Dativ
Primeri i perspektive u ovom članku možda ne predstavljaju svetski pogled na temu. |
Dativ je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.
Upotreba dativa
uredi- Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:
Dao sam ti pismo. ili Učini mi uslugu.
- Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:
Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.)
- Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:
Drago mi Vas je upoznati. ili Teško joj je priznati.
- U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:
Ona mi je draga. ili To joj je bilo teško.
- Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.
- Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.
- Glagoli koji zahtevaju dativ:
- činiti se / učiniti se
- gaditi se / zgaditi se ili smučiti se
- nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti
- pomagati / pomoći
- prijati / goditi ili ugoditi
- smetati / ometati ili zasmetati
- sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se
- verovati / poverovati
- zavideti / pozavideti
- čestitati
- pridruživati se / pridružiti se
- radovati se / obradovati se
- obećavati / obećati
- posvećivati (se) / posvetiti (se)
Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.
Literatura
uredi- Stanojčić, Ž. Popović, Lj. (1992). „Gramatika srpskog jezika“, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. ISBN 978-86-17-02288-2