Dobrila Glavinić Knez-Milojković

Dobrila Glavinić Knez Milojković (1900-1987) bila je srpska novinarka, društvena i humanitarna radnica.

Dobrila Glavinić - Knez Milojković, novinarka i humanitarna radnica

Biografija

Rođena je u Beogradu 1900. godine, od oca Dobroslava i majke Kosare. Njen otac, Dobroslav Knez Milojković, bio je prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, dugogodišnji upravnik državne hemijske laboratorije u Beogradu, ugledni javni radnik i novinar. Dobrila Glavinić poreklo vodi od čuvenog nahijskog kneza i sudije Knez-Milojka iz Aleksinca koji se posebno istakao u oslobodilačkim ratovima. Posebno je istaknut njegov značaj u snabdevanju naroda municijom i oslobođenje Srbije od Turaka, te pripajanje aleksinačkog, kruševačkog, zaječarskog i knjaževačkog okruga Srbiji.

Majka joj je rođena u Beogradu, kao ćerka Živane i Mihajla Kostića „Albaneza“, čiji je predak držao kafanu Albanija na Terazijama. Kako joj je majka rano umrla, Dobrila je ostala siroče. Odrasla je kod tetke, očeve rođene sestre i teče Jovana Nestorovića, državnog savetnika, čija je kuća, koja se nalazi u Resavskoj ulici broj 27, bila poznata po svom gostoljublju. U toj starinskoj kućici sa velelepnom baštom u kojoj je još iz detinjstva obožavala i negovala najlepše ruže, skupljao se najviđeniji i najpoznatiji beogradski svet.

Osnovnu školu završila je u Beogradu, a gimnaziju u Švajcarskoj. Nastavu je pohađala na nemačkom jeziku koji je odlično savladala, a znanje tog jezika će se nešto kasnije ispostaviti kao veoma značajno. Pored nemačkog, učila je i francuski i italijanski jezik. Studirala je Socijalnu žensku školu u Lucernu. Pored ove škole, studirala je i muzičku odnosno slikarsku školu u Švajcarskoj.

Nakon završenih škola u inostranstvu, Dobrila se vraća u Srbiju. Ubrzo upoznaje Milana Glavinića sa kojim se venčava 1923. godine, ali sa kojim nije imala dece. Milan Glavinić je sin Konstantina Koste Glavinića, inženjera i profesora Velike škole. Istorijat porodice Glavinić seže sve do sredine 18. veka, a svi članovi ove ugledne porodice igrali su vrlo značajnu ulogu u kulturnom životu Srbije. Po povratku u svoj rodni grad i po udaji, Dobrila se uključuje u javni život Srbije. Njena društvena i humanitarna aktivnost obeležiće njen život i njenom imenu obezbediti trag u istoriji srpskog naroda.

Zahvaljujući Dobrili, danas se u Porodičnom fondu Glavinić, koji je pohranjen u Istorijskom arhivu Beograda, čuva album sa veoma vrednim fotografijama, kako porodičnim, tako i onim koje je Dobrila slikala na raznim društvenim događajima, postavši tako svojevrsni hroničar društvenog i kulturnog života Beograda početkom i u prvim decenijama 20. veka. Iako se može reći da je udajom učvrstila svoj ugled u društvu, svakako se može reći da je ona taj ugled i zaslužila ako se ima u vidu da je njen pradeda čuveni Knez-Milojko, otac dr Dobroslav, prvi Srbin koji je u Beču doktorirao farmakologiju, a da je njena tetka po ocu poznata srpska književnica Jelena J. Dimitrijević, sa kojom je sve do smrti književnice imala veoma prisne odnose.

Humanitrani rad

Tokom svog radnog veka bila je sekretar društva „Knjeginja Ljubica“. Tu dužnost obavljala je veoma savesno i predano, posebno pomažući radu na obnavljanju srpskih svetinja. Tako je zabeleženo da je Dobrila radila na podizanju „Doma milosrđa“ i crkve u Štimlju. Istovremeno, postaje i veliki dobrotvor društva „Knjeginja Ljubica“, a osnivač je i društva „Knjeginja Ljubica“ u Aleksincu, te saradnik na dovršenju Samodrže crkve na Kosovu i crkve u Uroševcu. S obzirom na to da je Dobrila bila nadarena za slikanje, a pritom i školovana slikarka, ona je 1923. godine došla na ideju da organizuje izložbu svojih radova, a da novac od kupljenih slika pokloni u dobrotvorne svrhe, i to jednom đačkom skloništu u Štimlju na Kosovu. Da je ta izložba bila od velikog značaja i vredna pomena, potvrđuje i podatak da je tom događaju prisustvovao kralj Aleksandar Karađorđević i tadašnji predsednik Skupštine Dr Ivan Ribar.

U bogatoj biografiji Dobrile Glavinić-Knez Milojković zapisano je da je bila i: predsednica Odbora gospođica „Kola srpskih sestara“, sekretar i potpredsednica sekcije „Jugoslovenskog ženskog saveza“ za Beograd, potpredsednica Odbora „Devojaka za vaspitanje i zaštitu dece“, član Uprave „Prosvete“, zatim „Srednjoškolske matice ratničke siročadi“, „Jugoslovenske Matice“, „Materinskog udruženja“, „Lige žena za mir i slobodu“, „Jednote sveslovenske žene“, sekretar i član uprave Doma učenica, član uprave starešinstva Sokolskog društva „MATICA“ Beograd, Udruženja „Domaćica i matera“, Ženskog pokreta, Društva za zaštitu životinja „Cvijeta Zuzorić“, član Francuskog kluba, član Poljske i čehoslovačke lige…

Publicistički i novinarski rad

Publicistički i novinarski rad Dobrile Glavinić takođe je vredan pažnje. I u toj sferi, Dobrila se pokazala kao veoma obrazovana i načitana žena, dobra novinarka i urednica. Objavila je niz članaka i studija o mnogim socijalnim, kulturnim i nacionalnim pitanjima posmatrajući problem našeg društva i život našeg naroda, sa ljubavlju i dubokim poznavanjem naše istorije, specifičnih odlika, pregnuća i ciljeva. Na tom poslu nesebičnom i predanom, Dobrila Glavinić pokazala je puno inicijative, erudicije i poznavanje psihologije i mentaliteta našeg naroda.Svoje radove štampala je skoro u svim dnevnim novinama i književnim časopisima. Bila je urednik mnogih naših uglednih listova. Među njima su i časopisi: „Žena i svet“, Ženski svet“, „Ilustrovane novine“, kao i dnevni listovi „Pravda“ i „Vreme“. Počela je da piše još u ranoj mladosti, dok je živela u Švajcarskoj. Prvi svoj članak objavila je 1916. godine i to na nemačkom jeziku koji je odlično govorila („Vergissmeinicht“). Naročito su zapažene njene rasprave o „Ulozi žena u politici“. Zalagala se za napredno obrazovanje žena, ali ne i za njenu preterano brzu i potpunu emancipaciju. Smatrala je da žena mora postepeno da se vaspitava, socijalno, prosvetno, kulturno, pa tek onda politički. Zalagala se svim srcem za održavanje mira u svetu, jer je bila uverena da jedna žena može mnogo da doprinese pitanju mira. Držala je mnoga predavanja na te teme i to preko radija, na javnim mestima i putem štampe.