Georgije Karlo Rumi
Dr Georgije Karlo Rumi (nem. Karl Georg Rumy; svk. Karol Juraj Rumy; mađ. Rumy Károly György; pseudonim Dragutin; Spiška Nova Ves, 18. novembar 1780 — Ostrogon, 5. april 1847) bio je slovački polihistor, filolog, prirodnjak i evangelički sveštenik koji je bio treći direktor Karlovačke gimnazije.
| Georgije Karlo Rumi | |
|---|---|
 Georgije Karlo Rumi | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. novembar 1780. |
| Mesto rođenja | Spiška Nova Ves,  Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 5. april 1847. (66 god.) |
| Mesto smrti | Ostrogon, Austrijsko carstvo |
| Naučni rad | |
| Institucija | Karlovačka gimnazija |
| Potpis |  |
Biografija uredi
Porodica uredi
Rođen je u porodici trgovca Jana Juraja Rumija i njegove supruge Ane Zuzane.
Obrazovanje uredi
Gimnaziju je pohađao u Kežmarku i Debrecinu. Potom studira filozofiju na Univerzitetu u Getingenu (1800-1803) i Vitenbergu, gde je 1809. stekao zvanje doktora nauka.
Karijera uredi
Po završetku osnovnih studija bio je prefekt na Pedagoškom institutu i profesor matematike i nemačke stilistike na Liceju u Kežmarku (1803). Potom je bio konrektor i profesor grčkog, latinskog, nemačkog, francuskog, istorije i geografije gimnazije u Ćešinu (1805), rektor škole u Spiškoj Novoj Vesi (1807), profesor na Liceju u Ljevoči (1808) i evangelički sveštenik u Smolnjiku. Profesor filozofije i istorije na Liceju u Šopronu postao je 1810, a 1813. radi kao profesor prirodne istorije i upravljanja imanjem na Georgikonu u Kesthelju. Direktor Karlovačke gimnazije postao je 1816. godine. Nakon toga prelazi u Požun, gde je bio podrektor i katiheta evangeličkog Liceja (1821-1824).[1] Po završetku ovog angažmana kratak period živi u Beču. Pošto je prešao u katoličku veru dobio je radno mesto profesora prava i bibliotekara u Nadbiskupskom presbiteriju u Ostrogonu.[2]
Boravak u Sremskim Karlovcima uredi
Rumi je u Karlovcima na mestu direktora Gimnazije proveo pet godina (1816-1821). Uveo je grčki jezik kao predmet u školi, i bio prvi njegov predavač. Takođe je želeo da nastavi rad prethodnog direktora Andreja Volnog na sakupljanju retkih primeraka karlovačke i sremske flore. Sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem brzo je postao prijatelj, a mitropolit je u tri navrata krstio Rumijevu decu (dva sina i ćerku). Tokom rada u Gimnaziji Rumi se žalio na mala i neredovna primanja. Iako je uložio puno truda da održi renome Gimnazije zavadio se i sa učenicima i sa karlovačkim građanstvom zbog svog temperamenta i nedostatka pedagoških sposobnosti. Karlovce je napustio pošto se ukazala prilika da dobije bolje plaćeno radno mesto u Požunu.[2]
Kako je smrt mitropolita Stratimirovića 1836. zatekla Rumija u poseti Karlovcima napisao je, kao što je i obećao, nekrolog posvećen pokojnom mitropolitu - u Gemeinnützige Blätter (u brojevima od 13, 16, 20. i 22. oktobra 1836) i u Novinama srbskim (brojevi 41-44 za 1836. godinu).[2]
Naučni rad uredi
Radove iz oblasti nemačke i mađarske filologije, stilistike, topografije, botanike, zoologije, geografije i ekonomije objavljivao je na nemačkom, mađarskom, latinskom, slovačkom, srpskom i hrvatskom jeziku. Vodio je korespondenciju sa naučnicima iz čitave Evrope. Takođe je sakupljao slovačke i hrvatske narodne pesme i bio je saradnik nekoliko enciklopedija.
Bio je član Društva ljubitelja slovačkog jezika i književnosti, Mineraloškog društva u Jeni i korespondentni član Društva srpske slovesnosti (od 1842).[3]
Nakon smrti njegova bogata biblioteka postala je vlasništvo Mađarske akademije nauka.
Reference uredi
- ^ Chalupecký, I.; Fallenbüchl, Z. „Rumy Karl Georg”. www.biographien.ac.at.
- ^ a b v Petrović, Kosta (1991). Istorija Karlovačke gimnazije. Novi Sad: Matica srpska. str. 119—125.
- ^ Nikić, Ljubomir; Žujović, Gordana; Radojčić-Kostić, Gordana (2008). Građa za biografski rečnik članova Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije: 1841-1947. Beograd: SANU. str. 290.