Gvožđe(III)-sulfat

Ferisulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Fe2(SO4)3.

Gvožđe(III)-sulfat
Iron(III) sulfate
Nazivi
IUPAC naziv
Iron(III) sulfate
Drugi nazivi
feri-sulfat
sumporna kiselina, gvožđe(3+) so (3:2)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.054
RTECS NO8505000
  • InChI=1S/2Fe.3H2O4S/c;;3*1-5(2,3)4/h;;3*(H2,1,2,3,4)/q2*+3;;;/p-6 DaY
    Ključ: RUTXIHLAWFEWGM-UHFFFAOYSA-H DaY
  • InChI=1/2Fe.3H2O4S/c;;3*1-5(2,3)4/h;;3*(H2,1,2,3,4)/q2*+3;;;/p-6
    Ključ: RUTXIHLAWFEWGM-CYFPFDDLAR
  • [Fe+3].[Fe+3].[O-]S(=O)(=O)[O-].[O-]S([O-])(=O)=O.[O-]S([O-])(=O)=O
Svojstva
Fe2(SO4)3
Molarna masa 399,88 g/mol (анхидрат)
489.96 g/mol (пентахидрат)
Agregatno stanje beli kristali
Gustina 3,097 g/cm3 (анхидрат)
1.898 g/cm3 (пентахидрат)
Tačka topljenja 480°C, 753 K (anhidrat)
175°C, 448 K (pentahidrat)
neznatno rastvoran u vodi
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondKod zapaljivosti 0: Neće goreti (npr. voda)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineKod reaktivnosti 0: Normalno stabilan, čak i pod stanjem izloženosti vatri; nije reaktivan s vodom (npr. tečni azot)Special hazards (white): no code
0
1
0
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC):
500 mg/kg (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Gvožđe(III) hlorid
Gvožđe(III) nitrat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Dobijanje

uredi

Dobija se reakcijom ferosulfata i sumporna kiselina|sumporne kiseline i azotne kiseline ili vodonikperoksida kao oksidacionog sredstva:

FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O

Na taj način kristališe hidrat, a zagrevanjem se dobija i anhidrovana so.[3]

Fizičko-hemijske osobine

uredi

ferisulfat je so u vidu belih kristala. Pri zagrevanju se raspada na feri-oksid i sumpor-trioksid. Ova reakcija se nekada koristila za pravljenje pušljive (Nordenhausenove) sumporne kiseline.[3]

Značaj

uredi

Ferisulfat gradi stipse sa sulfatima alkalnih metala, od kojih je najvažnija feristipsa jer se upotrebljava u analitičkoj hemiji za pravljenje rastvora feri-soli zbog svojstva da se lako može prečistiti kristalizacijom.[3]

Izvori

uredi
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ a b v Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

Spoljašnje veze

uredi