Википедија

Domaći magarac

Domaći magarac (lat. Equus africanus asinus) je domestifikovana životinja iz porodice konja (Equidae). Pitomi magarac vodi poreklo od somalijskog magarca koji je podvrsta afričkog divljeg magarca (Equus africanus).[1]:1 Moguće je ukrstiti konja i magaricu i tada se dobija mazga, ali i magarca i kobilu i tada se dobija mula. Oba hibrida se gaje kao domaće životinje.[2] U 21. veku na Balkanu i Srbiji ugrožen je autohtoni domaći balkanski magarac, autohtono planinsko domaće goveče buša, balkanski brdski konj, domaća ovca – pramenka, kao i balkanska domaća koza.

Domaći magarac
Pripitomljen
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Perissodactyla
Porodica: Equidae
Rod: Equus
Vrsta:
E. africanus
Podvrsta:
E. a. asinus
Trinomijalno ime
Equus africanus asinus
Domaći magarac u ZOO vrtu u Jagodini

Pripitomljen je u Africi, verovatno pre oko 5.000[1]:2 ili 6.000[3]:3715 godina, i od tog vremena se uglavnom koristio kao radna životinja. U svetu postoji više od 40 miliona magaraca, uglavnom u nerazvijenim zemljama, gde se uglavnom koriste kao tegleće ili tovarne životinje. Dok se radni magarci često povezuju sa onima koji žive na ili ispod egzistencije, mali broj magaraca se drži za uzgoj kao kućni ljubimci u razvijenim zemljama.

Mužjak magarca je poznat kao džek ili džekas, ženka je dženi ili dženet,[4][5][6] a nezreli magarac oba pola je ždrebe.[6] Magarci se često pare sa kobilama da bi se dobile mule; biološka recipročnost mazge, od pastuva i magarice, je mazga.

Nomenklatura uredi

Tradicionalno, naučno ime za magarca je Equus asinus asinus zasnovano na principu prioriteta koji se koristi za naučna imena životinja. Međutim, Međunarodna komisija za zoološku nomenklaturu je 2003. godine donela odluku da ako se domaća vrsta i divlja vrsta smatraju podvrstama jedna druge, naučni naziv divlje vrste ima prioritet, čak i kada je ta podvrsta opisana posle domaće podvrste.[7] To znači da je korektan naučni naziv za magarca Equus africanus asinus kada se smatra podvrstom i Equus asinus kada se smatra vrstom.[7][8]

Nekada je na engleskom govornom području sinonim engl. ass bio češći izraz za magarca. Prva zabeležena upotreba reči donkey je bila 1784.[9] ili 1785.[10][11][12]:239 Dok reč ass ima srodne reči u većini drugih indoevropskih jezika, donkey je etimološki nejasna reč za koju nema srodnih reči u drugim jezicima. Hipoteze o njenovom izvođenju uključuju sledeće:

  • možda iz španskog zbog njegove donovske teže; magarac je bio poznat i kao „trubač kralja Španije“.[11]
  • možda je deminutiv od dun (mutno sivkasto-braon), tipične boje magarca.[10][13]
  • možda od imena Duncan.[10][14]
  • možda imitativnog porekla.[14]

Od 18. veka relj donkey je postepeno zamenio ass, a jenny je zamenila she-ass, koja se danas smatra arhaičnom.[15] Do promene je možda došlo zbog tendencije izbegavanja pogrdnih izraza u govoru i može se uporediti sa zamenom u severnoameričkom engleskom jeziku rečju rooster reči cock, ili prelazom na rabbit sa coney, što je ranije bilo homofono sa cunny (varijacije reči vagina). Do kraja 17. veka, promene u izgovoru reči ass i arse dovele su do toga da one postanu homofoni u nekim varijantama engleskog.[12]:239 Druge reči koje se koriste za magarca u engleskom iz tog vremena uključuju cuddy u Škotskoj, neddy u jugozapadnoj Engleskoj i dicky u jugoistočnoj Engleskoj;[12]:239 moke je dokumentovan u 19. veku i može biti velškog ili romskog porekla.

Burro je reč za magarca na španskom i na portugalskom. U Sjedinjenim Državama, obično se primenjuje na divlje magarce koji žive zapadno od Stenovitih planina;[16] takođe se može odnositi na bilo kog malog magarca.[17]:147

Istorija uredi

 
Magarac na egipatskoj slici v. 1298–1235. p. n. e.

Veruje se da je rod Equus, koji uključuje sve postojeće kopitare, evoluirao od roda Dinohippus, preko srednjeg oblika Plesippus. Jedna od najstarijih vrsta je Equus simplicidens, opisana kao nalik na zebru sa glavom u obliku magarca. Najstariji fosil do danas je star oko 3,5 miliona godina iz Ajdaha, SAD. Čini se da se rod brzo proširio u Stari svet, sa slično starim Equus livenzovensis dokumentovanim iz zapadne Evrope i Rusije.[18]

Molekularna filogenija ukazuje da je najnoviji zajednički predak svih savremenih kopitara (članova roda Equus) živeo pre ~5,6 (3,9–7,8) mya. Direktno paleogenomsko sekvenciranje 700.000 godina stare srednje pleistocenske metapodijalne kosti konja iz Kanade implicira skorije vreme od 4,07 miliona godina pre današnjeg datuma za najnovijeg zajedničkog pretka (MRCA) u rasponu od pre 4,0 do 4,5 miliona.[19] Najstarije divergencije su azijski hemioni (podrod E. Asinus), uključujući kulana, onagera i kijanga), zatim afričke zebre (podrodovi E. Dolichohippus i E. Hippotigris). Svi ostali moderni oblici, uključujući pripitomljenog konja (i mnoge fosilne pliocenske i pleistocenske oblike) pripadaju podrodu E. Equus koji se razdvojio pre ~4,8 (3,2–6,5) miliona godina.[20]

Preci modernog magarca su nubijska i somalijska podvrsta afričkog divljeg magarca.[21][22] U Maadi u Donjem Egiptu pronađeni su ostaci domaćih magaraca iz četvrtog milenijuma pre nove ere, a veruje se da je pripitomljavanje magarca izvršeno znatno kasnije od pripitomljavanja goveda, ovaca i koza u sedmom i osmom milenijumu pre nove ere. Magarce su verovatno prvi pripitomili pastoralni ljudi u Nubiji i istisnuli su vola kao glavnu tovarnu životinju te kulture. Pripitomljavanje magaraca je poslužilo za povećanje mobilnosti pastoralnih kultura, imajući prednost u odnosu na preživare, jer im nije trebalo vremena da ruminiraju, i bili su od vitalnog značaja za razvoj trgovine na velike udaljenosti širom Egipta. U doba Četvrte egipatske dinastije, između 2675. i 2565. p. n. e., poznato je da su bogati članovi društva posedovali preko 1.000 magaraca, zaposlenih u poljoprivredi, kao mlečne i mesne životinje i kao tovarne životinje.[23] Godine 2003, grobnica kralja Narmera ili kralja Hor-Aha (dva prva egipatska faraona) je iskopana, a skeleti deset magaraca pronađeni su zakopani na način koji se obično koristi kod ljudi visokog ranga. Ove sahrane pokazuju značaj magaraca za ranu egipatsku državu i njenog vladara.[24]

Do kraja četvrtog milenijuma pre nove ere, magarac se proširio na jugozapadnu Aziju, a glavni centar za razmnožavanje se preselio u Mesopotamiju do 1800. godine pre nove ere. Uzgoj velikih, belih jahaćih magaraca učinio je Damask poznatim, dok su sirijski uzgajivači razvili najmanje tri druge rase, uključujući i onu koju žene preferiraju zbog lakog hoda. Muskat ili jemenski magarac razvijen je u Arabiji. Do drugog milenijuma pre nove ere, magarac je dospeo do Evrope, verovatno u isto vreme kada je uvedeno vinogradarstvo, jer se magarac povezuje sa sirijskim bogom vina, Dionisom. Grci su proširili obe delatnosti na mnoge od svojih kolonija, uključujući i one u sadašnjoj Italiji, Francuskoj i Španiji; Rimljani su ih raspršili po svom carstvu.[23]

Prvi magarci su došli u Ameriku na brodovima Drugog putovanja Kristifora Kolumba, i iskrcani su u Hispanjoli 1495. godine.[25] Prve koje su stigle u Severnu Ameriku su možda bile dve životinje koje je u Meksiko odveo Huan de Zumaraga, prvi biskup Meksika, koji je tamo stigao 6. decembra 1528. godine, dok su prvi magarci koji su stigli do sadašnjih Sjedinjenih Država možda prešli Rio Grande sa Huanom de Onatom u aprilu 1598.[26] Od tada su se širili na sever, nalazeći upotrebu u misijama i rudnicima. Dokumentovano je da su magarci bili prisutni u današnjoj Arizoni 1679. godine. Do zlatne groznice u 19. veku, buro je bio teretna životinja koju su birali rani kopači u zapadnim Sjedinjenim Državama. Sa završetkom buma potočnog rudarenja, mnogi od njih su pobegli ili su napušteni, i divlja populacija se uspostavila.

Reference uredi

  1. ^ a b Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (2016). Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding Arhivirano 2020-08-06 na sajtu Wayback Machine (sixth edition). Wallingford: CABI. ISBN 9781780647944.
  2. ^ Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  3. ^ Rossel, Stine; Marshall, Fiona; Peters, Joris; Pilgram, Tom; Adams, Matthew D.; O'Connor, David (2008). „Domestication of the Donkey: Timing, Processes, and Indicators”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (10): 3715—3720. JSTOR 25461306. PMC 2268817  . PMID 18332433. doi:10.1073/pnas.0709692105  . 
  4. ^ [n.a.] (2005) Oxford American Dictionaries (computer application) Apple Computer. s.v. "Jennet (1)"
  5. ^ Woolf, Henry (ed.)|title= (1980) Webster's New Collegiate Dictionary Springfield MA: Merriam ISBN 0-87779-398-0. s.v. "Jennet (2)"
  6. ^ a b „The Donkey”. Government of Alberta: Agriculture and Rural Development. 1990. Arhivirano iz originala 16. 11. 2012. g. Pristupljeno 1. 9. 2010. 
  7. ^ a b International Commission on Zoological Nomenclature (2003). „Usage of 17 specific names based on wild species which are pre-dated by or contemporary with those based on domestic animals (Lepidoptera, Osteichthyes, Mammalia): conserved. Opinion 2027 (Case 3010)”. Bull. Zool. Nomencl. 60 (1): 81—84. Arhivirano iz originala 2012-06-09. g. Pristupljeno 2018-01-13. 
  8. ^ Grubb, P. (2005). „Order Perissodactyla”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 629—630. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Fairman, Tony (1994). „How the ass became a donkey”. English Today. 10 (4): 32. ISSN 0266-0784. S2CID 144914684. doi:10.1017/S0266078400007860. , cited in: Isabel de la Cruz Cabanillas, Cristina Tejedor Martínez (2002). "The horse family: on the evolution of the field and its metaphorization process", in Díaz Vera, Javier E. (2002). A Changing World of Words: Studies in English Historical Lexicography, Lexicology and Semantics. Amsterdam: Rodopi. str. 239. ISBN 978-90-420-1330-8. 
  10. ^ a b v "Donkey" OED Online (subscription required). Retrieved May 2008.
  11. ^ a b Grose, Francis (1785) A Classical Dictionary of the Vulgar Tongue Arhivirano 2013-06-04 na sajtu Wayback Machine London: For S. Hooper. s.v. "Donkey".
  12. ^ a b v Isabel de la Cruz Cabanillas, Cristina Tejedor Martínez (2002). "The horse family: on the evolution of the field and its metaphorization process", in Díaz Vera, Javier E. (2002). A Changing World of Words: Studies in English Historical Lexicography, Lexicology and Semantics. Amsterdam: Rodopi. str. 239. ISBN 978-90-420-1330-8. 
  13. ^ Merriam-Webster Unabridged Arhivirano 2013-02-10 na sajtu Wayback Machine (MWU). (Online subscription-based reference service of Merriam-Webster, based on Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. Merriam-Webster, 2002) Headword donkey. Retrieved September 2007.
  14. ^ a b Houghton Mifflin (2000). The American Heritage Dictionary of the English Language (4th izd.). Boston and New York: Houghton Mifflin. str. 535. ISBN 978-0-395-82517-4. 
  15. ^ „Eselin”. German-English Dictionary. Arhivirano iz originala 2015-09-23. g. Pristupljeno 2015-08-25. 
  16. ^ Burro care Arhivirano 2012-02-04 na sajtu Wayback Machine U.S. Department of the Interior: Bureau of Land Management. Accessed February 2012.
  17. ^ Henry Woolf (editor) (1980). Webster's New Collegiate Dictionary. Springfield, Massachusetts: Merriam. ISBN 0877793980.
  18. ^ Azzaroli, A. (1992). „Ascent and decline of monodactyl equids: a case for prehistoric overkill” (PDF). Ann. Zool. Finnici. 28: 151—163. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-03-29. g. Pristupljeno 2018-08-29. 
  19. ^ Orlando, L.; Ginolhac, A.; Zhang, G.; Froese, D.; Albrechtsen, A.; Stiller, M.; Schubert, M.; Cappellini, E.; Petersen, B.; et al. (4. 7. 2013). „Recalibrating Equus evolution using the genome sequence of an early Middle Pleistocene horse”. Nature. 499 (7456): 74—8. Bibcode:2013Natur.499...74O. PMID 23803765. S2CID 4318227. doi:10.1038/nature12323. 
  20. ^ Weinstock, J.; et al. (2005). „Evolution, systematics, and phylogeography of Pleistocene horses in the New World: a molecular perspective”. PLOS Biology. 3 (8): e241. PMC 1159165  . PMID 15974804. doi:10.1371/journal.pbio.0030241  . 
  21. ^ J. Clutton-Brook A Natural History of Domesticated Mammals 1999.
  22. ^ Albano Beja-Pereira, "African Origins of the Domestic Donkey Arhivirano 2012-11-28 na sajtu Wayback Machine", in Science, 2004
  23. ^ а б Olsen, Sandra L. (1995). Horses through time. Boulder, Colorado: Roberts Rinehart Publishers for Carnegie Museum of Natural History. ISBN 978-1-57098-060-2. . Cited at Donkey Архивирано 2017-10-11 на сајту Wayback Machine International Museum of the Horse. Retrieved February 2012.
  24. ^ „Egyptian Tomb Holds First Known Domesticated Donkeys”. Fox News Network. 11. 3. 2008. Arhivirano iz originala 2011-02-07. g. Pristupljeno 1. 11. 2011. 
  25. ^ Roots, Clive (30. 7. 2007). Domestication. Bloomsbury. str. 179. ISBN 978-0-313-33987-5. 
  26. ^ Brookshier, Frank (1974) The Burro Arhivirano 2014-07-08 na sajtu Wayback Machine Norman: University of Oklahoma Press.

Spoljašnje veze uredi

 
Domaći magarac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћи_магарац&oldid=27438595”