Daimler-Benz
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Trebalo bi proveriti prevod i ispraviti moguće pravopisne greške. |
Dajmler-Benc (nem. Daimler-Benz) nemačko je preduzeće, bilo je prethodnik današnjeg Dajmler AG (nem. Daimler AG). Nastao je 1926. godine. Dajmlerovo i Bencovo preduzeće se ujedinjuju u preduzeće nazvano Dajmler-Motori-Društvo (nem. Daimler-Motoren-Gesellschaft) brend je nastao putem spajanja dva brenda današnjeg nemačkog proizvođača luksuznih automobila. Mercedes-Benc (nem. Mercedes-Benz)
| Dajmler-Benc nem. Daimler-Benz | |
|---|---|
 | |
| podružnica | |
| Delatnost | automobilska industrija |
| Osnovano | 28. jun 1926. Bad Kanštat |
| Osnivači | Gotlib Dajmler i Karl Benc |
| Sedište | Štutgart, Nemačka |
Rukovodioci | Jurgen Šremp |
| Proizvodi | automobili, kamioni, autobusi, luksuzna vozila |
| Slogan | The Best or Nothing |
| Veb-sajt | www |
Istorija uredi
Godine 1883, Gotlib Dajmler po prvi put je obezbedio patent prava za „gasni motor sa paljenjem vruće cevi“[1] i za „regulisanje broja obrtaja motora upravljanjem izduvnim ventilom“. Dva patenta bila su osnova za prvi svetski brzi motor motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Dana 29. januara 1886. godine Karl Benc patentirao je „automobil“, vozilo na tri točka sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i električnim paljenjem.
U junu 1919. godine, prvi nemački časopis za zaposlene pojavio se u fabrici Dajmler u Štutgartu. Nastao je na osnovu predloga sociologa Eugena Rosenštok-Huesija. Svojim memorandumom „O mentalnom razvoju fabrike Dajmler“ ponudio se da bude publicista. Za 14 meseci pojavilo se 19 izdanja časopisa za zaposlene sve dok nije zatvoreno 25. avgusta 1920. zbog štrajka komunističkih radničkih grupa.[2]
U ime Ministarstva unutrašnjih poslova Trećeg rajha, Dajmler je za državnu policiju izgradio niz specijalnih vozila tipa Dajmler / 21. Jedini preživeli primerak nalazi se u muzeju rezervoara Minster (grad).
Dvadesetih godina 20. veka, gotovo svi proizvođači automobila borili su se za opstanak. Njemačka Banka je predložila spajanje Benca i Dajmlera, takođe i zato što je mogla da zamenjuje potraživanja na tržištu za akcije u novoj grupi. Tako je iz dela dvojice pionira automobilske industrije nastala kompanija (Benz & Co) Rajniše Gasmotorenfabrik Manhajm (od 1899: Benc & Cie.) i Dajmler-Motori-Društvo spojeni 28. juna 1926. godine u Dajmler Benc AG sa sedištem u Berlinu. Od tada je Dojče bank uvek imenovala predsednika nadzornog odbora u Dajmler-Benc, od 1998. godine takođe i u Dajmler Krajsler.
Vilhelm Friedle, direktor poslovanja u pogonu Zindelfingen do 1935. godine, doveo je proizvodnju montažne linije u Dajmler-Benc.
Dajmler-Benc u vreme nacional socijalizma uredi
Nakon dolaska NSDP-a na vlast, ekonomija u nacional socijalističkom Nemačkom rajhu sve se više uključuje u sektor naoružanja kako bi imali koristi od naoružanja Vermahta. Dajmler-Benc je razvijao i proizvodio vojna vozila, tenkove, brodske i avionske motore. U to vreme grupa je posedovala tri pogona bivšeg Dajmler-Motor-Društva u Štuttartu-Unterturkajmu, Sindelfingenu i Berlin-Marienfelden, koja su bila podeljena u tri podpostrojenja, i bivša postrojenja Benc & Cie u Manhajmu i Gagenau, kao i novi pogon iz 1938. godine. Kenigsberg. Fabrika avionskih motora Genshagen podružnice Dajmler-Benc Motoren GMBH nastao je 1936; Flugmotorenverke Ostmark su 1941. godine preuzeli Junkers flugcojg - i Motorenverke. Da bi se fabrike avionskih motora snabdevale delovima, podizvođači su preuzeti ili osnovani u Kolmaru 1940, u Rejhshofu 1941. i u Novoj Paki (čehoslvačka) 1942. U Baknangu je postavljeno postrojenje za razvoj avionskih motora. Nova postrojenja u Genshagenu i Baknangu pripadala su Dajmler-Benc-u. Grupa je delovala kao zakupac ili manjinski akcionar u drugim pogonima izvan Nemačke.
.JPG)