Grb pape Benedikta XVI

Grb pape Benedikta XVI je dizajnirao nadbiskup Andrea Kordero Lanca di Montezemolo (Andrea Cordero Lanza di Montezemolo) ubrzo nakon izbora pape. Grb se sastoji od štita i spoljnih ornamenata.

Papa Benedikt XVI
Detalji
Nosilac	Benedikt XVI

Štit

Oblik štita varira od umetnika do umetnika. Na prvobitnoj slici grba pape Benedikta XVI oblik koji je izabran je oblik putira. U heraldici, herald i osoba kojoj se dodeljuje grb imaju značajnog uticaja na sadržaj štita. Dugotrajna tradicija nalaže da je jedino štit jedini deo papskog grba koji se menja od pape do pape.

Blazon

Blazon je pisani opis sadržaja grba. Koristi se terminologija heraldike i redosled je određen konvencijom. Ipak, ne postoji jedinstveni način da bi se opisao grb. Ovde je naveden jedan od mogućih opisa:

Per chevron ployé Or i Gules, dexter glava Maora nadesno, okrunjena i sa kragnom, i sinister mrki medved passant nadesno noseći paket Gules sa kajševima Argent na osnovi školjka Or.

Ovo bi se moglo opisati kao:

Štit podeljen zakrivljenim linijama koje se spuštaju od gornjeg centra štita na obe strane. Gornji delovi su zlatni (žuti), a osnova je crvena. U gornjem desnom delu (levom sa tačke gledišta posmatrača) je glava Maora u prirodnim bojama koji nosi krunu i kragnu (glava je poznata i kao Frajzinški Maor ili "caput ethiopicum"). U gornjem levom delu je mrki medved u prolazu u prirodnim bojama noseći crveni paket pričvršćen srebrnim (belim) kajševima (medved je poznati i kao Korbinijanov medved. Na osnovi je zlatna školjka.

Grb Jozefa kardinala Racingera

Oznake na grbu

Oznake na grbu, glava Maora, Korbinijanov medved i školjka se pojavljuju na papinom prethodnom grbu, koji je koristio kao nadbiskup Minhena i Frajzinga. Ipak, one se ne odnose samo na njegovo poreklo, već i na njegovu veru u Boga, na koju se hrišćani pozivaju da bi izdržali iskušenja i napore sveta, kao i na njegov poziv da širi veru drugima.

Školjka

Simbolimzam školjke je višestruk. Sveti Augustin je jednom šetao uz obalu mora, razmišljajući o neshvatljivoj tajni Svetog Trojstva. Naišao je na dečaka koji je školjkom sipao morsku vodu u malu rupu. Kada ga je Augustin pitao šta radi, on mu je odgovorio: „Presipam more u ovu rupu.” Tako je Augustin shvatio da čovek nikada neće prodreti u dubine tajne Boga. Dok je bio doktrinalni kandidat 1953, Jozef Racinger je napisao disertaciju Narod Božji i Kuća Božja u Augustinovim učenjima o Crkvi, i stoga ima ličnu povezanost sa mislima ovog velikog ušitelja Crkve.

Školjka takođe označava i hodočašće, jer se Jakovov štap, štap hodočasnika, završava školjkom. U crkvenoj umetnosti, ona je simbol apostola svetog Jakova, i njegovog svetilišta u Santijagu de Komposteli u Španiji, verovatno jedno od najposećenijeg mesta hodočašća u srednjem veku. Ovaj simbol aludira i na narod hodočasnika Božjih, titulu Crkve koju je Jozef Racinger skovao na II Vatikanskom Saboru kao peritus (teološki savetnik) Jozefa kardinala Fringsa od Kelna i Julijusa kardinala Dupfnera od Minhena i Frajzinga. Kada je postao nadbiskup, uzeo je školjku kao deo svog grba. Ona se može naći i na insignijama Šotenklostera u Regenzburgu, gde se nalazi veliko semenište dijeceze, gde je Racinger bio profesor teologije.

Konačno, simbol hodočašća se može odnositi i na izmenjenu ulogu pape ne samo kao vladara, već i hodočasnika među ljudima i nacijama sveta. Papa Pavle VI, koji je Jozefa Racingera proizveo u kardinala 1976, je često nazivan i Papa hodočasnik, zbog njegovih velikij poseta Svetoj Zemlji, Indiji, Sjedinjenim Državama, Kolumbiji, Filipinima i drugde. Ovo je nadmašio samo papa Jovan Pavle II sa svojim istorijskim putovanjima, kojih je bilo više od stotinu. Kao posledica, Benedikt XVI ovim odaje počast svojim prethodnicima i ističe novu ulogu papstva, koju i on sam mora nastaviti i učiniti svojom.

Frajzinški Maor

Maorska glava je heraldička oznaka vezana za Frajzing (Nemačka). Poreklo ove glave poznate i kao caput ethiopicum u Frajzing nije potpuno razjašnjeno. Glava koja gleda nalevo se pojavljivala na grbu stare kneževine Frajzinga najranije 1316. Neke od teorija su:

• Baltazar, jedan od tri Mudraca, koji je po legendi bio Maor
• Sveti Moris, rimsko-egipatski mučenik
• Sveti Zeno, često prikazivan kao Maor
• Sveti Sigismund Burgundski, često zamenjivan sa sveti Morisom
• Sveti Korbinijan, osnivač frajzinčke Dijeceze, za koga se, pogrešno, smatralo da je bio Maor

Korbinijanov medved

Legenda kaže da je na putu za Rim, konja nosača svetog Korbinijana ubio medved. On je naredio medvedu da nosi teret. Kada su stigli, Korbinijan ga je oslobodio službe i medved se vratio u Bavarsku. Implikacija ove priče je kako je hrišćanstvo ukrotilo i pripitomilo divljaštvo paganizma i tako stvorilo temelje za veliku civilizaciju u Vojvodstvu Bavarske. U isto vreme, Korbinijanov medved, kao Božji stvor nosač, simboliše težinu položaja koji Benedikt XVI sada nosi.

Spoljni ornamenti

Prema ustaljenoj heraldičkoj konvenciji, papski grb je okrunjen trostrukom papskom Tijarom i ključevima Svetog Petra. Nikakav drugi objekat ili moto se ne dodaje. Tijara simboliše uloge i autoritet pape, dok ključevi predstavljaju moć da se vezuje i razvezuje na Nebu i Zemlji (prema Mat. 16:19). Iako grb Benedikta XVI ne prati ovu konvenciju (umesto Tijare je mitra, a ispod grba je palijum), Tijara i ključevi su i dalje simboli papske vlasti i dalje se koriste na zastavi i grbu Vatikana.

Mitra

Na grbu Benedikta XVI, Tijaru zamenjuje srebrna mitra sa tri zlatne pruge. One označavaju: red, nadležnost i učenje (ovo se donekle razlikuje od tradicionalnih značenja tri krune na Tijari: podučavanje, vladanje i posvećenje). Ova razlika može biti samo drugačiji rečnik upotrebljen u novom slučaju, ali može predstavljati i menjanje tradicionalne uloge papstva u svetlu prethodne funkcije kardinala Racingera kao Dekana Kongregacije za Doktinu Vere. Pruge su povezane uspravnom zlatnom trakom, simbolišući jedinstvo u jednoj osobi.

Palijum

Palijum sa crvenim krstovima je takođe novi dodatak. Ona predstavlja ulogu biskupa kao pastira stada koje mu poverava Hrist. Palijum prikazan na grbu je manja, novija verzija. Ona je značajno manja od ranijih palijuma koji su više ličili na pravoslavni omoforion. Omoforion se koristio na Zapadu do Velikog Raskola u XI veka, a danas je i dalje u upotrebi u pravoslavnim i unijatskim crkvama.

Kontroverze

Mnogi heraldičari su osudili upotrebu mitre i palijuma. Smatraju da sadašnji grb zanemaruje heraldičke konvencije, već ih menja. Prigovori se mogu sumirati u nekoliko tačaka:

• Heraldika se zasniva na usvojenom običaju. Umetnici imaju slobodu u prikazivanju elemenata grba, dokle god se poštuju određena pravila.
• Heraldički običaji se zasnivaju na usvojenoj praksi ili na pravilima koji su zadali kompetentni autoriteti odgovarajućim proglasima.
• Upotreba Tijare kao simbola pape je usvojena praksa, sa vrlo konzistentnom primenom još od XIV veka.
• Upotreba mitre na ličnim grbovima biskupa je zabranjena papskim dekretom 1969. Kako je papa i biskup, ovo bi se teorijski moglo odnositi i na njega.
• Duga tradicija zabranjuje upotrebu svih spoljnih ornamenata, osim Tijare i ključeva, na papskom grbu. Ovo uključuje i palijum.
• Iako papa, kao poglavar Crkve i vladar Vatikana, ima autoritet da menja pravila heraldike u Crkvi da bi mogao koristiti mitru i palijum, on nije (još) izado odgovarajući dekret takvog sadržaja.
• Uskoro nakon objavljivanja grba, Sveta Stoliva je objavila da Tijara i dalje ostaje simbol papstva i Vatikana.
• Praktična upotreba nekih objekata u svakodnevnom životu ne utiče automatski na heraldiku. Činjenica da pape nisu nosili tijaru od 1963, a da poslednja trojica papa nisu ni krunisana njome, nema uticaja na heraldiku. Slično je i sa zvanično zabranjenom praksom nošenja galera (kardinalskog crvenog šešira širokog oboda) od 1963, koja nije uticala na njegovu upotrebu na kardinalskim grbovima.

Stoga, prema navedenim prigovorima, uvođenje mitre i palijuma na papin lični grb nije primereno. Prema sadašnjim heraldičkim običajima, grb Benedikta XVI se može predstavljati i sa Tijarom i bez palijuma.

Jedna od teorija je i da mitra nije trebalo da bude promena u crkvenoj heraldici, već da je samo predložena, bez prethodnog udubljivanja u pravila, od strane nekog ko je smatrao da su spoljni ornamenti samo stvar ličnog ukusa, kako je to sa štitom. Nakon što je grb zvanično prikazan, a heraldička greška uočena, papa je možda odlučio da ostavi grb takvim da ne bi doveo u nezogdnu situaciju ljude uključene u taj posao. Možda će grb biti kasnije izmenjen bez mnogo objašnjenja.

Na nekoliko mesta je novi papin krb prikazan sa Tijarom i bez palijuma. Najjavniji je bašta u Vatikanu, iza bazilike sv. Petra, koja se može videti sa vrha kupole. Ubrzo nakon smrti Jovana Pavla II, sadržaj štita je promenjen, ali Tijara nije dirana.

Kompromis?

Ako će napuštanje Tijare postati i formalna izmena u papskom grbu, neki predlažu da se izmeni oblik mitre. I mitra i Tijara imaju zajedničko poreklo, od kamelaukuma Vizantijskog carstva. Iako ne bi predstavljala Tijaru, opšti izgled bi bio očuvan.