Gabrijel Almond

Gabrijel Almond (engl. Gabriel Almond; 12. januar 1911 – 25. decembar 2002) bio je američki politikolog, najpoznatiji po radu u području komparativne politike, političkog razvoja i političke kulture.

Gabrijel Almond
Datum rođenja	(1911-01-12)12. januar 1911.
Mesto rođenja	Rok Ajland, SAD
Datum smrti	25. decembar 2003.(2003-12-25) (92 god.)
Mesto smrti	Pasifik Grouv, SAD

Biografija

Almond je rođen u Rok Ajlandu, Ilinois, SAD, kao sin ruskih i ukrajinskih imigranta. Pohađao je Univerzitet u Čikagu, i na osnovnim i na master studijama. Takođe radio je sa Haroldom Lasvelom. Almond je doktorirao filozofiju 1938, ali njegova doktorska disertacija, Plutokratija i politika u Njujorku, nije objavljena sve do 1998, zato što je sadržala krtike upućene Džonu Rokfeleru, dobrotvoru Univerziteta u Čikagu. Almond je predavao na koledžu u Bruklinu u periodu od 1939. do 1942. godine. Ulaskom SAD u drugi svetski rat, Almond se pridružio kancelariji za ratne informacije. Nakon rata, Almond je radio za tim eksperata koji se bavio posledicama američkog ratovanja protiv nacističke Nemačke. Almond se vratio akademskom životu 1947. godine, tada je počeo da predaje na Jejlu, gde je bio deo njihovog Instituta za međunarodne studije sve do 1951. godine, kada je bio deo grupe koja je napustila univerzitet i otišla na Univerzitet Prinston, gde su osnovali Centar za međunarodne studije. Kasnije se opet vratio na Jejl 1959. godine. Godine 1963. je otišao na Univerzitet u Standordu gde je radio sve do penzije, 1993. godine. Godine 1961. je izabran za člana Američke akademije umetnosti i nauke. Bio je predsedavajući odeljenja političkih nauka na Stanfordu u periodu 1964−1969. Takođe posećivao, kao gostujući profesor, Univerzitet u Tokiju, Univerzitetu u Belo Horizonteu i na državnom fakultetu Taras Ševčenko u Kijevu. 1976. godine Alomond se penzionisao i postao profesor emeritus na Stanfordu, nastavio je da piše i predaje sve do njegove smrti.

Almond je predsedavao na komitetu za Istraživanje za društvene nauke na području komparativne politike dugi niz godina i bio je predsednik Udruženja političkih nauka u Americi (APSA), u periodu od 1965. do 1966. godine. Godine 1981. primio je APSA-inovu nagradu Džejms Medison, koja se daje istaknutom politikologu koji je značajno doprineo svojim naučnim radovima tokom svoje karijere. Takođe, bio je prva osoba koja je primila Karl Deutsch Award od Međunarodnog udruženja politikologa 1997. godine.

Posao

Almond je proširio područje političkih nauka pedesetih godina 20. veka, tako što je uneo drugačije pristupe iz drugih društvenih nauka, kao što su sociologija,psihologija i antropologija u svoj rad. Transformisao je interes za međunarodnu politiku u sistematična proučavanja komparativnog političkog razvitka i kulture. Almondov istraživanje je pokrilo mnogo tema, uključujući poliku razvijenih država, komunizam i religiozni fundamentalizam. Almod je bio raznovrstan autor, objavio je 18 knjiga i brojne novinske članke, takođe pomagao je u pisanju drugih. Njegovo najpoznatije delo je Građanska kultura(engl. The Civic Culture), ko-autor je bio sa Sidni Verba. Popularizovalo je ideju političke kulture- koncept koji uključuje nacionalni karakter i kako ljudi biraju da upravljaju sami sobom- kao fundamentalni aspekat društva. Almond i Verba vrednovali su drugačije političke kulture prema njihovom nivou i vrsti političke aktivnosti i takođe po prirodi ljudski stavova prema politici. Građanska kultura je bio jedan od prvih istraživanja tj. velika naciona anketa, u području političkih nauka i takođe u području komparativnih studija o demokratiji. Almond je takođe doprineo teorijskom radu o političkom razvitku. U delu Komparativna politika: Razvojni princip, Almond i G. Binghem Povel predložili su raznovrsnost kulturnih i funkcionalnih načina da izmere razvitak društva. U periodu 1960—1970. Almondovi pristupi su uspeli da definišu komparativnu politiku.

Penzija

Kriza, odluke i promene su bile u vreme kad je Almond odlazio sa Stanforda 1976. godine. Njegova karijera je bila daleko od kraja. U penziji Alomond je idalje ostao aktivak naučnik, retko je propuštao godišnja okupljanja američkih politikologa. Pažnju su mu odvukle dve teme. Prva je stanje političkih nauka, a druga je bila proučavanje uloge religioznog fundamentalizma u političkom životu. U brojnim člancima Almond je osudio podelu u političkim naukama. Opisao je disciplinu kao podeljenu u dva dela. Prvi deo su oni koji su smatrali tu disciplinu više kao prirodnu nauku- formalnu, matematičku, statističku i eksperimentalnu, dok drugu je opisao više kao meku tj društvenu nauku nalik istoriji ili filozofiji. On je podržavao drugo određenje, jer je smatrao da se kvaliteti ljudske kulture i ponašanja ne mogu opisati pomoću strogo definisanih zakona, kakve imamo u prirodnim naukama. Nije se on mnogo protivio prvoj teoriji, šta više želeo je da političke nauke budu otvorene prema mnogim pristupima. Teze o političkim naukama koje su bile podložne empirizmu su često i bile falsifikovane. Za Almonda, čak i u poznim godinama, politika je bila od velikog značaja i takođe bila je komplikovana da se obuhvatila u bilo kom pristupu, želeo je da svi sednu na jedan kružni sto i da diskutuju. Gebrijel je proveo veliki deo svog penzionerskog doba kao lider velikog projekta o fundalizmu pod okriljem Američke akademije nauka i umetnosti. Projekat je obuhvatao šipok pogled na najvažnije činjenice religioznog i političkog fenomena u savremenom dobu. Godine 2002., godinu dana pre njegove smrti, Almond je objavio kolekciju njegovih eseja, Rizici u političkim naukama: naracije i razmišljanja. U godinama u kojima su njegove kolege skupnjale papire o svojim radovima, Gebrijel je bio, za razliku od njih, dosta produktivan u sedamdesetim i osamdesetim godinama svoga života. Većinu eseja je napisao u svojim osamdesetim.Njegovo poslednje delo je objavljeno nakon njegove smrti 2003. godine pod nazivom Jaka religija.

Smrt

Gebrijel Almond je preminuo na dan katoličkog Božića 25. decembra 2002. godine, neposredno pred njegov rođendan. Na dan smrti bio je okružen sa svojim najbližima na njihovom godišnjem porodičnom okupljanju u Asilomaru.

Spoljašnje veze

• [1]