Vojnuci

Vojnuci su bili pripadnici privilegovane Osmanske vojne društvene klase, nemuslimana koja je određena 1370e ili 1380e.

Posebni status kojim su bili nagrađeni za obavljanje vojničke službe sastojao se sticanju i uživanju slobodne baštine, poreskim oslobođenjem i pripadnošću vojnom staležu. Vojnuci su poticali posebno iz regiona Bugarske, Makedonije,Tesalije, južne Srbije, i mnogo manje iz Bosne i regiona oko Dunava i Save.

Vojnucima cu pripadali Vojnuk Sandžaci što nije teritorijalna jedinica poput drugih sandžaka već posebna organizaciona jedinica Osmanskog carstva.. Vojnuci su bili laki oklopnici, koji su u službu i vojne pohode išli na konju, naoružani kopljem, štitom i oklopom. Uvek su nosili isključivo crna odela. Red vojnuka postojao je u srpskoj srednjovekovnoj državi, a u osmanski sistem preuzet je u vreme reformi beglerbega Timurtaš-paše, za vreme sultana Murata II, neposredno nakon Maričke bitke.

Turska vojna služba organizovana od balkanskih hrišćana. Ustanova vojnuka postojala je u balkanskim državama i pre dolaska Turaka. Turci se sa ovom institucijom sreću nakon bitke na Marici.

U Osmanskom carstvu vojnuke su činili sitni plemići i slobodni stočari, a imali su slobodne baštine.

Najmanja vojna formacija bila je 1 „koplje“ koje je sastavljeno od vojnuka i 2 jamaka (najčešće njegovi rođaci) pri čemu su sva trojica bili dužni da služe oklopljeni.

Najniži starešina vojnika zvao se lagator i to je hrišćanima bio najviši mogući čin.

Vojnuci su se kao vojna formacija delili na vojnuke vojnike i vojnuke džebelije. Ne zna se pouzdano koliko ih je bilo.

Vojnuci su značajna kategorija srpskog stanovništva, koje je zbog vojne obaveze imale određene olakšice. Oni su vršili vojničku službu, a zauzvrat su uživali slobodne baštine i oslobođeni su poreskih obaveza. Mogli su da prodaju svoje baštine, ali ih nisu mogli deliti.

Nakon 1530. godine vojnuci se iseljavaju iz krajeva gde su živeli i nestaju kao vojna formacija. Ponegde su zadržani i do početka 17. veka. Pa i tada nisu u potpunosti dobili status raje, ali su im nametnute određene dažbine, na prvom mestu harač.

Vidi još

• Vlasi (društvena klasa)
• Vlasi u srednjovekovnoj Srbiji
• Vlaški zakoni
• Vlaški statuti
• Martolozi
• Derbendžije
• Raja
• Džizija

Literatura

• Aleksić, Vladimir (2011). „Medieval vlach soldiers and the beginnings of Ottoman voynuks”. Belgrade Historical Review. 2: 105—128. 
• Branislav Đurđev, „O vojnucima sa osvrtom na razvoj turskog feudalizma i na pitanje bosanskog agaluka“, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, n. s., Društvene nauke, knj. II, Sarajevo 1947, 75.
• Zirojević, Olga (1974). Tursko vojno uređenje u Srbiji (1459-1683). Beograd: Istorijski institut. 
• Elezović Dalibor, „Vojnuci Novopazarskog kadiluka prema turskom popisu iz 1604. godine“, Baština, 2005, br. 19, str. 113-125
• Stojanovski A. (1989), „Popis vojnuka s kraja XV veka“, Vranjski glasnik, knj.XXII, 146-152
• John Andreas Olsen; Colin S. Gray (2011). The Practice of Strategy: From Alexander the Great to the Present. Oxford University Press. str. 116. ISBN 978-0-19-960863-8. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
• Uyar, Mesut; Edward J. Erickson (2009). A Military History of the Ottomans: From Osman to Atatürk. ABC-CLIO. str. 64. ISBN 978-0-275-98876-0. Pristupljeno 10. 3. 2013. 
• Hrabak, Bogumil (2007). „Vojnuci u Trgovištu (Rožaju), Bihoru, Budimlji, Peći i Klopotniku 1485. godine”. Novopazarski zbornik. 30: 83—89. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 10. 04. 2019. 

Spoljašnje veze

• Projekat Rastko, Hajduci i uskoci u narodnoj poeziji, Boško Suvajdžić, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003