Википедија

Dragana Dragotić

Dragana Dragotić (Boljevac, 1979) srpska je istoričarka umetnosti i kustos Muzeja timočke bune i Galerije Kulturnog centra u Boljevcu.

Dragana Dragotić
Dragana Dragotić
Lični podaci
Datum rođenja(1979-00-00)1979. (44/45 god.)
Mesto rođenjaBoljevac, SFR Jugoslavija
Umetnički rad
Poljeistorija umetnosti, slikarstvo

Biografija uredi

Rođena je 1979. godine u Boljevcu. Srednju umetničku školu „Đorđe Krstić” u Nišu završila je 1999. godine na smeru slikarstva. Istoriju umetnosti diplomirala je 2007. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1]

Slikarstvom se aktivno bavi više od dvadest godina. Izlagala je na mnogim grupnim i međunarodnim izložbama uključujući i međunarodnu izložbu „Ženska duša” gde je njena slika „Svetlost u meni” odabarana, za učešće, od strane inostranog žirija. Ova izložba je, počev od Beograda, obišla i mnoge druge gradove. Nekoliko godina za redom izlagala je na međunarodnoj izložbi „Žene slikari” u Majdanpeku, kao i na nekoliko samostalnih izložbi od kojih su dve bile u Beogradu (jedna u Kući Đure Jakšića, 2015. godine,[2] a druga u Galeriji Dunav osiguranja u Beogradu). Učesnik je nekoliko likovnih kolonija, od kojih su pojedine imale međunarodni karakter. Takođe je bila selektor i učesnik Likovne kolonije „Boljevac” koja se od 2014. do 2020. godine održavala u Boljevcu. Njene slike nalaze se širom sveta: Francuska, Danska, SAD, Nemačka, Austrija, Australija, Makedonija, Švajcarska, Rumunija itd.

Autor je knjige istorijskog karaktera „Boljevac u Timočkoj buni - zaboravljeni ustanici” izdate 2013. godine, povodom 130 godina Timočke bune. Više od dest godina radi na pisanju romana, romansirane biografije (bazirane na istorijskim činjenicama) o Rimskom inperatoru Maksiminu Daji, koji je rođen tlu današnje Srbije i izgradio je kompleks palata, sada arheološki lokalitet „Vrelo Šarkamen” (što je bila i njena tema za diplomski rad na Filozofskom fakultetu u Beogradu) koristeći se istorijskim izvorima, stranom i domaćom literaturom sa ciljem da pronikne u psihologiju Maksimina Daju i njegove kontraverzne ličnosti, kao i da pokuša da svetu objasni njegov veliki značaj i ugled koji je imao u Rimskom carstvu za vreme svoje vladavine od 305. do 313. godine, a koji mu je nepravedno oduzet od strane tadašnjih biografa Eusebija i Laktancija (knjiga još uvek nije objavljena i čeka da ugleda svetlost dana).

Tokom školske 2007/2008. godine radila je kao profesor u Domu učenika Srednje poljoprivredne škole u Šapcu. Od 2010. godine radi kao kustos u Muzeju timočke bune i Galeriji Kulturnog centra u Boljevcu. U organima je upravljanja Kulturno-obrazovnog centra, član je Upravnog odbora i bila član Izvršnog odbora i umetnički rukovodilac likovne kolonije „Boljevac”.[3]

Od početka rada u Kulturno–obrazovnom centru Boljevac i Muzeju Timočke bune, organizovala je i otvorila mnoge izložbe amatera i akademskih renomiranih slikara, mnogih udruženja, istorijske izložbe i mnoge druge.[4] Organizovala je likovne kolonije i okupljala umetnike, među njima i doktore i magistre slikarstva i učestvovala na sedam likovnih kolonija „Boljevac”, neke od njih su organizovane u okviru festivala „Crnorečje u pesmi i igri”.[5][6]

Bila je selektor i učesnik dve likovne kolonije u Ilinu u okviru Dečjeg festivala narodnog stavralaštva. Uspešno je vodila dečje radionice, organizovala program za učenike i organizovala časove u Galeriji i Muzeju, u okviru časova likovnog i istorije.[7]

Pričom o Ljubi Didiću, učesniku Timočke bune, učestvovala je na snimanju dokumentarnog filma „Ambasadori kulture svog vremena” (projekat LAG Rtanj organizacije) koji je prikazan na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma „Vrmdža fest” i osvojio je brojne nagrade (Gran pri) na 17. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani.

Muzejsku postavku dopunila je istraživanjima o učesnicima bune iz Boljevačkog sreza i o njihovom značaju za istoriju Boljevca, koji je bio malo poznat. Kao kustos Muzeja Timočke bune, Muzej je otvorila i vodila kroz postavku mnoge posetioce iz zemlje i inostranstva. Putem internet stanice koju je otvorila 2011. godine Muzej Timočke bune postao je poznat širokoj javnosti što je vidno povećalo broj poseta Muzeju.

Oktobra 2011. godine, od strane Delegacije Evropske unije, kao kustos Muzeja Timočke bune, odabrana je od velikog broja kandidata koji su konkurisali iz Srbije za učešće na seminaru „Očuvanje kulturnog nasleđa” u Briselu (Belgija). Učesnici su bili iz zemalja Zapadnog Balkana: Albanije, Makedonije, Kosova i Metohije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. U Briselu je na najbolji način predstavila Boljevac, kao opštinu sa više od deset arheoloških lokaliteta iz rimskog perioda, tri srednjovekovna manastira i mnogim kulturnim spomenicima iz 19. veka.

Objavljeni radovi uredi

  • Boljevac u Timočkoj buni - zaboravljeni ustanici Boljevac (povodom 130 godina Timočke bune), 2013.
  • Umetnički horizonti Boljevca, tekst o likovnoj koloniji pisan za časopis Javne biblioteke Boljevac „Rtanjske iskre” 2023.
  • Priroda u boji umetnikove duše, recenzija umetničkih dela Miljana Milenkovića, akademskog slikara, rad objavljen u časopisu „Bdenje” 2021.
  • Tekst o Timočkoj buni na javnom portalu BBC-a, 2020.
  • Osvrt na svih sedam saziva na likovne kolonije „Boljevac” objavljen 2020. godine na sajtu ZA media,
  • Osvrt na likovnu koloniju „Boljevac” tekst objavljen u katalogu Likovne kolonije „Boljevac” 2019.
  • Članak u novini „Danas” o dešavanjima u Muzeju tokom 2018. godine, objavljen 2018.
  • Tekst o Muzeju Timočke bune i o Crkvi Svetog proroka Ilije u Boljevcu objavljen na sajtu „Digitalnog atlasa kulturne baštine istočne Srbije” 2016. godine čemu je prethodio istoimeni seminar. Tekst o crkvi Svetog Ilije u Boljevcu sa ovog sajta objavljen je i na brošuri Turističke organizacije Boljevac.
  • Tekst o Muzeju Timočke bune i o Timočkoj buni, objavljen na sajtu VisitSerbia
  • Autor tekstova o boljevačkim ustanicima u Muzeju Timočke bune
  • Autor mnogih prezentacija o Timočkoj buni („Timočka buna iz našeg ugla”, „Događaji i ličnosti koji su pokrenuli Timočku bunu”, „Timočka buna – muzejska priča” i mnoge druge)[8]
  • Autor recenzija umetničkih dela mnogih akademskih i renomiranih slikara (Katarina Radić, Bojan Kostadinović, Duško Perišić, Jovana Krstić, Miljan Milenković, Saša Todorović i drugi.)
  • Vaspitni rad u domovima učenika – bolesti zavisnosti objvljen u Zborniku radova „Vaspitni rad u domovima učenika, prevencija bolesti zavisnosti i sekte“, Sombor 2008.

Nagrade i priznanja uredi

  • Dobitnik je Septembarske nagrade, najvišeg priznanja koje opština Boljevac dodeljuje svojim građanima, za doprinos iz oblati kulture, 2009. godine.

Galerija uredi

  •  
    Ikona Sveti Arhanglel Mihailo, akrilik na platnu, 20x30cm, 2021.
  •  
    Ikona Sveta Petka, akrilik na platnu, 30x40cm, 2019.
  •  
    Ikona Sveti Jovan Krstitelj, akrilik na platnu, 20x30cm, 2020.
  •  
    Ikona Sveti Nikola, akrilik na platnu, 20x30cm, 2020.
  •  
    Sveta Katarina, omaž Rafaelu, jajčana tempera, 30x50 cm, 1999.
  •  
    Cveće (mami za rođendan), ulje na platnu, 30x40cm, 2006.
  •  
    Fundonj, ulje na platnu, 80x65, 2006.
  •  
    Jedno veče na niškom keju, ulje na platnu, 70x50cm
  •  
    Jorgovan kraj prozora, ulje na platnu, 2004.
  •  
    Ljubav (Amor) se rađa u proleće (Flora) u podnožju Rtnja, akrilik na platnu, 40x50cm, 2022.
  •  
    Mesto sećanja, ulje na platnu, 70x50cm, 2016.
  •  
    Nađa, ulje na platnu, 50x40cm, 2020.
  •  
    Petrovaradinska tvrđava, suvi pastel, 50x40cm, 2021.
  •  
    Polja, ulje na platnu, 70x50cm, 2003.
  •  
    Preko polja, ulje na platnu, 30x20cm, 2017.
  •  
    Rascvetala višnja u mom dvorištu, ulje na platnu, 65x50cm 2016.
  •  
    Razglednice Novog Sada, akvarel, 40x30cm, 2021.
  •  
    Rtanjski pejzaz, ulje na platnu, 90x70cm, 2016.
  •  
    Sonja, ulje na platnu, 20x40cm, 2017.
  •  
    Stubovi prošlosti - Romulijana, akvarel, 70x50cm, 2020.

Reference uredi

  1. ^ „Dragana Dragotić”. Saatchi Art. Pristupljeno 15. 6. 2023. (jezik: engleski)
  2. ^ „Izložba slika Dragane Dragotić u galeriji Kuće Đure Jakšića u Beogradu”. Otkucaji grada. Pristupljeno 15. 6. 2023. [mrtva veza]
  3. ^ „LIKOVNA KOLONIJA „BOLJEVAC 2017.“”. Timočke. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  4. ^ „Likovna kolonija “Boljevac”. Narodni muzej Zaječar. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  5. ^ „Izložba slika sa likovnih kolonija Boljevac u Zaječaru”. Zaječar Online. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  6. ^ „Izložba „Timočka buna – muzejska priča“”. RTV Bor. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  7. ^ „Likovne radionice za školarce u Boljevcu”. Zaječarska hronika. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  8. ^ „Predavanje „Odluke i ličnosti koje su pokrenule Timočku bunu“ 15. novembra u Zaječaru”. Zaječar Online. Pristupljeno 15. 6. 2023. 

Spoljašnje veze uredi

 
Dragana Dragotić na Vikimedijinoj ostavi.



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгана_Драготић&oldid=26871297”