David Dako
David Dako (franc. David Dacko; 24. mart 1930 — 20. novembar 2003) bio je prvi i treći po redu predsednik Centralnoafričke Republike. Oba je puta bio svrgnut u državnom udaru.
| David Dako | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 David Dako 1962. godine | |||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 24. mart 1930. | ||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Bušija, Centralnoafrička Republika | ||||||||||||||||||||||
| Datum smrti | 20. novembar 2003. (73 god.) | ||||||||||||||||||||||
| Mesto smrti | Jaunde, Kamerun | ||||||||||||||||||||||
| Profesija | političar | ||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Pokret za socijalnu evoluciju Crne Afrike | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je 1930. godine u selu Bušija, region Lobaje. Završio je Učiteljski fakultet, nakon čega je od 1951. godine bio upravnik osnovne škole u Banguiju[1]. Godine 1955, postao je upravnik Koledža Kuanga. Od 1957. se uključio u strukture francuskih kolonijalnih vlasti, koje su pripremale teren za proglašenje nezavisnosti Centralne Afrike.
Dako je izabran za oprvog predsednika Centralnoafričke Republike 12. decembra 1960. godine. Promenio je ustav, proglasivši Centralnu Afriku jednostranačkom republikom, povećao ovlašćenja predsednika i produžio predsednički mandat na trajanje od sedam godina. Na predsedničkim izborima 1964, ponovno je izabran za predsednika kao jedini kandidat na listi.
Tokom svog prvog mandata, povećao je proizvodnju dijamanata, smanjivši monopol velikih koncesionarskih kompanija. Dijamanti su tada postali glavni izvozni proizvod Centralne Afrike, što su ostali do danas.
U noći sa 31. decembra 1965. na 1. januar 1966. godine, s vlasti ga je srušio njegov rođak, general Žan-Bedel Bokasa, u beskrvnom vojnom puču[2]. Dako je bio smešten u kućni pritvor, ali je pušten 1969. i 1976. godine postavljen za ličnog savetnika Bokase. Kada je opala podrška Bokasinom režimu, Dako je uspeo da pobegne u Pariz, gde je s francuskim vlastima pripremao rušenje Bokase s vlasti.
Bokasu su s vlasti srušile francuske specijalne jedinice 21. septembra 1979. godine u operaciji Barakuda. Dako je preuzeo dužnost predsednika 1. aprila 1981. godine, nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio.
Dana 1. septembra 1981. godine, Dako je srušen s vlasti u beskrvnom puču koji je izvršila vojska na čelu s generalom Andreom Kolingbom[2]. Kolingba je tada imao podršku od strane francuskih tajnih službi u izvršenju puča.
Dako je još jednom bio srušen s vlasti, ali mu je dopušteno da politički deluje. Bio je vođa opozicione partije. Kasnije je učestvovao na predsedničkim izborima 1992. i 1993. godine[2], osvojivši 20,10% glasova. I 1990-ih je nastavio da deluje u opoziciji. Još jednom je učestvovao na predsedničkim izborima 1999. godine, osvojivši 11,2% glasova.
Dana 27. septembra 2003. imao je napad astme. Krenuo je u Francusku na lečenje, ali je prilikom usputnog stajanja u Jaundeu (Kamerun) bio hospitalizovan u centralnoj bolnici. Tamo je umro 20. novembra 2003. godine.
Vlada Centralnoafričke Republike proglasila je jednomesečni period žalovanja za preminulim Dakom. Sahranjen je blizu svoje rezidencije, u Mokindi, 13. decembra.
Izvori uredi
- ^ Titley 1997, str. 16
- ^ a b v David Dacko (president of Central African Republic) - Britannica Online Encyclopedia, Pristupljeno 31. 3. 2013.
Literatura uredi
- Titley, Brian (1997). Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa. McGill-Queen's Press - MQUP. str. 16. ISBN 978-0-7735-7046-7.
