Vseslav od Polocka
Vseslav Polocki (rus. Всеслав Брячиславич, Всеслав Вещий); cca 1039 — 1101) bio je najpoznatiji vladar Polocka i nešto kratko Princ Kijeva od 1068. do 1069. godine.
| Vseslav Polocki | |
|---|---|
._%D0%A3%D1%81%D1%8F%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%9E_%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%BA%D1%96_(%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B7%D0%B5%D0%B9).jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1039. |
| Mesto rođenja | Polack, |
| Datum smrti | 14. april 1101. (61/62 god.) |
| Mesto smrti | Polock, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Gleb Vseslavič, Rogvolod Vseslavič, Roman Vseslavič, David Vseslavič, Rostislav, Svjatoslav Vseslavič |
| Roditelji | Brjačislav Polocki |
| Dinastija | Rjurikoviči |
| Prethodnik | Izjaslav I Jaroslavič |
| Naslednik | Izjaslav I Jaroslavič |
Biografija
urediVseslav bio je bio sin Briatislava Iziaslaviča (rus. Брячислав Изяславич), princa Polocka i Vitepska, praunuk Vladimira I Kijevskog i Rognjede Rogvolodovne. Rođen je u Polocku pod krštenim imenom Vasilije.
Nakon očeve smrti, 1044. godine, Vseslav je preuzeo presto Polocka. U nemogućnosti da obezbedi kapital, Vseslav je krenuo u pljačke severnih delova Kijevske Rusije. U svom pohodu, 1065. godine opkolio je Pskov, ali nije uspeo da ga pokori.
U zimu 1066—1067 godine, opljačkan je i spaljen Novgorod Veliki, uklonjeno je zvono kao i svi drugi verski objekti iz katedrale Svete mudrosti, kako bi za krajnji cilj imali ukrašavanje istoimene Katedrale u Polocku.[1]
Njegovi napadi pretili su sinovima loze Jaroslava u Srednjem Dnjeparu, regionu izvan Skandinavije, Baltičkom regionu i krajnjem severu gde su živeli važni ljudi, trgovci i krznari čiji su prihodi ili namenjeni ruskim prinčevima Bliskog Dnjepra. Mladi Mistislav, tek ustoličen u Novgorod, primoran je da pobegne nazad svome ocu, Iziaslavu u Kijev, što je predstavljalo veliku uvredu kraljevstvu.
Udruženim snagama, Jaroslavici maršom na sever, oslobodili su Minsk, koji je u to vreme bio pod kontrolom Polocka, i porazili Vseslava u bici na reci Nemigi 3. marta 1067. godine. [2] Vseslav je uspeo da pobegne ali je mučki zarobljen u junu iste godine tokom mirovnih pregovora i zatvoren u Kijevu.[3][2]
Umro je 24. aprila 1101. godine, na Veliku sredu, dva dana uoči Velikog petka. Njegova smrt protumačena je kao velika slučajnost povezanosti dva događaja, kao i to da je Isus razapet i umro u istim danima a potom Vaskrsao. Sahranjen je u katedrali Svete mudrosti u Polocku.
Kijevski ustanak
uredi
Godine 1068. u Kijevu je izbio ustanak kao vid pobune protiv tadašnjeg princa Izaslava. Tokom pobune na reci reci Alti, Izaslav nije bio u mogućnosti za sazove članove Veća i organizuje kvalitetnu odbranu.
Po drugi put suočile su se dve vojske na otvorenom. Iskoristivši nespremnost Izaslavove vojske, Vseslav je bio oslobođen iz zatvora i proglašen za Princa Kijeva. U nemogućnosti da bilo šta preduzme, Izaslav je pobegao u Poljsku. Sedam meseci kasnije, Izaslev se vratio u Kijev sa svojom vojskom i iznova zauzeo tron, dok je ovoga puta Vseslav pobegao u Poljsku.[4] Nekoliko godina vodile su se teške bitka za osvajanje Polocka. Oslobođen je tek 1071. godine.
Tokom poslednjih 30 godina svoje vladavine, glavni neprijatelji bili su mu Vsevolod I Jaroslavič i njegov sin Vladimir Monomah.
Legende
urediJedna od mnogobrojnih legendi govori njegovoj magijskoj moći. Ruska hroonika je čak u jednom izdanju objavila da je Vseslav rođen sa posteljicom na glavi i da su čarobnjaci rekli majci da ta pojava, vezana posteljica za glavu, predstavlja znak dobre sreće do kraja života.[5]
U najstarijem epu iz 12. veka, Slovo o Igorovom pohodu, prikazan je kao Vukodlak. Poraz na reci Nemigi opevan je prikazan je kao borba protiv Polovaca koja slabi rusku zemlju.
Vseslav je tvrdio da može da čuje crkvena zvona, ukradena iz Novgoroda, sa katedrale u Polocku čak iz Kijeva:
"Za njega sa Polocka zvonila su zvona rano za jutrenje na Sofiji,., A on je u Kijevu čuo zvuk"[6]
Porodično stablo
uredi| 16. Svjatoslav I Kijevski | ||||||||||||||||
| 8. Vladimir Veliki | ||||||||||||||||
| 17. Maluša | ||||||||||||||||
| 4. Izjaslav Vladimirovič | ||||||||||||||||
| 18. Rogvolod | ||||||||||||||||
| 9. Rognjeda Rogvolodovna | ||||||||||||||||
| 2. Brjačislav Polocki | ||||||||||||||||
| 1. Všeslav Polocki | ||||||||||||||||
Reference
uredi- ^ Lavrentevskaia Letopis (PSRL I), 166; Ipatevskaia Letopis (PSRL 2), 155; A. N. Nasonov, Novgorodskaia Pervaia Letopis: Starshego i mladshego izvodov (Moscow and Leningrad: ANSSR, 1950), 17, 186; Novgorodskaia Tretaia Letopis (PSRL 3), 212; Novgorodskaia chetvertaia letopis (PSRL 4), 123
- ^ a b Franklin & Shepard 1996, str. 252.
- ^ Lavrentevskaia Letopis (PSRL 1), 166–7
- ^ Lavrentevskaia letopis (PSRL 1), 171–2.
- ^ Lavrentevskaia Letopis (PSRL 1), 155.
- ^ Leonard Magus, "Priča o naoružavanju Igora", Deo II, Sacred Texts.com
Literatura
uredi- Franklin, Simon; Shepard, Jonathan (1996). The Emergence of Rus 750–1200. London and New York: Longman.
