Glišo Dmitrić

Glišo Dmitrić
Glišo Dmitrić
Lični podaci
Puno ime	Gligorije Dmitrić
Nadimak	Glišo
Datum rođenja	1828.
Mesto rođenja	Kotraža, Kneževina Srbija
Datum smrti	1887. (58/59 god.)
Mesto smrti	Dučalovići, Kraljevina Srbija
Umetnički rad
Polje	klesarstvo
Pravac	Kamenorezaštvo zapadne Srbije
Potpis

Gligorije Glišo Dmitrić (1828–1887) bio je dragačevski kamenorezac iz Kotraže. Jedan je od najznačajnijih majstora narodnog kamenoreza u zapadnoj Srbiji. Spomenike je izrađivao po selima Dragačeva, Ivanjice, Požege i Čačka.^[1]^[2]

Život

Potekao je iz dobrostojeće familije Dmitrića iz Belog Kamena na potesu Jasikovac prema selu Vučkovica (Lučani). Od četvorice braće, jedini je bio pismen. U mladosti je učio abadžijski zanat u Čačku, ali ga je napustio iz nepoznatog razloga. Kamenorezom je počeo da se relativno kasno, u svojim zrelim godinama. Nikada se nije se ženio.^[1]

Uoči Srpsko-turskih ratova (1876-1878) bavio se prokopavanjem stena radi potrebe proširenja puteva za prolazak vojske ka Javoru.^[1]

Smatra se da je umro oko 1887. godine i sahranjen na nekom od grobalja u Goračićima. Ovaj vrstan kamenorezac ostao je bez sopstvenog nadgrobnog obeležja.

Delo

Kao kamenorezac, radio je od početka 1860-ih do 1885. godine, od kada datira njegov poslednji potpisani spomenik. Klesao je širom Dragačeva. Nadgrobnike je izrađivao vojnicima palim u Javorskom ratu i „vlasnim ljudima” čije su familije mogle da plate njegov rad.^[1]

Stilske karakteristike

Spomenike je klesao u obliku stuba, najčešće od živičkog peščara. Izrađivao je i horizontalne nadgrobne ploče i dorađivao studeničke mermerne „krstaše”. Retko je klesao figure pokojnika, što je za njega radio moravički kamenorezac Mile Popović iz Sveštice.

Posebno dobar bio je „majstor za slova”, u čemu mu je uzor bio Radosav Čikiriz sa kojim se lično poznavao.^[1] Početna slova bojio je u crveno, dok su ostala bila plava, zelena, crna, zeleno-žuta i „ciglasta”.^[3]

Spomenici mu se ne odlikuju bogatstvom ornamenata, ali je majstorski klesao hrišćanske simbole, na prvom mestu krst ukrašen floralnom ornamentikom, čirake i predstavu goluba na vinovoj lozi. Od predmeta muškarcima je na spomenike najčešće je urezivao štapove, sablje i kubure, a ženama preslice i vretena. Nešto slabiji bio je u bojenju spomenika.^[3]

Po obradi i likovnim predstavama ističu se nadgrobnici u Prijevoru koje je izradio Leposavi Milovanović (†1876) i njenoj petogogodošnjoj ćerki Cveti (†1881), čiji epitaf započinje rečima: „Juče sam se igrala, a danas eto gdi sam. Mati, otac mili, više me ne grli”.^[1]

Saradnja sa drugim kamenorescima

Ponekad su jedan grobljaš oblikovala i potpisala dvojica klesara.^[3] Glišo Dmitrić blisko je sarađivao sa kamenorescima Dmitrom Đorđevićem iz Goračića i Milom Popovićem iz Sveštice.^[1]

Potpis

Gligorije Glišo Dmitrić voleo je da o sebi ostavlja pisani trag. Potpis mu je pronađen na preko 60 nadgrobnika.

Potpisivao se sa: „pisa Glišo”, „pisa Glišo Dmitrić”, „Glišo pisa ova slova”, „pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže”.^[1]

Galerija

Guča (selo)
Kotraža
Grab
Živica
Zeoke

Epitafi

Život pokojnika opisivao je šturo, sa po tek nekim biblijskim poetskim iskazom: „Blaženost sa večnostiju promenio”.^[3] Najsadržajniji, sa dragocenim dokumentarnim podacima su epitafi učesnicima Javorskog rata.

Spomenik Bogosavu Bugarinu (†1833) (selo Guča, Anđelića groblje)

ovde tiko počiva rab božji

BOGOSAV bugarin

žitel sela guče

a koi je vrlo u česti

poživijo 40. G.

a prestaviose u viječnost

2 maja 1833. G.

i bog da mu dušu prosti

ovai spomenik podiže Đoko svome ocu

i sinovci njegovi milivoje i nika

pisa Glišo dmi.^[2]

Spomenik Spasoju Čakareviću (†1860) (Kotraža, Glavica)

Ovde počiva rab božji

SPASOJE čakarević

bivši kmet ob[štine] kotraške

a koji u česti i poštenju poživijo 56. G.

a prestavio se, u vječnij život.

27-g novembra. 1860.G.

i Bog da mu dušu prosti

ovaj spomen podigošemu

njegovi sinovi risim jovo čakaro[vić]

Glišo Dmitrić pisa^[2]

Spomenik Veselinu Petroviću (†1862) (Krivača, Đekića groblje)

Ovde počiva rab božii

VESELIN petrović

bivši kmet iz Sela Krivače

Poživi 76. god.

prestavise 21 Januari[ja] 1862. God.

Ovai Bileg Udarišemu

Sinovi Pavle i Mile i unuk Obrad Ego

Pisa Glišo Dmitrić. iz s: Kotraže^[2]

Spomenik Jovanu Dragoviću (†1866) (Rogača, Crkvine)

ovde počiva Rab Bo:

IOVAN dragović

Bivši Kmet iz S[ela] rogače

Poživi 84 g.

umre 20 F: 1866 . G.

ovai bileg udarimu

Sin Ego kmet Paun

pisa Glišo Puza^[2]

Spomenik Periši Bogosavljeviću (†1866) (Luke, Lazovića groblje)

Ovde počiva Rab Boži

PERIŠA

Sin Gvozdena Bogosavljevića

iz sela Luka

Poživi 20. G:

Umre 12 Aprila 1866 god.

Ovai bileg udarimu Otac Ego

Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik kmetu Savu Maričiću (†1867) (Viča, Glavonjića groblje)

Priđi bliže mili rode

te pročitaj nadpis ovaj

koi pokazuje krabrog Srbina

SAVU MARIČIĆA

Žitelja sela viče

koi po dva put kmetova

u obš[tini] vičkoi

koi česno i pošteno poživi 60 G:

A prestavise u večnost

10-og junija u 1867 G.

Bog damu dušu prosti †

Ovai nadgrobni spomen savu

udarišemu sinovi svome ocu

Milan i Joksim

i supruga Stanoika niegov.

1871. G.

pisa ova slova izr: GLIŠO dmitrić iz Kotraž[e]^[2]^[3]

Spomenik Đorđu Pandureviću (†1867) (Lisa, Šuluburića groblje)

Priđi bliže mili rode

te pročitaj ovaj nadgrobni spomen

gdi počiva Rab Boži

ĐORĐE

ožalosti svoga oca Sretena Pandurevića

i maike Anđelije u S: Lise

i koi česno i pošteno poživi 21 god:

i pretavise u večnost u najlepšem cvetu

na veliku žalost rodu svom

27 noembra u 1867 G.

Ovai spomen podižemu Sreten ožalošćeni otac

i Vasilie čiča :

sa Anđeliom :

teško ucveljenom majkom Đorđevom

Pisa dmitar đorđević iz S. Goračića

i Glišo Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Urošu Vasoviću (†1869) (Grab, Rajičića groblje)

Priđi bliže slatki mili rode

i pročitai podpis ovde

koi pokazue gdi počiva rab božii

Uroš Vasović

žitel grablanski

koi poživi 47. Godina

prestavise 15-g Januara u 1869: go:

Bog damu dušu prosti

ovai nadgrobni spomen podigošemu

Antonie i Tanasie i Evrem

sinovi ego i miloš brat ego iste godine

pisa Glišo Dmitrić iz kotr[aže]^[2]

Spomenik Ristu Tomaševiću (†1870) (Gornja Kravarica, Stanojevića groblje)

Ovde počivaju kosti

Blaženo Počivšeg Raba Božiega

RISTA Tomaševića

žitel Kravarički

koi poživi 60 g, česno i pošteno

i koi e bio Kmet i Pisar 28. G

prestavio se 9 .Ianuara 1870.

Bog da mu dušu prosti

Ovai nadgrobni spomen

udari mu negova supruga Marija

i sinovac Novak

Pisa Gligorije Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Pavlu Plazini (†1870) (Guberevci, Plazinića groblje)

Priđi Bliže Mili Srbski rode

i ti pročitai nadpis ovde

gde pokazue blaženo upokoeni rab božii

PAVLE Plazina

žitel Guberevački

koi poživi i od svoeg rođenja 30 godina

i od krista u 1870 god. 10-og Marta

blaženost sa večnostiju promenijo

svome rodu na veliku žalost

Bog da mu dušu prosti

Spomenuo ga Miljko

i blagodarni brat njegov iste godine

Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Pavlu Zoćeviću (†1871) (Rogača, Crkvine)

Ovde počiva tiko rab boži

PAVLE Zoćević

Žitelj rogački

bivši kmet rogački

A koi česno i pošteno

Poživi 46. God:

a preselio se u večnost

14-go Marta 1871. G:

i bog damu dušu prosti

i vovjeki amin

pisa Glišo dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Sovijani Vučićević (†1871) (Viča, Gornji Brest)

Ovde počiva Raba Božija

SOVIJANA

a kćer petra vučićevića

i maće Stanoike iz sela viče

supruga Milana milivoevića iz sela pšanika

poživi 20 god.

a prestavise uoči Dmitrovdana u 1871 god

i bog daioi dušu prosti

A sin sovijanin živko

umro od god. dana 1871g

Ovaj spomenik podiže ioi

ožalostiva maika stanoika

pisa Glišo^[2]

Spomenik Petru Glavonjiću (†1872) (Viča, Glavonjića groblje)

Ovde tiko počiva Rab Božii

PETAR Glavonjić

žitel vički

A požive 68. G.

prestavise 4-tog Febu. u 1872 g.

Bog damu dušu pros.

ovai bileg podižemu sin njegov ranisav

Glišo pisa ova slova^[2]

Spomenik Miloju Petronijeviću (†1872) (selo Guča, Anđelića groblje)

Priđite bliže mili rode

i čitateli i recite bog da pros[ti]

MILOJA : Petronijevića

inače Bugarina

a žitel gučki

koie poživio 56 : G.

u česti i poštenu

kao dobar domaćin

A prestavise u večnost

9 mar. 1872 g.

A pisa glišo^[2]

Spomenik Vučiću Đekiću (†1872) (Rti, Đekića groblje)^[a]

Ovde počiva rab božii

VUČIĆ Đekić

žitelj rćanski

Bivši Deputirac

S[veto] andrievske skupš[tine] 1858 G.

a presednik obštine rćanske

koi u vrlo dobrom stanju poživi: 72. God:

16-tog Marta Umre 1872

Ovai nadgrobni spomenik

podigošemu blagodarni sinovi

negovi svome ocu iz počitanija

milovan i milić

a pisa Glišo^[2]

Spomenik Iliji Čvoroviću (†1873) (Donja Kravarica, Čvorovića groblje)

Ovde počiva rab boži

[ilija] čvorović

žitel kravarički

a poživi 42 godine

prestavise u večnost

22 g aprila u 1873. g.

I bog damu dušu prosti:

spomenuše svoga oca ILIJU

sinovi njegovi

Mijailo spasoe viliman staniša i stanko

sa pomoću čičom Evremom

pisa glišo dmitrović^[2]

Spomenik Petru Vučićeviću (†1875) (Viča, Gornji Brest)

OVDE tiho počiva

rab božii

PETAR vučićević

A žitelj vički

A koi poživi 56 god:

a prestavise u večnost

9-og julija u 1875 god.

i bog daga prosti

ovai spomenik podižemu

supruga njegova Stanoika

i njegov pastorak Joko glavonja iz viče

A pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Jovani Sretenović (†1876) (Viča, Glavonjića groblje)

Ovde tiko počiva Raba Božija

JOVANA

Supruga Gavrila Sretenovića

iz Sela Viče

poživi 46 god:

a prestavilase na Blagovest u 1876. G.

I Bog da ioi dušu prosti

pisa Glišo Dmitrić iz kotraže^[2]

Spomenik Jovanu Ivanoviću (†1876) (selo Guča, Anđelića groblje)

Ovde tiho počiva Rab Božii

JOVAN Ivanović

bivši kmet sela guče:

a koje Poživio 60.God:

u časti i poštenju

kao dobri domaćin

a prestavise 9. maja 1876.G.

I bog da mu dušu prosti

ovaj spomenik Podižemu

njegov sin milivoje

a pisa Glišo dmitrić iz kotraže^[2]

Spomenik Miliću Anđeliću (†1878) (selo Guča, Anđelića groblje)

Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokoj

MILIĆA Anđelića iz Guče

bivšeg vojnika druge klase

druge čete dragačevskog bataliona

koie u 48: god: života svog

hrabro boreći se u ratu protiv turaka

za slavu i slobodu naroda Srpskog

poginuo u bitki na Sokolovici kod Pazara:

1. januara u 1878: godini

i Bog damu dušu prosti

Ovaj znak bratske ljubavi

podižemu njegov brat LAZAR

i sinovac ranisav

Ovaj lik likovao Mile popović iz Sveštice

A izreza slova Glišo Dmitrić iz Kotraže^[2]

Spomenik Janku Pajiću (†1878) (Viča, Mirkovac)

Ovde počiva rab boži

JANKO PAJIĆ

bivši 3 put presednik

obštine vičke

a koije u vrlo dobroj česti

poživio 36 godina

Prestavio se u Večnos 1878 G.

Bog damu dušu pro[sti]

Ovai nadgrobni spomenik

podižemu njegov brat maksim

sa bratučedom damlanom

Glišo pisa^[2]

Spomenik Milanu Dostaniću (†1878) (Turica, Dostanića groblje)

Kod ovog spomenika

pod ovom ladnom pločom

tiko počivaju Smrtne Kosti

slavnog Srbina

MILANA Dostanića

iz Turice

koi je poživijo 63.god.

a prestavijose u večni život

26-tog februara u 1878.G.

Koji poživi slavno na ovom svetu

biv. kmet više godina

i poslanik narodne skupštine u ovom okrugu

o odlasku knjaza Miloša Obrenovića

i njegovog prestolonaslednika Mihaila...

Ovaj spomenik podiže sin MARKO Dostanić

za čes i zaslugu svoga roditelja

Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže

Obrni se slavni kršćanine

i pročitaj nadpis groba moga

gde će mi tijelo večno osta[ti]

Pomisli da ćeš i ti vako

pa zamoli Boga istinago

da oprosti mrtvijem grekove^[2]

Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići, Zimonjića groblje)

O mili srbski rode

ne požali truda svoga

što ćeš stati i čitati

ovaj tužni biljeg

koji pokazuje tjelo poč

JOVANA GLAVONjU

iz Goračića

bivši vojnik i deset. I klase

trnavskog bataliona

koi je u 37 god. života svog

hrabro borećise protiv Turaka

za slavu i slobodu naroda srpskog

pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića

poginuo u bitci na Samokovu

25 decembra 1878 G.

Bog da mu dušu prosti

Pisa Glišo dmitrić iz kotraže^[2]

Spomenik Jovani Jovičić (†1879) (Grab, Ilića groblje)

ovde tiko počiva raba Božia

JOVANA

prva supr: pavla jovičića: iz Graba

A kojaje poživila 52 godine

i rodilaje 7 sinova i tri kćeri

A prestavilase u večnost 26-tog marta 1879g.

i bog dajoj dušu prosti

pisa Glišo^[2]

Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići, Jakovljevića groblje)

OVDE tiko počiva raba Božija

CMILjKA

supruga poč. Miloša Jakovlevića

iz ovog sela goračića

a koja česno i pošteno poživila 48 godina

a prestavila se u Vječni Život

10-tog avgusta u 1881 god

Bog daioi dušu prosti

ovaj nadgrobni spomen

podiže njen dever radosav

iz poštovanja

i njen sin tiosav 1881

pisa Dmitar Đoković i Glišo Dmitrić^[2]

Spomenik Miljki, kćeri Mijaila Jevremovića (†1881) (Zeoke)

Ovde

Tiho počiva

Blažena upo

kojena raba Bo

žija devoѝka

MILjKA

kćer počivš

Mijaila Jev =

removića tr

govca iz sela

zeoka i majke

žalostive ja

nke. Apoživela

je svoje mla

dosti 20. god.

prestavilase

u viječnost

u najlepšem

cvetu 16tog

(nečitko) 1881.g.

Bog da joj

dušu prosti^[b]

Ostali spomenici

U stručnoj literaturi evidentirano je još nadgrobnika koji su delo ovog kamenoresca:^[1]^[4]

Spomenik vojniku Sretenu Sretenoviću (†1863) (Rti, Đekića groblje)
Spomenik Ranku Gavr. Zeloviću (†1863) (Tijanje)
Spomenik Jovanu Đorđeviću (†1865) (Tijanje)
Spomenik Raku Paiću (†1868) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Miloradu Jovkoviću (†1870) (Zeoke)
Spomenik trgovcu Jovanu Rosiću (†1870) (Rti, Đekića groblje)
Spomenik Jovanu Žuniću (†1870) (Tijanje)
Spomenik Ani Jeluši (†1877) (Grab, Ilića groblje)
Spomenik Obradu Pantoviću (†1877) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Stanku Obradoviću (†1878) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Janku Paiću (†1878) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Čedomiru Babiću (†1878) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Živanu Obradoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Vukadinu Pantoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Mijailu Pantoviću (†1879) (Viča, Mirkovac)
Spomenik Jovanu Kuveljiću (†1880) (Zeoke)
Spomenik Paunu Pantoviću (†1884) (Pšanik, Lazovića groblje)

Napomene

^ Sada u Lapidarijumu u Guči.
^ Tekst prepisan direktno sa spomenika.

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u ^f ^h Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture : Prosveta. ISBN 86-07-00900-1.

Literatura

Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir.
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture : Prosveta. ISBN 86-07-00900-1.
Pantelić, Dragomir (1995). Kamena hronika Dučalovića. Čačak: Mesna zajednica Dučalovići; Grafika JUREŠ.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Slavković, Joviša M. (2017). Stanovništvo Dragačeva. Guča: Biblioteka opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-29-8.
Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka: o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (PDF) (2. dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.

[4] Sada u Lapidarijumu u Guči.

[5] Tekst prepisan direktno sa spomenika.

[Каменоресци_народног_образа-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.

[Драгачевски_епитафи-2] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t ^ć ^u ^f ^h Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.

[Писци_из_Драгачева-3] v ^g ^d Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.

[6] Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture : Prosveta. ISBN 86-07-00900-1.

[1]

[2]

[3]

[a]

[b]

[4]