Gari Kuper
Frenk Džejms Kuper (engl. Frank James Cooper; Helena, 7. maj 1901 — Los Anđeles, 13. maj 1961) bio je američki glumac. Karijera mu je trajala od 1924. do 1961. godine. U tom je razdoblju snimio sto filmova. Bio je poznat po svom tihom, nenametljivom glumačkom stilu koji je posebno odgovarao vesternima u kojima je nastupao.
| Gari Kuper | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| Lični podaci | |||||||
| Puno ime | Frenk Džejms Kuper | ||||||
| Datum rođenja | 7. maj 1901. | ||||||
| Mesto rođenja | Helena, Montana, SAD | ||||||
| Datum smrti | 13. maj 1961. (60 god.) | ||||||
| Mesto smrti | Los Anđeles, SAD | ||||||
| Porodica | |||||||
| Supružnik | Sandra Šo (1933—1961) | ||||||
| Potpis |  | ||||||
| www | |||||||
| Veza do IMDb-a | |||||||
| |||||||
Kuper je pet puta bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca, a osvojio je dva (1941, 1952). Godine 1961. godine mu je dodeljena počasna nagrada. Godine 1999, našao se na 11. mestu spiska 25 najvećih muških filmskih zvezda Američkog filmskog instituta.[1]
Biografija uredi
Detinjstvo i školovanje uredi
Kuper je rođen kao Frenk Džejms Kuper u Heleni, Montana, kao sin bivšeg engleskog farmera i kasnijeg advokata i sudije, Čarlsa Henrija Kupera i Alis Kuper, rođene u Kentu, u Engleskoj.[2] Majka se nadala da će dva sina steći bolje obrazovanje od onog koje je bilo dostupno u Montani, te je sredila da dvojica dečaka od 1910. do 1913. godine pohađaju Danstabl školu u Engleskoj. Po izbijanju Prvog svetskog rata, gospođa Kuper je vratila sinove kući i upisala mladog Franka u srednju školu u Bozemanu u Montani.
Kad mu je bilo 13 godina, Kuper je u saobraćajnoj nesreći ozledio kuk. Vratio se na ranč kod roditelja pokraj Helene kako bi se oporavio jašući konje, po preporuci lekara. Počeo je pohađa koledž u Heleni, a zatim se premestio na Grinel koledž i Ajovi, gde se neuspešno okušao u dramskoj sekciji. Pohađao je koledž do proleća 1924. godine, ali nije diplomirao.[3] Vratio se u Helenu, vodeći ranč i crtajući ilustracije za lokalne novine. Kuperov otac je iste godine napustio Vrhovni sud u Montani i sa suprugom se preselio u Los Anđeles. Sin im se pridružio budući da se nije mogao izdržavati kao ilustrator u Heleni,[4] objasnivši to rečima da će „radije umreti od gladi tamo gde je toplo, nego tamo gde će umreti od gladi i smrznuti se”.
Holivud uredi
Kako u Los Anđelesu nije uspeo kao prodavac električnih znakova i pozorišnih zastora, kao promotor za lokalnog fotografa i kandidat za rad u novinama,[4] 190 cm visoki Kuper shvatio je kako će lakše zaraditi novac kao „statista” u filmskoj industriji, obično kao kauboj; poznato je da je nastupio nepotpisan u vesternu Toma Miksa iz 1925. godine, Dik Turpin. Godinu dana nakon toga, nastupio je u kratkom filmu Lightnin' Wins, sa glumicom Ajlin Sedžvik. Nakon objavljivanja ovog filma, prihvatio je dugoročni ugovor s Paramontom. Godine 1925, promenio je ime u Gary, na savet audicijskog režisera Nana Kolinsa.
„Kup”, kako su ga zvale kolege, nakon toga je nastupio u više odo 100 filmova. Godine 1929, sa filmom Virdžinijanac postao je velika zvezda. Glavna uloga u ekranizaciji Zbogom oružje (1932) i naslovna uloga u Gospodin Dids ide u grad iz 1936. godine samo su potvrdili taj status. Kuper je bio prvi izbor producenta Dejvida O. Selznika za ulogu Reta Batlera za film Prohujalo sa vihorom.[5] Nakon što je Kuper odbio ulogu, potcenio je film rečima „Prohujalo sa vihorom će biti najveći promašaj u holivudskoj istoriji. Drago mi je da će Klark Gejbl biti taj koji će pasti na nos, a ne ja.”[6][7] Alfred Hičkok hteo je da nastupi u Stranom dopisniku (1940) i Saboteru (1942). Kuper je kasnije priznao kako je napravio „grešku” odbivši režisera. Za potonji film, Hičkok je uzeo Džoela Makrija, koji je izgledom bio sličan Kuperu.
Godine 1942, osvojio je svog prvog Oskara za najboljeg glumca, za portret naslovnog junaka u Naredniku Jorku. Alvin Jork je odbio da autorizuje film ako ga ne utelotvori Kuper. Godine 1953, osvojio je drugog Oskara, ovaj put za ulogu šerifa Vila Kejna u vesternu Tačno u podne. Bolovao je od čira pa se nije pojavio na dodeli u februaru 1953. godine. Zamolio je Džona Vejna da primi nagradu u njegovo ime, što je pomalo ironično, jer je Vejn izjavio da mu se ne sviđa film.[8]
Kuper je nastavio da se pojavljuje u filmovima gotovo do kraja karijere. Jedna od najuspešnijih uloga bila je ona farmera kvekera tokom Građanskog rata u filmu Vilijama Vajlera, Prijateljsko uveravanje iz 1956. godine. Njegov poslednji film bio je britanski film, Gola ivica (1961), režisera Majkla Andersona.
Bolest i smrt uredi
Kuper je umro 1961. godine od raka prostate, šest dana posle 60. rođendana. Podvrgnuo se operaciji raka prostate koji se proširio na debelo crevo, ali tada nije bilo uređaja za praćenje napretka raka koji se proširio na pluća, a na kraju i na kosti. Kuper je bio previše bolestan da bi se pojavio na dodeli Oskara u aprilu 1961. godine, pa je počasnog Oskara u njegovo ime preuzeo prijatelj Džejms Stjuart. Stjuartov emocionalni govor nagovestio je kako se radi o nečem ozbiljnom, a sutradan su novine širom sveta objavile „Gari Kuper ima rak”. Mesec dana nakon toga Kuper je umro.
Gari Kuper je izvorno sahranjen na Katoličkom groblju svetoga krsta u Kalver Sitiju, u Kaliforniji.[9] U maju 1974. godine njegovi posmrtni ostaci premešteni su na groblje Svetog srca u Sauthemptonu, u Njujorku, na Long Ajlendu, kada se njegova udovica Veronika ponovno udala i preselila u Njujork.[9] Veronika „Roki” Koper-Konverse umrla je 2000. godine i sahranjena je pokraj Kupera na groblju Svetog srca.[9]
Privatni život uredi
15. novembra 1933. godine venčao se sa Veronikom Balf (1913—2000). Balf je bila njujorška aristokratkinja katolikinja koja je imala kratku glumačku karijeru pod imenom Sandra Šo. Najpoznatija uloga bila joj je ona iz filma King Kong (1933), žene koju Kong baca. Dobili su jedno dete, Mariju. Supruga je nagovorila Kupera da se preobrati na katolicizam, što je on 1958. godine i učinio. Nakon što se oženio, ali prije preobraćenja, imao je veze s mnogim slavnim glumicama, uključujući Marlen Ditrih, Grejs Keli i Patrišu O'Nil. Između 1951. i 1954. godine bio je rastavljen od žene.
Kuper je u oktobru 1947. godine svedočio pred Odborom za protivameričke aktivnosti. Nije odao ničije ime, ali je smatran prijateljskim svjedokom. Iako je Kuper bio konzervativac, njegovi neodređeni, dvosmisleni odgovori pojačali su sumnje o njegovoj umešanosti u procese.
Bio je prijatelj s Ernestom Hemingvejom, kojega je posjećivao u piščevoj kući pokraj zimovališta San Vali, u Ajdahu, gde su zajedno išli u lov.[10]
Filmografija uredi
Reference uredi
- ^ AFI'S 100 Years...100 Stars Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. јануар 2013), afi.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 17-18.
- ^ Current Biography 1941, pp. 170-71.
- ^ а б Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 22-23.
- ^ Selznick, David O. (2000). Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. стр. 172—173. ISBN 978-0-375-75531-6.
- ^ GoneMovie Biography Gary Cooper, (u međumrežnoj pismohrani archive.org 12. 2. 2009), pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Paul Donnelley (1. 6. 2003). Fade To Black: A Book Of Movie Obituaries, 2nd Edition. . Omnibus Press.
- ^ Arce, Hector. Gary Cooper: An Intimate Biography, New York, William Morrow & Co., 1979, pp. 252.
- ^ a b v Biography. Gary Cooper Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. mart 2019), garycooper.com, pristupljeno 20. 2. 2017.
- ^ Book Excerpt: "Hidden Hemingway: Inside the Ernest Hemingway Archives of Oak Park" by Robert K. Elder, Aaron Vetch and Mark Cirino, rogerebert.com, 16. avgusta 2016, Pristupljeno 20. februara 2017.
Literatura uredi
- Selznick, David O. (2000). Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. str. 172—173. ISBN 978-0-375-75531-6.
- Arce, Hector (1979). Gary Cooper: An Intimate Biography. New York: William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-03604-1.
- Baker, Carlos (1969). Ernest Hemingway: A Life Story. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 978-0-02-001690-8.
- Benson, Nigel (1986). Dunstable in Detail. Dunstable, Bedfordshire, UK: The Book Castle. ISBN 978-0-9509773-2-4.
- Carpozi Jr., George (1970). The Gary Cooper Story. New Rochelle, New York: Arlington House. ISBN 978-0-87000-075-1.
- Conrad, Joseph (1992) [1900]. Lord Jim. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-40544-3.
- Dickens, Homer (1970). The Films of Gary Cooper. New York: Citadel Press. ISBN 978-0-8065-0010-2.
- Hanks, Patrick; Hodges, Flavia (2003). A Dictionary of First Names. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211651-2.
- Hoffmann, Henryk (2012). Western Movie References in American Literature. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-6638-2.
- Janis, Maria Cooper (1999). Gary Cooper Off Camera: A Daughter Remembers. New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-4130-4.
- Jordan, David M. (2011). FDR, Dewey, and the Election of 1944. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00970-8.
- Kaminsky, Stuart (1979). Coop: The Life and Legend of Gary Cooper. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-16955-8.
- McGilligan, Patrick (2003). Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light. New York: Regan Books. ISBN 978-0-06-039322-9.
- Meyers, Jeffrey (1998). Gary Cooper: American Hero. New York: William Morrow. ISBN 978-0-688-15494-3.
- Owens, Robert (2004). Medal of Honor: Historical Facts and Figures. Nashville: Turner Publishing. ISBN 978-1-56311-995-8.
- Rainey, Buck (1990). Those Fabulous Serial Heroines: Their Lives and Films. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1911-5.
- Roberts, Randy; Olson, James S. (1997). John Wayne: American. Lincoln, Nebraska: Bison Books. ISBN 978-0-8032-8970-3.
- Schickel, Richard (1985). „Introduction”. Gary Cooper. Legends. Boston: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-77307-2.
- Selznick, David O. (2000). Rudy Behlmer, ur. Memo from David O. Selznick. New York: Modern Library. ISBN 978-0-375-75531-6.
- Shearer, Stephen Michael (2006). Patricia Neal: An Unquiet Life. Lexington, Kentucky: The University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2391-2.
- Swindell, Larry (1980). The Last Hero: A Biography of Gary Cooper. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-14316-5.
- Wayne, Jane Ellen (1988). Cooper's Women. New York: Prentice Hall Press. ISBN 978-0-13-172438-9.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Gari Kuper na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Gari Kuper na sajtu TCMDb (jezik: engleski)
- Gary Cooper na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
