Gušter (sazvežđe)

Gušter (lat. Lacerta) je malo sazvežđe na severnoj hemisferi, koje nema sjajnih zvezda. Zbog svog oblika, koji podseća na latinično slovo W, ponekad se naziva i „mala Kasiopeja“. Sazvežđe je krajem 17. veka definisao poljski astronom Johanes Hevelije.

Gušter
Sazvežđe
Gušter
Latinsko imeLacerta
SkraćenicaLac
GenitivLacertae
Simbolizujeguštera
Rektascenzija22,5
Deklinacija+45
Površina201 sq. deg. (68)
Najsjajnija zvezdaAlfa Guštera (3,78m)
Meteorski rojevinema
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +90° i −40°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u oktobru.

Zvezde

uredi

Jedino najsjajnija zvezda ovog sazvežđa — Alfa Guštera — sa magnitudom 3,78 je sjajnija od 4. magnitude.[1] Osim nje, značajne zvezde su još Roe 47 — sistem koji se sastoji od 5 zvezda; i ADS 16402 — binarni zvezdani sistem čije su komponente nalik Suncu, a oko sekundarne komponente sistema kruži ekstrasolarni vreli gasoviti džin neuobičajeno male gustine.

Objekti dubokog neba

uredi

U sazvežđu Gušter nema Mesjeove objekte, sjajne galaksije niti zbijena zvezdana jata. Ima nekoliko rasejanih jata, uključujući NGC 7243 koje se nalazi na oko 2800 svetlosnih godina od Sunčevog sistema i sastoji se mahom od plavih i belih zvezda.

BL Guštera je prototip blazara, po kome je ova klasa objekata i dobila ime (od BL i kvazar). Kada je otkriven, mislilo se da je u pitanju promenljiva zvezda, otud i oznaka kao kod promenljivih.

Izvori

uredi
  1. ^ Ridpath & Tirion 2001, str. 164–165.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi