Gligorije Glišo Dmitrić (1828–1887) bio je dragačevski kamenorezac iz Kotraže. Jedan je od najznačajnijih majstora narodnog kamenoreza u zapadnoj Srbiji. Spomenike je izrađivao po selima Dragačeva, Ivanjice, Požege i Čačka.[1][2]

Glišo Dmitrić
Lični podaci
Puno imeGligorije Dmitrić
NadimakGlišo
Datum rođenja1828.
Mesto rođenjaKotraža, Kneževina Srbija
Datum smrti1887.(1887-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (58/59 god.)
Mesto smrtiDučalovići, Kraljevina Srbija
Umetnički rad
Poljeklesarstvo
PravacKamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis
Anđelića groblje u selu Guča

Život

uredi

Potekao je iz dobrostojeće familije Dmitrića iz Belog Kamena na potesu Jasikovac prema selu Vučkovica (Lučani). Od četvorice braće, jedini je bio pismen. U mladosti je učio abadžijski zanat u Čačku, ali ga je napustio iz nepoznatog razloga. Kamenorezom je počeo da se relativno kasno, u svojim zrelim godinama. Nikada se nije se ženio.[1]

Uoči Srpsko-turskih ratova (1876-1878) bavio se prokopavanjem stena radi potrebe proširenja puteva za prolazak vojske ka Javoru.[1]

Smatra se da je umro oko 1887. godine i sahranjen na nekom od grobalja u Goračićima. Ovaj vrstan kamenorezac ostao je bez sopstvenog nadgrobnog obeležja.

Kao kamenorezac, radio je od početka 1860-ih do 1885. godine, od kada datira njegov poslednji potpisani spomenik. Klesao je širom Dragačeva. Nadgrobnike je izrađivao vojnicima palim u Javorskom ratu i „vlasnim ljudima” čije su familije mogle da plate njegov rad.[1]

Stilske karakteristike

uredi

Spomenike je klesao u obliku stuba, najčešće od živičkog peščara. Izrađivao je i horizontalne nadgrobne ploče i dorađivao studeničke mermerne „krstaše”. Retko je klesao figure pokojnika, što je za njega radio moravički kamenorezac Mile Popović iz Sveštice.

Posebno dobar bio je „majstor za slova”, u čemu mu je uzor bio Radosav Čikiriz sa kojim se lično poznavao.[1] Početna slova bojio je u crveno, dok su ostala bila plava, zelena, crna, zeleno-žuta i „ciglasta”.[3]

Spomenici mu se ne odlikuju bogatstvom ornamenata, ali je majstorski klesao hrišćanske simbole, na prvom mestu krst ukrašen floralnom ornamentikom, čirake i predstavu goluba na vinovoj lozi. Od predmeta muškarcima je na spomenike najčešće je urezivao štapove, sablje i kubure, a ženama preslice i vretena. Nešto slabiji bio je u bojenju spomenika.[3]

Po obradi i likovnim predstavama ističu se nadgrobnici u Prijevoru koje je izradio Leposavi Milovanović (†1876) i njenoj petogogodošnjoj ćerki Cveti (†1881), čiji epitaf započinje rečima: „Juče sam se igrala, a danas eto gdi sam. Mati, otac mili, više me ne grli”.[1]

Saradnja sa drugim kamenorescima

uredi

Ponekad su jedan grobljaš oblikovala i potpisala dvojica klesara.[3] Glišo Dmitrić blisko je sarađivao sa kamenorescima Dmitrom Đorđevićem iz Goračića i Milom Popovićem iz Sveštice.[1]

Potpis

uredi

Gligorije Glišo Dmitrić voleo je da o sebi ostavlja pisani trag. Potpis mu je pronađen na preko 60 nadgrobnika.

Potpisivao se sa: „pisa Glišo”, „pisa Glišo Dmitrić”, „Glišo pisa ova slova”, „pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže”.[1]

Galerija

uredi

Epitafi

uredi

Život pokojnika opisivao je šturo, sa po tek nekim biblijskim poetskim iskazom: „Blaženost sa večnostiju promenio”.[3] Najsadržajniji, sa dragocenim dokumentarnim podacima su epitafi učesnicima Javorskog rata.


Spomenik Bogosavu Bugarinu (†1833) (selo Guča, Anđelića groblje)

ovde tiko počiva rab božji
BOGOSAV bugarin
žitel sela guče
a koi je vrlo u česti
poživijo 40. G.
a prestaviose u viječnost
2 maja 1833. G.
i bog da mu dušu prosti
ovai spomenik podiže Đoko svome ocu
i sinovci njegovi milivoje i nika
pisa Glišo dmi.[2]


Spomenik Spasoju Čakareviću (†1860) (Kotraža, Glavica)

Ovde počiva rab božji
SPASOJE čakarević
bivši kmet ob[štine] kotraške
a koji u česti i poštenju poživijo 56. G.
a prestavio se, u vječnij život.
27-g novembra. 1860.G.
i Bog da mu dušu prosti
ovaj spomen podigošemu
njegovi sinovi risim jovo čakaro[vić]
Glišo Dmitrić pisa[2]


Spomenik Veselinu Petroviću (†1862) (Krivača, Đekića groblje)

Ovde počiva rab božii
VESELIN petrović
bivši kmet iz Sela Krivače
Poživi 76. god.
prestavise 21 Januari[ja] 1862. God.
Ovai Bileg Udarišemu
Sinovi Pavle i Mile i unuk Obrad Ego
Pisa Glišo Dmitrić. iz s: Kotraže[2]


Spomenik Jovanu Dragoviću (†1866) (Rogača, Crkvine)

ovde počiva Rab Bo:
IOVAN dragović
Bivši Kmet iz S[ela] rogače
Poživi 84 g.
umre 20 F: 1866 . G.
ovai bileg udarimu
Sin Ego kmet Paun
pisa Glišo Puza[2]


Spomenik Periši Bogosavljeviću (†1866) (Luke, Lazovića groblje)

Ovde počiva Rab Boži
PERIŠA
Sin Gvozdena Bogosavljevića
iz sela Luka
Poživi 20. G:
Umre 12 Aprila 1866 god.
Ovai bileg udarimu Otac Ego
Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik kmetu Savu Maričiću (†1867) (Viča, Glavonjića groblje)

Priđi bliže mili rode
te pročitaj nadpis ovaj
koi pokazuje krabrog Srbina
SAVU MARIČIĆA
Žitelja sela viče
koi po dva put kmetova
u obš[tini] vičkoi
koi česno i pošteno poživi 60 G:
A prestavise u večnost
10-og junija u 1867 G.
Bog damu dušu prosti †
Ovai nadgrobni spomen savu
udarišemu sinovi svome ocu
Milan i Joksim
i supruga Stanoika niegov.
1871. G.
pisa ova slova izr: GLIŠO dmitrić iz Kotraž[e][2][3]


Spomenik Đorđu Pandureviću (†1867) (Lisa, Šuluburića groblje)

Priđi bliže mili rode
te pročitaj ovaj nadgrobni spomen
gdi počiva Rab Boži
ĐORĐE
ožalosti svoga oca Sretena Pandurevića
i maike Anđelije u S: Lise
i koi česno i pošteno poživi 21 god:
i pretavise u večnost u najlepšem cvetu
na veliku žalost rodu svom
27 noembra u 1867 G.
Ovai spomen podižemu Sreten ožalošćeni otac
i Vasilie čiča :
sa Anđeliom :
teško ucveljenom majkom Đorđevom
Pisa dmitar đorđević iz S. Goračića
i Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Urošu Vasoviću (†1869) (Grab, Rajičića groblje)

Priđi bliže slatki mili rode
i pročitai podpis ovde
koi pokazue gdi počiva rab božii
Uroš Vasović
žitel grablanski
koi poživi 47. Godina
prestavise 15-g Januara u 1869: go:
Bog damu dušu prosti
ovai nadgrobni spomen podigošemu
Antonie i Tanasie i Evrem
sinovi ego i miloš brat ego iste godine
pisa Glišo Dmitrić iz kotr[aže][2]


Spomenik Ristu Tomaševiću (†1870) (Gornja Kravarica, Stanojevića groblje)

Ovde počivaju kosti
Blaženo Počivšeg Raba Božiega
RISTA Tomaševića
žitel Kravarički
koi poživi 60 g, česno i pošteno
i koi e bio Kmet i Pisar 28. G
prestavio se 9 .Ianuara 1870.
Bog da mu dušu prosti
Ovai nadgrobni spomen
udari mu negova supruga Marija
i sinovac Novak
Pisa Gligorije Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Pavlu Plazini (†1870) (Guberevci, Plazinića groblje)

Priđi Bliže Mili Srbski rode
i ti pročitai nadpis ovde
gde pokazue blaženo upokoeni rab božii
PAVLE Plazina
žitel Guberevački
koi poživi i od svoeg rođenja 30 godina
i od krista u 1870 god. 10-og Marta
blaženost sa večnostiju promenijo
svome rodu na veliku žalost
Bog da mu dušu prosti
Spomenuo ga Miljko
i blagodarni brat njegov iste godine
Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Pavlu Zoćeviću (†1871) (Rogača, Crkvine)

Ovde počiva tiko rab boži
PAVLE Zoćević
Žitelj rogački
bivši kmet rogački
A koi česno i pošteno
Poživi 46. God:
a preselio se u večnost
14-go Marta 1871. G:
i bog damu dušu prosti
i vovjeki amin
pisa Glišo dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Sovijani Vučićević (†1871) (Viča, Gornji Brest)

Ovde počiva Raba Božija
SOVIJANA
a kćer petra vučićevića
i maće Stanoike iz sela viče
supruga Milana milivoevića iz sela pšanika
poživi 20 god.
a prestavise uoči Dmitrovdana u 1871 god
i bog daioi dušu prosti
A sin sovijanin živko
umro od god. dana 1871g
Ovaj spomenik podiže ioi
ožalostiva maika stanoika
pisa Glišo[2]


Spomenik Petru Glavonjiću (†1872) (Viča, Glavonjića groblje)

Ovde tiko počiva Rab Božii
PETAR Glavonjić
žitel vički
A požive 68. G.
prestavise 4-tog Febu. u 1872 g.
Bog damu dušu pros.
ovai bileg podižemu sin njegov ranisav
Glišo pisa ova slova[2]


Spomenik Miloju Petronijeviću (†1872) (selo Guča, Anđelića groblje)

Priđite bliže mili rode
i čitateli i recite bog da pros[ti]
MILOJA : Petronijevića
inače Bugarina
a žitel gučki
koie poživio 56 : G.
u česti i poštenu
kao dobar domaćin
A prestavise u večnost
9 mar. 1872 g.
A pisa glišo[2]


Spomenik Vučiću Đekiću (†1872) (Rti, Đekića groblje)[a]

Ovde počiva rab božii
VUČIĆ Đekić
žitelj rćanski
Bivši Deputirac
S[veto] andrievske skupš[tine] 1858 G.
a presednik obštine rćanske
koi u vrlo dobrom stanju poživi: 72. God:
16-tog Marta Umre 1872
Ovai nadgrobni spomenik
podigošemu blagodarni sinovi
negovi svome ocu iz počitanija
milovan i milić
a pisa Glišo[2]


Spomenik Iliji Čvoroviću (†1873) (Donja Kravarica, Čvorovića groblje)

Ovde počiva rab boži
[ilija] čvorović
žitel kravarički
a poživi 42 godine
prestavise u večnost
22 g aprila u 1873. g.
I bog damu dušu prosti:
spomenuše svoga oca ILIJU
sinovi njegovi
Mijailo spasoe viliman staniša i stanko
sa pomoću čičom Evremom
pisa glišo dmitrović[2]


Spomenik Petru Vučićeviću (†1875) (Viča, Gornji Brest)

OVDE tiho počiva
rab božii
PETAR vučićević
A žitelj vički
A koi poživi 56 god:
a prestavise u večnost
9-og julija u 1875 god.
i bog daga prosti
ovai spomenik podižemu
supruga njegova Stanoika
i njegov pastorak Joko glavonja iz viče
A pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Jovani Sretenović (†1876) (Viča, Glavonjića groblje)

Ovde tiko počiva Raba Božija
JOVANA
Supruga Gavrila Sretenovića
iz Sela Viče
poživi 46 god:
a prestavilase na Blagovest u 1876. G.
I Bog da ioi dušu prosti
pisa Glišo Dmitrić iz kotraže[2]


Spomenik Jovanu Ivanoviću (†1876) (selo Guča, Anđelića groblje)

Ovde tiho počiva Rab Božii
JOVAN Ivanović
bivši kmet sela guče:
a koje Poživio 60.God:
u časti i poštenju
kao dobri domaćin
a prestavise 9. maja 1876.G.
I bog da mu dušu prosti
ovaj spomenik Podižemu
njegov sin milivoje
a pisa Glišo dmitrić iz kotraže[2]


Spomenik Miliću Anđeliću (†1878) (selo Guča, Anđelića groblje)

Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokoj
MILIĆA Anđelića iz Guče
bivšeg vojnika druge klase
druge čete dragačevskog bataliona
koie u 48: god: života svog
hrabro boreći se u ratu protiv turaka
za slavu i slobodu naroda Srpskog
poginuo u bitki na Sokolovici kod Pazara:
1. januara u 1878: godini
i Bog damu dušu prosti
Ovaj znak bratske ljubavi
podižemu njegov brat LAZAR
i sinovac ranisav
Ovaj lik likovao Mile popović iz Sveštice
A izreza slova Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]


Spomenik Janku Pajiću (†1878) (Viča, Mirkovac)

Ovde počiva rab boži
JANKO PAJIĆ
bivši 3 put presednik
obštine vičke
a koije u vrlo dobroj česti
poživio 36 godina
Prestavio se u Večnos 1878 G.
Bog damu dušu pro[sti]
Ovai nadgrobni spomenik
podižemu njegov brat maksim
sa bratučedom damlanom
Glišo pisa[2]


Spomenik Milanu Dostaniću (†1878) (Turica, Dostanića groblje)

Kod ovog spomenika
pod ovom ladnom pločom
tiko počivaju Smrtne Kosti
slavnog Srbina
MILANA Dostanića
iz Turice
koi je poživijo 63.god.
a prestavijose u večni život
26-tog februara u 1878.G.
Koji poživi slavno na ovom svetu
biv. kmet više godina
i poslanik narodne skupštine u ovom okrugu
o odlasku knjaza Miloša Obrenovića
i njegovog prestolonaslednika Mihaila...
Ovaj spomenik podiže sin MARKO Dostanić
za čes i zaslugu svoga roditelja
Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže
Obrni se slavni kršćanine
i pročitaj nadpis groba moga
gde će mi tijelo večno osta[ti]
Pomisli da ćeš i ti vako
pa zamoli Boga istinago
da oprosti mrtvijem grekove[2]


Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići, Zimonjića groblje)

O mili srbski rode
ne požali truda svoga
što ćeš stati i čitati
ovaj tužni biljeg
koji pokazuje tjelo poč
JOVANA GLAVONjU
iz Goračića
bivši vojnik i deset. I klase
trnavskog bataliona
koi je u 37 god. života svog
hrabro borećise protiv Turaka
za slavu i slobodu naroda srpskog
pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića
poginuo u bitci na Samokovu
25 decembra 1878 G.
Bog da mu dušu prosti
Pisa Glišo dmitrić iz kotraže[2]


Spomenik Jovani Jovičić (†1879) (Grab, Ilića groblje)

ovde tiko počiva raba Božia
JOVANA
prva supr: pavla jovičića: iz Graba
A kojaje poživila 52 godine
i rodilaje 7 sinova i tri kćeri
A prestavilase u večnost 26-tog marta 1879g.
i bog dajoj dušu prosti
pisa Glišo[2]

Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići, Jakovljevića groblje)

OVDE tiko počiva raba Božija
CMILjKA
supruga poč. Miloša Jakovlevića
iz ovog sela goračića
a koja česno i pošteno poživila 48 godina
a prestavila se u Vječni Život
10-tog avgusta u 1881 god
Bog daioi dušu prosti
ovaj nadgrobni spomen
podiže njen dever radosav
iz poštovanja
i njen sin tiosav 1881
pisa Dmitar Đoković i Glišo Dmitrić[2]


Spomenik Miljki, kćeri Mijaila Jevremovića (†1881) (Zeoke)

Ovde
Tiho počiva
Blažena upo
kojena raba Bo
žija devoѝka
MILjKA
kćer počivš
Mijaila Jev =
removića tr
govca iz sela
zeoka i majke
žalostive ja
nke. Apoživela
je svoje mla
dosti 20. god.
prestavilase
u viječnost
u najlepšem
cvetu 16tog
(nečitko) 1881.g.
Bog da joj
dušu prosti[b]

Ostali spomenici

uredi

U stručnoj literaturi evidentirano je još nadgrobnika koji su delo ovog kamenoresca:[1][4]

  • Spomenik vojniku Sretenu Sretenoviću (†1863) (Rti, Đekića groblje)
  • Spomenik Ranku Gavr. Zeloviću (†1863) (Tijanje)
  • Spomenik Jovanu Đorđeviću (†1865) (Tijanje)
  • Spomenik Raku Paiću (†1868) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Miloradu Jovkoviću (†1870) (Zeoke)
  • Spomenik trgovcu Jovanu Rosiću (†1870) (Rti, Đekića groblje)
  • Spomenik Jovanu Žuniću (†1870) (Tijanje)
  • Spomenik Ani Jeluši (†1877) (Grab, Ilića groblje)
  • Spomenik Obradu Pantoviću (†1877) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Stanku Obradoviću (†1878) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Janku Paiću (†1878) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Čedomiru Babiću (†1878) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Živanu Obradoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Vukadinu Pantoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Mijailu Pantoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
  • Spomenik Jovanu Kuveljiću (†1880) (Zeoke)
  • Spomenik Paunu Pantoviću (†1884) (Pšanik, Lazovića groblje)

Napomene

uredi
  1. ^ Sada u Lapidarijumu u Guči.
  2. ^ Tekst prepisan direktno sa spomenika.

Izvori

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  3. ^ a b v g d Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  4. ^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture : Prosveta. ISBN 86-07-00900-1. 

Literatura

uredi
  • Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir. 
  • Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture : Prosveta. ISBN 86-07-00900-1. 
  • Pantelić, Dragomir (1995). Kamena hronika Dučalovića. Čačak: Mesna zajednica Dučalovići; Grafika JUREŠ. 
  • Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. 
  • Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Slavković, Joviša M. (2017). Stanovništvo Dragačeva. Guča: Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.