MeSH | Hydrogen+sulfide | ||
| RTECS | MX1225000 | ||
| Svojstva | |||
| H2S | |||
| Molarna masa | 34,082 g/mol | ||
| Agregatno stanje | gas | ||
| Gustina | 1,363 g/L, гас. | ||
| Tačka topljenja | -82.30 °C (190.85 K) | ||
| Tačka ključanja | -60.28 °C (212.87 K) | ||
| 0.25 g/100 mL (40 °C) | |||
| Kiselost (pKa) | 6.89 19±2 | ||
| Struktura | |||
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | Iskrivljen | ||
| Dipolni moment | 0.97 D | ||
| Opasnosti | |||
| Glavne opasnosti | Otrovan i zapaljiv gas | ||
| R-oznake | R12, R26, R50 | ||
| S-oznake | (S1/2), S9, S16 S36, S38, S45, S61 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | -82.4 °C | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
| Reference infokutije | |||
Istorijat uredi
Srednjovekovni alhemičari su o vodonik-sulfidu pisali kao o „sumpornoj pari“. Tečnost iz koje su je dobijali, a verovatno je bila smeša koja je sadržavala i ovaj gas, im je bila zanimljiva jer je davala razne boje sa rastvorima raznih metala. Karl Vilhelm Šele je 1777. godine prvi sistematski ispitao vodonik-sulfid. Faradej je 1823. godine kondenzovao ovo jedinjenje.[1]
Nalaženje uredi
Nalazi se u nekim mineralnim vodama i u vulkanskim gasovima. Mnoge banje su poznate po tzv. sumpornim vodama. Vodonik-sulfid nastaje i u toku truljenja organskog materijala (uginulih živih bića i njihovih delova).[1]
Dobijanje uredi
Vodonik-sulfid se u praksi dobija dejstvom nekih razblaženih kiselina na sulfid gvožđa[1]:
FeS + H2SO4 → FeSO4 + H2S
FeS + 2HCl → FeCl2 + H2S
Manje zastupljeni načini su prevođenjem struje vodonika kroz ključali sumpor ili preko nekih zagrejanih sulfida[1]:
H2 + S → H2S
Sb2S3 + 3H2 → 2Sb + 3H2S
Za sušenje gasa se obično upotrebljava kalcijum-hlorid, iako delimično dolazi do razlaganja[1]:
CaCl2 + H2S → CaS + 2HCl
CaCl2 + H2S → Ca(HS)2 + 2HCl
Osobine uredi
Vodonik-sulfid je na sobnoj temperaturi bezbojan gas neprijatnog mirisa. Kondenzuje se u bezbojnu tečnost na 10 °C pod pritiskom. Na normalnom pritisku, tečnost ključa na -61,8°, a mrzne se na -82,9 °C. Vodonik-sulfid je malo teži od vazduha i prilično je rastvorljiv u vodi i tada ima slabo kiselu reakciju. Gori na vazduhu plavičastim plamenom i daje sumpor-dioksid i vodu ili samo sumpor i vodu (na ovaj način može da se taloži, odnosno dobija sumpor)[1]:
H2S + 3О2 → 2H2О + 2SO2
2H2S + O2 → 2H2О + 2S
Vodonik-sulfid lako disosuje kada se prevodi kroz vruću porcelansku cev. Disocijacija počinje na 400 °C, a potpuna je na oko 1700 °C.[1]
Ponaša se kao redukciono sredstvo, jer redukuje halogene u odgovarajuće kiseline[1]:
H2S + Br2 → 2H2Br + S
Ova reakcija se koristi za dobijanje nekih kiselina. Takođe, vodonik-sulfid reaguje sa sumpor-dioksidom, ali uz prisustvo vlage[1]:
SO2 + 2H2S → 2H2O + 3S
U nekim reakcijama se ponaša kao kiselina, na primer sa zagrejanim metalima ili sa alkalijama, kao što je kalijum-hidroksid. U ovom drugom slučaju, dešava se reakcija neutralizacije.[1]
H2S + 2КОН → К2S + 2Н2О
Vodonik-sulfid se često koristi u analitičkoj hemiji zbog toga što kada reaguje sa različitim solima, stvara sulfide koji se zbog različitih osobina mogu lako izdvojiti (po grupama) iz smese koja se analizira. Na ovaj način se dokazuju različiti metali koji grade te soli. Sam vodonik-sulfid se dokazuje dejstvom na rastvore soli olova. Kada se ovim gasom deluje na olovo(II) acetat, uočava se mrki talog olovo-sulfida.[2]
(CH3COO)2Pb + H2S ⇌ PbS↓ + 2CH3COOH
Reference uredi
Spoljašnje veze uredi
