Википедија

Dziga Vertov

совјетски режисер, уметнички стваралац и теоретичар документарног филмског облика

David Abelevič Kaufman (rus. Дави́д А́белевич Ка́уфман) ili Dziga Vertov (rus. Дзига Вертов, 2. januar 1896 - 12. februar 1954) bio je sovjetski režiser, režiser i teoretičar dokumentarnog filmskog oblika. On je zaslužan za uvođenje revolucionarnih filmskih tehnika, od kojih je najznačajnija kino-oko. Ta tehnika se zasniva na ideji da je filmska kamera poput ljudskog oka i da treba da bude odraz realnosti. Njegov najpoznatiji film dokumentarnog karaktera je Čovek sa filmskom kamerom iz 1929. godine. Kritičari britanskog magazina Sight&Sound u anketi sprovedenoj 2012. godine proglasili su navedeni njegov film 8. najboljim filmom svih vremena[1].

Dziga Vertov
Dziga Vertov
Puno imeDavid Abelevič Kaufman
Datum rođenja(1896-01-02)2. januar 1896.
Mesto rođenjaBjalistok, Rusko carstvo
Datum smrti12. februar 1954.(1954-02-12) (58 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
Zanimanjerežiser, filmski teoretičar
Aktivni period1917-1954
Značajni radoviKino-oko, Čovek sa filmskom kamerom

Dziga Vertov je postavio teorijske osnove dokumentarnog filma i svojom delatnošću uticao na mnoge režisere 20. veka.

Biografija uredi

Mladost uredi

Dziga Vertov je rođen u jevrejskoj porodici 1896. godine u Bjalistoku (Poljska), koji je tada pripadao Ruskom carstvu pod imenom Denis Arkadijevič Kaufman. Pseudonim pod kojim je poznat usvojio je 1915. godine i on u prevodu sa ukrajinskog jezika označava „čigru“ koja bi trebalo da ukazuje na zvuk filmske kamere i njenu rotirajuću ručicu[2].

Vertov je najpre sticao muzičko obrazovanje u rodnom Bjalistoku, sve do trenutka kada je sa porodicom bio primoran da se preseli u Moskvu. U periodu 1914-16. godine intenzivno se bavio pisanjem eseja i poezije. O svestranosti Dzige Vertova svedoči i podatak da je u periodu 1916-17. godine boravio u Sankt Peterburgu gde je studirao medicinu [3].

Propagandna delatnost uredi

U doba kada su se boljševici borili za osvajanje, a onda i očuvanje vlasti u Sovjetskom Savezu, propagandna mašinerija je imala veoma važnu ulogu. Jedno od propagandnih sredstava koje je Lenjin smatrao izuzetno značajnim bile su filmske novosti, kratki snimci dokumentarnog karaktera, koje su za cilj imale veličanje podviga Crvene armije i koje su bile razumljive masi nepismenog stanovništva[4].

Od 1918. godine Dziga Vertov se bavio selekcijom i montažom serije filmskih novosti koje su na nedeljnom nivou izlazile u Sovjetskom Savezu. U tom periodu je upoznao i svoju buduću suprugu Jelisavetu Svilovu. Vremenom je sve više eksperimentisao u procesu montaže i počeo je da izrađuje sopstvene dugometražne filmske projekte, kao što su Bitka kod Caricina (1919) i Istorija građanskog rata (1921)[5] .

Kino-oko uredi

I u periodu nakon Ruske revolucije, delatnost Dzige Vertova je takođe bila u skladu sa boljševičkim propagandnim zadacima. Zajedno sa nekolicinom filmskih stvaralaca Dziga Vertov je oformio grupu pod imenom „kino-oko“. Ova grupa je dvadesetih godina 20. veka objavila seriju radikalnih eseja u kojima se zalagala za dominaciju filmova čiji je sadržaj nastao „od dokumentarnog materijala zabeleženog kamerom“[6] .

Oni su smatrali da film treba da bude nezavisan od glumaca, studija, muzike, pozorišta i književnosti, već da kamera kao filmski instrument koji nalikuje ljudskom oku treba da bude odraz realnosti. Kino-oko je takođe bio i naziv za filmsku tehniku koju je koristila ta avangardna grupa umetnika[7].

U periodu 1922-25. godine Dziga Vertov je bio urednik dvadeset tri filma dokumentarnog karaktera nazvana „kino-istina“ (kino-pravda). Kroz seriju filmskih žurnala, Vertov je nastojao da, koristeći specifičnu umetničku formu, što realnije prikaže sovjetsku stvarnost: gladnu decu na stanici, nastupanje vojnog orkestra, postavljanje tramvajskih šina u Moskvi, odmarališta na Kavkazu[8].

Ostvarenja uredi

Rad Dzige Vertova bio je prepoznat i nagrađivan od strane tadašnjeg evropskog avangardnog pokreta. Njegov prvi nearhivski dugometražni film bio je Kino-oko iz 1924. godine i on je bio nagrađen srebrnom medaljom na svetskoj izložbi u Parizu. Nakon međunarodnog priznanja usledili su i filmovi Napred, Sovjete i Šestina sveta iz 1926. godine[7].

Najznačajnije ostvarenje Dzige Vertova bio je nemi dokumentarni film Čovek sa filmskom kamerom iz 1929. godine koji je prikazivao dvadeset četiri sata moskovske svakodnevice. Pored prikaza jednog tipičnog dana u Moskvi, autor je umetanjem kadrova sa snimanja prikazivao čitav proces nastanka filma. U filmu nije bilo profesionalnih glumaca, već su u njemu prikazani obični sovjetski građani. Dočaravanje stvarnosti Vertov je upotpunio specifičnim filmskim tehnikama: promena brzine snimanja, pretapanje, efekti split-skrina, primena prizmatičnih objektiva, višestruka ekspozicija, animacija, mikrosnimanje i složeno strukturisana montaža[9].

Era zvučnog filma omogućila je Vertovu da još više unapredi svoje tehnike. U tom periodu snima filmove poput Entuzijazma (1931) i Tri pesme o Lenjinu(1934)[7].

  •  
    Čovek sa filmskom kamerom
  • Šestina sveta
  •  
    Entuzijazam
  • Tri pesme o Lenjinu
  • Sovjetske igračke
  • Napred, Sovjete

Staljinova era uredi

Kao i brojni pripadnici avangardnih pokreta u Sovjetskom Savezu i Vertov je tokom vladavine Staljina pao u nemilost. Iako nije bio ubijen, niti zatvoren u logoru, njegov rad je bio degradiran jer se nije uklapao u okvire tada vladajućeg socrealističkog umetničkog pokreta. U periodu od 1944. pa do svoje smrti 1954. godine radio je kao urednik filmskog magazina Vesti dana[10].

Porodica uredi

Braća Dzige Vertova su takođe zauzimala važna mesta u istoriji filma. Boris Kaufman (1907—1980) je bio je jedan od najznačajnijih snimatelja crno-belog filma. On je sarađivao sa francuskim režiserom Žanom Vigoom i eminentnim američkim režiserima poput Elija Kazana i Sidnija Lameta. Kao plod saradnje sa Elijom Kazanom nastao je film Na dokovima Njujorka koji je 1954. godine osvojio više Oskara. Drugi brat, Mihail Kaufman najpre je bio Vertovljev snimatelj, ali je kasnije i sam bio producent većeg broja dokumentaraca.[9]

Uticaj uredi

Interesovanje za život i delo Dzige Vertova poraslo je šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Nakon  protesta 1968. godine režiser Žan-Lik Godar se sa svojim političkim sledbenicima okrenuo Vertovljevom delu. Filmovi koje je Godar snimao u tom periodu nastali su pod okriljem „Grupe Dzige Vertova“ [11].

Krajem 20. veka Vertovljeva načela ponovo bivaju aktuelna. Grupa predvođena danskim režiserom Larsom fon Trirom potpisala je Dogmu 95, manifest novog umetničkog pokreta koji je, kao i nekada Vertov, proklamovao povratak tradicionalnim vrednostima: snimanje u prirodnim uslovima, kamera koja se ručno drži, uklanjanje dodatnih filmskih efekata, uverljiviji glumački performans [10].

Filmografija uredi

  • 1919 Kinonedelя (Nedeljni bioskop)
  • 1919 Godovщina revolюcii (Godišnjica revolucije)
  • 1921 Istoriя graždanskoй voйnы (Istorija građanskog rata)
  • 1924 Sovetskie igruški (Sovjetske igračke)
  • 1924 Kino-glaz (Kino-oko)
  • 1925 Kinopravda (Kino- istina)
  • 1926 Šestaя častь mira (Šestina sveta)
  • 1928 Odinnadcatый (Jedanaesta godina)
  • 1929 Čelovek s kinoapparatom (Čovek sa filmskom kamerom)
  • 1931 Эntuziazm (Entuzijazam)
  • 1934 Tri pesni o Lenine (Tri pesme o Lenjinu)
  • 1937 Pamяti Sergo Ordžonikidze ( U spomen Grigorija Ordžonikidza)
  • 1937 Kolыbelьnaя (Uspavanka)
  • 1938 Tri geroini (Tri heroine)
  • 1942 Kazahstan — frontu! (Kazahstan za front)
  • 1944 V gorah Ala-Tau (U gorama Ala-Tau)
  • 1954 Novosti dnя (Novosti dana)

Reference uredi

  1. ^ „Sight & Sound Revises Best-Films-Ever Lists - Studio Daily”. Studio Daily (na jeziku: engleski). 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 03. 08. 2012. g. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  2. ^ Cook, David A. (2004). A history of narrative film (4. izd.). New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-97868-1. OCLC 52821378. 
  3. ^ Gillespie 2000. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGillespie2000 (help)
  4. ^ Taylor, Philip M. (2003). Munitions of the mind : a history of propaganda from the ancient world to the present era (3. izd.). Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-1-4237-0663-2. OCLC 559815834. 
  5. ^ Jeremy 2007.
  6. ^ Rotha 1930.
  7. ^ a b v Monaco, James (1991). The encyclopedia of film. Pallot, James., Baseline (Firm). New York, NY: Perigee Books. ISBN 978-0-399-51604-7. OCLC 20894633. 
  8. ^ „Kino-pravda (1922)”. www.kinoteka.org.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  9. ^ a b Cook 2004. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFCook2004 (help)
  10. ^ a b Viesel, Mikhail (2. 1. 2016). „Dziga Vertov: How a Soviet avant-garde filmmaker became a world classic” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  11. ^ Lim, Dennis. „Dziga Vertov Films at Museum of Modern Art” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 

Literatura uredi

  • Hicks, Jeremy (2007). Dziga Vertov : defining documentary film. London: I.B. Tauris. ISBN 9781435603523. OCLC 178389068. 
  • Gillespie, David (2000). Early Soviet cinema : innovation, ideology and propaganda. London: Wallflower. ISBN 978-1-903364-04-8. OCLC 45468996. 
  • Gillespie, David (2000). Early Soviet cinema : innovation, ideology and propaganda. London: Wallflower. ISBN 978-1-903364-04-8. OCLC 45468996. 
  • Cook, David A. (2004). A history of narrative film (4. izd.). New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-97868-1. OCLC 52821378. 
  • Barnouw, Erik. Documentary: a History of the Non-fiction Film. Oxford University Press. Original copyright 1974.
  • Bohlman, Philip Vilas. Music, Modernity, and the Foreign in the New Germany. 1994, pp. 121–152
  • Christie, Ian. "Rushes: Pordenone Retrospective: Gazing into the Future.", in: Sight and Sound. 2005, 15, 1, 4-5, British Film Institute
  • Cook, Simon. "Our Eyes, Spinning Like Propellers: Wheel of Life, Curve of Velocities, and Dziga Vertov's Theory of the Interva l." October, (2007), str. 79–91.
  • Ellis, Jack C. The Documentary Idea: a Critical History of English-Language Documentary Film and Video. Prentice Hall, 1989.
  • Feldman, Seth. "'Peace between Man and Machine': Dziga Vertov's The Man with a Movie Camera." in: Barry Keith Grant, and Jeannette Sloniowski, eds. Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video.. . Wayne State University Press. 1998. pp. 40–53. 
  • Feldman, Seth. Evolution of style in the early work of Dziga Vertov. 1977, Arno Press, New York.
  • Graffy, Julian; Deriabin, Aleksandr; Sarkisova, Oksana; Keller, Sarah; Scandiffio, Theresa . Lines of Resistance: Dziga Vertov and the Twenties; edited and with an introduction by Yuri Tsivian. Le Giornate del cinema muto, Gemona, Udine
  • Heftberger, Adelheid. Kollision der Kader. Dziga Vertovs Filme, die Visualisierung ihrer Strukturen und die Digital Humanities. Munich: edition text + kritik, 2016.
  • Hicks, Jeremy. Dziga Vertov: Defining Documentary Film. London & New York: I. B. Tauris, 2007.
  • Le Grice, Malcolm. Abstract Film and Beyond. Studio Vista, 1977.
  • MacKay, John. "Allegory and Accommodation: Vertov's «Three Songs of Lenin» (1934) as a Stalinist Film." In Film History: An International Journal; 18.4 (2006) 376-391.
  • MacKay, John. "Disorganized Noise: Enthusiasm and the Ear of the Collective."
  • MacKay, John. "Film Energy: Process and Metanarrative in Dziga Vertov's «The Eleventh Year» (1928)." October; 121 (Summer 2007): 41-78.
  • MacKay, John. "The 'Spinning Top' Takes Another Turn: Vertov Today."
  • MacKay, John. Drafts of DZIGA VERTOV: LIFE AND WORK, available at [1]
  • Michelson, Annette & Turvey, Malcolm, eds. "New Vertov Studies." Special Issue of October, (October 121 (Summer 2007)).
  • Roberts, Graham (2001). The Man with the Movie Camera. I. B. Tauris. ISBN 978-1-86064-394-1. 
  • Singer, Ben. "Connoisseurs of Chaos: Whitman, Vertov and the 'Poetic Survey,'" Literature/Film Quarterly; 15:4 (Fall 1987): 247-258.
  • Tode, Thomas & Wurm, Barbara, Austrian Film Museum, eds. Dziga Vertov. The Vertov Collection at the Austrian Film Museum, Bilingual (German-English). (Paperback - May 2006), FilmmuseumSynemaPublikationen.-- online version available here.
  • Tsivian, Yuri, ur. (2004). Lines of Resistance: Dziga Vertov and the Twenties. Le Giornate del Cinema Muto. ISBN 978-88-86155-15-1. 
  • Vertov, Dziga. On Kinopravda. 1924, and The Man with the Movie Camera. 1928, in: Annette Michelson ed. Kevin O'Brien tr. Kino-Eye : The Writings of Dziga Vertov,. . University of California Press. 1995. .
  • Dziga Vertov. We. A Version of a Manifesto. in Ian Christie, Richard Taylor eds. The Film Factory: Russian and Soviet Cinema in Documents, 1896-1939 Routledge, 1994. 1922. ISBN 978-0-415-05298-6.
  • Warren, Charles, ur. (1996). Beyond Document: Essays on Nonfiction Film. Wesleyan University Press. .

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Dziga Vertov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дзига_Вертов&oldid=27674867”