Dativ je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.

Upotreba dativa

uredi
  • Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:

Dao sam ti pismo. ili Učini mi uslugu.

  • Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:

Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.)

  • Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:

Drago mi Vas je upoznati. ili Teško joj je priznati.

  • U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:

Ona mi je draga. ili To joj je bilo teško.

  • Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.
  • Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.
  • Glagoli koji zahtevaju dativ:
    • činiti se / učiniti se
    • gaditi se / zgaditi se ili smučiti se
    • nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti
    • pomagati / pomoći
    • prijati / goditi ili ugoditi
    • smetati / ometati ili zasmetati
    • sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se
    • verovati / poverovati
    • zavideti / pozavideti
    • čestitati
    • pridruživati se / pridružiti se
    • radovati se / obradovati se
    • obećavati / obećati
    • posvećivati (se) / posvetiti (se)

Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.

Literatura

uredi
  • Stanojčić, Ž. Popović, Lj. (1992). „Gramatika srpskog jezika“, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. ISBN 978-86-17-02288-2