Википедија

Времеплов (novela)

новела британског писца Х. Џ. Велса

Vremeplov (engl. The Time Machine) je distopijsko-postapokaliptička naučnofantastična novela Herberta Džordža Velsa iz 1895. godine, o viktorijanskom naučniku poznatom kao Putnik kroz vreme koji putuje otprilike 800.806 godina u budućnost. Ovo delo se smatra zaslužnim za popularizaciju koncepta putovanja kroz vreme korišćenjem vozila ili uređaja koje omogućava odabir putovanje unapred ili unazad kroz vreme. Termin „time machine” (srp. временска машина), koji je skovao Vels, danas se skoro univerzalno koristi za označavanje takvog vozila ili uređaja.[1]

Vremeplov
Naslovna strana prvog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Time Machine
AutorHerbert Džordž Vels
Dizajner koricaBen Hardi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika
Izdavanje
Datum1895.

Koristeći formu priče unutar priče smeštenu u tadašnju viktorijansku Englesku, Velsova novela se fokusira na prepričavanje putovanja anonimnog Putnika kroz vreme u daleku budućnost. Kao delo buduće istorije i spekulativne evolucije, Vremeplov se u modernim vremenima tumači kao komentar sve veće nejednakosti i klasnih podela Velsove ere, koju on projektuje kao povod za nastajanje dve odvojene ljudske vrste: poštenih, detinjastih Eloia i divljih, majmunolikih Morloka, dalekih potomaka savremenih viših i nižih klasa, respektivno.[2][3] Veruje se da je Velsov prikaz Eloia kao rase koja živi u izobilju i nebrizi inspirisan utopijskim ljubavnim romanom Vesti niotkuda (1890), iako je Velsov univerzum u romanu znatno divlji i brutalniji.[4]

U svom predgovoru knjizi iz 1931. godine, Vels je napisao da se Vremeplov čini kao „veoma preddiplomski performans svog sada već zrelog pisca, kada se još jednom pogleda”, iako navodi da „pisac ne oseća kajanje zbog ovog mladalačkog truda”. Međutim, recenzenti su pohvalili kako se novela bavi svojim tematskim pitanjima, a kritičarka Marina Vorner je napisala da je knjiga pružila najznačajniji doprinos razumevanju fragmenata želje pre Tumačenja snova Zigmunda Frojda, pri čemu je roman „[preneo] koliko se osećao bliskim melanholičnom tragaocu za vratima koja je jednom otvorio blistavoj viziji i koja više nikada nije mogao pronaći”.[5]

Vremeplov je adaptiran u dva istoimena dugometražna filma, kao i dve televizijske serije, uz mnoge adaptacije u formi stripa. Takođe je indirektno inspirisao mnoga druga dela beletristike u mnogim medijskim produkcijama.

Radnja

uredi

Naučnik i pronalazač iz viktorijanske Engleske, koga pripovedač identifikuje jednostavno kao Putnika kroz vreme, svojim gostima na nedeljnoj večeri objašnjava da je vreme četvrta dimenzija i demonstrira stoni model mašine za putovanje kroz vreme. On takođe otkriva da je napravio mašinu sposobnu da nosi osobu kroz vreme. Na večeri sledeće nedelje, umorni, raščupani Putnik tetura se u sobu i prepričava svojim gostima šta je doživeo prilikom svog putovanja u budućnost.

Priču započinje testirajući svoj uređaj. U početku misli da se ništa nije dogodilo, ali ubrzo saznaje da je otputovao pet sati u budućnost. On nastavlja da ide napred i vidi kako njegova kuća nestaje i pretvara se u bujnu baštu. On shvata da je putovanje kroz vreme moguće, a da njegov vremeplov radi. Putnik se zaustavlja u 802.701. godini nove ere, što je otprilike 800.806 godina u budućnosti, gde upoznaje Eloie, društvo malih, elegantnih humanoida nalik deci. Oni žive u malim zajednicama u velikim i futurističkim zgradama koje polako propadaju i pridržavaju se dijete zasnovane na voću. Njegovi napori da komunicira sa njima ometa njihov nedostatak radoznalosti ili discipline. Izgledaju srećni i bezbrižni, ali se plaše mraka, posebno noći bez meseca. Oni ne reaguju na misteriozne noćne nestanke, verovatno zato što ih sama pomisao na to plaši. Nakon što je istražio oblast oko rezidencije Eloia, Putnik stiže na vrh brda sa pogledom na ono što je nekada bio London i nalazi samo ruševine nekada impresivne metropole. On primećuje da je budući svet miran i lep, ali da mu nedostaje živost ljudskog društva. On zaključuje da je cela planeta postala neka vrsta bašte, sa malo tragova ljudskog društva ili inženjeringa od stotina hiljada godina ranije, kao i da je komunizam konačno postignut. On takođe teoretiše da inteligencija izvire iz nužnosti; bez stvarnih izazova sa kojima se Eloi suočavaju, oni su izgubili duh, inteligenciju i fizičku spremnost čovečanstva na svom vrhuncu.

Vraćajući se na mesto gde je stigao, Putnik je šokiran otkrivši da je njegov vremeplov nestao; neko ga je odvukao u obližnju građevinu, nalik na sfingu, sa teškim vratima zaključanim iznutra. Srećom po njega, vremeplov ne može da putuje kroz vreme bez svojih poluga, koje je uklonio pre nego što ga je napustio. Kasnije se susreće sa Morlocima, majmunolikim trogloditima koji žive u tami pod zemljom i samo noću izlaze na površinu. Zaključujući da je ova druga rasa sigurno uzela njegov vremeplov, on istražuje jedan od mnogih „bunara” koji vode do nastambi Morloka, gde otkriva da oni upravljaju mašinama i industrijom koji omogućavaju nadzemni raj Eloia. Pre nego što je za dlaku pobegao iz tunela, Putnik takođe posmatra „meštane podzemlja” kako jedu čudno meso, koje u početku ne može da identifikuje. Putnik kroz vreme shvata da Morloci kontrolišu i hrane se Eloima, što ga dovodi do užasnog otkrića. Shvata da budućnost nije tako mirna kao što se na prvi pogled činilo. On menja svoju teoriju, spekulišući da se ljudska rasa razišla u dve vrste: aristokrate su postale intelektualno degradirani Eloi, a njihove mehaničke sluge su postali brutalni Morloci koji se plaše svetlosti.

U međuvremenu, on spasava Eloi devojku po imenu Vina od davljenja, pošto niko od drugih Eloia ne obraća pažnju na njenu nevolju, i njih dvoje vremenom razvijaju privrženi odnos. On vodi Vinu sa sobom na ekspediciju u „Palatu od zelenog porcelana”, udaljenu građevinu za koju se ispostavilo da je napušten muzej. Ovde, Putnik pronalazi sveže zalihe šibica i pravi sirovo oružje protiv Morloka, protiv kojih mora da se bori da bi povratio svoj vremeplov. Planira da i Vinu povede u svoje vreme. On oseća duboku vezu sa Vinom i odlučan je da je spase od užasa budućeg sveta. Pošto je dug i naporan put nazad do Vinine kuće previše za njih, zaustavljaju se u šumi da prenoće. Na kraju ih napadaju Morloci i Vina se onesvesti. Putnik beži kada mala vatra koju je ostavio iza njih da odbije Morloke preraste u šumski požar; Vina i Morloci su izgubljeni u vatri, a Putnik je shrvan zbog svog gubitka.

Morloci otvaraju Sfingu i koriste vremeplov kao mamac da uhvate Putnika, ne shvatajući da on može da ga iskoristi da pobegne. On ponovo pričvršćuje poluge pre nego što otputuje još dalje u budućnost, na otprilike 30 miliona godina od svog vremena. Tamo vidi neka od poslednjih živih bića na umirućoj Zemlji: crvenkasta stvorenja nalik na rakove kako polako lutaju krvavocrvenim plažama jureći ogromne leptire, u svetu prekrivenom jednostavnom lihenoidnom vegetacijom. On nastavlja da putuje napred kroz vreme, gledajući kako Zemljina rotacija postepeno prestaje i Sunce postaje sve veće, crvenije i slabije, a svet se smrzava i utihne dok poslednja degenerisana živa bića odumiru.

Preneražen, Putnik se vraća u svoje vreme, stižući u laboratoriju samo tri sata nakon što je prvobitno otišao. Kasno dolazi na svoju večeru, nakon čega, nakon što je jeo, Putnik priča o svojim avanturama svojim posetiocima koji mu ne veruju, nudeći kao dokaz dva čudna bela cveća koje mu je Vina stavila u džep.

Pripovedač priča da se sutradan vratio u Putnikovu kuću, zatekao ga kako se sprema za još jedno putovanje i koji mu je obećao da će se vratiti za kratko vreme. Međutim, nakon tri godine čekanja, pripovedač navodi da se Putnik nije vratio sa svog putovanja. Sudbina Putnika kroz vreme ostaje nepoznata, ostavljajući njegovu krajnju destinaciju misterijom.

Pozadina

uredi

Vels je pre objavljivanja ove novele već razmatrao pojam putovanja kroz vreme u pripoveci pod naslovom „Hronični Argonauti” (1888). Ovo delo, objavljeno u njegovim fakultetskim novinama, bilo je temelj za Vremeplov.

Često je izjavljivao da je razmišljao da koristi deo ovog materijala u seriji članaka u novinama Pall Mall Gazette, ali je na zahtev V. E. Henlija, urednika lista National Observer, prepravio „Hronične Argonaute” u seriju od sedam labavo povezanih i fikcionalizovanih eseja koji su anonimno objavljeni u novinama između 17. marta i 23. juna 1894. godine.[6][7] Serija nikada nije završena pošto je Henli napustio mesto urednika u novinama. Na njegovo ohrabrenje, Vels je nastavio da radi na priči, a krajem godine kada je Henli dobio mesto urednika časopisa The New Review, organizovao je da se priča tamo objavi u serijalizovanom obliku od januara do maja 1895. godine, za šta je Velsu plaćeno 100 funti.[8][9][10] Izdavačka kuća Henry Holt and Company objavila je prvo izdanje knjige (verovatno pripremljeno iz drugog rukopisa)[11] 7. maja 1895; Heinemann je objavio englesko izdanje 29. maja iste godine.[8] Ova dva izdanja su različita tekstualno i obično se navode kao „Holtov tekst” i „Hajnemanov tekst”, respektivno. Skoro sva moderna izdanja reprodukuju Hajnemanov tekst.[12]

Priča odražava Velsove sopstvene socijalističke političke stavove, njegov pogled na život i obilje, kao i zabrinutost zbog industrijskih odnosa. Takođe je bio pod uticajem teorija Reja Lankestera o društvenoj degeneraciji[13] i delio je mnoge elemente sa romanom Vril Edvarda Bulvera Litona.[14] Takođe se smatra da Velsova Eloi rasa deli mnoge karakteristike sa delima drugih engleskih socijalista, pre svega sa Vilijamom Morisom i njegovim romanom Vesti niotkuda (1890), u kojem je novac prikazan kao nebitan, a rad samo kao oblik zadovoljstva.[4] Druga naučnofantastična dela tog perioda, uključujući roman Gledajući unazad: 2000–1887. Edvarda Belamija i kasniji film Metropolis (1927), bavila su se sličnim temama. U predgovoru Vremeplovu iz 1931. godine, Vels je napisao da je tekst „trajan koliko i sigurnosni bicikl sa dijamantskim oblikom (najčešći tip bicikla danas), koji se pojavio otprilike na datum prvog objavljivanja”, i da je „uveren da će ga nadživeti”, potvrđujući moć svoje knjige.[5]

Na osnovu Velsovog ličnog iskustva i detinjstva, radnička klasa je bukvalno provodila mnogo vremena pod zemljom. Njegova porodica bi većinu vremena provodila u mračnoj podrumskoj kuhinji kada nije bila zauzeta u očevoj radnji.[15] Kasnije je njegova rođena majka radila kao domaćica u kući sa tunelima ispod,[16] u kojoj su osoblje i posluga živeli u podzemnim prostorijama.[17] Jedan medicinski časopis objavljen 1905. fokusirao se na ove stambene prostorije za sluge u slabo provetrenim mračnim podrumima.[18] U svojim ranim tinejdžerskim godinama, Vels je postao šegrt suknara i morao je satima da radi u podrumu.

Ovo delo je rani primer podžanra „umiruće Zemlje”. Deo novele koji Putnika kroz vreme vodi u daleku budućnost gde je Sunce ogromno i crveno takođe postavlja Vremeplov u domen eshatologije.[19]

Izbačeni tekst

uredi

Odeljak iz trinaestog poglavlja serijala objavljenog u listu New Review[20] se ne pojavljuje ni u jednom od izdanja knjige iz 1895. godine.[21][22][23] Napravljen je na predlog Velsovog urednika Vilijama Ernesta Henlija, koji je želeo da se Vels „obaveže svom uredniku” tako što će tekst produžiti, između ostalog, ilustracijom „krajnje degeneracije” čovečanstva. „Vodila se mala borba,” kasnije se prisećao Vels, „između pisca i V. E. Henlija koji je želeo, kako je rekao, da unese malo 'pisanja' u priču. Ali pisac je odreagovao na takve stvari i Henlijeve interpolacije su ponovo izbačene, a on je uradio šta je hteo svojim tekstom.”[24] Ovaj deo priče je objavljen na drugim mestima u vidu priča „Konačni ljudi” (1940)[25] i „Sivi čovek”.[26] Izbrisani tekst objavio je i Forest Dž. Akerman u američkom izdanju Perija Rodana.

Izbačeni tekst govori o incidentu neposredno nakon što je Putnik pobegao od Morloka. Nalazi se u dalekoj budućnosti u mrazu prekrivenom močvarom sa jednostavnim travama i crnim žbunjem, naseljenom krznenim biljojedima koji skakuću nalik na kengure. On omami ili ubije jednog kamenom, a nakon detaljnijeg ispitivanja shvata da su oni verovatno potomci ljudi / Eloi / Morloka. Približava mu se džinovski zglavkar nalik stonogi i Putnik beži u sledeći dan, otkrivajući da je stvorenje očigledno pojelo malog humanoida. Neka izdanja Vremeplova su uključila ovaj segment.[27]

Analiza

uredi

Podtekst imena

uredi

Ime Eloi je množina na hebrejskom za Elohim, ili manje bogove, u Starom zavetu.[28]

Velsov izvor imena Morlok manje je jasan. Možda se odnosi na hananskog boga Moloha povezanog sa žrtvovanjem dece. Naziv Morlok takođe može biti povezan sa molocima – kako neki rudari sami sebe nazivaju – ili škotska reč za smeće,[28] ili referenca na zajednicu Morlaka u Dalmaciji.[29]

Simboli

uredi

Vremeplov se može čitati kao simboličan roman. Sama vremenska mašina se može posmatrati kao simbol, a u narativu postoji još nekoliko simbola, uključujući Sfingu, cveće i vatru.

  • Statua Sfinge je mesto gde Morloci kriju vremeplov i poziva se na Sfingu u priči o Edipu, koja zadaje zagonetku koju on mora da reši pre nego što prođe.[30] Sfinga se pojavila na naslovnoj strani prvog londonskog izdanja na Velsov zahtev i bila bi poznata njegovim čitaocima.[28]
  • Belo cveće može da simbolizuje Vininu odanost i nevinost i da je u suprotnosti sa mašinerijom vremeplova.[30] Ono je jedini dokaz da je priča Putnika kroz vreme istinita.
  • Vatra simbolizuje civilizaciju: Putnik kroz vreme je koristi da se odbrani od Morloka, ali ona izmiče njegovoj kontroli i prerasta u šumski požar.[30]

Reference

uredi
  1. ^ Pilkington, Ace G. (2017). Science Fiction and Futurism: Their Terms and Ideas. McFarland. str. 137. 
  2. ^ Naish, Darren (2018). „Speculative Zoology, a Discussion”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 7. 2019. g. Pristupljeno 2019-08-16. 
  3. ^ „Class in The Time Machine”. The British Library. Arhivirano iz originala 15. 7. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-01. 
  4. ^ a b Parrinder, Patrick (2000), „Science Fiction: Metaphor, Myth or Prophecy?”, Science Fiction, Critical Frontiers, London: Palgrave Macmillan UK, str. 23—34, ISBN 978-1-349-62834-6, doi:10.1007/978-1-349-62832-2_2, Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g., Pristupljeno 2021-07-01 
  5. ^ a b Wells, Herbert George (2007). The Time Machine. London: Penguin UK. str. 94—96. ISBN 9780141439976. 
  6. ^ H. G. Wells: Early Writings in Science and Science Fiction
  7. ^ H. G. Wells: Early Writings in Science and Science Fiction
  8. ^ a b Hammond, John R. (2004). H. G. Wells's The Time Machine: A Reference Guide. Westport, CT: Praeger. ISBN 978-0313330070. 
  9. ^ SF: The Other Side of Realism; Essays on Modern Fantasy and Science Fiction
  10. ^ The National Observer Essays by H. G. Wells - ITTDB
  11. ^ „Rare edition of "The Time Machine" acquired”. UCR Newsroom. University of California, Riverside. 2010-02-09. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 2015-10-31. 
  12. ^ „The Time Machine (Paperback) | the Book Table”. Arhivirano iz originala 30. 1. 2019. g. Pristupljeno 30. 1. 2019. 
  13. ^ „mikejay.net » MAN OF THE YEAR MILLION”. 2010-01-14. Arhivirano iz originala 14. 1. 2010. g. Pristupljeno 2021-02-25. 
  14. ^ Edward Bulwer-Lytton (2007). The Coming Race. Wesleyan University Press. str. 46. ISBN 978-0-8195-6735-2. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2016. 
  15. ^ „HG Wells' letter goes on display in Sevenoaks”. BBC News. Arhivirano iz originala 15. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  16. ^ Beale, Lewis (3. 3. 2002). „Wells's Future is Forever Recurring”. Film. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  17. ^ John R. Hammond (2004). H. G. Wells's The Time Machine: A Reference Guide. Greenwood Publishing Group. str. 62. ISBN 978-0-313-33007-0. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 16. 9. 2020. 
  18. ^ „Working Women”. Entertainment - One for the Books: Nonfiction. 2014-11-02. Arhivirano iz originala 15. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  19. ^ Bashir, Seema (oktobar 2017). „Christian Eschatology and Science Fiction: An Study of HG Wells' The Time Machine”. The Creative Launder. 2 (4): 610—614. 
  20. ^ „New Review, May 1895, p. 577”. 1895. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  21. ^ H. G. Wells (1895). „The Further Vision”. The Time Machine, Henry Holt [publisher], May 1895, p. 192. H. Holt. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  22. ^ H. G. Wells. „The Further Vision”. The Time Machine, William Heinemann [publisher], May 1895, p. 134. Arhivirano iz originala 28. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  23. ^ „The Internet Time Travel Database: The Time Machine”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  24. ^ Hammond, John R. (2004). H. G. Wells's The Time Machine: A Reference Guide. Westport, Conn.: Praeger. str. 50. ISBN 978-0313330070. 
  25. ^ „The Internet Time Travel Database: The Final Men”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  26. ^ Symon, Evan V. (14. 1. 2013). „10 Deleted Chapters that Transformed Famous Books”. Listverse. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 2015-10-31. 
  27. ^ Everett Franklin Bleiler; Richard Bleiler (1990). Science-Fiction, the Early Years: A Full Description of More Than 3,000 Science-Fiction Stories from Earliest Times to the Appearance of the Genre Magazines in 1930, with author, title, and motif indexes. Kent State University Press. str. 796. ISBN 9780873384162. 
  28. ^ a b v Stover, Leon (1996). The Time Machine: An invention – A critical text of the 1895 London first edition. Jefferson, NC: McFarland & Company. str. 7. ISBN 978-0786401246. 
  29. ^ Wolff, Larry (2003). „The rise and fall of 'Morlacchismo': South Slavic identity in the mountains of Dalmatia”. Ur.: Naimark, Norman; Case, Holly. Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s. Stanford University Press. str. 49. ISBN 9780804780292. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  30. ^ a b v Alkon, Paul K. (1994). Science Fiction Before 1900: Imagination Discovers Technology. New York: Twayne Publishers. str. 52–53. ISBN 978-0805709520. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Vremeplov na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikicitat ima citate vezane za članak Vremeplov.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Времеплов_(новела)&oldid=27895304”