Golema reka
Golema reka ili Mutnica je pritoka Južne Morave u koju uvire kod naselja Džep, kao Džepska reka. Njen tok je dužine oko 21 km.
| Golema reka | |
|---|---|
 Golema reka ispod Rudarskog rida, leti | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 21 km |
| Sliv | Crnomorski |
| Vodotok | |
| Ušće | Južna Morava |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Srbija |
Golema reka nastaje od izvora i potoka iz šumskog prostranstva Valmište, ispod Čemernika, da bi joj se posle pet kilometara toka priključila Mala reka, takođe nastala od valmiških izvora. Jedan je od najčistijih i najočuvanijih vodenih tokova u Srbiji. Na izlazu iz Valmišta, ispod Spaiskovice, pregrađena je krajem 20. veka, čime je stvoreno jezero za napajanje divljači iz zatvorenog lovišta „Valmište”. Na jedanaestom kilometru toka, ispod Rudarskog rida, u nju uvire Rakicka reka, nastala iz tresave Blato. Usput prima vode brojnih potoka i Lebetske reke i tu menja ime u Mutnica. Na nekoliko kilometara do uvira u Južnu Moravu priključuje joj se Garvanica, reka koja nastaje na jugozapadnoj strani Čemernika i protiče ispod Mačkatice i Manjaka.
Golema reka je brza planinska reka koja prolazi kroz nekoliko klisura i tesnaca u atarima sela Mlačišta, Mrkovice, Proninih Mehana i Ljuteža. U proleće i s jeseni nabuja, tako da stvara nanose šljunka i peska u donjem toku. Uz Vlasinu, vodom je najbogatija reka koja izvire na Čemerniku. Između dva svetska rata na njoj i njenim pritokama je bilo puno vodenica i valjavica, samo u Mlačištu deset.
U njenom slivu u 16. veku bilo je posebno razvijeno rudarstvo. Tragovi rudarskih radova koji su trajali sve do sredine 19. veka sačuvani su na brojnim mestima (šljaka, pečena zemlja, topionice, ostaci uglja, ispirališta). Broj ni su i toponimi vezani za rudarstvo: Rovine, Rudarski rid, Vignjište, Samokov. Prema turskim defterima iz 1528. i 1570. godine, vignjeva (topionica) i samokova (livnica) je bilo u dolinama Goleme i Male reke, Mutnice i Garvanice. Najveći rudnik u vranjskom kadiluku bio je u Mrkovoj Poljani, na hasu vranjskog paše, iznad Mutnice u blizini Ljuteža i Crvenog Brega. Postoji zapis da ga je i sam Husein paša posetio 1842. godine. Ispod rudnika na obali Mutnice bio je jedan od najvećih samokova.
Rudarenje je presahnulo sredinom 19. veka, kada su posečene bukove šume, koje su služile za spravljanje uglja potrebnog vignjevima i samokovima. Od tada je šumski fond u slivu Goleme reke (Mutnice) bio uglavnom zaštićen, pa su se šume oporavile. No, u poslednjih dvadesetak godina Srbijašume nemilice seku stoletno drveće, tako da su čitava prostranstva, koja su se oporavljala vek i po od turske eksploatacije, prosto degradirana. Umesto bukve, koja se sama zaseva, posečene šume i pašnjake su usadili smrekom i jelom, čime su još više štete naneli bukovom nastanu, pa i biljnom svetu i brojnim izvorima zdrave vode, koji poslednjih leta presušuju.
Pored bukve, u priobalju reke rastu autohtone vrste vrbe, divlje kruške i divlje trešnje, a u donjem toku i gorun (vrsta hrasta). Reka je bogata potočnom pastrmkom i potočnom mrenom, a u njoj ima i vidra i belouški. Od divljih životinja u šumama ima srna, jelena, divljih svinja, vukova, zečeva, lisica i jazavaca.
Literatura uredi
- Jovan F. Trifunovski, Grdelička klisura, Leskovac, 1964,
- Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968,
- Radmila Tričković: Leskovac u XVIII veku, Leskovački zbornik XI, Leskovac, 1971.
- Aleksandar Stojanovski: Vranjski kadiluk u XVI veku, Narodni muzej u Vranju, Vranje, 1985.
- Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.