Dejan Nebrigić
Dejan Nebrigić (Pančevo, 29. decembar 1970 — Pančevo, 29. decembar 1999) bio je mirovni aktivista, pisac i pozorišni kritičar, poznat i kao pokretač prvog sudskog procesa zbog homofobne diskriminacije u Srbiji.[1][2] Jedan je od osnivača LGBT+ pokreta u Srbiji. O Dejanu Nebrigiću je snimljen film Slutnja anđela.
Dejan Nebrigić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 29. decembar 1970. |
| Mesto rođenja | Pančevo, SR Srbija, SFR Jugoslavija |
| Datum smrti | 29. decembar 1999. (29 god.) |
| Mesto smrti | Pančevo, Srbija, SR Jugoslavija |
Aktivizam
urediZajedno sa Lepom Mlađenović i još desetak potpisnika zahteva za registraciju organizacije, učestvovao je u osnivanju Arkadije, prve LGBT organizacije u Srbiji, koja je osnovana krajem 1990. Sledeće godine je bio jedan od osnivača antiratnog časopisa Pacifik, gde je uređivao gej i lezbijske teme.
Bio je takođe član organizacije „Žene u crnom“. Oslobođen je obaveze da služi vojsku, pošto je regrutnoj komisiji rekao da je homoseksualac. Dok su to činili i drugi mladići da bi se spasli regrutacije,[traži se izvor] ali uvek diskretno i privatno, Nebrigić je, kao antiratni aktivista, o tome prvi govorio javno u medijima.
U novosadskom časopisu na mađarskom Symposion je tokom 1997. objavio u nastavcima svoj putopisni tekst Paris–New York, koji ima izrazitu gej tematiku. Sledeće godine je objavio (para)filozofski „Lavirintski rečnik“. Objavljivao je radove i u drugim časopisima kao što su Uznet, KulturTreger, ProFemina i drugi.
Bio je izvršni direktor „Kampanje protiv homofobije“ tokom 1998. i 1999. godine. U okviru ovog projekta sačinio je četiri izveštaja koji se bave analizom homofobije u Srbiji i drugim temama od značaja za LGBT+ aktivizam.
Tužba zbog ugrožavanja bezbednosti i ubistvo
urediVlastimir Lazarov, otac Milana Lazarova, Dejanovog bivšeg dečka, koji je, prema navodima iz tužbe koja je kasnije podneta, krivio Nebrigića zbog toga što mu je sin gej,[3] neprestano ga je zvao i pretio mu.
Nebrigić je o ovome obavestio miliciju, koja je došla tek nakon ponovljenog poziva pri čemu su ga milicajci priveli, a na putu do milicijske stanice, u službenom automobilu, tukli i vređali.[4] Dežurni advokat je odbio da ga zastupa uz obrazloženje da „ne želi da razgovara sa pederima“.[4]
Iako je pokušavao da se opire snažnom pritisku, na Nebrigića je ovakav stav najšire okoline delovao obeshrabrujuće i izazivao opsesiju promišljanjem smrti, iz čega je ipak uspevao da se spase uz podršku prijatelja.
Telefonski pozivi koje sam sada obavio – sa Lepom Mlađenović i Miodragom Kojadinovićem – ulivaju poverenje da ću moći, da ću uspeti p o n o v o da živim, ponovo da komuniciram, kako-tako, sa ljudima. Samo, kada bih već jednom mogao da prestanem da razmišljam o smrti, kada bih poslušao Kišov savet Mladom Pesniku, koji mi se duboko urezao u pamćenje „Nemoj nikad misliti o smrti, ali nemoj zaboraviti da si smrtan“. Već sam to toliko puta rekao, ali zašto da i sada ponovo ne notiram taj svoj veliki problem: stalno razmišljam o smrti, a nikako da zaista p o j m i m da sam smrtan. To je moja tragedija. Isto kao što je moja tragedija ta nepodnošljiva sinkrazija autizma i altruizma.[5]
Nebrigić je kasnije ipak podigao tužbu protiv Lazarova, zbog ugrožavanja bezbednosti. Tužba je podignuta početkom aprila 1999, ali je ročište koje je zakazano za novembar iste godine odloženo zbog bolesti sudije.
U noći 29. decembra 1999, na svoj 29. rođendan, Dejan Nebrigić je ubijen u svom stanu u Pančevu. Istragom je utvrđeno da ga je ubio Milan Lazarov, bivši dečko i sin optuženog Vlastimira. Istražni sudija koji je vodio istragu u ovom predmetu, Nedeljko Martinović, saopštio je da je Nebrigić bio deo antirežimskog pokreta, izjavivši sledeće:[6][7]
Naša saznanja ukazuju na to da je Nebrigić osnovao pokret homoseksualaca koji je imao pristup sredstvima iz inostranstva. Taj pokret je, praktično, bio ulaz za razne vrste sekti koje vode rat protiv naše države.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Dejan Nebrigic nadjen mrtav”. B92. 31. 12. 1999. Pristupljeno 22. 4. 2011. (jezik: srpski)
- ^ „Ubijen predsednik Udruženja "Arkadia"”. Glas Javnosti. 03. 01. 2000. Pristupljeno 22. 4. 2011. (jezik: srpski)
- ^ „Buntovnik sa razlogom”. E-novine. Pristupljeno 22. 4. 2011. (jezik: srpski)
- ^ a b „Kad homoseksualci marširaju”. Serbianna. 10. 10. 2010. Arhivirano iz originala 22. 12. 2011. g. Pristupljeno 24. 4. 2011. (jezik: srpski)
- ^ U tekstu pod nazivom Jutarnji dnevnik, objavljenom posthumno kao Dejan Nebrigić: Buntovnik sa razlogom, str. 51 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2015)
- ^ „Targeting a "gay mafia"”. Advokejt. 15. 02. 2000. Pristupljeno 22. 4. 2011. (jezik: engleski)
- ^ „Yugoslavia: The treatment of homosexuals and the state protection available to them (January 2000 - December 2000)”. Immigration and Refugee Board of Canada. 11. 12. 2000. Pristupljeno 24. 4. 2011. (jezik: engleski)
Spoljašnje veze
uredi- Nekoliko Dejanovih tekstova (jezik: srpski)
- Dejan Nebrigic (jezik: engleski)
- Književnost > Dejan Nebrigić GayEcho (језик: српски)
- Intervju sa Dejanom Nebrigićem, izvršnim direktorom Kampanje protiv homofobije FreeSerbia, 7. decembar 1999. (jezik: srpski)
- Sećanje na Dejana Nebrigića B E T O N (jezik: engleski)
