Википедија

Vrednost (etika)

Vrednost je apstraktna kategorija preuzeta iz filozofije. Označava najopštije verovanje o tome šta je (i koliko) valjano, poželjno, korisno, odnosno o tome šta je nepoželjno i nedopustivo. Vrednost je hipotetički konstrukt, jer ima subjektivni karakter. Međutim, za razliku od stava, vrednost je opštija, više centralna i trajnija dispozicija, tako da se, po pravilu, za jednu vrednost vezuje više srodnih stavova i širi repertoar ponašanja. Veći broj povezanih vrednosti integrišu se u sistem vrednosti, odnosno u vrednosnu orijentaciju.[1] Vrednosti utiču na ponašanje ličnosti tako što čine osnovu nameravanih aktivnosti, pružaju značenje i smernice ljudima u njihovoj interakciji sa drugima.[2] Određeno ponašanje smatra se vrednim u zavisnosti od etičkih  vrednosti koje se pridaju objektu prema kojem je ponašanje usmereno, njihovom povećanju, smanjenju i menjanju. [3] Vrednosti koje su uticajne na stavove i ponašanje podrazumevaju etičke (moralne), doktrinalne (ideološke), društvene i estetičke vrednosti.[4] Rešavanje problema, najpre pitanja opstanka, moguće je uz postojanje određenog sistema vrednosti koji pruža odgovore na pitanja zašto se ljudi odlučuju za određenu akciju i šta ima prednost prilikom delanja.[5]

Razlika između personalnih i društvenih (kulturnih) vrednosti uredi

Između personalnih i društvenih (kulturnih) vrednosti postoji povezanost, međutim one se u velikoj meri mogu razlikovati i to zahteva posmatranje ova dva tipa vrednosti kao zasebnih kategorija.

Personalne vrednosti uredi

Personalne vrednosti su apstraktne ideje kojima pojedinac određuje važno, poželjno i korisno. U skladu sa sopstvenim vrednostima pojedinac će biti sklon određenom ponašanju, stavovima i pravljenju određenih izbora.[6] Mogu se definisati kao značajni odnosi prema objektima i idejama svojstveni određenom pojedincu.[7] U slučaju da se lične vrednosti rigidno poštuju i da se razlikuju od vrednosti čitavog društva ili pojedinih njegovih članova one mogu dovesti do sukoba  koji je posledica različitih pogleda na svet.[5] Personalne vrednosti najčešće proizlaze iz životnog iskustva pojedinca.[8] Vremenom javno izražavanje ličnih vrednosti koje grupe ljudi smatraju važnim u svom svakodnevnom životu, postavljaju temelje zakona, običaja i tradicije. Istraživanja su potvrdila postojanje implicitne prirode vrednosne komunikacije.[9] Sa etnocentrične perspektive, može se pretpostaviti da se isti skup vrednosti neće jednako ispoljavati u različitim društvima. Usvajanje vrednosti može se razlikovati na osnovu kulturnog identiteta pojedinca.[10]

Društvene (kulturne) vrednosti uredi

Društvene vrednosti se definišu kao pozitivan odnos prema idejama od šireg društenog značaja koji se iskazuje kroz spremnost za ostvarenje i održanje tih ideja. Primeri ovakvih vrednosti su: demokratija, ravnopravnost, pacifizam...[7] Podrazumevaju opšteprihvaćena verovanja u nekoj kulturi o tome šta je značajno i čemu treba težiti, u tom pogledu društvene ili kulturne vrednosti su ključne prilikom određivanja prioriteta i strukture organizacije života u zajednici. Uzimajući u obzir da su relativno stabilne i hijerarhijski organizovane, društvene vrednosti su uticajne i kada je reč o socijalizaciji, ali i osobinama čitavog društva.[1] Vrednosti neke kulture odražavaju se kroz pravila ponašanja koja se nazivaju norme. Zajedničkim delovanjem vrednosti i norme određuju ponašanje članova društva. Postoje razlike među kulturama kada govorimo o vrednostima i normama, te razlike mogu biti uočljive ne samo u ponašanju, već i u pogledu navika, pokreta, gestova i izraza lica. Postepeno se vrednosti i norme neke kulture mogu menjati, što znači da ih ne treba shvatati kao nepromenljive kategorije. [2] U slučaju da društvene norme koje otelotvoruju određene društvene, odnosno kulturne vrednosti  nisu u skladu sa personalnim vrednostima pojedinca, koji je pripadnik određene kulture, pojedinac ima mogućnost da izdvoji aspekte koji su mu značajni iz više različitih supkultura kojima može pripadati.[11]

Nastanak i prenošenje vrednosti  uredi

Vrednosti se usvajaju posredstvom kulture uglavnom difuzijom, prenošenjem ili socijalizacijom, kojom se vrednosti naročito u primarnoj fazi socijalizacije, prenose sa roditelja na decu. Raznolikost u vrednosnom smislu može biti i posledica činjenice da roditelji u različitim kulturama imaju različite vrednosti. [12]

Za prikaz kulturnih vrednosti različitih zemalja koristi se dvodimenzionala kulturna mapa („Inglehart–Welzel cultural map of the world”). Prva dimenzija koja počiva na razlici između tradicionalnih i racionalnih vrednosti odražava prelaz sa religijskog shvatanja sveta na preovladavanje nauke i birokratije. Drugu dimenziju karakteriše razlika između vrednosti preživljavanja i vrednosti izražavanja i njom se odražava prelaz sa industrijskog na postindustrijsko društvo.[13]

Kulture se mogu razlikovati i prema čvrstom i slabom pridržavanju društvenim normama i toleranciji devijantnosti.[14][15] Kulture koje karakteriše čvrsto pridržavanje normama su restriktivne sa strogim disciplinskim merama u slučaju nepoštovanja normi, s druge strane postoje kulture koje su tolerantnije na devijantnost i karakteriše ih slabije pridržavanje normama. U slučajevima prirodnih nepogoda, prenaseljenosti ili zaraznih bolesti ispostavilo se da društva koja karakteriše čvrto pridržavanje normama pronalaze efektnije načine za prevazilaženje takvih situacija. [16][17]

Klasifikacija vrednosti uredi

Vrednosti se mogu klasifikovati na neki od sledećih načina, prema glavnim oblastima delovanja ljudi u društvu (ekonomske, političke, kulturne), prema značenju koje imaju za pojedince ili društvene grupe (prmarne i sekundarne) ili pak prema potrebama sa kojima su u vezi (materijalne i duhovne). Potrebno je ukazati na postojanje terminalnih i instrumentalnih vrednosti, zatim pozitivnih i negativnih i dominantnih vrednosti. Usled apstraktnosti i širokog određelja pojma navedene klasifikacije su samo jedan broj mogućih klasifikacija koje se mogu navesti.[18]

Podela na terminalne i instrumentalne vrednosti je dihotomna klasifikacija kojom se podrazumeva da vrednosti koje se nazivaju instrumentalnim predstavljaju sredstvo za dobijanje nečeg drugog što se smatra vrednim, dok terminalne vrednosti predstavljaju ciljeve koje same po sebi pojedinac želi da ispuni.[19]

Dominantne vrednosti su one koje su široko rasprostranjene među grupom, zajednicom ili kulturom. One se prenose putem izvora kao što su mediji, institucije, verske organizacije ili porodica. Vrednosti koje se smatraju dominantrnim u jednom ne moraju to biti i u nekom drugom društvu.[8]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  2. ^ a b Gidens, Entoni (2007). Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet. str. 24—26. 
  3. ^ Powell, Robert (2019). Exam Prep Flash Cards for Abnormal Psychology in a Changing World ... (na jeziku: engleski). Powell Publications. [mrtva veza]
  4. ^ Whittamore, Jill (2013). The Pink Toolbox: The Complete Book of Tools to Help Working Women Become Empowered and Transform Their Lives to Living Life on Their Terms (na jeziku: engleski). BalboaPress. str. 3. ISBN 9781452585338. 
  5. ^ a b Burgess, Heidi; Burgess, Guy (2006). „Intractability and the frontier of the field”. Conflict Resolution Quarterly. 24 (2): 177—186. ISSN 1536-5581. doi:10.1002/crq.166. 
  6. ^ Rokeach, Milton (1973). The nature of human values. The Free Press. OCLC 604403717. 
  7. ^ a b Nikola, Slavoljub, Radonjić (2002). Psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 182. 
  8. ^ a b „Personal values, belief and attitudes - Personal values, belief and attitudes”. sielearning.tafensw.edu.au. Arhivirano iz originala 09. 03. 2019. g. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  9. ^ Steffen, Roth (2013). „Common values? Fifty-two cases of value semantics copying on corporate websites”. Human Systems Management (4): 249—265. ISSN 0167-2533. doi:10.3233/HSM-130801. 
  10. ^ Mooij, Marieke K. de, 1943- (2004). Consumer behavior and culture : consequences for global marketing and advertising. Thousand Oaks, Calif.: Sage Publications. ISBN 978-0-7619-2668-9. OCLC 51898814. 
  11. ^ „3.5F: Values as Binders”. Social Sci LibreTexts (na jeziku: engleski). 27. 7. 2018. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  12. ^ Day, Nicholas (10. 4. 2013). „"Parental ethnotheories and how parents in America differ from parents everywhere else"”. Slate. 
  13. ^ „The WVS Cultural Map of the World”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  14. ^ Pelto, Pertii J. (1968). „The differences between “tight” and “loose” societies”. Society (na jeziku: engleski). 5 (5): 37—40. ISSN 0147-2011. doi:10.1007/BF03180447. 
  15. ^ Uz, Irem (2015). „The Index of Cultural Tightness and Looseness Among 68 Countries”. Journal of Cross-Cultural Psychology (na jeziku: engleski). 46 (3): 319—335. ISSN 0022-0221. doi:10.1177/0022022114563611. 
  16. ^ Gelfand, Michele J.; Raver, Jana L.; Nishii, Lisa; Leslie, Lisa M.; Lun, Janetta; Lim, Beng Chong (2011-05-27). "Differences Between Tight and Loose Cultures: A 33-Nation Study". Science. str. 1100—1104. 
  17. ^ Harrington, J. R.; Gelfand, M. J. (19. 5. 2014). „Tightness-looseness across the 50 united states”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 111 (22): 7990—7995. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.1317937111. 
  18. ^ Mimica, Bogdanovic (2007). Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 659—660. 
  19. ^ Bojović, Žana (9. 10. 2017). „Terminalne vrednosti – životni ciljevi: perspektiva studenata budućih učitelja i vaspitača” (PDF). Pristupljeno 29. 4. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вредност_(етика)&oldid=27342560”