Википедија

Doverski tesnac

Doverski tesnac je tesnac u najužem delu Lamanša, označava granicu Lamanša i Severnog mora i odvaja Veliku Britaniju od kontinentalne Evrope. Najkraće rastojanje preko tesnaca je od Saut Forlanda, 33,1 km severno od Dovera u engleskoj grofoviji Kent do rta Gri Neza kod Kalea u francuskom departmanu Pa de Kale. Između ove dve tačke leži popularna ruta za plivače koji plivaju preko Lamanša.[1] Ceo moreuz je unutar teritorijalnih voda Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, ali pravo tranzitnog prolaza prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu dozvoljava plovilima drugih nacija da se slobodno kreću kroz moreuz.[2][3][4]

Doverski tesnac
Pogled iz Francuske preko Doverskog moreuza prema engleskoj obali
Koordinate51° 00′ S; 1° 30′ I / 51° S; 1.5° I / 51; 1.5
51° 00′ S; 1° 30′ I / 51° S; 1.5° I / 51; 1.5
Zemlje basenaFrancuska
Engleska
Maks. širina20 mi (32 km) km
Maks. dubina150 ft (46 m) m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
Mapa Doverskog tesnaca

Kada je dan čist, moguće je videti obalu Engleske iz Francuske i obrnuto, a najupadljiviji prizori su beli klifovi Dovera viđeni sa francuske obale.

Brodski promet uredi

 
Displej sistema za automatsku identifikaciju koji prikazuje saobraćaj u moreuzu 2006. godine.

Većina pomorskog saobraćaja između Atlantskog okeana, Severnog mora i Baltičkog mora prolazi kroz Doverski moreuz, umesto da ide dužom i opasnijom rutom oko severa Škotske. Tesnac je jedan od najprometnijih međunarodnih morskih puteva na svetu, koristi ga preko 400 komercijalnih brodova dnevno.[3] Ovo je učinilo bezbednost saobraćaja kritičnim pitanjem, pri čemu HM Obalska straža i Pomorska žandarmerija održavaju 24-časovnu stražu nad moreuzom i primenjuju striktan režim plovnih puteva.[5]

Pored intenzivnog saobraćaja od severoistoka ka jugozapadu, moreuz sa severozapada na jugoistok prelaze trajekti koji povezuju Dover sa Kaleom i Denkerkom.[3] Oni su do 1994. predstavljali jedini put preko njega osim vazdušnog transporta. Tunel pod kanalom sada pruža alternativni put, koji prelazi ispod moreuza na prosečnoj dubini od 45 m (148 ft) ispod morskog dna.

Grad Dover je dao ime jednoj od morskih oblasti britanske brodske vremenske prognoze.

Geološka formacija uredi

 
Mapa koja prikazuje hipotetički obim Dogerlanda (oko 10.000 pne), koji je predstavljao kopneni most između Velike Britanije i kontinentalne Evrope.

Veruje se da je moreuz nastao erozijom kopnenog mosta koji je povezivao Vilda u Velikoj Britaniji sa Buloneom u Pas de Kaleu. Preovlađujuća geologija na britanskoj i francuskoj strani i na morskom dnu je kreda. Iako je donekle otporna na eroziju, erozija obe obale stvorila je čuvene bele litice Dovera u Velikoj Britaniji i Kap Blank Nez u Francuskoj. Tunel pod La Manšom je bio probušen kroz čvrstu kredu.

Rajna (kao Urstrom) je tekla na sever u Severno more pošto je nivo mora pao tokom početka prvog ledenog doba pleistocena. Led je stvorio branu od Skandinavije do Škotske, a Rajna, u kombinaciji sa Temzom i drenažom iz većeg dela severne Evrope, stvorila je ogromno jezero iza brane, koje se na kraju prelilo preko Vilda u Lamanš. Ovaj prelivni kanal postao je Doverski moreuz pre oko 425.000 godina. Uski duboki kanal duž sredine tesnaca bio je korito Rajne u poslednjem ledenom dobu. Geološki depozit u Istočnoj Angliji označava stari preglacijalni severni tok Rajne.

 
NASA satelitski snimak
decembra 2002

Jedna studija iz 2007. godine[6][7] je zaključila da je Lamanš nastao erozijom izazvanom dvema velikim poplavama. Prva je bila pre oko 425.000 godina, kada se jezero prekriveno ledom u južnom Severnom moru izlilo i razbilo lanac krede Vild-Artojs usled katastrofalne erozije i poplave. Nakon toga, Temza i Šelda su tekle kroz jaz u Lamanš, ali Meza i Rajna su i dalje tekle ka severu. U drugoj poplavi pre oko 225.000 godina, Meza i Rajna su bile zaleđene u jezero koje je katastrofalno probilo visoku slabu barijeru (možda kredu ili kraj morene ostavljen od ledenog pokrivača). Obe poplave su presekle masivne poplavne kanale u suvom koritu Lamanša, nešto poput Kanalskih skablandi ili reke Vabaš u SAD. Dalje ažuriranje iz 2017. godine pripisalo je niz prethodno opisanih podvodnih rupa u dnu kanala, „dubine 100 m“ i na mestima „prečnika nekoliko kilometara“, jezerskoj vodi koja ponire preko grebena stena izazivajući izolovane depresije ili uronjene bazene.[8] Otapanje leda i porast nivoa mora potopili su Dogerland, oblast koja povezuje Britaniju i Francusku 6.500–6.200 pre nove ere.

Tesnac Lobourg, glavna karakteristika morskog dna moreuza, proteže svoju kosu širinu od 6 km (4 mi) na osi SSI–JJZ. Bliže francuskoj nego engleskoj obali, teče duž peščanog spruda Varne gde ponire do 68 m (223 ft) u najdubljim delovima, a duž jugoistočnog suseda ove druge obale grebena (francuski naziv „Kolbart“[9]) sa maksimalnom dubinom od 62 m (203 ft).[10]

Morski divlji svet uredi

 
NASA Terin satelitski snimak, mart 2001

Podmorska dubina moreuza varira između 68 m (223 ft) kod moreuza Lobourg i 20 m (66 ft) na najvišim obalama. To predstavlja niz stenovitih područja relativno napuštenih od brodova koji žele da poštede svoje mreže, i peščanih ravnica i podvodnih dina. Jake struje Lamanša su usporene oko stenovitih predela moreuza, uz formiranje protivstruja i mirnijih zona gde mnoge vrste mogu da nađu zaklon.[11] U ovim mirnijim zonama voda je bistrija nego u ostatku moreuza; tako alge mogu da rastu uprkos prosečnoj dubini od 46 m (151 ft) i pomažu u povećanju raznovrsnosti lokalnih vrsta – od kojih su neke endemične za moreuz. Štaviše, ovo je prelazna zona za vrste Atlantskog okeana i one iz južnog dela Severnog mora.

Ova mešavina različitih okruženja promoviše širok spektar divljih životinja.[12]

Ridens de Bulonj, 10—20 m (33—66 ft) duboko[13] stenovito visoko tlo, delimično prekriveno peskom, koje se nalazi 15 nmi (28 km; 17 mi) zapadno od Bulonja, može se pohvaliti najvećom proizvodnjom maerla u moreuz.[13]

Područje od 682 km2 (263 sq mi) moreuza je klasifikovano kao zaštićena zona Natura 2000 navedena pod imenom Ridens et dunes hydrauliques du Pas de Calais (Ridens i podvodne dine moreuza Dover). Ovo područje obuhvata podvodne dine Varne, Kolbart, Vergojer i Basurel, Ridens de Bulonj i kanal Lobourg koji pruža mirnije i bistrije vode zahvaljujući dubini koja dostiže 68 m (223 ft).[14]

Led uredi

U kasnom 17. veku tokom „malog ledenog doba“, bilo je izveštaja o jakom zimskom ledu u Lamanšu[15][16] i Doverskom moreuzu, uključujući slučaj iz 1684. godine da je između Dovera i Kalea ostala samo liga otvorenih voda.[17]

Reference uredi

  1. ^ Crystal, David, ur. (1999). „English Channel”. Cambridge Paperback Encyclopedia (na jeziku: engleski) (3rd izd.). Cambridge University Press. str. 1080. ISBN 978-0521668002. 
  2. ^ López Martín, Ana G. (2010). International Straits: Concept, Classification and Rules of Passage (na jeziku: engleski) (Illustrated izd.). Springer Science & Business Media. str. 95 & 102. ISBN 9783642129063. 
  3. ^ a b v Glegg, G; Jefferson, R; Fletcher, S (30. 6. 2015). Sheppard, Charles; Galgani, Francois; Hutchings, Pat; Quintino, Victor, ur. „Marine Governance in the English Channel (La Manche): Linking Science and Management”. Marine Pollution Bulletin (na jeziku: engleski). 95 (2): 707—718. PMID 25819447. doi:10.1016/j.marpolbul.2015.02.020  . 
  4. ^ Van Dyke, Jon M. (2009). „Transit Passage Through International Strait”. Ur.: Chircop, Aldo; McDorman, Ted; Rolstons, Susan. The Future of Ocean Regime-Building (na jeziku: engleski). Brill (1618). str. 175–232. ISBN 978-9004172678. 
  5. ^ „The Channel Navigation Information Service (CNIS)”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2007. g. 
  6. ^ Gupta, Sanjeev; Collier, Jenny S.; Palmer-Felgate, Andy; Potter, Graeme (2007). „Catastrophic Flooding Origin of Shelf Valley Systems in the English Channel”. Nature. 448 (7151): 342—5. Bibcode:2007Natur.448..342G. PMID 17637667. S2CID 4408290. doi:10.1038/nature06018. 
  7. ^ Gibbard, Philip (19. 7. 2007). „Europe Cut Adrift”. Nature. 448 (7151): 259—60. Bibcode:2007Natur.448..259G. PMID 17637645. doi:10.1038/448259a  . 
  8. ^ Morelle, Rebecca (4. 4. 2017). „Evidence of Ancient 'Geological Brexit' Revealed”. BBC News:Science & Environment. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  9. ^ „Pas de Calais – Dover Strait”. sea-seek.com. 
  10. ^ „CoastView – What happens offshore?”. GEOSYNTH-Project. University of Sussex. 
  11. ^ „Underwater video of the ridens”. YouTube. 
  12. ^ Davoult, D.; Richard, A. (1988). „Les Ridens, haut-fond rocheux isolé du Pas de Calais: un peuplement remarquable” [The Ridens, Rocky Shallows in the Center of the Channel: A Distinguished Settlement]. Cahiers de Biologie Marine (na jeziku: francuski). 29 (1): 93—107. 
  13. ^ a b „Richesses de la mer” [Richness of the sea] (PDF) (na jeziku: francuski). Picardy Estuaries and Opal Sea Marine Natural Park. 
  14. ^ „Ridens et dunes hydrauliques du Pas de Calais” (na jeziku: francuski). Natura 2000. 
  15. ^ „The Great Frost of 1683-4”. www.pastpresented.info. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  16. ^ „Notes and Queries”. Notes and Queries. Second Series. 11: 219. 16. 3. 1861 — preko archive.org. 
  17. ^ The World of Wonders: A Record of Things Wonderful in Nature, Science, and Art. London: Cassel Petter & Galpin. 1869. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 

Ovaj članak vezan za geografiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доверски_теснац&oldid=27806200”