Dragan Aleksić (pesnik)
Dragan Aleksić (Bunić, pored Korenice, 28. novembar 1901. — Beograd, 22. jul 1964) bio je srpski umetnik, pesnik, dramski pisac, filmski stvaralac.[1][2]
Dragan Aleksić | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 28. novembar 1901. |
| Mesto rođenja | Bunić |
| Datum smrti | 22. jul 1964. (62 god.) |
| Mesto smrti | Beograd |
Jugo Dada uredi
Studirao slavistiku u Pragu (1920—1922), gde otkriva bliskog svog orgarta i dadaizma. Sarađivao u Micićevom Zenitu. Ova saradnja trajala je vrlo intenzivno od 2. do 13. broja Zenita, do maja 1922. kad dolazi do konačnog raskida.
Osnivač dadaističkog pokreta kod nas. Pokreće dva dadaistička časopisa: Dada Tank (1922) i Dada Jazz (1922).[2] Bio je u kontaktu sa vodećim evropskim dadaistima. Organizovao dadaističke manifestacije (Osijek 1922, i Subotica 1922).[2]
Iz Zagreba u Beograd prelazi krajem 1922. godine. Postaje novinar-reporter, saradnik mnogih dnevnih listova: Balkana, Cicvarićevog Dnevnika, Tribine, Misli, Pravde, da bi se konačno skrasio u Vremenu, za koje je pisao sve do kraja svoje novinarske karijere. Objavljivao je poeziju u časopisima i almanasima Omladina, Iskra, Jugoslovenska njiva, Almanah socijalističke omladine, Naša svijest, Zenit, Večnost, Crno na belo.[3]
Avangardni film uredi
Pisao je i filmsku, pozorišnu, likovnu i književnu kritiku, feljtone, reportaže, novinske članke u brojnim časopisima i listovima: Tribuna, Balkan, Budućnost, Misao, Hipnos, Savremeni pregled, Šumadija, 50 u Evropi, Film. Najveći broj kritičkih tekstova objavio je u listu Vreme, naročito ranih tridesetih godina, u kome je od 1926—1935 bio glavni urednik kulturne rubrike. Sa Boškom Tokinom snima 1924. godine prvi avangardni film Kačaci u Topčideru, po scenariju Branimira Ćosića. Film je ostao nedovršen a ništa od snimljenog materijala nije sačuvano. Bio je strastveni filmofil — sa Tokinom osnovao društvo ljubitelja filma. Sa Poljanskim je sarađivao u časopisu Kinofon.
Obožavao je džez muziku i kao dadaista propagirao bruitizam, ideje Honegera i Šenberga. Odlazio je, kao uostalom i svi novinari i umetnici, u hotel „Moskvu”, gde je sedeo u društvu Petrova, Tina Ujevića, Palavičinija, Vinavera, Tokina, Drainca, Nikole Trajkovića, Iva Ćipika, Monija de Bulija, za stolom zvanim „Port Artur”.
Jedan je od pokretača časopisa Kinofon (1921).[2]
Bibliografija uredi
Za života nije objavio nijednu knjigu. Izbor njegovih didaktičkih radova objavio je Gojko Tešić 1978. godine u Beogradu.[2]
Reference uredi
- ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 17.
- ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 32. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Predrag Todorović „Prilozi za biografiju Dragana Dade Aleksića”, Književna istorija, XXXIX, 131—132, 2007,
Spoljašnje veze uredi
