Dokumentarni film
Dokumentarni film,[1][2][3][4] ili poznatiji kao dokumentarac, je filmski žanr koji ima za cilj da dokumentuje stvarnost.[5] Bil Nikols je dokumentarni film okarakterisao u smislu „prakse snimanja filmova, kinematografske tradicije i načina prijema publike [koji ostaje] praksa bez jasnih granica“.[6] Brlo često ce može naći u obliku kratkog dokumentarnog filma, radi kojih postoje mnogi filmski festivali.
Definicija dokumentarnog filma uredi
Poljski pisac i filmski stvaralac Boleslav Matuševski bio je među onima koji su identifikovali način dokumentarnog filma. Napisao je dva najranija teksta o filmu Une nouvelle source de l'histoire (Novi izvor istorije) i La photographie animée (Animirana fotografija). Oba su objavljena 1898. na francuskom. Oni su među ranim pisanim radovima u kojima se razmatra istorijska i dokumentarna vrednost filma.[7] Matuševski je takođe među prvim filmskim stvaraocima koji su predložili stvaranje filmske arhive za prikupljanje i očuvanje vizuelnih materijala.[8]
Reč „dokumentarni film“ je prvi put korišćena za filmove ove vrste u osvrtu za film "Maona" koji ja pisao Džon Grirson. Pojam se pojavio 8. februara 1926. U kasnim 1930-im Džon Grirson piše esej „Prvi principi dokumentarca“ u kojem objašnjava zašto Maona ima dokumentarnu vrednost. Njegova definicija dokumentarnog filma je „kreativni tretman stvarnosti“.[9] Ovo je delimično prihvaćena definicija koja je izazvala filozofsko pitanje o tome sme li u dokumentarnom filmu biti glume na sceni. S druge strane, Dziga Vertov se zalagao za prezentaciju „života onakvim kakav i jeste“, to jeste snimanje bez nameštenih scena i života kojeg je kamera u stvari iznenadila.
Grirsonovi principi dokumentarnog filma bili su da se potencijal bioskopa za posmatranje života može iskoristiti u novoj umetničkoj formi; da su „originalni” glumac i „originalna” scena bolji vodiči od svojih pandana iz fikcije za tumačenje savremenog sveta; i da materijali „tako preuzeti iz sirovog” mogu biti stvarniji od odglumljenog članka. U tom kontekstu, Grirsonova definicija dokumentarnog filma kao „kreativnog tretmana stvarnosti“[10] dobila je određeno prihvatanje, s tim što je ova pozicija u suprotnosti sa provokacijom sovjetskog filmskog reditelja Džige Vertova da predstavi „život kakav jeste“ (tj. život snimljen potajno) i „život zatečen nesvesno“ (život izazvan ili iznenađen kamerom).
Američki filmski kritičar Pare Lorenc definiše dokumentarni film kao „faktografski film koji je dramatičan.“[11] Drugi dalje navode da se dokumentarni film izdvaja od ostalih vrsta nefikcionih filmova po tome što daje mišljenje i specifičnu poruku, zajedno sa činjenicama koje iznosi.[12] Naučnica Betsi Meklejn je tvrdila da je dokumentarac namenjen filmskim stvaraocima da prenesu svoje stavove o istorijskim događajima, ljudima i mestima koje smatraju značajnim.[13] Stoga, prednost dokumentarnih filmova leži u uvođenju novih perspektiva koje možda nisu preovlađujuće u tradicionalnim medijima kao što su pisane publikacije i školski program.[14]
Istorija uredi
Pre 1900. uredi
U ranom filmu (pre 1900) dominirala je novina prikazivanja događaja. Bili su to pojedinačni trenuci snimljeni na filmu: voz koji ulazi u stanicu, pristajanje čamca ili radnici u fabrici napuštaju posao. Ovi kratki filmovi nazivani su filmovima „stvarnosti“; Termin „dokumentarni film“ nije skovan sve do 1926. Mnogi od prvih filmova, poput onih koje su snimili Ogist i Luj Lumijer, bili su po minut ili manje dugi, zbog tehnoloških ograničenja (primer na Jutjubu).
U maju 1896, Boleslav Matuševski snimio je na filmu nekoliko hirurških operacija u bolnicama u Varšavi i Sankt Peterburgu. Godine 1898. francuski hirurg Ežen-Luj Doajen pozvao je Boleslava Matuševskog i Klemana Morisa i predložio im da snime njegove hirurške operacije. Oni su u Parizu započeli seriju hirurških filmova negde pre jula 1898. godine.[15] Do 1906. godine, godine njegovog poslednjeg filma, Doajen je zabeležio više od 60 operacija. Doajen je rekao da su ga njegovi prvi filmovi naučili kako da ispravi profesionalne greške kojih nije bio svestan. U naučne svrhe, posle 1906. Doajen je spojio 15 svojih filmova u tri kompilacije, od kojih su dve iz serijala od šest filmova preživele, Extirpation des tumeurs encapsulées (1906) i četiri filma Les Opérations sur la cavité crânienne (1911). Ovi i pet drugih Doajenovih filmova su sačuvani.[16]
Između jula 1898. i 1901. godine, rumunski profesor Georg Marinesku snimio je nekoliko naučnih filmova u svojoj neurološkoj klinici u Bukureštu:[17] Problemi s hodom organske hemiplegije (1898), Problem s hodom organskih paraplegičara (1899), Slučaj histerične hemiplegije kroz hipnozu (1899), Problemi s hodom progresivne lokomocione ataksije (1900) i Bolesti mišića (1901). Svi ovi kratki filmovi su sačuvani. Profesor je svoje radove nazvao „proučavanjem uz pomoć kinematografa“, a rezultate je, zajedno sa nekoliko uzastopnih kadrova, objavio u izdanjima časopisa La Semaine Médicale iz Pariza, između 1899. i 1902. godine.[18] Godine 1924, Ogist Lumijer je prepoznao zasluge Marineskuovih naučnih filmova: „Video sam vaše naučne izveštaje o upotrebi kinematografa u proučavanju nervnih bolesti, kada sam još primao La Semaine Médicale, ali tada sam imao druge brige, što mi nije ostavljalo slobodnog vremena da započnem biološka proučavanja. Moram reći da sam zaboravio te radove i zahvalan sam vam što ste me podsetili na njih. Nažalost, nije mnogo naučnika pratilo vaš put."[19][20][21]
Moderni dokumentarni film uredi
Zarade na dokumentarnim filmovima u poslednje vreme su velike, posebno se ističu filmovi poput Farenhajt 9/11 ili Marš pingvina. Ovi filmovi obično imaju manji budžet nego igrani filmovi i zbog toga su privlačni filmskim kompanijama. Trenutni rekorder u zaradi je Farenhajt 9/11 koji je zaradio 228 miliona američkih dolara na ulaznicama i prodao više od 3 miliona DVD-ova.[22]
Priroda dokumentarnog filma se izmenila u zadnjih 20 godina. I komercijalni uspeh ovih filmova duguje ovoj promeni u načinu iznošenja priče. Ali ova promena je podigla pitanje poput: „Mogu li ovakvi filmovi biti smatrani dokumentarnim?“. Osim ove promene u naraciji značajno je i to što filmovi izlaze i na DVD-u iako nemaju svoje bioskopske premijere. Ovo je omogućilo profitabilno snimanje dokumentarnih filmova i o manje poznatim istorijskim osobama.
Moderni dokumentarni film se u nekoj meri poklapa i sa televizijskim formama „rijaliti TV“-a koje se graniče sa dokumentarnim ali i snimanim, tj. igranim filmom. Snimanje dokumentarnih emisija odaje da su ovi filmovi bliži reklamama nego klasičnim dokumentarcima. Nove kamere, ali i računarska tehnika je omogućila snimanje mesta i situacije koje su pre mogle biti zabeležene samo uz veliki trud i materijalni trošak.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ [1] scribd.com
- ^ Petrić Vladimir, „Razvoj filmskih vrsta”,- Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1970.
- ^ Stojanoviđ Dušan, „Teorija filma”, Beograd, Nolit 1978.
- ^ Turković Hrvoje, „Filmska enciklopedija”, Zagreb, 2007.
- ^ „Oxford English Dictionary”. oed.com. Arhivirano iz originala 25. 4. 2018. g. Pristupljeno 25. 4. 2018.
- ^ Nichols, Bill (1998). „Foreword to the new and expanded edition”. Ur.: Grant, Barry Keith; Sloniowski, Jeannette. Documenting the Documentary: Close Readings of Documentary Film and Video. Contemporary approaches to film and media series. Detroit: Wayne State University Press (objavljeno 2013). str. xiv. ISBN 9780814339725. Pristupljeno 6. 7. 2020. „Even after the word 'documentary' began to designate something that looked like a filmmaking practice, a cinematic tradition, and mode of audience reception, it remains, to this day, a practice without clear boundaries.”
- ^ MacKenzie 2014, str. 520
- ^ Chapman 2013, str. 73–75
- ^ Ann Curthoys, Marilyn Lake Connected worlds: history in transnational perspective, Volume 2004 pp. 151. Australian National University Press
- ^ „History/Film”. wwwmcc.murdoch.edu.au. Arhivirano iz originala 26. 3. 2018. g. Pristupljeno 25. 4. 2018.
- ^ „Pare Lorentz Film Library – FDR and Film”. 24. 7. 2011. Arhivirano iz originala 24. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 4. 2018.
- ^ Larry Ward (jesen 2008). „Introduction” (PDF). Lecture Notes for the BA in Radio-TV-Film (RTVF). 375: Documentary Film & Television. California State University, Fullerton (College of communications): 4, slide 12. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 9. 2006. g.
- ^ McLane, Betsy A. (2012). A New History of Documentary Film (2nd izd.). New York and London: Continuum Internatinoal Publishing Group. ISBN 978-1-4411-2457-9. OCLC 758646930.
- ^ Stoddard, Jeremy D.; Marcus, Alan S. (2010). „More Than "Showing What Happened": Exploring the Potential of Teaching History with Film”. The High School Journal. 93 (2): 83—90. ISSN 1534-5157. S2CID 145665551. doi:10.1353/hsj.0.0044.
- ^ Ford & Hammond 2005, str. 10
- ^ Baptista, Tiago (novembar 2005). „"Il faut voir le maître": A Recent Restoration of Surgical Films by E.-L. Doyen, 1859–1916”. Journal of Film Preservation (70).
- ^ Mircea Dumitrescu, O privire critică asupra filmului românesc, Brașov. 2005. ISBN 978-973-9153-93-5.
- ^ Rîpeanu, Bujor T. Filmul documentar 1897–1948, Bucharest. 2008. ISBN 978-973-7839-40-4.
- ^ Ţuţui, Marian, A short history of the Romanian films at the Romanian National Cinematographic Center. Arhivirano 11 april 2008 na sajtu Wayback Machine
- ^ The Works of Gheorghe Marinescu Arhivirano 25 maj 2010 na sajtu Wayback Machine, 1967 report.
- ^ Excerpts of prof. dr. Marinescu's science films. Arhivirano 26 februar 2015 na sajtu Wayback Machine
- ^ Farenhajt 9/11 obara sve rekorde Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. фебруар 2008) October 07, 2004
Литература uredi
- Chapman, James (2013). „Film as historical source”. Film and History. Theory and History. Palgrave Macmillan. стр. 73—75. ISBN 9781137367327.
- Ford, Charles; Hammond, Robert (2005). Polish Film: A Twentieth Century History. McFarland. стр. 10. ISBN 9781476608037.
- MacKenzie, Scott (2014). „Film Manifestos”. Global Cinema Cultures: A Critical Anthology. Univ of California Press. стр. 520. ISBN 9780520957411.
- Aitken, Ian, ур. (2005). Encyclopedia of the Documentary Film. New York: Routledge. ISBN 978-1-57958-445-0.
- Barnouw, Erik. Documentary: A History of the Non-Fiction Film, 2nd rev. ed. New York: Oxford University Press, 1993. ISBN 978-0-19-507898-5. Still a useful introduction.
- Ron Burnett. "Reflections on the Documentary Cinema" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. фебруар 2012)
- Burton, Julianne, ур. (1990). The Social Documentary in Latin America. Pittsburgh, Penn.: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-3621-3.
- Dawson, Jonathan. "Dziga Vertov".
- Ellis, Jack C., and Betsy A. McLane. "A New History of Documentary Film." New York: Continuum International. 2005. ISBN 978-0-8264-1751-0.
- Goldsmith, David A. (2003). The Documentary Makers: Interviews with 15 of the Best in the Business. Hove, East Sussex: RotoVision. ISBN 978-2-88046-730-2.
- Gaycken, Oliver (2015). Devices of Curiosity: Early Cinema and Popular Science. ISBN 978-0-19-986070-8.
- Klotman, Phyllis R.; Culter, Janet K.(eds.) (1999). Struggles for Representation: African American Documentary Film and Video. Bloomington and Indianapolis, IN: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21347-1.
- Leach, Jim, and Jeannette Sloniowski (eds.). Candid Eyes: Essays on Canadian Documentaries. Toronto; Buffalo. . University of Toronto Press. 2003. ISBN 978-0-8020-8299-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Nichols, Bill. Introduction to Documentary, Bloomington, Ind. . Indiana University Press. 2001. ISBN 978-0-253-21469-0. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Nichols, Bill (1991). Representing Reality: Issues and Concepts in Documentary. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20681-7.
- Nornes, Markus (2007). Forest of Pressure: Ogawa Shinsuke and Postwar Japanese Documentary. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4908-2.
- Nornes, Markus (2003). Japanese Documentary Film: The Meiji Era through Hiroshima. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4046-1.
- Rotha, Paul (1973). Documentary diary; An Informal History of the British Documentary Film, 1928–1939. New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-3933-3.
- Saunders, Dave (2007). Direct Cinema: Observational Documentary and the Politics of the Sixties. London: Wallflower Press. ISBN 978-1-905674-15-2.
- Saunders, Dave. Documentary: The Routledge Film Guidebook. London: Routledge, 2010.
- Tobias, Michael (1997). The Search for Reality: The Art of Documentary Filmmaking. Studio City, CA: Michael Wiese Productions. ISBN 0-941188-62-0.
- Walker, Janet; Diane Waldeman, ur. (1999). Feminism and Documentary. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3007-3.
- Wyver, John. The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio. Oxford: Basil Blackwell Ltd. in association with the. . British Film Institute. 1989. ISBN 978-0-631-15529-4. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Murdoch.edu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2015), Documentary—reading list
- Emilie de Brigard, "The History of Ethnographic Film," in Principles of Visual Anthropology, ed. Paul Hockings. Berlin and New York City: Mouton de Gruyter, 1995, pp. 13–43.
- Leslie Devereaux, "Cultures, Disciplines, Cinemas," in Fields of Vision. Essays in Film Studies, Visual Anthropology and Photography, ed. Leslie Devereaux & Roger Hillman. Berkeley: University of California Press, 1995, pp. 329–339.
- Faye Ginsburg, Lila Abu-Lughod; Brian Larkin, ur. (2002). Media Worlds: Anthropology on New Terrain. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-23231-0.
- Grimshaw, Anna (2001). The Ethnographer's Eye: Ways of Seeing in Modern Anthropology. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77310-2.
- Karl G. Heider, Ethnographic Film. Austin: University of Texas Press, 1994.
- Luc de Heusch, Cinéma et Sciences Sociales, Paris: UNESCO, 1962. Published in English as The Cinema and Social Science. A Survey of Ethnographic and Sociological Films. UNESCO, 1962.
- Fredric Jameson, Signatures of the Visible. New York & London: Routledge, 1990.
- Pierre-L. Jordan, Premier Contact-Premier Regard, Marseille: Musées de Marseille. Images en Manoeuvres Editions, 1992.
- André Leroi-Gourhan, "Cinéma et Sciences Humaines. Le Film Ethnologique Existe-t-il?," Revue de Géographie Humaine et d'Ethnologie 3 (1948), pp. 42–50.
- MacDougall, David (1998). Transcultural Cinema. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01234-6.
- David MacDougall, "Whose Story Is It?," in Ethnographic Film Aesthetics and Narrative Traditions, ed. Peter I. Crawford and Jan K. Simonsen. Aarhus, Intervention Press, 1992, pp. 25–42.
- Rony, Fatimah Tobing (1996). The Third Eye: Race, Cinema and Ethnographic Spectacle. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1840-8.
- Georges Sadoul, Histoire Générale du Cinéma. Vol. 1, L'Invention du Cinéma 1832–1897. Paris: Denöel, 1977, pp. 73–110.
- Pierre Sorlin, Sociologie du Cinéma, Paris: Aubier Montaigne, 1977, pp. 7–74.
- Charles Warren, "Introduction, with a Brief History of Nonfiction Film," in Beyond Document. Essays on Nonfiction Film, ed. Charles Warren. Hanover and London: Wesleyan University Press, 1996, pp. 1–22.
- Ismail Xavier, "Cinema: Revelação e Engano," in O Olhar, ed. Adauto Novaes. São Paulo: Companhia das Letras, 1993, pp. 367–384.
