Dina (engl. Dune) je naučnofantastični roman iz 1965. godine napisan od strane Frenka Herberta, prvobitno objavljen u američkom magazinu Analog (engl.Analog) u formi dve priče. Bila je izjednačena sa romanom Rodžera Zelaznija ...I Zovite me Konrad (engl....And Call Me Conrad) za Hugo nagradu 1966. godine[1] i osvojila je nagradu Nebula za najbolji roman 1966. godine.[2] Prvi je roman u sagi Dine, i 2003. godine je proglašena za najprodavaniji naučnofantastični roman.[3]

Dina
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
AutorFrenk Herbert
ZemljaSAD
JezikEngleski
Žanr / vrsta delaNaučna fantastika
Izdavanje
IzdavačChilton Company
Datum1965.
Hronologija
NaslednikMesija Dine

Radnja je smeštena u daleku budućnost, u neofeudalnom intergalaktičkom društvu gde plemićke porodice koje vladaju planetama služe Caru Padišahu, i prati mladog Pola Atreida, čija plemićka porodica prihvata namesništvo nad pustinjskom planetom Arakis. Arakis ima poseban značaj za galaksiju pošto je ona jedini izvor supstance znane kao „začin melanž”, najznačajnije supstance u univerzumu, i kontrola nad njim predstavlja opasan poduhvat. Roman istražuje višeslojne odnose politike, ekologije, religije, tehnologije i ljudskih emocija, dok se ogranci Carstva bore za kontrolu nad Arakisom i začinom.[4]

Roman je pratilo pet nastavaka: Mesija Dine, Deca Dine, Božanski car Dine, Jeretici Dine i Kapitol: Dina. Prvi roman je takođe dobio filmsku adaptaciju 1984. u režiji Dejvida Linča, kao i 2021. godine u režiji Denija Vilneva, i dva mini-serijala, Dina Frenka Herberta (engl. Frank Herbert's Dune) iz 2000. godine i njegovog nastavka, Deca Dine Frenka Herberta (engl. Frank Herbert's Children of Dune) iz 2003. godine, koji kombinuje elemente druge dve knjige u serijalu. Pored ovih adaptacija, pojavile su se i kompjuterske i društvene igre, kao i niz nastavaka koji su pisali Herbertov sin Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson, počev od 1998. godine.

Imena planeta iz romana su bila data geografskim lokacijama na Saturnovom mesecu, Titanu 2009. godine.[5][6]

Izmišljeni jezik čakobsa, nazvan po istoimenom lovačkom jeziku Čerkeza, koji se koristi u fiktivnoj terminologiji romana je, po priznanju samog Frenka Herberta, mešavina srpskog jezika sa arapskim jezikom i određenim terminima iz romskih govora.[7]

Radnja uredi

Vojvoda Leto Atreid iz kuće Atreid, vladar okeanske planete Kaladan, od cara padišaha Šadama IV imenovan je da bude feudalni vladar planete Arakis. Arakis je surova i negostoljubiva pustinjska planeta i jedini izvor melanža, ili „začina”, izuzetno retke i vredne supstance koja produžava čovekov život i poboljšava mentalne sposobnosti. Šadam u kući Atreid vidi suparnika i sarađuje sa kućom Harkonen, dugogodišnjim neprijateljima Atreida među ostalim Velikim kućama u Landsradu, kako bi uništio Leta čim stigne na Arakis. Leto je svestan da je njegov zadatak neka vrsta zamke, ali ne može da odbije.

Letova naložnica gospa Džesika je akolit Benegeseritkinja, isključivo ženske grupe koja sledi misteriozne političke ciljeve i ima nadljudske fizičke moći. Iako je red Benegeseritkinja naredio Džesiki da rodi ćerku kao deo njihovog uzgojnog programa, iz ljubavi prema Letu rodila je sina Pola. Pola obučavaju za ratovanje Letovi pomoćnici, atentator mentat Tufir Havat i elitni vojnici Dankan Ajdaho i Gurni Halek, kako bi se pripremio za Arakis. Džesika je takođe obučila Pola svim benegeseritskim disciplinama koje je znala. Njegovi proročki snovi zanimaju Džesikinu pretpostavljenu, časnu majku Gajus Helen Mohijam. Ona podvrgava Pola gom džabaru, smrtonosnom testu koji izaziva zaslepljujući bol kao deo procene humanosti subjekta. Na njeno iznenađenje, Pol uspeva da prođe.

Leto, Džesika i Pol putuju sa svojim domaćinstvom da zauzmu Arakin, uporište na Arakisu koje je ranije držala kuća Harkonen. Leto saznaje za opasnosti u prikupljanju začina, koga štite džinovski peščani crvi, i pregovara sa domorodačkim narodom Slobodnjaka, videći ih kao dragocenog saveznika, a ne kao neprijatelje. Ubrzo po dolasku Atreida, snage Harkonena napadaju, potpomognuti prerušenim carevim svirepim trupama Sardukara. Leta izdaje njegov lični lekar, sučki doktor Velington Ju, koji dostavlja drogiranog Leta baronu Vladimiru Harkonenu i njegovom izopačenom mentatu, Pajteru de Vrisu. Ju, međutim, uređuje da Džesika i Pol pobegnu u pustinju, gde ih Harkoneni smatraju mrtvima. Ju zamenjuje jedan Letov zub otrovnom kapsulom, nadajući se da Leto može da ubije barona tokom njihovog susreta. Pajter ubija Jua po isporuci Leta, dok baron za malo izbegava otrovni gas, koji umesto toga ubija Leta i Pajtera. Baron primorava Havata da zauzme Pajterovu poziciju. Dok se pridržava baronovih naredbi, Havat radi na potkopavanju Harkonena.

Nakon bekstva u pustinju, Pol shvata da ima značajne moći kao slučajni rezultat šeme uzgajanja Benegeseritkinja, nehotice izazvane Džesikom koja je rodila sina. Predviđa budućnost u kojoj živi među Slobodnjacima i ima viziju u kojoj saznaje o zaraznim kvalitetima začina. Takođe se otkriva da je Džesika ćerka barona Harkonena, što je tajna koju su od nje čuvale Benegeseritkinje. Pol i Džesika su primljeni u slobodnjačku zajednicu Sič Tabr i podučavaju Slobodnjake benegeseritskoj borbenoj tehnici. Pol dokazuje svoju zrelost i bira slobodnjačko ime Muad'Dib, dok Džesika odlučuje da se podvrgne ritualu da postane časna majka, pijući otrovnu Vodu života. Trudna sa Letovom ćerkom, ona nehotice prouzrokuje da se njeno nerođeno dete, Alija, ulije istim moćima kao i ona, dok je još u materici. Pol uzima slobodnjačku ljubavnicu, Čani, i sa njom ima sina Leta II.

Dve godine prolaze, a Polove moćne sposobnosti predskazivanja se manifestuju, što Slobodnjake navodi da ga smatraju svojim mesijom. Pol prepoznaje da bi Slobodnjaci mogli biti moćna borbena sila za ponovno preuzimanje Arakisa, ali takođe vidi da bi njihov džihad mogao progutati čitav univerzum ako ih ne kontroliše. Vest o novom vođi Slobodnjaka stiže i do barona Harkonena i do cara, jer proizvodnja začina pada zbog njihovih sve razarajućih racija. Baron odlučuje da svog brutalnog nećaka Glosu Rabana zameni svojim oštroumnim nećakom Fejd-Rautom, nadajući se da će time steći naklonost Slobodnjaka. Car, sumnjajući da baron pokušava da stvori trupe moćnije od Sardukara kako bi preuzeo vlast, šalje špijune da nadgledaju aktivnosti na Arakisu. Havat koristi priliku da u baronu poseje seme sumnje u vezi sa istinitim carevim planovima, dodatno opterećujući njihov savez.

Gurni Halek, preživevši puč Harkonena, ponovo se susreće se sa Polom i Džesikom. Verujući da je Džesika izdajnica, Gurni preti da će je ubiti, ali Pol ga zaustavlja. Pol nije predvideo Gurnijev napad i zaključuje da mora povećati svoju predosećajnost pijenjem Vode života koja je kobna za muškarce. Pol pada u nesvest nakon što je popio vodu i u tom stanju ostaje nekoliko nedelja, ali kada se probudi, poseduje vidovitost kroz vreme i prostor: on je Kvizac Haderah, krajnji cilj uzgajivačkog programa Benegeseritkinja.

Pol oseća da car i baron skupljaju flote oko Arakisa kako bi ugušili pobunu Slobodnjaka i priprema Slobodnjake za veliku ofanzivu protiv trupa Harkonena. Car stiže sa baronom na Arakis; njihove kombinovane trupe zauzimaju predstražu Slobodnjaka, ubivši mnoge, uključujući Leta II, dok je Alija zarobljena i odvedena baronu. Ona ostaje prkosna, polažući poverenje u svog brata. Pod okriljem električne oluje koja isključuje odbrambeni štit carevih trupa, Pol i Slobodnjaci, jašući džinovske peščane crve, napadaju glavni grad dok Alija ubija barona i beži. Slobodnjaci brzo poraze i trupe Harkonena i Sardukare.

Pol se suočava sa carom, preteći da će zauvek uništiti proizvodnju začina ukoliko car ne abdicira. Fejd-Rauta pokušava da zaustavi Pola izazivajući ga na ritualnu borbu noževima, tokom koje pokušava da prevari i ubije Pola otrovanim oružjem. Pol stiče prednost i ubija ga. Car nevoljno ustupa presto Polu i obećava mu ruku svoje ćerke, princeze Irulan. Dok Pol preuzima kontrolu nad Carstvom, shvata da, iako je postigao svoj cilj, više nije u stanju da zaustavi džihad Slobodnjaka, jer je njihovo verovanje u njega suviše moćno da bi se obuzdalo.

Likovi uredi

Kuća Atreid
  • Pol Atreid, vojvodin sin i glavni junak romana.
  • Vojvoda Leto Atreid, glava kuće Atreid.
  • Gospa Džesika, Benegeseritkinja i vojvodina naložnica, majka Pola i Alije.
  • Alija Atreid, Polova mlađa sestra.
  • Tufir Havat, mentat i majstor atentator u kući Atreid.
  • Gurni Halek, čvrsto odani trubadurski ratnik Atreida.
  • Dankan Ajdaho, majstor mačeva za kuću Atreid, diplomac škole Ginaz.
  • Velington Ju, sučki doktor Atreida, koji potajno radi za kuću Harkonen.
Kuća Harkonen
  • Baron Vladimir Harkonen, glava kuće Harkonen.
  • Pajter de Vris, izopačeni mentat.
  • Fejd-Rauta, baronov nećak i pretpostavljeni naslednik.
  • Glosu „Zver” Raban, takođe zvan Raban Harkonen, stariji baronov nećak.
  • Jakin Nefud, kapetan garde.
Kuća Korino
  • Šadam IV, padišah car poznatog univerzuma.
  • Princeza Irulan, Šadamova najstarija ćerka i naslednica, takođe istoričarka.
  • Grof Hasimir Fenring, genetski evnuh i carev najbliži prijatelj, savetnik i „momak koji obavlja posao”.
Benegeseritkinje
  • Časna majka Gajus Helen Mohijam, benegeseritska spletkarka i careva istinozborka.
  • Gospa Margo Fenring, benegeseritska supruga grofa Fenringa.
Slobodnjaci
  • Stilgar, slobodnjački naib Sič Tabra.
  • Čani, Polova slobodnjačka naložnica.
  • Lijet-Kajns, carski planetolog na Arakisu i Čanin otac, kao i poštovana figura među Slobodnjacima.
  • Mejps, glavna domaćica carske rezidencije na Arakisu.
  • Džamis, Slobodnjak koga je Pol ubio u ritualnom dvoboju.
  • Hara, Džamisova supruga i kasnije Polova sluškinja.
  • Ramalo, časna majka Sič Tabra.
Krijumčari
  • Esmar Tuek, moćan krijumčar i otac Stabana Tueka.
  • Staban Tuek, sin Esmara Tueka. Moćni krijumčar koji se sprijatelji i prihvati Gurnija Haleka i njegove preživele ljude nakon napada na Atreide.

Serijal na srpskom jeziku uredi

  • Dina je prvi put objavljena na srpskom 1979. godine u dva toma, u prevodu Zorana Živkovića (Arakis, Muad Dib) u izdanju Jugoslavije, Beograd, zatim 1996. kao jedan tom u Polarisu, pa 2003. izdanje Familet, sa ostalim romanima iz serijala kao deo Hronike Dine 1 u izdanju Alnarija, i 2019, kao izdanje Čarobne knjige.
  • Mesija Dine (kao Prorok 1979, Jugoslavija, 1986 Otokar Keršovani, 2004 Familet, 2006 Alnari, 2019 kao Mesija Dine, Čarobna knjiga)
  • Deca Dine (kao Deca Arakisa u dva toma 1979, zatim 1986, 2006 Alnari, i Čarobna knjiga 2019)
  • Božanski car Dine (Alnari 2006, Čarobna knjiga 2019)
  • Jeretici Dine (Alnari 2006, Čarobna knjiga 2020)
  • Kapitol: Dina (Alnari 2006, Čarobna knjiga 2020)

Ostale knjige iz serijala koje je napisao Frenkov sin Brajan Herbert

  • Lovci Dine (Čarobna knjiga, 2020) u prevodu Zvezdane Šelmić
  • Peščani crvi Dine (Čarobna knjiga, 2020)
  • Sestrinstvo Dine (Čarobna knjiga 2021)
  • Menati Dine (Čarobna knjiga 2021)
  • Navigatori Dine (Čarobna knjiga 2021)
  • Batlerijski džihad (Čarobna knjiga, 2023) u prevodu Zvezdane Šelmić
  • Mašinski ratovi (Čarobna knjiga, 2023)
  • Bitka kod Korina (Čarobna knjiga, 2024)

Reference uredi

  1. ^ „1966 Hugo Awards”. The Hugo Awards (na jeziku: engleski). 26. 7. 2007. Pristupljeno 2018-07-25. 
  2. ^ „Past Winners of SFWA(R) Nebula Awards(R)”. 17. 12. 2005. Arhivirano iz originala 17. 12. 2005. g. Pristupljeno 2018-07-25. 
  3. ^ Touponce, William F. (1988). Frank Herbert. Boston: Twayne Publishers. ISBN 0805775145. OCLC 16717899. 
  4. ^ „Interview with Frank Herbert and Beverly Herbert by Willis E. McNelly”. www.sinanvural.com. Pristupljeno 2018-07-25. 
  5. ^ „Nomenclature News | USGS Astrogeology Science Center”. astrogeology.usgs.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 11. 2014. g. Pristupljeno 2018-07-25. 
  6. ^ „Planetary Names: Search Results”. planetarynames.wr.usgs.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-07-25. 
  7. ^ Simon, Oliver (1. 4. 2015). „Tolk de Chakobsa”. Conlags Monthly. 5. 

Spoljašnje veze uredi